-

Sri Aurobindo

 

Шри Ауробиндо

THE SYNTHESIS OF YOGA

 

СИНТЕЗ ЙОГИ

 

 

 

 

 

 

PART I

 

ЧАСТЬ I

THE YOGA OF DIVINE WORKS

 

 

ЙОГА БОЖЕСТВЕННОЙ РАБОТЫ

 

 

 

 

 

перевод Леонида Ованесбекова

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

показать/скрыть нумерацию

 

 

 

 

 

Оглавление

 

 

 

 

 

Глава I       Четыре Помощника

Глава II      Самопосвящение

Глава III     Самоотдача в Работе — Путь Гиты

Глава IV     Жертва, Триединый Путь и Хозяин Жертвы

Глава V      Вознесение Жертвы — 1

Глава VI     Вознесение Жертвы 2

Глава VII    Нормы Поведения и Духовная Свобода

Глава VIII   Воля Всевышнего

Глава IX     Ровность и Уничтожение Эго

Глава X      Три Моды Природы

Глава XI     Хозяин Работы

Глава XII    Божественная Работа

Глава XIII   Сверхразум и Йога Труда

 

 

 

Chapter I
The Four Aids

 

Глава I             
Четыре Помощника

 

 

 

 

 

 

Yoga-siddhi, the perfection that comes from the practice of Yoga, can be best attained by the combined working of four great instruments.

There is, first, the knowledge of the truths, principles, powers and processes that govern the realisation — shastra.

Next comes a patient and persistent action on the lines laid down by the knowledge, the force of our personal effort — utsaha.

There intervenes, third, uplifting our knowledge and effort into the domain of spiritual experience, the direct suggestion, example and influence of the Teacher — guru.

Last comes the instrumentality of Time — kala; for in all things there is a cycle of their action and a period of the divine movement.

 

1-01-01

 

Иога-сиддхи, совершенства, что приходят с практикой Йоги, лучше всего достичь сочетая работу четырёх великих инструментов.

Это, во-первых, знание истин, принципов, сил и процессов, управляющих реализацией — шастра.

Далее идёт терпеливое и постоянное действие по направлениям, указанным знанием, сила нашего личного усилия — утсаха.

Затем вмешивается третий инструмент, поднимающий наше знание и усилие в область духовного опыта, прямое указание, пример и влияние Учителя — гуру.

Последним приходит помощь Времени — кала, потому что во всём есть свой цикл действия и период божественного движения.

 

The supreme Shastra of the integral Yoga is the eternal Veda secret in the heart of every thinking and living being. The lotus of the eternal knowledge and the eternal perfection is a bud closed and folded up within us. It opens swiftly or gradually, petal by petal, through successive realisations, once the mind of man begins to turn towards the Eternal, once his heart, no longer compressed and confined by attachment to finite appearances, becomes enamoured, in whatever degree, of the Infinite.

All life, all thought, all energising of the faculties, all experiences passive or active, become thence forward so many shocks which disintegrate the teguments of the soul and remove the obstacles to the inevitable efflorescence.

He who chooses the Infinite has been chosen by the Infinite.

He has received the divine touch without which there is no awakening, no opening of the spirit; but once it is received, attainment is sure, whether conquered swiftly in the course of one human life or pursued patiently through many stadia of the cycle of existence in the manifested universe.

 

1-01-02

 

Высшая Шастра интегральной Йоги — это секрет вечной Веды в сердце каждого живущего и думающего существа. Лотос вечного знания и вечного совершенства — это закрытый бутон, свёрнутый внутри нас. Он открывается или быстро, или постепенно, лепесток за лепестком, через последовательные реализации, если однажды ум человека начинает поворачиваться к Вечному, если однажды его сердце, более не сжатое и не прикованное привязанностью к конечным проявлениям, станет очарованным Бесконечным, в той или иной степени.

Вся жизнь, все мысли, все энергии способностей, весь опыт, пассивный или активный, тогда выходят вперёд и становятся множеством толчков, разрушающих покровы души и убирающих препятствия, мешающие неизбежному расцвету.

Тот, кто выбирает Бесконечное — уже выбран Бесконечным.

Он получил то божественное прикосновение, без которого нет пробуждения, нет открытия духа. И если однажды оно получено, то победа гарантирована, будет ли она завоёвана быстро, в течении одной жизни, или в результате терпеливого преследования через множество стадий цикла существования в проявленной вселенной.

 

Nothing can be taught to the mind which is not already concealed as potential knowledge in the unfolding soul of the creature.

So also all perfection of which the outer man is capable, is only a realising of the eternal perfection of the Spirit within him.

We know the Divine and become the Divine, because we are That already in our secret nature.

All teaching is a revealing, all becoming is an unfolding.

Self-attainment is the secret; self-knowledge and an increasing consciousness are the means and the process.

 

1-01-03

 

Ум нельзя научить ничему, что бы не было уже сокрыто как потенциальное знание в разворачивающейся душе существа.

И точно так же всякое совершенство, на которое способен внешний человек, лишь реализация вечного совершенства Духа внутри него.

Мы познаём Божественное и становимся Божественным, потому что мы уже являемся Этим в нашей тайной природе.

Всякое учение — это обнаружение, всякое становление — это развёртывание.

Как добраться до самого себя — вот секрет.

Познание самого себя и возрастающее сознание — это способ и процесс.

 

The usual agency of this revealing is the Word, the thing heard (shruta). The Word may come to us from within; it may come to us from without.

But in either case, it is only an agency for setting the hidden knowledge to work.

The word within may be the utterance of the inmost soul in us which is always open to the Divine or it may be the word of the secret and universal Teacher who is seated in the hearts of all.

There are rare cases in which none other is needed, for all the rest of the Yoga is an unfolding under that constant touch and guidance; the lotus of the knowledge discloses itself from within by the power of irradiating effulgence which proceeds from the Dweller in the lotus of the heart. Great indeed, but few are those to whom self-knowledge from within is thus sufficient and who do not need to pass under the dominant influence of a written book or a living teacher.

 

1-01-04

 

Обычно посредником этого обнаружения бывает Слово, нечто услышанное, шрута. Слово может придти к нам изнутри, Слово может придти к нам и извне.

Но в любом случае, оно только средство к тому, чтобы к работе подключилось скрытое знание.

Слово внутри может быть сообщением сокровенной души в нашей глубине, что всегда открыта Божественному, или оно может быть словом тайного и вселенского Учителя, который сидит в сердце каждого.

Бывают редкие случаи, когда ничего другого уже и не нужно, потому что дальнейшая Йога становится разворачиванием под действием этого постоянного прикосновения и руководства. Лотос знания сам раскрывается изнутри силой сияющего блеска, который исходит от Жильца в лотосе сердца. Но только немногим, действительно великим, достаточно самопонимания исходящего изнутри и им не нужно быть под направляющим влиянием написанной книги или живого учителя.

 

Ordinarily, the Word from without, representative of the Divine, is needed as an aid in the work of self-unfolding; and it may be either a word from the past or the more powerful word of the living Guru.

In some cases this representative word is only taken as a sort of excuse for the inner power to awaken and manifest; it is, as it were, a concession of the omnipotent and omniscient Divine to the generality of a law that governs Nature.

Thus it is said in the Upanishads of Krishna, son of Devaki, that he received a word of the Rishi Ghora and had the knowledge. So Ramakrishna, having attained by his own internal effort the central illumination, accepted several teachers in the different paths of Yoga, but always showed in the manner and swiftness of his realisation that this acceptance was a concession to the general rule by which effective knowledge must be received as by a disciple from a Guru.

 

1-01-05

 

Очень часто внешнее Слово, как представитель Божественного, бывает полезным помощником в работе саморазворачивания. Это может быть слово из прошлого, или же более сильное слово живого Учителя, Гуру.

Иногда слово-послание берётся лишь как предлог, чтобы могла проснуться и проявиться внутренняя энергия. Это можно назвать уступкой всемогущего и всеведущего Божественного общему закону, управляющему Природой.

Например, в Упанишадах о Кришне, сыне Деваки, сказано, что он услышал слово от Риши Гора и обрёл знание. Так у Рамакришны, который добился своим внутренним усилием основного просветления, было нескольких учителей в разных путях Йоги. Однако, он всегда манерой и быстротой своей реализации показывал, что это было уступкой общему правилу, по которому действенное знание должно быть получено учеником от Гуру.

 

But usually the representative influence occupies a much larger place in the life of the Sadhaka.

If the Yoga is guided by a received written Shastra, — some Word from the past which embodies the experience of former Yogins, — it may be practised either by personal effort alone or with the aid of a Guru. The spiritual knowledge is then gained through meditation on the truths that are taught and it is made living and conscious by their realisation in the personal experience; the Yoga proceeds by the results of prescribed methods taught in a Scripture or a tradition and reinforced and illumined by the instructions of the Master. This is a narrower practice, but safe and effective within its limits, because it follows a well-beaten track to a long familiar goal.

 

1-01-06

 

Обычно же влияние слова, как представителя Божественного, занимает очень большее место в жизни Садхака.

Если Йога идёт на основе письменной Шастры — некого Слова из прошлого, что содержит опыт прежних Йогинов — то её можно делать или через одно личное усилие, или с помощью Учителя. Духовное знание тогда достигается сосредоточением на изучаемых истинах, и оно становится живым и осознанным через их реализацию в личном опыте.

Ученик движется в Йоге через достижение результатов по методам, описанным в Писании или переданным через традиции, и его движение усиливается, освещается наставлениями Мастера. Это — более узкая практика, но надёжная и эффективная в своих пределах, потому что она идёт хорошо проторенной дорогой к давно знакомой цели.

 

For the Sadhaka of the Integral Yoga it is necessary to remember that no written Shastra, however great its authority or however large its spirit, can be more than a partial expression of the eternal Knowledge.

He will use, but never bind himself even by the greatest Scripture.

Where the Scripture is profound, wide, catholic, it may exercise upon him an influence for the highest good and of incalculable importance. It may be associated in his experience with his awakening to crowning verities and his realisation of the highest experiences.

His Yoga may be governed for a long time by one Scripture or by several successively, — if it is in the line of the great Hindu tradition, by the Gita, for example, the Upanishads, the Veda.

Or it may be a good part of his development to include in its material a richly varied experience of the truths of many Scriptures and make the future opulent with all that is best in the past.

But in the end he must take his station, or better still, if he can, always and from the beginning he must live in his own soul beyond the written Truth, — sabdabrahmativartate — beyond all that he has heard and all that he has yet to hear, — srotaryasya srutasya ca. For he is not the Sadhaka of a book or of many books; he is a Sadhaka of the Infinite.

 

1-01-07

 

Однако, Садхаку интегральной Йоги нужно помнить, что любая написанная Шастра, как бы не был велик её авторитет или широк её дух, не более, чем частичное выражение вечного Знания.

Он может пользоваться этим, но никогда не надо связывать себя даже самым великим Писанием.

Если Писания глубоки, широки, всеобъемлющи, они могут сильно на него влиять, приносить большую пользу и быть бесценными по своей важности. Они могут связываться с его опытом и  пробуждать его к высочайшим истинам и помогать пройти через высокие переживания.

Его Йогой долгое время может руководить одно Писание, а может — несколько, одно за другим. Если это в рамках великой традиции Индуизма, то, например, Гита, Упанишады, Веды.

Или же для его развития может оказаться важно добавить богатый разнообразный опыт истины многих Писаний, наполняя будущее всем самым лучшим, что было в прошлом.

Но в конце концов ему нужно занять своё собственное положение, а ещё лучше, если бы он смог всегда и с самого начала жить в своей душе, вне рамок написанной Истины — сабда брахма тивартате   за пределами всего что он услышал и всего что ещё услышит — сротарьясья шрутасья са.

Потому что он не Садхак книги или нескольких книг, он — Садхак Бесконечности.

 

Another kind of Shastra is not Scripture, but a statement of the science and methods, the effective principles and way of working of the path of Yoga which the Sadhaka elects to follow.

