Шри Ауробиндо, "Савитри", Книга 7, Песня 5, "Обнаружение души"

логотип

 

Шри Ауробиндо

Савитри

Книга VII, Песня V,
ОБНАРУЖЕНИЕ ДУШИ

перевод Леонида Ованесбекова
(второй перевод)

 
 

Sri Aurobindo

Savitri

Book VII, Canto V,
THE FINDING OF THE SOUL

translation by Leonid Ovanesbekov
(2nd translation)

 



Sri Aurobindo

Шри Ауробиндо

SAVITRI

САВИТРИ

 

 

Book Seven

Книга Седьмая

THE BOOK OF YOGA

КНИГА ЙОГИ

 

 

Canto V

Песня V

THE FINDING OF THE SOUL

ОБНАРУЖЕНИЕ ДУШИ

 

 

Onward she passed seeking the soul's mystic cave.

Она (Савитри) продолжила искать мистическую комнату души.

At first she stepped into a night of God.

И сразу, сделав первый шаг, она вошла в ночь Бога.

The light was quenched that helps the labouring world,

Потух тот свет, что помогает труженику миру,

The power that struggles and stumbles in our life;

Затихла сила, что сражается и спотыкается в нелёгкой нашей жизни;

This inefficient mind gave up its thoughts,

Бесплодный ум отбросил собственные мысли,

The striving heart its unavailing hopes.

Стремящееся сердце — неосуществимые надежды.

All knowledge failed and the Idea's forms

Всё знание иссякло вместе с формами Идеи,

And Wisdom screened in awe her lowly head

И Мудрость в страхе и смиреньи голову запрятала под капюшон,

Feeling a Truth too great for thought or speech,

Увидев Истину, что слишком велика для мысли или слов,

Formless, ineffable, for ever the same.

Невыразимую, бесформенную, вечно ту же самую.

An innocent and holy Ignorance

Святое и наивное Невежество,

Adored like one who worships formless God

Как тот, кто поклоняется бесформенному Богу, обожало

The unseen Light she could not claim nor own.

Незримый Свет, который не могла она (Савитри) ни требовать, ни получить.

In a simple purity of emptiness

В простой и чистой пустоте

Her mind knelt down before the unknowable.

Её ум преклонил колени пред непознаваемым.

All was abolished save her naked self

Всё стало лишним, кроме внутреннего "я", очищенного от всего,

And the prostrate yearning of her surrendered heart:

И распростёртого стремленья сдавшегося сердца:

There was no strength in her, no pride of force;

Ни силы не осталось в ней, ни гордости могущества;

The lofty burning of desire had sunk

Высокое горение желания погасло, устыдившись,

Ashamed, a vanity of separate self,

И самолюбие её отдельного, самостоятельного "я",

The hope of spiritual greatness fled,

Надежда на духовное величье — улетели прочь,

Salvation she asked not nor a heavenly crown:

Она уж не просила ни спасенья, ни небесного венца:

Humility seemed now too proud a state.

Смирение, и то казалось слишком гордым.

Her self was nothing, God alone was all,

Её "я" стало пустотой, один лишь Бог был всем,

Yet God she knew not but only knew he was.

Но Бога ей пока не удалось познать, она лишь знала, что он есть.

A sacred darkness brooded now within,

Святая темнота вынашивала что-то у себя внутри,

The world was a deep darkness great and nude.

Мир стал глубокой темнотой, великой, неприкрытой.

This void held more than all the teeming worlds,

Та пустота вмещала больше чем все многолюдные миры,

This blank felt more than all that Time has borne,

Та незаполненность была гораздо ощутимее всего, рождённого во Времени,

This dark knew dumbly, immensely the Unknown.

Та тьма безмолвно и неизмеримо знала о Неведомом.

But all was formless, voiceless, infinite.

Но в то же время, было всё бесформенным, беззвучным, бесконечным.

As might a shadow walk in a shadowy scene,

Подобно тени, проходящей через призрачную сцену,

A small nought passing through a mightier Nought,

Как малое ничто, идущее сквозь более могучее Ничто,

A night of person in a bare outline

Ночь личности в едва заметных очертаньях,

Crossing a fathomless impersonal Night,

Шагая по неизмеримости безличной Ночи,

Silent she moved, empty and absolute.

