Шри Ауробиндо, "Савитри", Книга 4, Песня 4, "Поиск"

логотип

 

Шри Ауробиндо

Савитри

Книга IV, Песня IV,
ПОИСК

перевод Леонида Ованесбекова
(второй перевод)

 
 

Sri Aurobindo

Savitri

Book IV, Canto IV,
THE QUEST

translation by Leonid Ovanesbekov
(2nd translation)

 



Sri Aurobindo

Шри Ауробиндо

SAVITRI

САВИТРИ

 

 

Book Four

Книга Четвертая

THE BOOK OF BIRTH AND QUEST

КНИГА РОЖДЕНИЯ И ПОИСКА

 

 

Canto IV

Песня IV

THE QUEST

ПОИСК

 

 

The world-ways opened before Savitri.

Мир множества дорог открылся пред Савитри.

At first a strangeness of new brilliant scenes

В начале непривычность новых ярких мест

Peopled her mind and kept her body's gaze.

Захватывала ум и заставляла вглядываться тело.

But as she moved across the changing earth

Но постепенно, от движенья по меняющимся землям,

A deeper consciousness welled up in her:

Всё более глубокое сознанье пробивалось в ней:

A citizen of many scenes and climes,

Как житель разных климатов и сцен,

Each soil and country it had made its home;

Оно во всяких землях, странах видело свой дом

It took all clans and peoples for her own,

И принимало как свои все племена и все народы,

Till the whole destiny of mankind was hers.

Пока судьба большого человечества не стала и её судьбой.

These unfamiliar spaces on her way

Все эти незнакомые пространства на её пути

Were known and neighbours to a sense within,

Оказывались близкими, знакомыми для внутреннего чувства,

Landscapes recurred like lost forgotten fields,

Пейзажи возвращались, как утерянные позабытые поля,

Cities and rivers and plains her vision claimed

Равнины, реки, города — всё требовало взгляда,

Like slow-recurring memories in front,

Подобно медленно встающим перед ней воспоминаниям,

The stars at night were her past's brilliant friends,

Ночные звёзды становились яркими друзьями прошлого,

The winds murmured to her of ancient things

Ветра шептали ей сюжеты древних лет,

And she met nameless comrades loved by her once.

Встречались безымянные товарищи, любимые когда-то.

All was a part of old forgotten selves:

Все было частью прежних, позабытых “я”:

Vaguely or with a flash of sudden hints

Неясно, или вспышкою внезапного намёка,

Her acts recalled a line of bygone power,

Её дела вновь воскрешали линию ушедшей силы,

Even her motion's purpose was not new:

И даже цель движения была ей не нова:

Traveller to a prefigured high event,

Так, путешественнице к предопределённому высокому событию,

She seemed to her remembering witness soul

Её всё больше вспоминающей душе-свидетелю казалось, что она

To trace again a journey often made.

Лишь повторяет путь, который часто совершала.

A guidance turned the dumb revolving wheels

Неведомый руководитель направлял безмолвное вращение колёс

And in the eager body of their speed

И в энергичном воплощении их скорости

The dim-masked hooded godheads rode who move

Неслись неясные, под маской боги, управляющие тем,

Assigned to man immutably from his birth,

Что человеку непреложно предназначено с рождения,

Receivers of the inner and outer law,

Судебные распорядители для внешних и для внутренних законов,

At once the agents of his spirit's will

И вместе с тем, агенты воли духа человека,

And witnesses and executors of his fate.

Свидетели и исполнители его судьбы.

Inexorably faithful to their task,

Своей задаче преданные непреклонно,

They hold his nature's sequence in their guard

Они всё время держат под контролем следствия пути его природы,

Carrying the unbroken thread old lives have spun.

И сохраняют неразрывной нить, сплетённую в его прошедших жизнях.

Attendants on his destiny's measured walk

Невидимые спутники его дороги, что отмерена судьбой,

Leading to joys he has won and pains he has called,

Они ведут и к радостям, что он завоевал, и к боли, что он вызвал,

Even in his casual steps they intervene.