Each path has its Shastra, either written or traditional, passing from mouth to mouth through a long line of Teachers. In India a great authority, a high reverence even is ordinarily attached to the written or traditional teaching.

All the lines of the Yoga are supposed to be fixed and the Teacher who has received the Shastra by tradition and realised it in practice guides the disciple along the immemorial tracks. One often even hears the objection urged against a new practice, a new Yogic teaching, the adoption of a new formula, "It is not according to the Shastra."

But neither in fact nor in the actual practice of the Yogins is there really any such entire rigidity of an iron door shut against new truth, fresh revelation, widened experience.

The written or traditional teaching expresses the knowledge and experiences of many centuries systematised, organised, made attainable to the beginner. Its importance and utility are therefore immense. But a great freedom of variation and development is always practicable.

Even so highly scientific a system as Rajayoga can be practised on other lines than the organised method of Patanjali. Each of the three paths, trimarga, breaks into many bypaths which meet again at the goal.

The general knowledge on which the Yoga depends is fixed, but the order, the succession, the devices, the forms must be allowed to vary, for the needs and particular impulsions of the individual nature have to be satisfied even while the general truths remain firm and constant.

 

1-01-08

 

Бывает и другой вид Шастры — не священное Писание, а выстраивание науки и методов, действенных принципов и способов работы на пути той Йоги, которую выбрал Садхак.

У каждого пути есть своя Шастра, либо написанная, либо передаваемая по традиции, из уст в уста, по длинной цепочке Учителей. В Индии наделяют высоким авторитетом и питают великое уважение к таким учениям, не зависимо — передаются ли они через написанные тексты, или через традицию.

Предполагается, что все направления Йоги уже определены и Учитель, получивший Шастру через традицию и воплотивший её в своей практике, ведёт ученика по тропам, проложенным в незапамятные времена.

Часто можно даже слышать возражения против нового в практике, против нового учения Йоги, принятия новой формулы — "Это не соответствует Шастре".

Но ни по фактам, ни в реальной практике Йогинов нет ничего похожего на крепкую железную дверь, захлопнутую перед новой истиной, свежим открытием, расширением опыта.

Письменное или традиционное учение выражает знание и опыт многих столетий, систематизированный, организованный, сделанный доступным для начинающего. Поэтому его важность и полезность огромны. Но великая свобода изменений и развития всегда хороша для практики.

Даже такую высоконаучную систему, как Раджа-Йога можно практиковать совершенно другими способами, чем по организованному методу Патанджали. Каждый путь из великого Тройного Пути,  тримарга, разбивается на множество троп, которые вновь сходятся у цели.

То главное знание, которое определяет Йогу, меняться не должно, но порядок, последовательность, средства и формы могут, и даже должны, допускать изменение. Нужно обязательно учитывать нужды и конкретные импульсы индивидуальной природы, в то время как главные истины оставлять твёрдыми и постоянными.

 

An integral and synthetic Yoga needs especially not to be bound by any written or traditional Shastra; for while it embraces the knowledge received from the past, it seeks to organise it anew for the present and the future.

An absolute liberty of experience and of the restatement of knowledge in new terms and new combinations is the condition of its self-formation. Seeking to embrace all life in itself, it is in the position not of a pilgrim following the highroad to his destination, but, to that extent at least, of a path-finder hewing his way through a virgin forest.

For Yoga has long diverged from life and the ancient systems which sought to embrace it, such as those of our Vedic forefathers, are far away from us, expressed in terms which are no longer accessible, thrown into forms which are no longer applicable. Since then mankind has moved forward on the current of eternal Time and the same problem has to be approached from a new starting-point.

 

1-01-09

 

Интегральная Йога, Йога основанная на синтезе, особенно нуждается в отсутствии ограничений любой письменной или традиционной Шастры. Потому что, объединяя в себе знание, полученное из прошлого, она ищет способ организовать его заново для настоящего и будущего.

Абсолютная свобода опыта и пересмотра знания в новых понятиях и новых комбинациях — условие её самоформирования. Стремясь объять в себе всю жизнь, она стоит не на позиции пилигрима, который идёт прямой дорогой к своей цели, а скорее на позиции первопроходца, что прорубает себе путь по девственному лесу.

Потому что Йога давно уже разошлась с жизнью, и древние системы, которые стремились охватить её, такие как учения наших Ведических праотцов, теперь очень далеки от нас, выражены в понятиях нам недоступных и в формах уже неприменимых. С тех пор человечество продвинулось далеко вперёд по потоку вечного Времени и к тем же проблемам нужно подходить с новых точек зрения.

 

By this Yoga we not only seek the Infinite, but we call upon the Infinite to unfold himself in human life. Therefore the Shastra of our Yoga must provide for an infinite liberty in the receptive human soul.

A free adaptability in the manner and type of the individual's acceptance of the Universal and Transcendent into himself is the right condition for the full spiritual life in man. Vivekananda, pointing out that the unity of all religions must necessarily express itself by an increasing richness of variety in its forms, said once that the perfect state of that essential unity would come when each man had his own religion, when not bound by sect or traditional form he followed the free self-adaptation of his nature in its relations with the Supreme.

So also one may say that the perfection of the integral Yoga will come when each man is able to follow his own path of Yoga, pursuing the development of his own nature in its upsurging towards that which transcends the nature.

For freedom is the final law and the last consummation.

 

1-01-10

 

При помощи Интегральной Йоги мы не только ищем Бесконечное, но и зовём Бесконечное раскрыть себя в жизни человека.

Поэтому Шастра нашей Йоги должна давать бесконечную свободу для воспринимающей человеческой души.

Лёгкость в настройке характера и типа личного принятия Универсального и Трансцендентного внутри себя — важное условие  полноты духовной жизни.

Вивекананда, указывая что объединение всех религий должно обязательно проявляться в растущем богатстве и разнообразии их форм, однажды сказал, что совершенное состояние этого единения наступит тогда, когда каждый человек будет иметь свою собственную религию. Когда, не связанный сектой или традицией, он будет идти путём свободной самонастройки своей природы в её отношениях с Всевышним.

И точно так же можно заметить, что совершенство интегральной Йоги придёт, когда каждый человек сможет идти по своему пути Йоги, стремясь развивать свою природу в её восходящем стремлении к тому, что превышает эту природу.

Потому что свобода — это окончательный закон и последнее достижение.

 

Meanwhile certain general lines have to be formed which may help to guide the thought and practice of the Sadhaka. But these must take, as much as possible, forms of general truths, general statements of principle, the most powerful broad directions of effort and development rather than a fixed system which has to be followed as a routine.

All Shastra is the outcome of past experience and a help to future experience. It is an aid and a partial guide. It puts up signposts, gives the names of the main roads and the already explored directions, so that the traveller may know whither and by what paths he is proceeding.

 

1-01-11

 

Но между тем, нужно чтобы были определённые общие направления, которые могут помочь мысли и практике Садхака. Они должны, по возможности, принять форму общих истин, общих формулировок принципа, наиболее сильных и широких направлений для усилий и развития, а не фиксированной системы, которой надо следовать по заведённому порядку.

Всякая Шастра — это итог прошлого опыта и помощь для опыта в будущем. Это помощник и частичный проводник. Она расставляет вехи, даёт имена главным дорогам и уже разведанным направлениям, с тем, чтобы путник мог знать куда и каким путём он идёт.

 

The rest depends on personal effort and experience and upon the power of the Guide.

1-01-12

 

Остальное зависит от личного усилия, от опыта и от силы Руководителя.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The development of the experience in its rapidity, its amplitude, the intensity and power of its results, depends primarily, in the beginning of the path and long after, on the aspiration and personal effort of the Sadhaka. 

The process of Yoga is a turning of the human soul from the egoistic state of consciousness absorbed in the outward appearances and attractions of things to a higher state in which the Transcendent and Universal can pour itself into the individual mould and transform it.

The first determining element of the siddhi is, therefore, the intensity of the turning, the force which directs the soul inward. The power of aspiration of the heart, the force of the will, the concentration of the mind, the perseverance and determination of the applied energy are the measure of that intensity.

The ideal Sadhaka should be able to say in the Biblical phrase, "My zeal for the Lord has eaten me up."

It is this zeal for the Lord, utsaha, the zeal of the whole nature for its divine results, vyakulata, the heart's eagerness for the attainment of the Divine, — that devours the ego and breaks up the limitations of its petty and narrow mould for the full and wide reception of that which it seeks, that which, being universal, exceeds and, being transcendent, surpasses even the largest and highest individual self and nature.

 

1-01-13

 

Скорость развития опыта, его полнота, насыщенность и сила результатов зависят, главным образом, как в начале пути, так и гораздо позднее, от устремления и личного усилия Садхака.

Процесс Йоги — это поворот души человека от эгоистического состояния сознания, поглощённого внешними проявлениями и притягательностью вещей, к более высокому состоянию, в котором Трансцендентное и Универсальное может влить себя в индивидуальную форму и преобразовать её.

Поэтому, самый первый, определяющий элемент этой сиддхи — напряжённость поворота души, силы которая нацеливает душу на внутреннее. Сила стремления сердца, сила воли, концентрация ума, постоянство и определённость прилагаемой энергии — мера этой напряжённости.

Идеальный Садхак должен быть способен сказать библейскую фразу, "Моё стремление к Господу поедает меня".

Это стремление к Господу, утсаха, стремление всей природы к своим божественным результатам, вьякулата, влечение сердца к достижению Божественного — разрушает эго и ломает ограничения его мелкой, узкой формы, ради полного и широкого восприятия того, что ищет его душа, ради того, что будучи универсальным стоит выше, а будучи трансцендентным превосходит, самое великое и высокое индивидуальное "я" и природу.

 

But this is only one side of the force that works for perfection. The process of the integral Yoga has three stages, not indeed sharply distinguished or separate, but in a certain measure successive.

There must be, first, the effort towards at least an initial and enabling self-transcendence and contact with the Divine; next, the reception of that which transcends, that with which we have gained communion, into ourselves for the transformation of our whole conscious being; last, the utilisation of our transformed humanity as a divine centre in the world.

So long as the contact with the Divine is not in some considerable degree established, so long as there is not some measure of sustained identity, sayujga, the element of personal effort must normally predominate.

But in proportion as this contact establishes itself, the Sadhaka must become conscious that a force other than his own, a force transcending his egoistic endeavour and capacity, is at work in him and to this Power he learns progressively to submit himself and delivers up to it the charge of his Yoga.

In the end his own will and force become one with the higher Power; he merges them in the divine Will and its transcendent and universal Force.

He finds it thenceforward presiding over the necessary transformation of his mental, vital and physical being with an impartial wisdom and provident effectivity of which the eager and interested ego is not capable. It is when this identification and this self-merging are complete that the divine centre in the world is ready.

Purified, liberated, plastic, illumined, it can begin to serve as a means for the direct action of a supreme Power in the larger Yoga of humanity or superhumanity, of the earth's spiritual progression or its transformation.

 

1-01-14

 

Но это только одна сторона силы, работающей ради совершенства. В процессе интегральной Йоги есть три стадии, без резких отличий или отделённости, но в определённой мере идущие друг за другом.

Во-первых, усилие должно пойти в нужном направлении, по крайней мере, по началу, позволяя превзойти себя и войти в контакт с Божественным.

Затем должна придти стадия, когда появляется восприятие того, что выходит за границы обычного, того, с чем начали взаимодействовать внутри себя, для преобразования всего нашего сознающего существа.

И наконец, на последней стадии наше преобразованное человеческое существо начинает использоваться как один из центров божественного в мире.

До тех пор пока не установится контакт с Божественным, хотя бы в какой-то степени, до тех пор пока не начнёт поддерживаться, хотя бы в какой-то мере, отождествление, саюджга, личное усилие должно быть на первом месте.

Но по мере того, как этот контакт устанавливается, Садхак начинает осознавать, что в нём работает другая сила, ему не принадлежащая, превосходящая его эгоистические стремления и способности. И он постепенно учится подчинять себя этой силе и давать ей заботиться о своей Йоге.