Беззвучно двигалась она, пустая, абсолютная.

In endless Time her soul reached a wide end,

Так в бесконечном Времени её душа пришла к широкому концу,

The spaceless Vast became her spirit's place.

И внепространственный Простор стал местом обитанья духа.

At last a change approached, the emptiness broke;

Но вот случилась перемена, расступилась пустота;

A wave rippled within, the world had stirred;

Внутри прошла волна и всколыхнулся мир;

Once more her inner self became her space.

И вновь её пространством стало внутреннее "я".

There was felt a blissful nearness to the goal;

Здесь ощущалась радостная близость к цели,

Heaven leaned low to kiss the sacred hill,

Склонились небеса поцеловать священную вершину,

The air trembled with passion and delight.

Затрепетал от страсти и восторга воздух.

A rose of splendour on a tree of dreams,

Как роза блеска и великолепия на древе грёз,

The face of Dawn out of mooned twilight grew.

Поднялся лик Зари из сумерек подсвеченных луною.

Day came, priest of a sacrifice of joy

И день, служитель жертвоприношенья радости,

Into the worshipping silence of her world;

Вошёл в её благоговейное молчанье внутреннего мира.

He carried immortal lustre as his robe,

Он одевал бессмертное сияние как платье,

Trailed heaven like a purple scarf and wore

Как пурпурным шарфом обматывался небесами,

As his vermilion caste-mark a red sun.

И солнце красное носил как алый символ касты.

As if an old remembered dream come true,

Подобно старому запомненному сну, что стал вдруг явью,

She recognised in her prophetic mind

Она в своём провидческом уме узнала

The imperishable lustre of that sky,

Непреходящее сиянье тех небес,

The tremulous sweetness of that happy air

И трепетную сладость той счастливой атмосферы,

And, covered from mind's view and life's approach,

И скрытую от виденья ума и устремлений жизни,

The mystic cavern in the sacred hill

Мистическую комнату внутри священного холма

And knew the dwelling of her secret soul.

И поняла, что в этом месте обитает тайная её душа.

As if in some Elysian occult depth,

И словно там, в оккультной глубине Элизиума,

Truth's last retreat from thought's profaning touch,

Где Истина нашла последнее пристанище от оскверняющих касаний мысли,

As if in a rock-temple's solitude hid,

Как будто скрывшись в скальном храме,

God's refuge from an ignorant worshipping world,

От обожания незнающего мира,

It lay withdrawn even from life's inner sense,

Она лежала, в одиночестве, в укромном месте Бога, отстранясь

Receding from the entangled heart's desire.

От внутреннего чувства жизни, и от запутанных желаний сердца.

A marvellous brooding twilight met the eyes

Волшебные, задумчивые сумерки встречали взор,

And a holy stillness held that voiceless space.

Святая тишина царила в том беззвучном месте.

An awful dimness wrapped the great rock-doors

Внушающий благоговенье сумрак окружал большие каменные двери,

Carved in the massive stone of Matter's trance.

Что были выбиты в массивных скалах трансового состояния Материи.

Two golden serpents round the lintel curled,

Две золотых змеи вились вокруг дверного косяка,

Enveloping it with their pure and dreadful strength,

Окутывая двери чистой и ужасной силой,

Looked out with wisdom's deep and luminous eyes.

И наблюдали всё глубоким светлым взглядом мудрости.

An eagle covered it with wide conquering wings:

Орёл их накрывал широкими победными крылами:

Flames of self-lost immobile reverie,

Огнями неподвижной потерявшейся мечты

Doves crowded the grey musing cornices

Теснились голуби на серых созерцающих карнизах,

Like sculptured postures of white-bosomed peace.

Как изваянья белогрудого покоя.

Across the threshold's sleep she entered in

Шагнув сквозь эту дрёму, словно перейдя порог, она вошла туда

And found herself amid great figures of gods

И обнаружила себя среди больших фигур богов,

Conscious in stone and living without breath,

Что жили без дыханья, в камне, сохраняя там сознание,

Watching with fixed regard the soul of man,

И наблюдали неподвижным взором душу человека,

Executive figures of the cosmic self,

Фигуры исполнителей космического "я",

World-symbols of immutable potency.