И вмешиваются во все его случайные шаги.

Nothing we think or do is void or vain;

Ничто из наших дел и мыслей не напрасно, не впустую;

Each is an energy loosed and holds its course.

Всё это вид энергии, которая освобождается и следует своим путём.

The shadowy keepers of our deathless past

Так эти теневые надзиратели, хранители бессмертных прошлых лет

Have made our fate the child of our own acts,

Выстраивают жизнь, судьбу людей как детище их собственных поступков;

And from the furrows laboured by our will

Из борозды, что проложила наша воля

We reap the fruit of our forgotten deeds.

Мы пожинаем плод своих забытых дел.

But since unseen the tree that bore this fruit

Но так как мы не видим древа, на котором выросли плоды,

And we live in a present born from an unknown past,

И мы живём лишь в настоящем, порождённом из неведомого прошлого,

They seem but parts of a mechanic Force

Те надзиратели нам кажутся частями некой механичной Силы

To a mechanic mind tied by earth's laws;

Для механических умов, что связаны земным законом;

Yet are they instruments of a Will supreme,

И всё таки они — лишь инструменты высшей Воли,

Watched by a still all-seeing Eye above.

За ними наблюдает тихое всё-видящее Око наверху.

A prescient architect of Fate and Chance

Предвидящий творец и архитектор Случая, Судьбы,

Who builds our lives on a foreseen design

Который строит наши жизни по заранее намеченному плану,

The meaning knows and consequence of each step

Он знает смысл и следствие любого шага,

And watches the inferior stumbling powers.

И видит все ошибки низших спотыкающихся сил.

Upon her silent heights she was aware

В своей безмолвной высоте она (Савитри) осознавала

Of a calm Presence throned above her brows

Спокойное Присутствие, установившееся над её бровями,

Who saw the goal and chose each fateful curve;

Что знало цель и выбирало каждый поворот судьбы,

It used the body for its pedestal;

Использовало тело в ней как пьедестал;

The eyes that wandered were its searchlight fires,

Её глаза, смотревшие повсюда, были для него прожекторами,

The hands that held the reins its living tools;

А руки, управляющие поводом — живыми инструментами;

All was the working of an ancient plan,

Всё становилось исполненьем древнего, давно задуманного плана,

A way proposed by an unerring Guide.

Дорогой, предлагаемой ей безошибочным Проводником.

Across wide noons and glowing afternoons,

Пройдя широкие рассветы и пылающие полдни,

She met with Nature and with human forms

Она встречалась и с Природой, и с разнообразием людей,

And listened to the voices of the world;

И вслушивалась в звуки мира;

Driven from within she followed her long road,

Ведомая внутри, она шла долгою свой дорогой,

Mute in the luminous cavern of her heart,

Безмолвная в светящейся пещере сердца,

Like a bright cloud through the resplendent day.

Плыла прекрасным светлым облаком по ослепительному дню.

At first her path ran far through peopled tracts:

Вначале путь её бежал по населённым землям, дальше:

Admitted to the lion eye of States

Допущенная к львиным, царственным очам Властителей,

And theatres of the loud act of man,

На представленье шумной пьесы человека,

Her carven chariot with its fretted wheels

Её резная колесница с разукрашенными спицами

Threaded through clamorous marts and sentinel towers

То ехала крикливыми базарами, то проезжала сквозь сторожевые башни,

Past figured gates and high dream-sculptured fronts

Минуя высоченные фасады с сонными скульптурами, фигурные врата,

And gardens hung in the sapphire of the skies,

Сады, повисшие в сапфире неба,

Pillared assembly halls with armoured guards,

Колонные большие залы для собраний, охраняемые часовыми,

Small fanes where one calm Image watched man's life

И маленькие церкви, где один спокойный Лик смотрел на жизнь людей,

And temples hewn as if by exiled gods

И храмы, высеченные, как будто изгнанные боги,

To imitate their lost eternity.

Хотели симитировать утраченную ими вечность.