В конце концов его собственная воля и сила становятся едиными с более высокой Силой. Он соединяет их в божественной Воле и её трансцендентной и вселенской Силе.

Он начинает видеть, что эта Сила управляет преобразованием его ментального, витального и физического существа, причем с такой беспристрастной мудростью и расчетливой эффективностью, на которые его полное желаний и заинтересованное  эго неспособно. Это произойдет, когда отождествление и самослияние станут полными, когда божественный центр мира будет подготовлен.

Очищенный, освобождённый, пластичный, просветлённый, он может стать инструментом для прямого действия высшей Силы в более широкой Йоге человечества или сверхчеловечества, в духовном развитии земли или в её преобразовании.

 

Always indeed it is the higher Power that acts. Our sense of personal effort and aspiration comes from the attempt of the egoistic mind to identify itself in a wrong and imperfect way with the workings of the divine Force.

It persists in applying to experience on a supernormal plane the ordinary terms of mentality which it applies to its normal experiences in the world. In the world we act with the sense of egoism; we claim the universal forces that work in us as our own; we claim as the effect of our personal will, wisdom, force, virtue the selective, formative, progressive action of the Transcendent in this frame of mind, life and body.

Enlightenment brings to us the knowledge that the ego is only an instrument; we begin to perceive and feel that these things are our own in the sense that they belong to our supreme and integral Self, one with the Transcendent, not to the instrumental ego.

Our limitations and distortions are our contribution to the working; the true power in it is the Divine's.

When the human ego realises that its will is a tool, its wisdom ignorance and childishness, its power an infant's groping, its virtue a pretentious impurity, and learns to trust itself to that which transcends it, that is its salvation.

The apparent freedom and self-assertion of our personal being to which we are so profoundly attached, conceal a most pitiable subjection to a thousand suggestions, impulsions, forces which we have made extraneous to our little person.

Our ego, boasting of freedom, is at every moment the slave, toy and puppet of countless beings, powers, forces, influences in universal Nature.

The self-abnegation of the ego in the Divine is its self-fulfilment; its surrender to that which transcends it is its liberation from bonds and limits and its perfect freedom.

 

1-01-15

 

На самом деле, всегда именно высшая Сила — это тот, кто, собственно, и действует. Чувство нашего личного усилия и стремления появляется из-за попытки эгоистического ума отождествить себя неправильным и несовершенным способом с работой божественной Силы.

Ум всё время старается применять к опыту сверхнормального плана обычные ментальные понятия, которые применимы для его опыта нормальной жизни в мире. В мире мы действуем с чувством эгоизма. Мы объявляем универсальные силы, которые работают в нас, своими собственными. Мы считаем выборочное, формирующее, последовательное действие Трансцендентного в рамках нашего ума, жизни и тела эффектом нашей личной воли, мудрости, силы и достоинств.

Просветление приносит нам знание того, что эго — это только инструмент. Мы начинаем постигать и ощущать, что всё это действительно наше, но в том смысле, что оно принадлежит нашему высшему и целостному "Я", единому с Трансцендентным, а не инструментальному эго.

Наш вклад в работу — это наши ограничения и искажения, настоящая же сила в ней — сила Божественного.

Когда человеческое эго осознает, что его воля — это инструмент, его мудрость — невежество и ребячество, его сила — поиски на ощупь младенца, его достоинства — претенциозная нечистота и научится доверять себя тому, что превосходит его, тогда и случается спасение.

Видимая свобода и отстаивание прав нашего личного существования, к которому мы так глубоко привязаны, скрывает самое жалкое подчинение тысячам предложений, импульсам, силам, которые мы впускаем извне в нашу маленькую личность.

Наше эго, хвастающее свободой, каждую секунду — раб, игрушка и марионетка бесчисленных существ, энергий, сил, влияний во вселенской Природе.

Самоотречение эго в Божественном — это его самореализация, его сдача тому, что превосходит его, сдача освобождению от оков и ограничений и своей совершенной свободе.

 

But still, in the practical development, each of the three stages has its necessity and utility and must be given its time or its place.

It will not do, it cannot be safe or effective to begin with the last and highest alone. It would not be the right course, either, to leap prematurely from one to another. For even if from the beginning we recognise in mind and heart the Supreme, there are elements of the nature which long prevent the recognition from becoming realisation. But without realisation our mental belief cannot become a dynamic reality; it is still only a figure of knowledge, not a living truth, an idea, not yet a power.

And even if realisation has begun, it may be dangerous to imagine or to assume too soon that we are altogether in the hands of the Supreme or are acting as his instrument. That assumption may introduce a calamitous falsity; it may produce a helpless inertia or, magnifying the movements of the ego with the Divine Name, it may disastrously distort and ruin the whole course of the Yoga.

There is a period, more or less prolonged, of internal effort and struggle in which the individual will has to reject the darkness and distortions of the lower nature and to put itself resolutely or vehemently on the side of the divine Light.

The mental energies, the heart's emotions, the vital desires, the very physical being have to be compelled into the right attitude or trained to admit and answer to the right influences.

It is only then, only when this has been truly done, that the surrender of the lower to the higher can be effected, because the sacrifice has become acceptable.

 

1-01-16

 

Но всё же, с точки зрения практики развития, каждая из этих трёх стадий по своему нужна и полезна, и каждой нужно уделить своё время и своё место.

Было бы не безопасно и не эффективно начинать с последней и наивысшей стадии. Не будет правильно и преждевременно перескакивать с одной на другую. Потому что, даже если мы с самого начала сумеем увидеть в уме и сердце Всевышнего, в нашей природе есть элементы, которые долго не дадут этому видению стать реализацией. А без реализации наша ментальная вера не сможет стать динамической реальностью, т.к. она будет лишь образом знания, а не живой истиной, лишь идеей, а не силой.

И даже если реализация уже началась, может оказаться опасным, если мы вообразим или слишком быстро примем, что мы всецело находимся в руках Всевышнего, или действуем как его инструмент. Это предположение может внедрить губительную ложь. Оно может вызвать беспомощную инерцию, или, возвеличивая движения эго Божественным Именем, может катастрофически обезобразить или разрушить весь путь Йоги.

Бывает период, более или менее длительный, внутреннего усилия и борьбы, когда личная воля должна отказывать темноте и искажению низшей природы и решительно или страстно принять сторону божественного Света.

Ментальные энергии, эмоции сердца, витальные желания, само физическое существование должны быть подчинены правильному отношению, или научены принимать и отвечать на влияние истины.

И только тогда, когда это будет действительно сделано, сдача низшего высшему сможет быть действенной, потому что жертва станет такой, какую можно принять.

 

The personal will of the Sadhaka has first to seize on the egoistic energies and turn them towards the light and the right; once turned, he has still to train them to recognise that always, always to accept, always to follow that.

Progressing, he learns, still using the personal will, personal effort, personal energies, to employ them as representatives of the higher Power and in conscious obedience to the higher Influence.

Progressing yet farther, his will, effort, energy become no longer personal and separate, but activities of that higher Power and Influence at work in the individual.

But there is still a sort of gulf of distance which necessitates an obscure process of transit, not always accurate, sometimes even very distorting, between the divine Origin and the emerging human current.

At the end of the progress, with the progressive disappearance of egoism and impurity and ignorance, this last separation is removed; all in the individual becomes the divine working.

 

1-01-17

 

Личная воля Садхака должна вначале овладеть эгоистическими энергиями и повернуть их к свету и в правильном направлении. Однажды повернув, его воля должна продолжать учить их всегда узнавать это, всегда принимать, всегда следовать этому.

Постепенно развиваясь, он учится, всё ещё пользуясь личной волей, личным усилием, личными энергиями использовать их как представителей более высокой Силы и осознанно подчиняться более высокому Влиянию.

Когда он развивается дальше, его воля, усилие, энергия перестают быть личными и отделёнными, и становятся действиями этой более высокой Силы и Влияния, которые работают в его личности.

Но всё же ещё будет что-то похожее на широкую пропасть между божественным Первоисточником и проявляющимся человеческим потоком, когда неизбежно процесс перехода будет и неясным, и не всегда аккуратным, а подчас даже очень искажённым.

В конце этого развития, с постепенным исчезновением эгоизма, нечистоты и невежества, уходит и это последнее разделение. И всё в этом человеке становится божественным действием.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

As the supreme Shastra of the integral Yoga is the eternal Veda secret in the heart of every man, so its supreme Guide and Teacher is the inner Guide, the World-Teacher, jagad-guru, secret within us. It is he who destroys our darkness by the resplendent light of his knowledge; that light becomes within us the increasing glory of his own self-revelation.

He discloses progressively in us his own nature of freedom, bliss, love, power, immortal being. He sets above us his divine example as our ideal and transforms the lower existence into a reflection of that which it contemplates.

By the inpouring of his own influence and presence into us he enables the individual being to attain to identity with the universal and transcendent.

 

1-01-18

 

Так же, как высшая Шастра интегральной Йоги это вечная Веда, тайно находящаяся в сердце каждого человека, так же её высший Руководитель и Учитель это внутренний Руководитель, Учитель Мира, джагат-гуру, тайно живущий внутри нас. Именно он разрушает нашу темноту сияющим светом своего знания. И этот свет внутри нас становится всевозрастающей славой его самопроявления.

Он последовательно раскрывает в нас свою природу свободы, блаженства, любви, силы, бессмертного существования. Он ставит над нами свой божественный пример в качестве нашего идеала и переделывает низшее существование в отражение того, что он созерцает.

Вливая в нас своё воздействие и присутствие, он наделяет индивидуальное существо способностью отождествления с универсальным и трансцендентным.

 

What is his method and his system? He has no method and every method. His system is a natural organisation of the highest processes and movements of which the nature is capable.

Applying themselves even to the pettiest details and to the actions the most insignificant in their appearance with as much care and thoroughness as to the greatest, they in the end lift all into the Light and transform all. For in his Yoga there is nothing too small to be used and nothing too great to be attempted.

As the servant and disciple of the Master has no business with pride or egoism because all is done for him from above, so also he has no right to despond because of his personal deficiencies or the stumblings of his nature. For the Force that works in him is impersonal — or superpersonal — and infinite.

 

1-01-19

 

Каков же его метод и его система? У него нет метода, но в то же время все методы — его.  Его система — это естественная организация самых высших процессов и движений, на которые способна природа.

 Применяя себя к самым мелким деталям и самым незначительным, по своим проявлениям, действиям так же заботливо и тщательно, как и к величайшим, они в конце концов всё поднимают к Свету и всё преобразовывают. Потому что в его Йоге нет ничего слишком малого, чем нельзя было бы воспользоваться и нет ничего слишком большого, чего нельзя было бы достичь.

По той же причине, по какой слуга и ученик Мастера не должен погружаться в гордость или эгоизм, потому что всё уже сделано для него на более высоком уровне, он не имеет права отвергать что-то из-за своих личных недостатков или препятствий своей природы. Потому что сила, которая работает в нём, безлична (или сверхлична) и бесконечна.

 

The full recognition of this inner Guide, Master of the Yoga, lord, light, enjoyer and goal of all sacrifice and effort, is of the utmost importance in the path of integral perfection.

It is immaterial whether he is first seen as an impersonal Wisdom, Love and Power behind all things, as an Absolute manifesting in the relative and attracting it, as one's highest Self and the highest Self of all, as a Divine Person within us and in the world, in one of his — or her — numerous forms and names or as the ideal which the mind conceives.

In the end we perceive that he is all and more than all these things together.  The mind's door of entry to the conception of him must necessarily vary according to the past evolution and the present nature.

 

1-01-20

 

На пути интегрального совершенства предельно важно полностью признать этого внутреннего Руководителя, Мастера Йоги, господина, этот свет, того, кто наслаждается и принимает все жертвы и усилия.