И общемировые знаки неизменного могущества.

On the walls covered with significant shapes

Со стен, покрытых символическими формами,

Looked at her the life-scene of man and beast

Смотрели сцены жизни человека и зверей,

And the high meaning of the life of gods,

И, полная высоким смыслом, жизнь богов,

The power and necessity of these numberless worlds,

И сила, и потребности бесчисленных миров,

And faces of beings and stretches of world-space

И лица множества существ, и протяжённость мирового космоса

Spoke the succinct and inexhaustible

И сообщали, сжатые, неистощимые

Hieratic message of the climbing planes.

Священные посланья восходящих планов.

In their immensitude signing infinity

В их символической неизмеримой бесконечности

They were the extension of the self of God

Они подобны были продолжению "я" Бога,

And housed, impassively receiving all,

Бесстрастно принимая и вмещая всё на свете,

His figures and his small and mighty acts

И образы его, и все его могучие и малые дела,

And his passion and his birth and life and death

И страсть его, его рожденье, жизнь и смерть,

And his return to immortality.

И возвращение его к бессмертию.

To the abiding and eternal is their climb,

К неизменяемому, вечному идёт их восхождение,

To the pure existence everywhere the same,

И к чистому существованию, которое везде одно,

To the sheer consciousness and the absolute force

И к полному сознанию, и к абсолютной силе,

And the unimaginable and formless bliss,

И к невообразимому, вне форм, блаженству,

To the mirth in Time and the timeless mystery

И к радости во Времени, и к существующей вне времени мистерии

Of the triune being who is all and one

За триединым существом, который — и один, и всё,

And yet is no one but himself apart.

И в то же время и никто, лишь сам в себе, отдельно ото всех.

There was no step of breathing men, no sound,

Там не было шагов людей, что дышат, не было ни звука,

Only the living nearness of the soul.

И только лишь живое ощущенье близости души.

Yet all the worlds and God himself were there,

И всё же, все миры и сам Всевышний были там,

For every symbol was a reality

И каждый символ, знак был там реальностью

And brought the presence which had given it life.

И нёс присутствие, которое ему давало жизнь.

All this she saw and inly felt and knew

Она всё это видела, и ощущала в глубине, и знала

Not by some thought of mind but by the self.

Не с помощью какой-то мысли из ума, а через внутреннее "я".

A light not born of sun or moon or fire,

И свет, рождённый не от солнца, не луною, не огнём,

A light that dwelt within and saw within

Что жил внутри и видел изнутри,

Shedding an intimate visibility

Распространяя сокровенный взгляд на вещи,

Made secrecy more revealing than the word:

Свет этот делал так, что тайна раскрывала даже больше, чем слова:

Our sight and sense are a fallible gaze and touch

Ведь наше осязание и зрение — лишь ошибающееся касание и взгляд,

And only the spirit's vision is wholly true.

И только видение духа полносью, всецело истинно.

As thus she passed in that mysterious place

Так шла она по этому загадочному месту

Through room and room, through door and rock-hewn door,

От комнаты до комнаты, из двери, выбитой в скале, в другую дверь,

She felt herself made one with all she saw.

И ощущала что она объединяется со всем, что видит.

A sealed identity within her woke;

Скрываемое под печатью тождество проснулось в ней;

She knew herself the Beloved of the Supreme:

Она себя узнала как Любимую Всевышнего:

These Gods and Goddesses were he and she:

Все эти Боги и Богини были он или она:

The Mother was she of Beauty and Delight,

Она была и Матерью Восторга, Красоты,

The Word in Brahma's vast creating clasp,

И Словом в необъятном созидающем объятьи Брамы,

The World-Puissance on almighty Shiva's lap,—

И Силой Мира на коленях Шивы всемогущего, —

The Master and the Mother of all lives

Властителем и Матерью всего живого,

Watching the worlds their twin regard had made,

Которые смотрели на миры, возникшие от их двойного взгляда,

And Krishna and Radha for ever entwined in bliss,

И Кришной с Радхой, что навеки вечные переплелись в блаженстве,

The Adorer and Adored self-lost and one.