Often from gilded dusk to argent dawn,

И часто, начиная с золотистых сумерек и до серебряной зари,

Where jewel-lamps flickered on frescoed walls

Когда светильники мерцали на стене во фресках как алмазы

And the stone lattice stared at moonlit boughs,

И каменная прочная решётка всматривалась в освещённые луною ветви,

Half-conscious of the tardy listening night

Наполовину сознавая слушавшую звуки медленную ночь,

Dimly she glided between banks of sleep

Она скользила призрачными отмелями сна,

At rest in the slumbering palaces of kings.

Раскинувшись в дремотных комнатах дворцов царей.

Hamlet and village saw the fate-wain pass,

Деревни, сёла видели как судьбоносная повозка едет мимо

Homes of a life bent to the soil it ploughs

Жилищ людей, кто дни проводит наклонившись до земли,

For sustenance of its short and passing days

И пашет ради пропитания коротких, уходящих дней,

That, transient, keep their old repeated course,

Что пролетают, сохраняя прежний повторяющийся курс,

Unchanging in the circle of a sky

Такой же неизменный в колесе небес,

Which alters not above our mortal toil.

Небес, что тоже не меняются над смертными трудами человека.

Away from this thinking creature's burdened hours

От напряжённой жизни мыслящих созданий,

To free and griefless spaces now she turned

Она свернула в сторону, в свободные, не знающие горестей пространства,

Not yet perturbed by human joys and fears.

Ещё не потревоженные радостью и страхами людей.

Here was the childhood of primaeval earth,

Здесь было детство первозданной жизни на земле,

Here timeless musings large and glad and still,

Здесь размышленья шли вне времени — спокойно, радостно и широко,

Men had forborne as yet to fill with cares,

И люди не спешили наполнять их собственной заботой,

Imperial acres of the eternal sower

Величественные угодья вечного, божественного сеятеля

And wind-stirred grass-lands winking in the sun:

И колыхаемые ветром царства трав, сверкавшие на солнце:

Or mid green musing of woods and rough-browed hills,

Среди зелёного раздумья леса и нахмуренных холмов,

In the grove's murmurous bee-air humming wild

В гудящих от роенья пчёл густых и диких рощах,

Or past the long lapsing voice of silver floods

Иль следуя за долгими и переливчатыми голосами серебристых речек,

Like a swift hope journeying among its dreams

Как быстрая надежда, путешествуя средь грёз,

Hastened the chariot of the golden bride.

Спешила колесница, увозя прекрасную невесту.

Out of the world's immense unhuman past

Из необъятнейшего мирового прошлого, ещё до человека,

Tract-memories and ageless remnants came,

К ней приходили полосы воспоминаний, нестареющих переживаний;

Domains of light enfeoffed to antique calm

Владенья света, некогда пожалованные далёкой древней тишине,

Listened to the unaccustomed sound of hooves

Прислушивались к непривычным звукам, топоту копыт;

And large immune entangled silences

Широкая и неприкосновенная, всеокружающая тишина

Absorbed her into emerald secrecy

Её затягивала в изумрудную, чарующую тайну,

And slow hushed wizard nets of fiery bloom

А медленные тихие волшебные тенета яркого цветения

Environed with their coloured snare her wheels.

Опутывали разноцветными ловушками её колёса.

The strong importunate feet of Time fell soft

Здесь сильные, настойчивые ноги Времени неслышимо ступали

Along these lonely ways, his titan pace

По этим одиноким колеям, забыв свой шаг Титана,

Forgotten and his stark and ruinous rounds.

Забыв про жёсткие и разрушительные циклы.

The inner ear that listens to solitude,

И внутреннее ухо, то что вслушивается в уединение,

Leaning self-rapt unboundedly could hear

Свободно опираясь на блаженство собственного "я",

The rhythm of the intenser wordless Thought

Улавливало ритмы бессловесной напряжённой Мысли,

That gathers in the silence behind life,

Что собирается в молчаньи за пределом жизни,

And the low sweet inarticulate voice of earth

И ласковое низкое невнятное гудение земли,

In the great passion of her sun-kissed trance

Что поднималось в выси со своей вибрацией стремления

Ascended with its yearning undertone.