И не важно, будет ли он увиден сначала как безличная Мудрость, Любовь и Сила, стоящие за всеми вещами, или как Абсолют, проявляющийся в относительном и привлекающий его, как его Высшее "Я" и как Высшее "Я" всего, или как Божественная Личность внутри нас и в мире, в одной из его, или её, бесчисленных форм и имён, или же как идеал, который постигает ум.

В конце концов мы осознаём, что он — это всё и больше чем все вещи, вместе взятые. Врата ума к его пониманию неизбежно отличаются у разных людей в соответствии с их эволюцией в прошлом и природой в настоящем.

 

This inner Guide is often veiled at first by the very intensity of our personal effort and by the ego's preoccupation with itself and its aims. As we gain in clarity and the turmoil of egoistic effort gives place to a calmer self-knowledge, we recognise the source of the growing light within us.

We recognise it retrospectively as we realise how all our obscure and conflicting movements have been determined towards an end that we only now begin to perceive, how even before our entrance into the path of the Yoga the evolution of our life has been designedly led towards its turning point.

For now we begin to understand the sense of our struggles and efforts, successes and failures. At last we are able to seize the meaning of our ordeals and sufferings and can appreciate the help that was given us by all that hurt and resisted and the utility of our very falls and stumblings.

We recognise this divine leading afterwards, not retrospectively but immediately, in the moulding of our thoughts by a transcendent Seer, of our will and actions by an all-embracing Power, of our emotional life by an all-attracting and all-assimilating Bliss and Love.

We recognise it too in a more personal relation that from the first touched us or at the last seizes us; we feel the eternal presence of a supreme Master, Friend, Lover, Teacher.

We recognise it in the essence of our being as that develops into likeness and oneness with a greater and wider existence; for we perceive that this miraculous development is not the result of our own efforts; an eternal Perfection is moulding us into its own image.

One who is the Lord or Ishwara of the Yogic philosophies, the Guide in the conscious being (caitya guru or antaryamin), the Absolute of the thinker, the Unknowable of the Agnostic, the universal Force of the materialist, the supreme Soul and the supreme Shakti, the One who is differently named and imaged by the religions, is the Master of our Yoga.

 

1-01-21

 

Этот внутренний Руководитель часто вначале скрыт самой интенсивностью нашего личного усилия и занятостью эго самим собой и своими целями. Но по мере появления в нас ясности и по мере того, как беспорядок эгоистического усилия уступает место более спокойному самопознанию, мы обнаруживаем источник растущего света  внутри себя.

Мы узнаём его, рассматривая своё прошлое, мы начинаем осознавать, как все наши неясные и противоречивые движения направлялись к некой цели, которую мы начинаем понимать лишь сейчас. Мы начинаем осознавать, что даже перед нашим вступлением на путь Йоги развитие нашей жизни планомерно вело её к поворотному пункту.

Мы начинаем теперь понимать смысл наших битв и усилий, успехов и поражений. Мы, наконец, можем охватить значение наших испытаний и страданий, можем оценить помощь от всего того, что причиняло боль и сопротивлялось, и пользу наших падений и спотыканий.

Мы начинаем узнавать это божественное руководство и далее, не глядя в прошлое, а сразу, в процессе переплавки наших мыслей трансцендентным Видящим, нашей воли и наших действий всеобнимающей Силой, нашей эмоциональной жизни всепривлекающими и всепоглощающими Блаженством и Любовью.

Мы узнаём это руководство и в более личных отношениях, что вначале лишь слегка касались нас, а под конец овладевают нами. Мы чувствуем вечное присутствие высшего Властелина, Друга, Любимого, Учителя.

Мы узнаём это в самой сути нашего существования, по мере его развития в подобие более великого и широкого бытия, и в единство с ним. И мы понимаем, что это чудесное развитие не результат наших собственных усилий. Это вечное Совершенство лепит из нас свой собственный образ.

Тот, кто Господин или Ишвара философий Йоги, Руководитель сознательного существа (чайтья гуру или антарьямин), Абсолют мыслителя, Непознаваемое Агностика, космическая Сила материалиста, высшая Душа и высшая Шакти, тот Единый, у кого разные имена и образы в разных религиях — он Мастер нашей Йоги.

 

To see, know, become and fulfil this One in our inner selves and in all our outer nature, was always the secret goal and becomes now the conscious purpose of our embodied existence.

To be conscious of him in all parts of our being and equally in all that the dividing mind sees as outside our being, is the consummation of the individual consciousness.

To be possessed by him and possess him in ourselves and in all things is the term of all empire and mastery.

To enjoy him in all experience of passivity and activity, of peace and of power, of unity and of difference is the happiness which the jiva, the individual soul manifested in the world, is obscurely seeking.

This is the entire definition of the aim of integral Yoga; it is the rendering in personal experience of the truth which universal Nature has hidden in herself and which she travails to discover. It is the conversion of the human soul into the divine soul and of natural life into divine living.

 

1-01-22

 

Видеть Единого, знать Единого, стать Им и реализовать Его в наших внутренних "я" и во всей нашей внешней природе всегда было тайной целью. А сейчас это становится сознательной задачей нашего воплощённого существования.

Осознавать его во всех частях нашего существа, а также в том, что делящий ум видит как внешнее для нас, это конечная цель нашего индивидуального сознания.

Принадлежать ему и обладать им внутри себя и во всём — условие всей власти и совершенного владения всем.

Наслаждаться им в каждом опыте бездействия и действия, покоя и энергии, единства и различия — это то счастье, которого неосознанно ищет джива, индивидуальная душа, проявленная в мире.

Вот полное определение цели интегральной Йоги: интегральная Йога это воспроизведение в личным опыте той истины, которую вселенская Природа скрыла в себе, и которую она в тяжёлых родовых муках старается открыть. Это преобразование человеческой души в божественную душу, и обычной жизни в божественную жизнь.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The surest way towards this integral fulfilment is to find the Master of the secret who dwells within us, open ourselves constantly to the divine Power which is also the divine Wisdom and Love and trust to it to effect the conversion.

But it is difficult for the egoistic consciousness to do this at all at the beginning. And, if done at all, it is still difficult to do it perfectly and in every strand of our nature.

It is difficult at first because our egoistic habits of thought, of sensation, of feeling block up the avenues by which we can arrive at the perception that is needed.

It is difficult afterwards because the faith, the surrender, the courage requisite in this path are not easy to the ego-clouded soul.

The divine working is not the working which the egoistic mind desires or approves; for it uses error in order to arrive at truth, suffering in order to arrive at bliss, imperfection in order to arrive at perfection.

The ego cannot see where it is being led; it revolts against the leading, loses confidence, loses courage. These failings would not matter; for the divine Guide within is not offended by our revolt, not discouraged by our want of faith or repelled by our weakness; he has the entire love of the mother and the entire patience of the teacher. But by withdrawing our assent from the guidance we lose the consciousness, though not all the actuality — not, in any case, the eventuality — of its benefit.

And we withdraw our assent because we fail to distinguish our higher Self from the lower through which he is preparing his self-revelation. As in the world, so in ourselves, we cannot see God because of his workings and, especially, because he works in us through our nature and not by a succession of arbitrary miracles.

Man demands miracles that he may have faith; he wishes to be dazzled in order that he may see. And this impatience, this ignorance may turn into a great danger and disaster if, in our revolt against the divine leading, we call in another distorting Force more satisfying to our impulses and desires and ask it to guide us and give it the Divine Name.

 

1-01-23

 

Самый надёжный путь к этой интегральной реализации — найти Хозяина секрета, живущего внутри нас, постоянно открывать себя божественной Силе, которая так же является божественной Мудростью и Любовью, и довериться ей в этом преобразовании.

Но в самом начале эгоистическому сознанию это очень трудно сделать. И, даже если это однажды совершится, всё равно это трудно сделать совершенным образом и в каждом элементе нашей природы.

Сначала это трудно потому, что наши эгоистические привычки в мыслях, в ощущениях, в чувствах перекрывают те широкие пути, по которым мы можем подойти к восприятию того, что нам нужно.

Это трудно и после, потому что вера, самоотдача, мужество, необходимые на этом пути, не легки для души, затемнённой эго.

Божественная работа — это не та работа, которую эгоистичный ум желает или одобряет. Потому что она использует ошибки, чтобы достичь истины, страдание, чтобы достичь блаженства, несовершенство, чтобы достичь совершенства.

Эго не может видеть — куда его ведут. Оно восстает против руководства, теряет уверенность, теряет мужество. Эти потери не имели бы большого значения, потому что божественный Руководитель внутри не оскорбляется нашим восстанием, не теряет мужества из-за недостаточной веры, не отворачивается от нас из-за нашей слабости. Он полон материнской любви и безграничного терпения учителя. Но, лишая это руководство нашего согласия, мы теряем осознанность, и теряем, хотя и не всю, актуальность, но, конечно, ни коим образом мы не теряем возможность его пользы.

Мы не даём своего согласия потому, что нам не удаётся отличить наше высшее "Я" от низшего, через которое он готовит своё самораскрытие. И в мире, и в самих себе мы не можем увидеть Бога из-за его работы, особенно потому, что он работает в нас через нашу природу, а не через последовательность произвольных чудес.

 Человек требует чудес, чтобы он мог поверить. Человек хочет быть ослеплённым, чтобы он мог видеть. И это нетерпение, это невежество может обернуться большой опасностью и бедой, если в своем мятеже против божественного руководства мы призываем другую искажающую Силу, более удовлетворяющую наши порывы и желания, и просим её вести нас, и даем ей Божественное Имя.

 

But while it is difficult for man to believe in something unseen within himself, it is easy for him to believe in something which he can image as extraneous to himself. The spiritual progress of most human beings demands an extraneous support, an object of faith outside us.

 It needs an external image of God; or it needs a human representative, — Incarnation, Prophet or Guru; or it demands both and receives them.

For according to the need of the human soul the Divine manifests himself as deity, as human divine or in simple humanity, — using that thick disguise, which so successfully conceals the Godhead, for a means of transmission of his guidance.

 

1-01-24

 

Пока человеку трудно верить во что-то невидимое внутри себя, ему легко поверить во что-то, что он может представить себе как нечто внешнее. Духовное развитие большинства людей требует некой внешней поддержки, предмета веры вне нас.

Людям нужен внешний образ Бога, или человек-представитель — Инкарнация, Пророк или Гуру. Или же он требует и то, и другое, и получает их.

Потому что соответственно нуждам человеческой души Божественное проявляет себя или божеством, или божественным человеком, или  проявляется через простых людей, используя всё это как толстый грим, успешно скрывающий Бога, и работающий как средство для передачи его руководства.

 

The Hindu discipline of spirituality provides for this need of the soul by the conceptions of the Ishta Devata, the Avatar and the Guru.  By the Ishta Devata, the chosen deity, is meant, — not some inferior Power, but a name and form of the transcendent and universal Godhead. Almost all religions either have as their base or make use of some such name and form of the Divine.

Its necessity for the human soul is evident. God is the All and more than the All. But that which is more than the All, how shall man conceive? And even the All is at first too hard for him; for he himself in his active consciousness is a limited and selective formation and can open himself only to that which is in harmony with his limited nature.

There are things in the All which are too hard for his comprehension or seem too terrible to his sensitive emotions and cowering sensations. Or, simply, he cannot conceive as the Divine, cannot approach or cannot recognise something that is too much out of the circle of his ignorant or partial conceptions.

It is necessary for him to conceive God in his own image or at some form that is beyond himself but consonant with his highest tendencies and seizable by his feelings or his intelligence. Otherwise it would be difficult for him to come into contact and communion with the Divine.

 

 

1-01-25

 

Индийское учение о духе предлагает для этого концепции Ишта Девата, Аватара и Гуру. Под Ишта Девата, выбранным божеством, подразумевается не некая подчинённая Сила, но имя и форма трансцендентного и вселенского Божества. Почти все религии либо берут за основу, либо используют некоторое такое имя и форму Божественного.