И Обожающей и Обожаемым, утратившими "я" и ставшими одним.

In the last chamber on a golden seat

В последней из палат, на золотистом троне,

One sat whose shape no vision could define;

Был Тот, чей облик взгляд не мог определить;

Only one felt the world's unattainable fount,

Она (Савитри) здесь ощущала лишь недосягаемый источник мира,

A Power of which she was a straying Force,

Энергию, перед которой вся она была скитающейся Силой,

An invisible Beauty, goal of the world's desire,

Невидимую Красоту и цель желанья мира,

A Sun of which all knowledge is a beam,

То Солнце, для которого всё знание — лишь луч,

A Greatness without whom no life could be.

Величье, без которого здесь никакая жизнь бы не возникла.

Thence all departed into silent self,

Отсюда уходило всё в молчанье внутреннего "я",

And all became formless and pure and bare.

Всё становилось голым, чистым и бесформенным.

Then through a tunnel dug in the last rock

Затем, через тоннель, прорубленный в последней глыбе камня,

She came out where there shone a deathless sun.

Савитри вышла под лучи бессмертного сияющего солнца.

A house was there all made of flame and light

Стоял там дом, весь сотканный из пламени и света,

And crossing a wall of doorless living fire

Она прошла сквозь стену без дверей живого пламени

There suddenly she met her secret soul.

И здесь внезапно повстречалась со своею тайною душой.

 

 

   A being stood immortal in transience,

   Пред ней стояло существо, неувядаемое в преходящем,

Deathless dallying with momentary things,

Бессмертное, что развлекается с сиюминутным,

In whose wide eyes of tranquil happiness

В больших глазах спокойствия и счастья,

Which pity and sorrow could not abrogate

Которого не отменить ни жалости, ни горю,

Infinity turned its gaze on finite shapes:

Вся Бесконечность обращала взгляд свой на конечные тела и формы:

Observer of the silent steps of the hours,

И Вечность, наблюдатель тихой поступи часов,

Eternity upheld the minute's acts

Поддерживала и дела мгновений,

And the passing scenes of the Everlasting's play.

И исполнявшиеся сцены пьесы Вечно-существующего.

In the mystery of its selecting will,

В загадке воли, делающей выбор,

In the Divine Comedy a participant,

Участница Божественной Комедии,

The Spirit's conscious representative,

Осознающий представитель Духа,

God's delegate in our humanity,

И делегат Божественного в нашей человеческой природе,

Comrade of the universe, the Transcendent's ray,

Луч Трансцендентного и друг вселенной,

She had come into the mortal body's room

Она вошла в палату тела смертного

To play at ball with Time and Circumstance.

Чтоб в мяч играть со Временем и Обстоятельством.

A joy in the world her master movement here,

Здесь, в мире, радость — главное её движение,

The passion of the game lighted her eyes:

В её глазах светилась страсть игры:

A smile on her lips welcomed earth's bliss and grief,

Улыбка на её губах приветствовала и земное горе, и блаженство,

A laugh was her return to pleasure and pain.

И смех — её ответ на удовольствие и боль.

All things she saw as a masquerade of Truth

Всё виделось ей маскарадом Истины,

Disguised in the costumes of Ignorance,

Скрывающейся костюмами Невежества,

Crossing the years to immortality;

Идущей сквозь года к бессмертию;

All she could front with the strong spirit's peace.

Она была способна встретить всё своим покоем, силой духа.

But since she knows the toil of mind and life

Но с той поры, когда она узнала труд ума и жизни,

As a mother feels and shares her children's lives,

Как мать, что чувствует и разделяет жизнь своих детей,

She puts forth a small portion of herself,

Она кладёт в нас маленькую часть самой себя,

A being no bigger than the thumb of man

Невидимое существо, не больше пальца человека

Into a hidden region of the heart

В запрятанную область сердца,

To face the pang and to forget the bliss,

Чтоб встретить боль лицом к лицу и позабыть блаженство,

To share the suffering and endure earth's wounds

Чтоб разделить с землей её страдание, терпеть её мучительные раны,

And labour mid the labour of the stars.