В великой страсти транса поцелуев солнца.

Afar from the brute noise of clamorous needs

Вдали от шума грубых и крикливых нужд

The quieted all-seeking mind could feel,

Все-наблюдающий, спокойный ум мог ощутить,

At rest from its blind outwardness of will,

Оставив временно свою слепую волю видеть только внешнее,

The unwearied clasp of her mute patient love

Неутомимые объятия её безмолвной всепрощающей любви,

And know for a soul the mother of our forms.

Увидеть, что душа — мать наших форм.

This spirit stumbling in the fields of sense,

И этот дух, что спотыкается на поле чувств,

This creature bruised in the mortar of the days

Созданье, истолчённое в огромной ступе дней,

Could find in her broad spaces of release.

Способен обнаружить в ней широкие пространства для освобождения.

Not yet was a world all occupied by care.

Не весь наш мир пока что окружён её заботой.

The bosom of our mother kept for us still

Грудь нашей матери по прежнему хранит для нас

Her austere regions and her musing depths,

Её суровые, возвышенные регионы, её наполненные размышлением глубины,

Her impersonal reaches lonely and inspired

Её безличные богатства, одинокие и вдохновенные,

And the mightinesses of her rapture haunts.

Могущество её любимых мест восторга.

Muse-lipped she nursed her symbol mysteries

Задумчивою речью она питала символичные свои мистерии

And guarded for her pure-eyed sacraments

И охраняла ради таинств с чистым взглядом

The valley clefts between her breasts of joy,

Долину меж высокими грудями наслаждения,

Her mountain altars for the fires of dawn

И алтари из горных пиков для огней зари,

And nuptial beaches where the ocean couched

И свадебные пляжи, где разлёгся океан,

And the huge chanting of her prophet woods.

И необъятный хор её пророческих лесов.

Fields had she of her solitary mirth,

Поля уединённой радости лежали перед ней,

Plains hushed and happy in the embrace of light,

Равнины, тихие, счастливые, в объятьях света,

Alone with the cry of birds and hue of flowers,

Где было только пенье птиц и радуга цветов,

And wildernesses of wonder lit by her moons

И дебри полные чего-то удивительного, залитые луным светом,

And grey seer-evenings kindling with the stars

И серые провидческие вечера, подсвеченные разгоравшимися звёздами,

And dim movement in the night's infinitude.

И тихое неясное движенье в бесконечности ночи.

August, exulting in her Maker's eye,

С ликующим великим взором Созидателя,

She felt her nearness to him in earth's breast,

Она то ощущала как она близка к нему в груди земли,

Conversed still with a Light behind the veil,

То начинала тихий разговор со Светом за вуалью,

Still communed with Eternity beyond.

То в тишине беседовала с запредельной Вечностью.

A few and fit inhabitants she called

Немногих подходящих обитателей она позвала разделить

To share the glad communion of her peace;

С ней радостную общность своего покоя;

The breadth, the summit were their natural home.

Её высоты, необъятность стали им родимым домом.

The strong king-sages from their labour done,

Могучие и мудрые цари, закончив свой нелёгкий труд,

Freed from the warrior tension of their task,

И скинув боевое напряженье дел,

Came to her serene sessions in these wilds;

Шли в эти чащи к ней на безмятежные собрания;

The strife was over, the respite lay in front.

Борьба закончилась и впереди ждала их передышка.

Happy they lived with birds and beasts and flowers

Они счастливо жили вместе с птицами, зверями и цветами,

And sunlight and the rustle of the leaves,

Со светом солнца, с шелестом листвы,

And heard the wild winds wandering in the night,

И слушали как дикие ветра блуждают по ночи,

Mused with the stars in their mute constant ranks,

И размышляли заодно со звёздами в их молчаливом неизменном строе,

And lodged in the mornings as in azure tents,

Располагаясь в утренних рассветах словно в голубых шатрах,

And with the glory of the noons were one.