Его необходимость для человеческой души очевидна. Бог есть Всё и даже больше, чем Всё. Но как что-то может быть больше чем Всё, как это понять человеку? И даже это Всё поначалу слишком трудно для его понимания. Потому что он сам в своем активном сознании — ограниченная и избирательная формация, и может открыть себя лишь тому, что гармонирует с его ограниченной природой.

В этом Всём есть нечто, что очень трудно понять и что кажется ужасным для чувственных эмоций и сжимающих ощущений. Или же он просто не в состоянии постичь нечто как Божественное, не может приблизиться или не может признать нечто, что слишком выходит за рамки его невежества или частичных понятий.

 Ему необходимо воспринимать Бога в его собственном образе или в некой форме, которая выше его, но созвучна и гармонирует с его высшими стремлениями и досягаема для его чувств или интеллекта.  Иначе ему будет трудно войти в контакт и общение с Божественным.

 

Even then his nature calls for a human intermediary so that he may feel the Divine in something entirely close to his own humanity and sensible in a human influence and example. This call is satisfied by the Divine manifest in a human appearance, the Incarnation, the Avatar-Krishna, Christ, Buddha.

Or if this is too hard for him to conceive, the Divine represents himself through a less marvellous intermediary, — Prophet or Teacher. For many who cannot conceive or are unwilling to accept the Divine Man, are ready to open themselves to the supreme man, terming him not incarnation but world-teacher or divine representative.

 

1-01-26

 

И даже тогда его природа взывает к человеку-посреднику, чтобы он мог почувствовать Божественное в чём-то внутренне близком к нему, как человеку, и ощутимом в человеческом примере и влиянии. Этот призыв находит ответ в виде Божественного, проявляющего себя в человеческом облике, в Инкарнации, в Аватаре — Кришне, Христе, Будде.

Если же и это слишком трудно для его понимания, Божественное проявляет себя через менее чудесных посредников — через Пророка или Учителя. Потому что многие, кто не может постичь или не желает принять Божественного Человека, готовы открыться высшему человеку, называя его не инкарнацией, а мировым учителем или божественным представителем.

 

This also is not enough; a living influence, a living example, a present instruction is needed. For it is only the few who can make the past Teacher and his teaching, the past Incarnation and his example and influence a living force in their lives.

For this need also the Hindu discipline provides in the relation of the Guru and the disciple. The Guru may sometimes be the Incarnation or World-Teacher; but it is sufficient that he should represent to the disciple the divine wisdom, convey to him something of the divine ideal or make him feel the realised relation of the human soul with the Eternal.

 

1-01-27

 

Этого тоже бывает недостаточно. Требуется живое влияние, живой пример, сиюминутные наставления, потому что очень немногие могут сделать Учителя прошлого и его учение, прошлую Инкарнацию, её влияние и пример действенной силой в своей жизни.

Это та причина, по которой Индуизм предлагает отношения между Гуру и учеником. Иногда Гуру может быть Инкарнацией или Учителем Мира. Но достаточно, что бы он олицетворял для ученика божественную мудрость, передавал ему что-то от божественного идеала или позволил бы ему ощутить осознанное взаимоотношение человеческой души с Вечным.

 

The Sadhaka of the integral Yoga will make use of all these aids according to his nature; but it is necessary that he should shun their limitations and cast from himself that exclusive tendency of egoistic mind which cries, "My God, my Incarnation, my Prophet, my Guru," and opposes it to all other realisation in a sectarian or a fanatical spirit. All sectarianism, all fanaticism must be shunned; for it is inconsistent with the integrity of the divine realisation.

 

1-01-28

 

Садхака интегральной Йоги извлечёт пользу из всех этих видов помощи в соответствии со своей природой.

Но необходимо избежать их ограничений и отбросить исключительную тенденцию эгоистического ума, который кричит: "Это мой Бог, моя Инкарнация, мой Пророк, мой Гуру", и противопоставляет их всем другим реализациям в духе фанатизма или сектантства.

Всякое сектантство, всякий фанатизм должны быть убраны, они несовместимы с полнотой божественной реализации.

 

On the contrary, the Sadhaka of the integral Yoga will not be satisfied until he has included all other names and forms of Deity in his own conception, seen his own Ishta Devata in all others, unified all Avatars in the unity of Him who descends in the Avatar, welded the truth in all teachings into the harmony of the Eternal Wisdom.

 

1-01-29

 

И наоборот, Садхака интегральной Йоги не должен быть удовлетворённым, пока не включит все иные имена и формы Божества в свою концепцию, пока не увидит своего Ишта Девата во всех других, пока не объединит всех Аватаров в единстве Того, кто нисходит в Аватара, пока не объединит истину во всех учениях, в гармонию Вечной Мудрости.

 

Nor should he forget the aim of these external aids which is to awaken his soul to the Divine within him. Nothing has been finally accomplished if that has not been accomplished. It is not sufficient to worship Krishna, Christ or Buddha without, if there is not the revealing and the formation of the Buddha, the Christ or Krishna in ourselves.

And all other aids equally have no other purpose; each is a bridge between man's unconverted state and the revelation of the Divine within him.

 

1-01-30

 

И он не должен также забывать цель этих внешних помощников, состоящую в пробуждении его души к Божественному внутри него. Ничто не будет окончательно выполненным, пока не  будет выполнено это.

Недостаточно поклоняться Кришне, Христу или Будде во внешнем, если нет проявления и выстраивания Будды, Христа или Кришны в нас самих.

И у всех других помощников также нет никакой другой цели. Каждый помощник — это мост между непреобразованным состоянием и открытием Божественного внутри.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

 *    *

 

 

 

The Teacher of the integral Yoga will follow as far as he may the method of the Teacher within us. He will lead the disciple through the nature of the disciple. Teaching, example, influence, — these are the three instruments of the Guru.

But the wise Teacher will not seek to impose himself or his opinions on the passive acceptance of the receptive mind; he will throw in only what is productive and sure as a seed which will grow under the divine fostering within.

He will seek to awaken much more than to instruct; he will aim at the growth of the faculties and the experiences by a natural process and free expansion. He will give a method as an aid, as a utilisable device, not as an imperative formula or a fixed routine.

And he will be on his guard against any turning of the means into a limitation, against the mechanising of process. His whole business is to awaken the divine light and set working the divine force of which he himself is only a means and an aid, a body or a channel.

 

1-01-31

 

Учитель интегральной Йоги будет следовать, насколько он сможет, методу Учителя внутри нас. Он будет вести ученика через его природу.  Учение, пример, влияние — вот три инструмента Гуру.

Но этот мудрый Учитель не будет стремиться навязать себя или своё мнение пассивному пониманию воспринимающего ума. Он бросит внутрь лишь продуктивное и надёжное, как семя, которое будет расти изнутри под действием божественного ухода.

Он будет стремиться скорее разбудить, нежели дать инструкцию. Он будет нацелен на рост качеств и переживаний через естественный процесс и свободное расширение. Он даст метод в помощники, как полезное приспособление, а не как обязательную формулу или жёсткую рутину.

И он будет начеку против любого превращения средств в ограничения, против механизации процесса. Все его дело состоит в пробуждении божественного света и налаживании работы божественной силы, чьим средством и помощником, телом или каналом он сам является.

 

The example is more powerful than the instruction; but it is not the example of the outward acts nor that of the personal character, which is of most importance. These have their place and their utility; but what will most stimulate aspiration in others is the central fact of the divine realisation within him governing his whole life and inner state and all his activities.

This is the universal and essential element; the rest belongs to individual person and circumstance. It is this dynamic realisation that the Sadhaka must feel and reproduce in himself according to his own nature; he need not strive after an imitation from outside which may well be sterilising rather than productive of right and natural fruits.

 

1-01-32

 

Пример гораздо сильнее, чем инструкция. Но не примеры внешних действий, и не примеры личного характера самые важные. У примера есть своё место и своё предназначение. Но больше всего стимулирует стремление в других центральный факт божественной реализации в нём, управляющей всей его жизнью, внутренним состоянием и всеми его делами.

Это универсальный и самый существенный элемент. Всё остальное принадлежит конкретной личности и обстоятельствам. И именно эту динамическую реализацию должен ощущать и воспроизводить в себе Садхак в соответствии со своей природой. Ему нет необходимости бороться ради внешней имитации, которая может скорее оказаться стерилизующей, чем приносящей правильные и естественные плоды.

 

Influence is more important than example. Influence is not the outward authority of the Teacher over his disciple, but the power of his contact, of his presence, of the nearness of his soul to the soul of another, infusing into it, even though in silence, that which he himself is and possesses.

This is the supreme sign of the Master. For the greatest Master is much less a Teacher than a Presence pouring the divine consciousness and its constituting light and power and purity and bliss into all who are receptive around him.

 

1-01-33

 

Ещё более важно, чем пример — влияние. Влияние — это не внешний авторитет Учителя для ученика, а сила его контакта, его присутствия, близости его души к душе другого. Проникновение в неё, даже в молчании, того, чем он является сам и чем он владеет.

Это высший знак Мастера. Потому что величайший Мастер — гораздо менее Учитель, и гораздо более Присутствие, проливающее божественное сознание и составляющие его свет, силу, чистоту и блаженство на всех, кто восприимчив вокруг него.

 

And it shall also be a sign of the teacher of the integral Yoga that he does not arrogate to himself Guruhood in a humanly vain and self-exalting spirit.

His work, if he has one, is a trust from above, he himself a channel, a vessel or a representative. He is a man helping his brothers, a child leading children, a Light kindling other lights, an awakened Soul awakening souls, at highest a Power or Presence of the Divine calling to him other powers of the Divine.

 

1-01-34

 

И также будет знаком учителя интегральной Йоги то, что он не станет причислять себя к Гуру в человеческом тщеславии и духе самоэкзальтации.

Его работа, если она у него есть, это вера свыше, он сам — канал, сосуд или представитель. Он — человек, помогающий своим братьям, ребёнок, ведущий детей, Свет, зажигающий другие огни, пробудившаяся Душа, пробуждающая души, а в высшей точке — Сила или Присутствие Божественного, зовущее к себе другие силы Божественного.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

The Sadhaka who has all these aids is sure of his goal. Even a fall will be for him only a means of rising and death a passage towards fulfilment.

For once on his path, birth and death become only processes in the development of his being and the stages of his journey.

 

1-01-35

 

Садхак, у которого есть все эти помощники, уверен в достижении своей цели. Даже падение будет для него лишь способом восхождения, а смерть — переходом, ведущим к реализации.

Потому что когда он встал на свой путь, рождение и смерть становятся лишь процессами в развитии его cущества и этапами путешествия.

 

Time is the remaining aid needed for the effectivity of the process. Time presents itself to human effort as an enemy or a friend, as a resistance, a medium or an instrument. But always it is really the instrument of the soul.

1-01-36

 

Остался ещё один помощник, необходимый для эффективности процесса — Время. Время предстаёт перед усилием человека то в виде врага или друга, то как сопротивление, то как посредник или инструмент. Но в действительность оно всегда — инструмент души.

 

Time is a field of circumstances and forces meeting and working out a resultant progression whose course it measures. To the ego it is a tyrant or a resistance, to the Divine an instrument.

Therefore, while our effort is personal, Time appears as a resistance, for it presents to us all the obstruction of the forces that conflict with our own. When the divine working and the personal are combined in our consciousness, it appears as a medium and condition. When the two become one, it appears as a servant and instrument.

 

1-01-37

 

Время — это поле обстоятельств и сил, встречающихся и создающих суммарное движение вперёд, чей ход оно и измеряет. Для эго оно тиран или сопротивление, для Божественного оно инструмент.

Поэтому, пока наше усилие личностно, Время предстаёт как сопротивление, потому что оно предъявляет нам все препятствия сил, конфликтующих с нашими. Когда божественная работа и личная объединяются в нашем сознании, оно предстаёт посредником и условием. Когда они сливаются в одно, оно предстает слугой и инструментом.