Чтобы работать посреди труда великих звёзд.

This in us laughs and weeps, suffers the stroke,

Оно в нас плачет и смеётся, принимает множество ударов,

Exults in victory, struggles for the crown;

Ликует при победе и стремится получить корону;

Identified with the mind and body and life,

Отождествившись с жизнью, телом и умом,

It takes on itself their anguish and defeat,

Оно — то принимает на себя их муки и крушение,

Bleeds with Fate's whips and hangs upon the cross,

То истекает кровью под хлыстом Судьбы, то умирает на кресте,

Yet is the unwounded and immortal self

И всё же остаётся незадетым, неизраненным, бессмертным "я",

Supporting the actor in the human scene.

Поддерживая этого актёра, на сцене человечества.

Through this she sends us her glory and her powers,

Сквозь это всё она (душа) нам шлёт своё великолепие и силы,

Pushes to wisdom's heights, through misery's gulfs;

Толкает к пикам мудрости, ведёт через пучину бед и мук;

She gives us strength to do our daily task

Она даёт нам силу заниматься ежедневными делами,

And sympathy that partakes of others' grief

Сочувствие, что разделяет горести других,

And the little strength we have to help our race,

И небольшую силу, чтоб мы помогали нашей расе;

We who must fill the role of the universe

Мы — те, кто должен исполнять свою роль во вселенной

Acting itself out in a slight human shape

Самостоятельно в непрочной форме человека,

And on our shoulders carry the struggling world.

И на своих плечах нести сражающийся мир.

This is in us the godhead small and marred;

Такое божество внутри у нас, расстроенное, небольшое;

In this human portion of divinity

И в этой порции божественного в человеке

She seats the greatness of the Soul in Time

Она даёт возможность проявить во Времени величие Души,

To uplift from light to light, from power to power,

И поднимается от света к свету, от могущества к могуществу,

Till on a heavenly peak it stands, a king.

Пока как царь не ступит на небесную вершину.

In body weak, in its heart an invincible might,

Так, слабый в теле, но непобедимо сильный в сердце,

It climbs stumbling, held up by an unseen hand,

С трудом восходит, спотыкаясь, но поддержанный невидимой рукой,

A toiling spirit in a mortal shape.

Дух в смертной оболочке.

Here in this chamber of flame and light they met;

И здесь, в палате пламени и света встретились они;

They looked upon each other, knew themselves,

Они взглянули друг на друга и себя узнали,

The secret deity and its human part,

Сокрытое завесой тайны божество и человеческая часть его,

The calm immortal and the struggling soul.

Спокойная бессмертная душа и та душа, которая сражается.

Then with a magic transformation's speed

Затем со скоростью магического перевоплощения

They rushed into each other and grew one.

Они, в порыве, бросились друг в друга и слились в одно.

 

 

   Once more she was human upon earthly soil

   И вновь она была обычным человеком на земле

In the muttering night amid the rain-swept woods

В бормочущей ночи, среди хлестаемых дождём лесов,

And the rude cottage where she sat in trance:

Под крышей грубой хижины, где погрузившись в транс, она сидела:

That subtle world withdrew deeply within

Тот тонкий мир втянулся в глубину,

Behind the sun-veil of the inner sight.

За солнечную плёнку внутреннего взора.

But now the half-opened lotus bud of her heart

Но лотос сердца, начинавший раскрываться,

Had bloomed and stood disclosed to the earthly ray;

Теперь расцвёл и встал открывшийся земным лучам;

In an image shone revealed her secret soul.

В сияющем обличье тайная её душа предстала перед нею.

There was no wall severing the soul and mind,

И больше не было завесы, отделявшей душу от ума,

No mystic fence guarding from the claims of life.

Мистической ограды, охраняющей от требований жизни.

In its deep lotus home her being sat

В глубоком лотосе-жилище внутренее существо её

As if on concentration's marble seat,

Сидело как на мраморной скамье для медитации

Calling the mighty Mother of the worlds

И, обращаясь к всемогущей Матери миров,

To make this earthly tenement her house.

Просила превратить в свой дом земную оболочку.