Единым целым становясь со славой полдней.

Some deeper plunged; from life's external clasp

Но кто-то погружался глубже; отойдя от внешней хватки жизни,

Beckoned into a fiery privacy

Затянутые внутрь сверкавшей тайны

In the soul's unprofaned star-white recess

В неосквернённый, полный звёздной белизны тайник души,

They sojourned with an everliving Bliss;

Они могли жить с вечно существующим Блаженством;

A Voice profound in the ecstasy and the hush

Глубокий Голос слышали они в экстазе, в тишине,

They heard, beheld an all-revealing Light.

И постигали открывающий все вещи Свет.

All time-made difference they overcame;

Они преодолели все различья, созданные временем;

The world was fibred with their own heart-strings;

Мир соткан был из струн их собственных сердец;

Close drawn to the heart that beats in every breast,

Притянутые близко к сердцу, что, одно, пульсирует у каждого в груди,

They reached the one self in all through boundless love.

Они через безбрежную любовь дошли до внутреннего “я”, единого во всех.

Attuned to Silence and to the world-rhyme,

Настроенные на Безмолвие, на поэтический размер вселенной,

They loosened the knot of the imprisoning mind;

Они освободили узел заточённого ума;

Achieved was the wide untroubled witness gaze,

Достигнут был широкий и незамутнённый беспокойством взгляд свидетеля,

Unsealed was Nature's great spiritual eye;

И сломана печать с духовного, большого виденья Природы;

To the height of heights rose now their daily climb:

К вершинам из вершин шёл ежедневный их подъём:

Truth leaned to them from her supernal realm;

И Истина склонялась к ним из своего небесного чертога;

Above them blazed eternity's mystic suns.

Мистические солнца вечности сияли наверху.

Nameless the austere ascetics without home

И безымянные суровые аскеты, не привязанные к дому,

Abandoning speech and motion and desire

Отвергнув речь, движение, желание,

Aloof from creatures sat absorbed, alone,

Сидели в стороне от всех созданий, одиноко и погружённые в себя,

Immaculate in tranquil heights of self

И безупречные в спокойных высях внутреннего “я”

On concentration's luminous voiceless peaks,

На светлых и беззвучных пиках концентрации,

World-naked hermits with their matted hair

Отшельники, свободные от мира, голые, со спутанными волосами,

Immobile as the passionless great hills

Сидели неподвижно, как огромные бесстрастные холмы вокруг

Around them grouped like thoughts of some vast mood

Подобно мыслям из какого-то широкого настроя,

Awaiting the Infinite's behest to end.

И ожидали повеленья Бесконечного, чтобы добраться до конца.

The seers attuned to the universal Will,

Провидцы, сонастроенные со вселенской Волей,

Content in Him who smiles behind earth's forms,

Нашедшие себя в Едином, улыбающимся позади земных обличий,

Abode ungrieved by the insistent days.

Здесь жили без навязчивых печалей повседневности.

About them like green trees girdling a hill

А рядом с ними, как зелёные деревья, окружающие холм,

Young grave disciples fashioned by their touch,

Их юные серьёзные ученики, под их присмотром обретали опыт,

Trained to the simple act and conscious word,

Учились простоте поступков и осознанному слову,

Greatened within and grew to meet their heights.

И внутренне росли, готовясь повстречать свои высоты.

Far-wandering seekers on the Eternal's path

Искатели, ушедшие гораздо дальше по дороге Вечного,

Brought to these quiet founts their spirit's thirst

Шли к этим тихим родникам и приносили жажду духа,

And spent the treasure of a silent hour

И тратили сокровище прошедшего в молчаньи часа,

Bathed in the purity of the mild gaze

Купаясь в чистоте под мягким взглядом,

That, uninsistent, ruled them from its peace,

Что правил ими, ненастойчиво, из своего покоя,

And by its influence found the ways of calm.

И под его влияньем находили для себя пути спокойствия и тишины.