 

The ideal attitude of the Sadhaka towards Time is to have an endless patience as if he had all eternity for his fulfilment and yet to develop the energy that shall realise now and with an ever-increasing mastery and pressure of rapidity till it reaches the miraculous instantaneousness of the supreme divine Transformation.

 

1-01-38

 

Идеальная позиция Садхака по отношению ко Времени — иметь бесконечное терпение, как если бы у него была вся вечность для реализации, но при этом развивать энергию, которая реализуется сейчас и со всевозрастающим господством и давлением быстроты, пока она не достигнет чудесной моментальности высшего божественного Преобразования.

 

 


 

 

 

Chapter II
Self-Consecration

 

Глава II           
Самопосвящение

 

 

 

 

 

 

All Yoga is in its nature a new birth; it is a birth out of the ordinary, the mentalised material life of man into a higher spiritual consciousness and a greater and diviner being. No Yoga can be successfully undertaken and followed unless there is a strong awakening to the necessity of that larger spiritual existence.

The soul that is called to this deep and vast change, may arrive in different ways to the initial departure.

It may come to it by its own natural development which has been leading it unconsciously towards the awakening; it may reach it through the influence of a religion or the attraction of a philosophy; it may approach it by a slow illumination or leap to it by a sudden touch or shock; it may be pushed or led to it by the pressure of outward circumstances or by an inward necessity, by a single word that breaks the seals of the mind or by long reflection, by the distant example of one who has trod the path or by contact and daily influence.

According to the nature and the circumstances the call will come.

 

1-02-01

 

Вся Йога по своей природе это новое рождение. Это рождение из обычной, ментализированной материальной жизни человека в более высокое духовное сознание и более великое и божественное существование. Ни одна из Йог не может быть успешно принята и продолжена на практике, пока не появится ощутимое пробуждение к необходимости этой большей духовной жизни.

Душа, которую зовёт к этому глубокому и широкому изменению, может прийти к этой начальной отправной точке самыми разными путями.

Она может прийти к ней через своё собственное естественное развитие, которое подсознательно привело её к пробуждению. Она может достичь её через влияние религии или притяжение философии. Она может приблизиться к нему через постепенное просветление или совершить прыжок благодаря внезапному прикосновению или потрясению.

Её может подтолкнуть или привести к ней давление внешних обстоятельств или внутренняя необходимость, одно единственное слово, ломающее печати ума, или долгие размышления, или далёкий пример того, кто уже прошёл путь, или контакт и ежедневное влияние такого человека.

Призыв приходит сообразно природе и обстоятельствам.

 

But in whatever way it comes, there must be a decision of the mind and the will and, as its result, a complete and effective self-consecration. The acceptance of a new spiritual idea-force and upward orientation in the being, an illumination, a turning or conversion seized on by the will and the heart's aspiration, — this is the momentous act which contains as in a seed all the results that the Yoga has to give.

The mere idea or intellectual seeking of something higher beyond, however strongly grasped by the mind's interest, is ineffective unless it is seized on by the heart as the one thing desirable and by the will as the one thing to be done.

For truth of the Spirit has not to be merely thought but to be lived, and to live it demands a unified single-mindedness of the being; so great a change as is contemplated by the Yoga is not to be effected by a divided will or by a small portion of the energy or by a hesitating mind.

He who seeks the Divine must consecrate himself to God and — to God only.

 

1-02-02

 

Но каким бы путём он ни пришёл, необходимо ещё решение ума и воли и, как результат, полное и действенное самопосвящение. Принятие новой духовной идеи-силы и восходящей направленности в существе, просветление, обращение или преобразование, управляемое волей и стремлением сердца — это моментальное действие, которое как в семени содержит все результаты того, что должна принести Йога.

Просто идея или интеллектуальный поиск чего-то высшего запредельного, не зависимо от того, как крепко бы за них ни держалась заинтересованность ума, остаются неэффективными, если только сердце не приняло это как единственно желанное, и воля как единственное что надо сделать.

Потому что истина Духа должна быть не просто осмыслена, но прожита, а чтобы прожить её требуется объединённая заинтересованность всего существа на одно. Поэтому великая перемена, которая предполагается Йогой, не может быть достигнута действием разделённой воли, или небольшой порцией энергии, или сомневающимся умом.

Тот, кто ищет Божественное, должен посвятить себя Богу и только Богу.

 

If the change comes suddenly and decisively by an overpowering influence, there is no further essential or lasting difficulty. The choice follows upon the thought, or is simultaneous with it, and the self-consecration follows upon the choice.

The feet are already set upon the path, even if they seem at first to wander uncertainly and even though the path itself may be only obscurely seen and the knowledge of the goal may be imperfect.

The secret Teacher, the inner Guide is already at work, though he may not yet manifest himself or may not yet appear in the person of his human representative.

Whatever difficulties and hesitations may ensue, they cannot eventually prevail against the power of the experience that has turned the current of the life. The call, once decisive, stands; the thing that has been born cannot eventually be stifled.

Even if the force of circumstances prevents a regular pursuit or a full practical self-consecration from the first, still the mind has taken its bent and persists and returns with an ever-increasing effect upon its leading preoccupation.

There is an ineluctable persistence of the inner being, and against it circumstances are in the end powerless, and no weakness in the nature can for long be an obstacle.

 

1-02-03

 

Если изменение приходит внезапно и решительно благодаря подавляющему всё остальное влиянию, то больше нет какой-либо существенной или продолжительной трудности. Выбор следует сразу за мыслью, или одновременно с ней, и самопосвящение следует за выбором.

Ноги уже встали на тропу, даже если поначалу они вроде бы ступают неуверенно, даже если сама тропа видна неясно и знание цели несовершенно.

Тайный Учитель, внутренний Руководитель уже принялся за работу, хотя он, возможно, ещё не проявил себя или ещё не появился в личности своего представителя-человека.

И какие бы ни случались трудности и сомнения, они не смогут перевесить силу переживания, повернувшего течение жизни. Призыв, однажды ставший решающим, остаётся. То, что родилось, уже не подавить.

Даже если сила обстоятельств нарушит постепенное преследование цели или полное практическое самопосвящение, ум уже склонился в нужную сторону и продолжает идти, и возвращается с возрастающим усилием к этому главному направлению.

Появляется неотвратимая настойчивость внутреннего существа, и против неё, в конечном итоге, обстоятельства оказываются бессильны, и никакая слабость в природе не сможет надолго оставаться препятствием.

 

But this is not always the manner of the commencement. The Sadhaka is often led gradually and there is a long space between the first turning of the mind and the full assent of the nature to the thing towards which it turns.

There may at first be only a vivid intellectual interest, a forcible attraction towards the idea and some imperfect form of practice.

Or perhaps there is an effort not favoured by the whole nature, a decision or a turn imposed by an intellectual influence or dictated by personal affection and admiration for someone who is himself consecrated and devoted to the Highest.

In such cases, a long period of preparation may be necessary before there comes the irrevocable consecration; and in some instances it may not come. There may be some advance, there may be a strong effort, even much purification and many experiences other than those that are central or supreme; but the life will either be spent in preparation or, a certain stage having been reached, the mind pushed by an insufficient driving-force may rest content at the limit of the effort possible to it.

Or there may even be a recoil to the lower life, — what is called in the ordinary parlance of Yoga a fall from the path. This lapse happens because there is a defect at the very centre. The intellect has been interested, the heart attracted, the will has strung itself to the effort, but the whole nature has not been taken captive by the Divine. It has only acquiesced in the interest, the attraction or the endeavour. There has been an experiment, perhaps even an eager experiment, but not a total self-giving to an imperative need of the soul or to an unforsakable ideal.

Even such imperfect Yoga has not been wasted; for no upward effort is made in vain. Even if it fails in the present or arrives only at some preparatory stage or preliminary realisation, it has yet determined the soul's future.

 

1-02-04

 

Но не всегда это начинается именно так. Часто cадхака ведут постепенно, и бывает большой разрыв между первым поворотом ума и полным согласием природы с тем, к чему он обратился.

Может быть, вначале будет только живой интеллектуальный интерес, ощутимая тяга к идее и некая несовершенная форма практики.

Или, возможно, будет усилие, не поддержанное всей природой, решение или поворот, навязанное влиянием интеллекта или продиктованное личным пристрастием и восхищением кем-либо, кто сам посвящён и предан Высшему.

В таких случаях возможно будет нужен долгий период подготовки, прежде чем придёт необратимое посвящение. А в некоторых случаях оно может и не придти. Возможно некоторое продвижение, значительное усилие, даже большое очищение и множество переживаний, но не те, что главные или высочайшие. Однако, жизнь будет потрачена на подготовку или, если достигнута определенная ступень, ум, толкаемый недостаточной движущей силой, может удовлетворённо успокоиться на границе доступного ему усилия.

Или же возможен даже откат к низшей жизни — что на обычном языке Йоги называется падением с пути. Такое падение случается в результате дефекта в самом центре. Интеллект был заинтересован, сердце привлечено, воля напряглась в усилии, но природа в целом не была пленена Божественным. Она лишь неохотно согласилась с интересом, привлекательностью или усилием. Был проведён эксперимент, возможно даже, энергичный эксперимент, но не полная самоотдача настоятельной потребности души или идеалу, от которого уже нельзя отречься.

Но даже такая несовершенная Йога не бывает напрасной. Потому что ни одно усилие, направленное вверх, не бывает бесполезным. Даже если оно терпит сейчас поражение или приходит лишь к некой подготовительной стадии или предварительной реализации, оно уже определило будущее души.

 

But if we desire to make the most of the opportunity that this life gives us, if we wish to respond adequately to the call we have received and to attain to the goal we have glimpsed, not merely advance a little towards it, it is essential that there should be an entire self-giving.

The secret of success in Yoga is to regard it not as one of the aims to be pursued in life, but as the whole of life.

 

1-02-05

 

Но если мы хотим максимально воспользоваться возможностью, данной нам в этой жизни, если мы хотим адекватно ответить на призыв, который получили и достичь цели, чей проблеск уловили, а не просто чуть-чуть продвинуться в её направлении, то полная самоотдача совершенно необходима.

Секрет успеха в Йоге состоит в том, чтобы воспринимать её не как одну из тех целей жизни, которых мы добиваемся, но как саму жизнь в целом.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

And since Yoga is in its essence a turning away from the ordinary material and animal life led by most men or from the more mental but still limited way of living followed by the few to a greater spiritual life, to the way divine, every part of our energies that is given to the lower existence in the spirit of that existence is a contradiction of our aim and our self-dedication.

On the other hand, every energy or activity that we can convert from its allegiance to the lower and dedicate to the service of the higher is so much gained on our road, so much taken from the powers that oppose our progress.

It is the difficulty of this wholesale conversion that is the source of all the stumblings in the path of Yoga. For our entire nature and its environment, all our personal and all our universal self, are full of habits and of influences that are opposed to our spiritual rebirth and work against the whole-heartedness of our endeavour.

In a certain sense we are nothing but a complex mass of mental, nervous and physical habits held together by a few ruling ideas, desires and associations, — all amalgam of many small self-repeating forces with a few major vibrations.

What we propose in our Yoga is nothing less than to break up the whole formation of our past and present which makes up the ordinary material and mental man and to create a new centre of vision and a new universe of activities in ourselves which shall constitute a divine humanity or a superhuman nature.

 

1-02-06

 

А поскольку Йога по своей сути — поворот от обычной материальной и животной жизни, которую ведут большинство людей, или от более ментального, но всё же ограниченного образа жизни, практикуемого немногими, к более великой духовной жизни, к божественному пути, каждая часть наших энергий, отданная низшему существованию, в духе этого существования противоречит нашей цели и нашему самопосвящению.

С другой стороны, каждые энергия или действие, которые мы смогли вывести из приверженности низшему и посвятить служению высшему, это приобретения на нашем пути, настолько большие, насколько много отбирается у сил, противодействующих нашему прогрессу.