As in a flash from a supernal light,

И словно в ярком всполохе небесного луча

A living image of the original Power,

Оживший образ изначальной Силы,

A face, a form came down into her heart

Лицо и некий облик к ней спустились в сердце

And made of it its temple and pure abode.

И сердце стало чистой комнатой и храмом.

But when its feet had touched the quivering bloom,

Но стоило стопам той Силы прикоснуться к трепетному ореолу

A mighty movement rocked the inner space

Могучее движение качнуло всё пространство у неё внутри,

As if a world were shaken and found its soul:

Как если б мир встряхнулся, обнаружив собственную душу:

Out of the Inconscient's soulless mindless night

И из бездумной и бездушной ночи Несознания,

A flaming Serpent rose released from sleep.

Освободившись ото сна, поднялся Змей, объятый пламенем.

It rose billowing its coils and stood erect

Он рос всё выше кольцами своими, поднимался всё прямее,

And climbing mightily, stormily on its way

И с силою взбираясь, словно шторм, бушуя на пути,

It touched her centres with its flaming mouth;

Коснулся центров у неё своей пылавшей пастью;

As if a fiery kiss had broken their sleep,

Как будто поцелуй огня ворвался в их дремоту,

They bloomed and laughed surcharged with light and bliss.

Они раскрылись, весело смеясь, наполненные светом и блаженством.

Then at the crown it joined the Eternal's space.

Затем, над теменем, соединился он с пространством Вечного.

In the flower of the head, in the flower of Matter's base,

В цветке над головой, в цветке у основания Материи,

In each divine stronghold and Nature-knot

И в каждом том божественном оплоте и узле Природы

It held together the mystic stream which joins

Он овладел мистическим потоком, что соединяет в нас

The viewless summits with the unseen depths,

Невидимые пики и незримые глубины,

The string of forts that make the frail defence

Ряд крепостей, что позволяют хрупкой обороне

Safeguarding us against the enormous world,

Беречь нас от громады мира,

Our lines of self-expression in its Vast.

И охранять пути, которые мы выбрали для самовыражения в его Просторе.

An image sat of the original Power

Пред нею появился образ изначальной Силы,

Wearing the mighty Mother's form and face.

Приняв обличие и лик могучей Матери.

Armed, bearer of the weapon and the sign

В броне, вооружённая, несущая особый знак,

Whose occult might no magic can imitate,

С оккультною энергией, которой никакая магия не сможет подражать,

Manifold yet one she sat, a guardian force:

Многообразная и в то же время цельная, она сидела, охраняющая сила:

A saviour gesture stretched her lifted arm,

В оберегающем, широком жесте простирала поднятую руку,

And symbol of some native cosmic strength,

И символом космической природной силы

A sacred beast lay prone below her feet,

Священный зверь лежал ничком у ног,

A silent flame-eyed mass of living force.

Безмолвной массой мощи жизни, с полыхавшим взглядом.

All underwent a high celestial change:

Всё вовлекалось в некуб высокую божественную перемену:

Breaking the black Inconscient's blind mute wall,

Разбив глухую, чёрную, немую стену Несознания,

Effacing the circles of the Ignorance,

Стирая бесконечные круги Невежества,

Powers and divinities burst flaming forth;

Могущества и божества в ней вырвались вперёд, объятые огнём;

Each part of the being trembling with delight

Все части существа её дрожали от восторга,

Lay overwhelmed with tides of happiness

Лежали, сокрушённые валами счастья,

And saw her hand in every circumstance

И руку видели её в любом событии,

And felt her touch in every limb and cell.

Её касанье ощущая в каждой части тела, в каждой клетке.

In the country of the lotus of the head

Над головою, в царстве лотоса,

Which thinking mind has made its busy space,

Которое избрало думающий ум своим пространством действия,

In the castle of the lotus twixt the brows

И в замке лотоса между бровей,

Whence it shoots the arrows of its sight and will,

Откуда он пускает стрелы виденья и воли,

In the passage of the lotus of the throat

И в переходе лотоса гортани, там, где возникает речь,

Where speech must rise and the expressing mind

И где сердечный импульс, вместе с выражающим умом

And the heart's impulse run towards word and act,

Бегут, чтоб превратиться в слово или действие,

A glad uplift and a new working came.