The Infants of the monarchy of the worlds,

Инфанты монархической династии миров,

The heroic leaders of a coming time,

И героические лидеры грядущего,

King-children nurtured in that spacious air

Сыны царей, вскормлённые в просторной этой атмосфере,

Like lions gambolling in sky and sun

Что в небо, к солнцу, прыгали как львы,

Received half-consciously their godlike stamp:

Полуосознанно здесь получали свой богоподобный штамп:

Formed in the type of the high thoughts they sang

Сформировавшись под влиянием высоких мыслей, ими воспеваемых,

They learned the wide magnificence of mood

Они учились здесь широкому великолепью настроения,

That makes us comrades of the cosmic urge,

Что превращает нас в друзей космического импульса,

No longer chained to their small separate selves,

Отныне не прикованные к маленьким своим отдельнымя”,

Plastic and firm beneath the eternal hand,

Пластичные и прочные под вечной дланью,

Met Nature with a bold and friendly clasp

Встречали крепким дружеским объятием Природу

And served in her the Power that shapes her works.

И в ней служили Силе, формирующей её творения.

One-souled to all and free from narrowing bonds,

Единые душой со всем, свободные от связывавших пут,

Large like a continent of warm sunshine

Большие, словно континенты греющего солнечного света

In wide equality's impartial joy,

В бесстрастной радости, широкой ровности,

These sages breathed for God's delight in things.

Те мудрецы дышали ради наслаждения Всевышнего во всём.

Assisting the slow entries of the gods,

И помогая медленным вхождениям богов,

Sowing in young minds immortal thoughts they lived,

Они здесь жили, сея в молодых умах бессмертные идеи,

Taught the great Truth to which man's race must rise

Учили их великой Истине, до уровня которой нашей расе надо дорасти,

Or opened the gates of freedom to a few.

Иль открывали некоторым избранным врата свободы.

Imparting to our struggling world the Light

Они делились Светом с нашим борящимся миром,

They breathed like spirits from Time's dull yoke released,

Дышали здесь как дух, освободившийся от серого, тупого ига Времени,

Comrades and vessels of the cosmic Force,

Сосуды и друзья вселенской Силы,

Using a natural mastery like the sun's:

Используя естественную власть, подобно солнцу:

Their speech, their silence was a help to earth.

Их речь, и их безмолвие поддержкой были для земли.

A magic happiness flowed from their touch;

От их прикосновения текло магическое счастье;

Oneness was sovereign in that sylvan peace,

Единство было властелином в том лесном покое,

The wild beast joined in friendship with its prey;

Где дикий зверь сливался в дружбе со своей добычей;

Persuading the hatred and the strife to cease

И убеждая прекратить борьбу и ненависть,

The love that flows from the one Mother's breast

Любовь, что растекалась из груди единой Матери,

Healed with their hearts the hard and wounded world.

Их светлыми сердцами исцеляла наш израненный, тяжёлый мир.

Others escaped from the confines of thought

Другие уходили от ограничений мысли

To where Mind motionless sleeps waiting Light's birth,

Туда, где в ожидании рожденья Света дремлет неподвижный Ум,

And came back quivering with a nameless Force,

Обратно возвращались с трепетанием невыразимой Силы

Drunk with a wine of lightning in their cells;

И опьянённые вином молниеносных озарений в клетках,

Intuitive knowledge leaping into speech,

С интуитивным знанием, прыжком входящим в речь,

Seized, vibrant, kindling with the inspired word,

Охваченные той вибрацией и загоревшись вдохновенным словом.

Hearing the subtle voice that clothes the heavens,

Прислушиваясь к еле слышным голосам, что облекают небеса,

Carrying the splendour that has lit the suns,

И принося великолепие, что зажигает солнца,

They sang Infinity's names and deathless powers

Они, ликуя, воспевали имя Бесконечного, бессмертные могущества,

In metres that reflect the moving worlds,

В размерах, отражающих движение миров,

Sight's sound-waves breaking from the soul's great deeps.

И в зримых волнах звука, вырывающихся из огромной глубины души.