Именно трудность такого полного преобразования — источник всех преград на пути Йоги. Потому, что вся наша природа и её окружение, всё наше личное и всё наше вселенское "я" полны привычек и влияний, направленных против нашего нового духовного рождения и работают против полноты и чистосердечности нашего стремления.

В определённом смысле мы не что иное как сложная масса ментальных, нервных и физических привычек, удерживаемых вместе несколькими управляющими идеями, желаниями и ассоциациями — целая амальгама многих мелких самоповторяющихся сил с несколькими главными вибрациями.

То, что мы намереваемся сделать в нашей Йоге, это не больше, не меньше как разбить всю формацию нашего прошлого и настоящего, которая и воспроизводит обычного материального и ментального человека, и создать новый центр видения и новую вселенную активности й в нас самих, которая образует божественное человечество или сверхчеловеческую природу.

 

The first necessity is to dissolve that central faith and vision in the mind which concentrate it on its development and satisfaction and interests in the old externalised order of things. It is imperative to exchange this surface orientation for the deeper faith and vision which see only the Divine and seek only after the Divine.

The next need is to compel all our lower being to pay homage to this new faith and greater vision. All our nature must make an integral surrender; it must offer itself in every part and every movement to that which seems to the unregenerated sense-mind so much less real than the material world and its objects.

Our whole being — soul, mind, sense, heart, will, life, body must consecrate all its energies so entirely and in such a way that it shall become a fit vehicle for the Divine.

This is no easy task; for everything in the world follows the fixed habit which is to it a law and resists a radical change. And no change can be more radical than the revolution attempted in the integral Yoga.

Everything in us has constantly to be called back to the central faith and will and vision. Every thought and impulse has to be reminded in the language of the Upanishad that "That is the divine Brahman and not this which men here adore."

Every vital fibre has to be persuaded to accept an entire renunciation of all that hitherto represented to it its own existence.

Mind has to cease to be mind and become brilliant with something beyond it.

Life has to change into a thing vast and calm and intense and powerful that can no longer recognise its old blind eager narrow self or petty impulse and desire.

Even the body has to submit to a mutation and be no longer the clamorous animal or the impeding clod it now is, but become instead a conscious servant and radiant instrument and living form of the spirit.

 

1-02-07

 

Первое, что необходимо — это растворить центральную веру и видение в уме, которые сосредоточены на своём развитии, удовлетворении и интересах в старом внешнем порядке вещей.

Совершенно необходимо поменять эту поверхностную ориентацию на более глубокую веру и видение, которые видят только Божественное и ищут только Божественное.

Второе, что нужно сделать — заставить всё наше низшее бытие уважать эту новую веру и более широкое видение. Вся наша природа должна совершить интегральную самоотдачу. Она должна предложить себя в каждой части и в каждом движении тому, что не обновленному духовно чувственному уму кажется намного менее реальным, чем материальный мир и его объекты.

Всё наше существо — душа, ум, чувство, сердце, воля, жизнь, тело — должно посвятить все свои энергии настолько полно и таким образом, чтобы оно стало подходящим сосудом для Божественного.

Это не простая задача, потому что всё в этом мире следует устоявшейся привычке, превратившейся в закон, и сопротивляется радикальному изменению. И ни одно изменение не может быть более радикально, чем революция, предпринимаемая интегральной Йогой.

Всё в нас должно постоянно слышать зов центральной веры, воли и видения.  Каждая мысль и импульс должны напоминать, что, на языке Упанишад звучит так: "Это — божественный Брахман, а не то, чему здесь поклоняются люди".

Каждую витальную жилку необходимо убедить принять полное отречение от всего, что до сих пор представляло её существование.

Ум должен перестать быть умом и стать бриллиантом, сверкающим чем-то, что за его пределами.

Жизнь должна преобразиться в нечто широкое, спокойное, интенсивное и могучее, что более не сможет признавать своё старое, слепое, охваченное страстями, узкое "я" или мелочные порывы и желания.

Даже тело должно подчиниться преобразованию и перестать быть шумливым животным или мешающей кучей плоти, как сейчас, а вместо этого стать сознательным слугой и распространяющим свет инструментом и живой формой духа.

 

The difficulty of the task has led naturally to the pursuit of easy and trenchant solutions; it has generated and fixed deeply the tendency of religions and of schools of Yoga to separate the life of the world from the inner life.

The powers of this world and their actual activities, it is felt, either do not belong to God at all or are for some obscure and puzzling cause, Maya or another, a dark contradiction of the divine Truth.

And on their own opposite side the powers of the Truth and their ideal activities are seen to belong to quite another plane of consciousness than that, obscure, ignorant and perverse in its impulses and forces, on which the life of the earth is founded.

There appears at once the antinomy of a bright and pure kingdom of God and a dark and impure kingdom of the devil; we feel the opposition of our crawling earthly birth and life to an exalted spiritual God-consciousness; we become readily convinced of the incompatibility of life's subjection to Maya with the soul's concentration in pure Brahman existence.

The easiest way is to turn away from all that belongs to the one and to retreat by a naked and precipitous ascent into the other.

Thus arises the attraction and, it would seem, the necessity of the principle of exclusive concentration which plays so prominent a part in the specialised schools of Yoga; for by that concentration we can arrive through an uncompromising renunciation of the world at an entire self-consecration to the One on whom we concentrate.

It is no longer incumbent on us to compel all the lower activities to the difficult recognition of a new and higher spiritualised life and train them to be its agents or executive powers.

It is enough to kill or quiet them and keep at most the few energies necessary, on one side, for the maintenance of the body and, on the other, for communion with the Divine.

 

1-02-08

 

Трудность этой задачи естественным образом привела к поиску лёгких и ясных решений. Она породила и прочно закрепила тенденцию религий и школ Йоги к отделению жизни в мире от внутренней жизни.

Силы этого мира и их реальные действия, по ощущениям либо не принадлежат Богу вообще, либо, по какой-то неясной и загадочной причине, являются Майей или, хуже того, тёмным противодействием божественной Истине.

А на своей, противоположной стороне, силы Истины и их идеальные действия видятся как принадлежащие к совершенно другому уровню сознания, чем те тёмные, невежественные и извращённые в своих импульсах и энергиях силы, на которых основана жизнь на земле.

Сразу же появляется противостояние между ярким, чистым царством Бога и тёмным, грязным царством дьявола. Мы чувствуем противоречие нашего пресмыкающегося земного рождения и жизни с возвышенным духовным сознанием Бога. Мы с готовностью убеждаемся в несовместимости подчинения жизни Майе с концентрацией души в чистом существовании Брахмана.

Самый лёгкий путь — это отвернуться от всего того, что принадлежит одному, и уйти от него через обнажённое и крутое восхождение к другому.

Так возникает притяжение и, казалось бы, даже необходимость принципа исключительной концентрации, который играет такую важную роль в специализированных школах Йоги. Потому что через эту концентрацию, через бескомпромиссное самоотречение от мира  мы можем достигнуть полного самопосвящения Единому, на котором мы концентрируемся.

На нас больше не лежит обязанность подчинять все низшие действия трудному признанию новой и более высокой духовной жизни и приучать их быть её агентами или исполнительными силами.

Достаточно убить или усмирить их, и сохранить лишь несколько необходимых энергий, с одной стороны — поддерживающие тело, с другой — необходимые для общения с Божественным.

 

The very aim and conception of an integral Yoga debars us from adopting this simple and strenuous high-pitched process. The hope of an integral transformation forbids us to take a short cut or to make ourselves light for the race by throwing away our impediments.

For we have set out to conquer all ourselves and the world for God; we are determined to give him our becoming as well as our being and not merely to bring the pure and naked spirit as a bare offering to a remote and secret Divinity in a distant heaven or abolish all we are in a holocaust to an immobile Absolute.

The Divine that we adore is not only a remote extracosmic Reality, but a half-veiled Manifestation present and near to us here in the universe.

Life is the field of a divine manifestation not yet complete: here, in life, on earth, in the body, — ihaiva, as the Upanishads insist, — we have to unveil the Godhead; here we must make its transcendent greatness, light and sweetness real to our consciousness, here possess and, as far as may be, express it.

Life then we must accept in our Yoga in order utterly to transmute it; we are forbidden to shrink from the difficulties that this acceptance may add to our struggle. Our compensation is that even if the path is more rugged, the effort more complex and bafflingly arduous, yet after a point we gain an immense advantage.

For once our minds are reasonably fixed in the central vision and our wills are on the whole converted to the single pursuit, Life becomes our helper.

Intent, vigilant, integrally conscious, we can take every detail of its forms and every incident of its movements as food for the sacrificial Fire within us. Victorious in the struggle, we can compel Earth herself to be an aid towards our perfection and can enrich our realisation with the booty torn from the powers that oppose us.

 

1-02-09

 

Но сама цель и концепция интегральной Йоги не даёт нам принять этот простой и энергичный процесс восхождения. Надежда на интегральную трансформацию запрещает нам выбирать кратчайший путь или облегчать себе путь для гонки, устраняя с пути наши препятствия.

Потому что мы намерены завоевать полностью самих себя и мир для Бога. Нам предопределено отдать ему наши становления, так же как и наше существо, а не просто принести чистый и обнажённый дух как скудное предложение для далёкого и тайного Божественного в высоких небесах, или уничтожить всё, чем мы являемся, во всесожжении неподвижного Абсолюта.

То Божественное, которым мы восхищаемся, это не только далёкая сверхкосмическая Реальность, но и наполовину скрытое Проявление, присутствующее и близкое к нам здесь во вселенной.

Жизнь — это поле ещё не завершённого божественного проявления: здесь, в жизни, на земле, в теле, ихайва — как настаивают Упанишады — нам нужно убрать завесы, скрывающие Божество.

Именно здесь мы должны сделать его трансцендентное величие, свет и сладость реальными для нашего сознания. Именно здесь обладать им и, как только возможно, выражать его.

Мы должны принять Жизнь в нашу Йогу для того, чтобы преобразовать её. Нам запрещено уклоняться от трудностей, которые могут прибавиться к нашей борьбе от этого приятия. Наша компенсация будет в том, что хотя путь станет более извилистым, усилие будет более комплексным и более расточительным и сложным, но после прохождения нужной точки мы получим огромное преимущество.

Потому что как только наши умы осознанно закрепятся в центральном видении, и наши воли целиком превратятся в единое преследование, Жизнь станет нашим помощником.

Полные решительности, бдительные, целиком сознательные, мы сможем брать любой элемент её форм и любое событие из её движений в качестве пищи для жертвенного Огня внутри нас.

Побеждая в борьбе, мы сможем заставить саму Землю быть помощником в нашем совершенстве и сможем обогатить нашу реализацию добычей, вырванной у противоборствующих нам сил.

 

 

 

 

*

 

*

*     *

 

*     *

 

 

 

There is another direction in which the ordinary practice of Yoga arrives at a helpful but narrowing simplification which is denied to the Sadhaka of the integral aim.

The practice of Yoga brings us face to face with the extraordinary complexity of our own being, the stimulating but also embarrassing multiplicity of our personality, the rich endless confusion of Nature.

To the ordinary man who lives upon his own waking surface, ignorant of the self's depths and vastnesses behind the veil, his psychological existence is fairly simple.

A small but clamorous company of desires, some imperative intellectual and aesthetic cravings, some tastes, a few ruling or prominent ideas amid a great current of unconnected or ill-connected and mostly trivial thoughts, a number of more or less imperative vital needs, alternations of physical health and disease, a scattered and inconsequent succession of joys and griefs, frequent minor disturbances and vicissitudes and rarer strong searchings and upheavals of mind or body, and through it all Nature, partly with the aid of his thought and will, partly without or in spite of it, arranging these things in some rough practical fashion, some tolerable disorderly order, — this is the material of his existence.

The average human being even now is in his inward existence as crude and undeveloped as was the bygone primitive man in his outward life.

But as soon as we go deep within ourselves, — and Yoga means a plunge into all the multiple profundities of the soul, — we find ourselves subjectively, as man in his growth has found himself objectively, surrounded by a whole complex world which we have to know and to conquer.