Возникло радостное вдохновение и новый способ действия.

The immortal's thoughts displaced our bounded view,

Так мысль бессмертного сменила ограниченный наш взгляд,

The immortal's thoughts earth's drab idea and sense;

Так мысль бессмертного сменила тусклые земные ощущенья и идеи;

All things now bore a deeper heavenlier sense.

Отныне всё несло глубокое, божественное чувство.

A glad clear harmony marked their truth's outline,

Счастливая и ясная гармония царила в очертаньях истины вещей;

Reset the balance and measures of the world.

Она меняла равновесие и мерки мира.

Each shape showed its occult design, unveiled

Любая форма проявляла сокровенное предназначение,

God's meaning in it for which it was made

И раскрывала замысел Всевышнего, ради которого её создали,

And the vivid splendour of his artist thought.

И яркое великолепие его художественной мысли.

A channel of the mighty Mother's choice,

Канал, что выбрала могучая Божественная Мать,

The immortal's will took into its calm control

Намеренье бессмертного, взяло под молчаливый свой контроль

Our blind or erring government of life;

Слепое, полное ошибок, наше управленье жизнью;

A loose republic once of wants and needs,

Когда-то — вольная республика желаний и потребностей,

Then bowed to the uncertain sovereign mind,

Потом — покорная неверному властителю-уму,

Life now obeyed to a diviner rule

Сейчас жизнь стала подчиняться более божественному правилу

And every act became an act of God.

И каждый шаг её стал шагом Бога.

In the kingdom of the lotus of the heart

В том царстве, где у человека лотос сердца,

Love chanting its pure hymeneal hymn

Любовь звенела чистым гимном Гименея,

Made life and body mirrors of sacred joy

И превращала тело вместе с жизнью в отражение священной радости,

And all the emotions gave themselves to God.

А все эмоции себя дарили Богу.

In the navel lotus' broad imperial range

В широкой царской зоне лотоса у живота

Its proud ambitions and its master lusts

Ведущие желания и гордые амбиции

Were tamed into instruments of a great calm sway

Смягчились, стали инструментами великого спокойного правления,

To do a work of God on earthly soil.

Для выполнения работы Бога на земле.

In the narrow nether centre's petty parts

А в узком центре ниже, в небольших его частях,

Its childish game of daily dwarf desires

Их детская возня обычных карликовых воль

Was changed into a sweet and boisterous play,

Сменилась сладостной и шумною игрой,

A romp of little gods with life in Time.

Забавой маленьких богов с потоком жизни протекающим во Времени.

In the deep place where once the Serpent slept,

В ту глубину, где некогда спал Змей,

There came a grip on Matter's giant powers

Пришла власть над огромнейшими силами Материи

For large utilities in life's little space;

Чтоб широко использовать их в маленьком пространстве жизни;

A firm ground was made for Heaven's descending might.

Построили участок твёрдой почвы для нисходящего могущества Небес.

Behind all reigned her sovereign deathless soul:

А позади всего царила полновластная, бессмертная её душа:

Casting aside its veil of Ignorance,

Отбросив в сторону вуаль Невежества,

Allied to gods and cosmic beings and powers

Войдя в компанию богов, космических существ и сил,

It built the harmony of its human state;

Она гармонизировала человеческое состояние;

Surrendered into the great World-Mother's hands

И сдавшись на руки великой Матери Вселенной,

Only she obeyed her sole supreme behest

Отныне подчинялась лишь её высоким повелениям

In the enigma of the Inconscient's world.

Среди загадочного мира Несознания.

A secret soul behind supporting all

Поддерживая всё из-за вуали, тайная душа,

Is master and witness of our ignorant life,

Хозяин и свидетель человеческой невежественной жизни,

Admits the Person's look and Nature's role.

Согласна с взглядом Личности и ролью отведённой для Природы.

But once the hidden doors are flung apart

Но наступает день и настежь открываются тайные врата,

Then the veiled king steps out in Nature's front;

И скрытый ранее вуалью царь выходит на передний план Природы;

A Light comes down into the Ignorance,

Свет опускается в Невежество,

Its heavy painful knot loosens its grasp:

Его тяжёлые, болезненные узы, разжимают хватку:

The mind becomes a mastered instrument

Ум превращается в удобный и послушный инструмент,

And life a hue and figure of the soul.