Some lost to the person and his strip of thought

Но были и такие, что, потерянные для обычной личности и для её обрывков мысли,

In a motionless ocean of impersonal Power,

В недвижном океане непередаваемой безличной Силы,

Sat mighty, visioned with the Infinite's light,

Сидели, сильные, могучие, всё видящие светом Бесконечности,

Or, comrades of the everlasting Will,

Или, быть может, став товарищами вечно продолжающейся Воли,

Surveyed the plan of past and future Time.

Исследовали план прошедшего и будущего Времени.

Some winged like birds out of the cosmic sea

Бывало, кто-то улетал, как птица, из космического моря

And vanished into a bright and featureless Vast:

И исчезал в слепящем и лишённом всяких признаков Просторе:

Some silent watched the universal dance,

Другие молча наблюдали за вселенским танцем,

Or helped the world by world-indifference.

И помогали миру отрешённостью от мира.

Some watched no more merged in a lonely Self,

А кто-то больше ничего не видел, слившись с одиноким Высшим “Я”,

Absorbed in the trance from which no soul returns,

Войдя в тот транс, откуда ни одна душа не возвращается,

All the occult world-lines for ever closed,

Закрыв навечно все оккультные границы мира,

The chains of birth and person cast away:

Отбросив прочь всю вереницу личностей, рождений:

Some uncompanioned reached the Ineffable.

Так, в одиночку, кто-то достигал Невыразимого.

 

 

   As floats a sunbeam through a shady place,

   Как солнца луч плывёт тенистыми местами,

The golden virgin in her carven car

Сияя, словно золото, в своей резной повозке

Came gliding among meditation's seats.

Савитри ехала, скользя, средь этих мест для медитаций.

Often in twilight mid returning troops

И часто в сумерках, средь возвращающихся стад

Of cattle thickening with their dust the shades

Коров, быков, сгущающих своею пылью тени,

When the loud day had slipped below the verge,

Когда крикливый день тонул за горизонт,

Arriving in a peaceful hermit grove

Приехав в мирную лесную рощу, где живут отшельники,

She rested drawing round her like a cloak

Она там отдыхала, окружая как плащом себя

Its spirit of patient muse and potent prayer.

Их духом терпеливого раздумья и могущества молитвы.

Or near to a lion river's tawny mane

Бывало, рядом с рыжей гривою большой реки,

And trees that worshipped on a praying shore,

Вблизи деревьев, что склонились пред молящимися берегами,

A domed and templed air's serene repose

Спокойный ясный воздух храма с куполообразной крышей

Beckoned to her hurrying wheels to stay their speed.

Манил спешащие колеса экипажа приостановить свой бег.

In the solemnity of a space that seemed

В торжественном пространстве, что казалось

A mind remembering ancient silences,

Умом, наполненным воспоминаньями о древней тишине,

Where to the heart great bygone voices called

Где голоса ушедших ранее великих обращались к сердцу,

And the large liberty of brooding seers

Где широта свободы размышляющих провидцев

Had left the long impress of their soul's scene,

Оставила глубокий отпечаток сцены их души,

Awake in candid dawn or darkness mooned,

Проснувшись в искреннем рассвете или в лунной темноте,

To the still touch inclined the daughter of Flame

Дочь Пламени склонялась к этому спокойному прикосновению,

Drank in hushed splendour between tranquil lids

И напивалась затихающим великолепием меж неподвижных век

And felt the kinship of eternal calm.

И ощущала близость вечной тишины.

But morn broke in reminding her of her quest

Но вновь врывалось утро и напоминало ей о поиске,

And from low rustic couch or mat she rose

И с низкого простого ложа или коврика она вставала

And went impelled on her unfinished way

И шла, ведомая, по незаконченной своей дороге,

And followed the fateful orbit of her life

И следовала по предписанной судьбой орбите жизни,

Like a desire that questions silent gods

Как некое желание, что вопрошает погружённых в тишину богов,

Then passes starlike to some bright Beyond.

Затем уходит, как звезда, в сверкающее Запредельное.