А жизнь становится расцветкой, образом души.

All happily grows towards knowledge and towards bliss.

Всё радостно стремится к знанию, к блаженству.

A divine Puissance then takes Nature's place

Затем божественная Сила занимает место, где была Природа

And pushes the movements of our body and mind;

И начинает направлять движенья нашего ума и тела;

Possessor of our passionate hopes and dreams,

Хозяйка наших страстных чаяний и грёз,

The beloved despot of our thoughts and acts,

Любимый деспот наших дел и мыслей,

She streams into us with her unbound force,

Она вливает в нас свою неограниченную силу,

Into mortal limbs the Immortal's rapture and power.

Вливает в тело смертного энергию, восторг Бессмертного.

An inner law of beauty shapes our lives;

Отныне наши жизни формируются по внутренним законам красоты,

Our words become the natural speech of Truth,

Слова становятся естественным звучаньем Истины,

Each thought is a ripple on a sea of Light.

Любая мысль подобна ряби в океане Света.

Then sin and virtue leave the cosmic lists;

Затем порок и добродетель убираются с космических страниц;

They struggle no more in our delivered hearts:

Они уже не борятся в освобождённом нашем сердце:

Our acts chime with God's simple natural good

Дела у нас идут в согласии с простой естественною пользой Бога

Or serve the rule of a supernal Right.

Иль служат правилу небесной Справедливости.

All moods unlovely, evil and untrue

Все неприятные, неверные и злые настроения

Forsake their stations in fierce disarray

Снимаются с насиженного места в полном замешательстве

And hide their shame in the subconscient's dusk.

И прячут свой позор в неясном мраке подсознания.

Then lifts the mind a cry of victory:

Приходит день, когда ум объявляет о своей победе:

"O soul, my soul, we have created Heaven,

"Душа, моя душа, мы сотворили Небеса,

Within we have found the kingdom here of God,

Внутри, в себе, нашли мы царство Бога,

His fortress built in a loud ignorant world.

И выстроили крепость Бога в шумном и невежественном мире.

Our life is entrenched between two rivers of Light,

Теперь жизнь наша закрепилась между двух потоков Света,

We have turned space into a gulf of peace

Мы сделали пространство бездною покоя,

And made the body a Capitol of bliss.

А тело — Капитолием блаженства.

What more, what more, if more must still be done?"

Чего же больше нам желать, и есть ли что ещё должны мы совершить?"

In the slow process of the evolving spirit,

В неторопливом марше эволюции, и в медленном прогрессе духа,

In the brief stade between a death and birth

В коротком промежутке между смертью и рождением,

A first perfection's stage is reached at last;

Мы, наконец, дошли до первого этапа совершенства;

Out of the wood and stone of our nature's stuff

Из дерева и камня, из материала нашей человеческой природы,

A temple is shaped where the high gods could live.

Построен храм, где могут жить возврышенные боги.

Even if the struggling world is left outside

И даже если этот борющийся мир останется снаружи,

One man's perfection still can save the world.

То совершенство одного единственного человека может дать спасенье миру.

There is won a new proximity to the skies,

Мы стали ощутимо ближе к небесам,

A first betrothal of the Earth to Heaven,

Мы видим первую помолвку Неба и Земли,

A deep concordat between Truth and Life:

Возник глубокий договор меж Истиной и Жизнью,

A camp of God is pitched in human time.

И в смертном времени разбил свой лагерь Бог.

 

 

End of Canto Five

Конец пятой песни

 

 

 

Перевод (второй) Леонида Ованесбекова

 

 

 

2004 май 03 пн — 2005 фев 06 вс, 2011 ноя 05 вт — 2012 фев 04 сб

 

2015 фев 09 пн — 2018 фев 10 сб

 


Оглавление перевода
Оглавление сайта
Начальная страница

http://integral-yoga.narod.ru/etc/contents-long.win.html

e-mail: Leonid Ovanesbekov <ovanesbekov@mail.ru>