Thence to great solitary tracts she came,

И вот, она пришла в великие уединённые места,

Where man was a passer-by towards human scenes

Где человек был лишь прохожим, на пути к своим обычным сценам

Or sole in Nature's vastness strove to live

Или боролся в одиночку, чтобы выжить в необъятности Природы

And called for help to ensouled invisible Powers,

И звал за помощью одушевлённые невидимые Силы,

Overwhelmed by the immensity of his world

Подавленный безмерной широтою мира,

And unaware of his own infinity.

Не ведая о бесконечности своей внутри.

The earth multiplied to her a changing brow

Земля всё множила изменчивый свой лик,

And called her with a far and nameless voice.

Звала её далёким незнакомым голосом.

The mountains in their anchorite solitude,

И горы с их глубоким одиночеством отшельника,

The forests with their multitudinous chant

Леса с их многочисленными звуками и пением

Disclosed to her the masked divinity's doors.

Ей открывали скрытые врата божественного.

On dreaming plains, an indolent expanse,

На дремлющих равнинах и медлительных просторах,

The death-bed of a pale enchanted eve

На смертном ложе бледного, чарующего вечера,

Under the glamour of a sunken sky,

Под обаяньем тонущего неба

Impassive she lay as at an age's end,

Она лежала, безмятежно, словно на краю веков,

Or crossed an eager pack of huddled hills

Иль проносилась через сбившуюся в кучу свору жаждущих холмов,

Lifting their heads to hunt a lairlike sky,

Поднявших головы в охоте на разлёгшееся небо,

Or travelled in a strange and empty land

Иль путешествовала в странной и пустой земле,

Where desolate summits camped in a weird heaven,

Где одинокие вершины встали лагерем в таинственном, потустороннем небе,

Mute sentinels beneath a drifting moon,

Немыми часовыми под плывущею луной,

Or wandered in some lone tremendous wood

Бродила по какому-то безлюдному огромнейшему лесу,

Ringing for ever with the crickets' cry

Наполненному беспрерывным стрекотанием цикад,

Or followed a long glistening serpent road

То проезжала длинный пёстрый серпантин дороги

Through fields and pastures lapped in moveless light

Через поля и пастбища, окутанные неподвижным светом,

Or reached the wild beauty of a desert space

То достигала дикой красоты постранств пустыни,

Where never plough was driven nor herd had grazed

Где никогда не проводили плугом, не паслись стада,

And slumbered upon stripped and thirsty sands

И там дремала на сухих барханах чистого песка

Amid the savage wild-beast night's appeal.

Среди свирепого и дикого зверья, притянутого ночью.

Still unaccomplished was the fateful quest;

Ещё не завершён был судьбоносный поиск;

Still she found not the one predestined face

Она ещё не встретила единственное преназначенное ей лицо,

For which she sought amid the sons of men.

Которое искала среди многих человеческих сынов.

A grandiose silence wrapped the regal day:

И грандиозное безмолвие окутывало царственные дни:

The months had fed the passion of the sun

Страсть солнца, что накапливалась месяцами,

And now his burning breath assailed the soil.

Пылающим дыханием сейчас атаковало землю.

The tiger heats prowled through the fainting earth;

Тигриный жар бродил по обморочной почве;

All was licked up as by a lolling tongue.

Всё было вылизано словно высунутым языком.

The spring winds failed; the sky was set like bronze.

Весенние ветра утихли; небо замерло как бронза.

 

 

End of Canto Four

Конец четвёртой песни

End of Book Four

Конец четвёртой книги

 

 

 

Перевод (второй) Леонида Ованесбекова

 

 

 

2003 фев 26 ср    2006 сент 26 вт, 2011 март 22 вт — 2011 апр 30 сб

 

2016 фев 16 вс — 2016 ноя 05 сб


 

 


Оглавление перевода
Оглавление сайта
Начальная страница

http://integral-yoga.narod.ru/etc/contents-long.win.html

e-mail: Leonid Ovanesbekov <ovanesbekov@mail.ru>