 

1-02-10

 

Есть ещё одно направление, в котором обычная практика Йоги приводит к помогающему но сужающему упрощению, которое отвергается садхакой интегральной цели.

Практические занятия Йогой сталкивают нас лицом к лицу с экстраординарной сложностью нашего собственного существа, со стимулирующим, но и смущающим многообразием нашей личности, с богатым бесконечным беспорядком Природы.

Для обычного человека, который живёт на своей бодрствующей поверхности, невежественного в отношении глубин своего внутреннего "я" и широты находящейся за завесой, его психологическая жизнь очень проста.

Маленькая но крикливая компания желаний, несколько властвующих интеллектуальных и эстетических стремлений, некоторые вкусы, несколько ведущих или выдающихся идей среди огромного потока бессвязных или плохо связанных и в большинстве своем банальных мыслей, несколько более или менее насущных жизненных потребностей, чередование физического здоровья и болезни, разрозненная и несогласованная последовательность радостей и печалей, частые тревоги и превратности судьбы и редкие сильные искания и сдвиги в уме и теле.

И через это всё Природа, частично при помощи мысли и воли, частично без них или вопреки им, организует эти вещи в некоторой грубой практической манере, в некотором терпимом беспорядочном порядке, как материал для жизни человека. 

Среднее человеческое существо даже сейчас является таким же грубым и неразвитым в своем внутреннем существовании, каким был вымерший первобытный человек в его внешней жизни.

Но как только мы глубже уходим внутрь себя — а Йога означает погружение во все многочисленные уровни глубин души — мы субъективно находим себя, как человек в процессе своего роста обнаружил себя объективно, окружёнными целым миром, причём сложным миром, который мы должны узнать и завоевать.

 

The most disconcerting discovery is to find that every part of us — intellect, will, sense-mind, nervous or desire self, the heart, the body —has each, as it were, its own complex individuality and natural formation independent of the rest; it neither agrees with itself nor with the others nor with the representative ego which is the shadow cast by some central and centralising self on our superficial ignorance.

We find that we are composed not of one but many personalities and each has its own demands and differing nature. Our being is a roughly constituted chaos into which we have to introduce the principle of a divine order.

Moreover, we find that inwardly too, no less than outwardly, we are not alone in the world; the sharp separateness of our ego was no more than a strong imposition and delusion; we do not exist in ourselves, we do not really live apart in an inner privacy or solitude.

Our mind is a receiving, developing and modifying machine into which there is being constantly passed from moment to moment a ceaseless foreign flux, a streaming mass of disparate materials from above, from below, from outside.

Much more than half our thoughts and feelings are not our own in the sense that they take form out of ourselves; of hardly anything can it be said that it is truly original to our nature.

A large part comes to us from others or from the environment, whether as raw material or as manufactured imports; but still more largely they come from universal Nature here or from other worlds and planes and their beings and powers and influences; for we are overtopped and environed by other planes of consciousness, mind planes, life planes, subtle matter planes, from which our life and action here are fed, or fed on, pressed, dominated, made use offer the manifestation of their forms and forces.

The difficulty of our separate salvation is immensely increased by this complexity and manifold openness and subjection to tile in-streaming energies of the universe.

Of all this we have to take account, to deal with it, to know what is the secret stuff of our nature and its constituent and resultant motions and to create in it all a divine centre and a true harmony and luminous order.

 

1-02-11

 

Больше всего обескураживает открытие, что каждая наша часть — интеллект, воля, чувственный ум, нервное "я" или "я" желаний, сердце, тело — имеет свою сложную индивидуальность и естественную формацию, не зависящую от других. Оно не соглашается ни с собой, ни с другими, ни с представительным эго, которое является тенью, отбрасываемой некоторым центральным и централизующим "я" на наше поверхностное невежество.

Мы обнаруживаем, что мы составлены не из одной, но из многих личностей, и у каждой есть свои требования и отличная от других природа.  Наше существо — это грубо составленный хаос, в который мы должны ввести принцип божественного порядка.

Более того, и мы обнаруживаем это внутренне не менее, чем внешне, мы не одиноки в мире. Резкая отделенность нашего эго была не более чем обманом и заблуждением. Мы не существуем в самих себе, мы на самом деле не живём отдельно во внутреннем уединении и одиночестве.

Наш ум — это принимающая, развивающаяся и изменяющаяся машина, в которую постоянно идёт, одно мгновение за другим, непрекращающийся внешний поток, текущая масса в корне различающихся вещей сверху, снизу, извне.

Больше чем половина наших мыслей и ощущений не наши собственные в том смысле, что они принимают форму вне нас. Да и вообще, вряд ли о чём-либо можно сказать, что оно действительно изначально принадлежит нашей природе.

Большая часть их приходит к нам от других или из окружающей среды, либо как сырой материал, либо как уже нечто сформировавшееся. Но всё же больше всего они приходят из вселенской Природы здесь, или из других миров и уровней, от их существ, сил и влияний.

Потому что мы переполнены и окружены другими планами сознания — планами ума, планами витала, планами тонкой материи, от которых или питаются наша жизнь и действие, или же наша жизнь и действие питают их, находятся под их давлением, под их властью, используются ими для проявления их форм и сил.

Трудность нашего отдельного спасения безмерно возрастает от этой сложности и многоуровневой открытости и зависимости от втекающих энергий вселенной.

И это всё мы должны принимать во внимание, иметь с этим дело, узнать тайный состав нашей природы и её составляющие и результирующие движения, и создать из всего этого божественный центр, истинную гармонию и просветлённый порядок.

 

In the ordinary paths of Yoga the method used for dealing with these conflicting materials is direct and simple.

One or another of the principal psychological forces in us is selected as our single means for attaining to the Divine; the rest is quieted into inertia or left to starve in its smallness.

The Bhakta, seizing on the emotional forces of the being, the intense activities of the heart, abides concentrated in the love of God, gathered up as into a single one-pointed tongue of fire; he is indifferent to the activities of thought, throws behind him the importunities of the reason, cares nothing for the mind's thirst for knowledge.

All the knowledge he needs is his faith and the inspirations that well up from a heart in communion with the Divine. He has no use for any will to works that is not turned to the direct worship of the Beloved or the service of the temple.

The man of Knowledge, self-confined by a deliberate choice to the force and activities of discriminative thought, finds release in the mind's inward-drawn endeavour. He concentrates on the idea of the self, succeeds by a subtle inner discernment in distinguishing its silent presence amid the veiling activities of Nature, and through the perceptive idea arrives at the concrete spiritual experience.

He is indifferent to the play of the emotions, deaf to the hunger-call of passion, closed to the activities of Life, — the more blessed he, the sooner they fall away from him and leave him free, still and mute, the eternal non-doer. The body is his stumbling-block, the vital functions are his enemies; if their demands can be reduced to a minimum, that is his great good fortune.

The endless difficulties that arise from the environing world are dismissed by erecting firmly against them a defence of outer physical and inner spiritual solitude; safe behind a wall of inner silence, he remains impassive and untouched by the world and by others.

To be alone with oneself or alone with the Divine, to walk apart with God and his devotees, to entrench oneself in the single self-ward endeavour of the mind or Godward passion of the heart is the trend of these Yogas.

The problem is solved by the excision of all but the one central difficulty which pursues the only chosen motive-force; into the midst of the dividing calls of our nature the principle of an exclusive concentration comes sovereignly to our rescue.

 

1-02-12

 

В обычных путях Йоги метод, использующийся для взаимодействия с этим нашим конфликтующим материалом прям и прост.

Та или иная из основных психологических сил в нас выбирается в качестве единственного средства достижения Божественного. Остальные успокаиваются и становятся инертными, или оставляются без подпитки в небольших объёмах.

Бхакта, используя эмоциональные силы своего существа, напряжённую активность сердца, остаётся сконцентрированным на любви к Богу, собранный подобно единому остронаправленному языку пламени. Он безразличен к активности мысли, отбрасывает назойливость рассудка, не прислушивается к ментальной жажде знания.

Всё знание, которое ему нужно — это его вера и вдохновение, бьющие ключом из сердца в общении с Божественным. Ему не нужна никакая воля к работам, что не являются прямым поклонением Возлюбленному или службой в храме.

Человек Знания, ограничивший себя намеренным выбором силы и действия различающей мысли, ищет освобождение в направленном внутрь стремлении ума. Он концентрируется на идее внутреннего "я", продвигается в своей Йоге через тонкую внутреннюю проницательность в выделении его молчаливого присутствия среди маскирующих действий Природы, и через идею восприятия достигает конкретного духовного опыта.

Он безразличен к игре эмоций, глух к голодному зову страсти, закрыт для активности Жизни. Чем больше он посвящает себя внутреннему "я", тем скорее это всё отпадёт от него и оставит его свободным, спокойным и безмолвным, в вечном недеянии. Тело — его камень преткновения, витальные функции — враги. Если их требования можно свести к минимуму — это великая удача.

Бесконечные трудности, которые возникают из окружающего мира, отбрасываются твёрдой установкой против них защиты внешнего физического и внутреннего духовного одиночества. Невредимый за стеной внутреннего молчания, он остаётся безмятежным и незатронутым миром и другими.

Быть наедине с самим собой или наедине с Божественным, идти особняком вместе с Богом и с другими преданными, закрепиться в едином направленном в себя стремлении ума или в страсти сердца, направленной к Богу — вот что является тенденцией этих направлений Йоги.

Таким образом, проблема решается исключением всего кроме одной основной трудности, преследованием только одной выбранной мотивирующей силы. В гущу разделяющих призывов нашей природы властно приходит принцип исключительной концентрации, приводящий к нашему спасению.

 

But for the Sadhaka of the integral Yoga this inner or this outer solitude can only be incidents or periods in his spiritual progress.

Accepting life, he has to bear not only his own burden, but a great part of the world's burden too along with it, as a continuation of his own sufficiently heavy load. Therefore his Yoga has much more of the nature of a battle than others; but this is not only an individual battle, it is a collective war waged over a considerable country.

He has not only to conquer in himself the forces of egoistic falsehood and disorder, but to conquer them as representatives of the same adverse and inexhaustible forces in the world. Their representative character gives them a much more obstinate capacity of resistance, an almost endless right to recurrence.

Often he finds that even after he has won persistently his own personal battle, he has still to win it over and over again in a seemingly interminable war, because his inner existence has already been so much enlarged that not only it contains his own being with its well-defined needs and experiences, but is in solidarity with the being of others, because in himself he contains the universe.

 

1-02-13

 

Но для Садхака интегральной Йоги это внутреннее или внешнее одиночество могут быть только случаями или периодами в его духовном прогрессе.

Принимая жизнь, он вынужден нести не только свою ношу, но и большую часть ноши мира, как продолжение своего достаточно тяжкого бремени. Поэтому в природе его Йоги значительно больше от битвы, чем в других Йогах. Но это не просто личная битва, это коллективная война, и на значительной территории.

Ему не только надо победить в себе силы эгоистической лжи и беспорядка, но покорить их как представителей враждебных и неистощимых сил мира. Их представительный характер даёт им гораздо большую способность сопротивления, почти бесконечное право на восстановление.

Часто он обнаруживает, что даже после того, как он устойчиво победил в своей личной битве, ему приходится ещё и ещё побеждать в этой кажущейся бесконечной войне, потому что его внутреннее существование уже настолько увеличено, что содержит не только его собственное существование с его хорошо определёнными нуждами и опытом, но находится в единении с существованием других, так как он несёт в себе всю вселенную.

 

Nor is the seeker of the integral fulfilment permitted to solve too arbitrarily even the conflict of his own inner members. He has to harmonise deliberate knowledge with unquestioning faith; he must conciliate the gentle soul of love with the formidable need of power; the passivity of the soul that lives content in transcendent calm has to be fused with the activity of the divine helper and the divine warrior.

To him as to all seekers of the spirit there are offered for solution the oppositions of the reason, the clinging hold of the senses, the perturbations of the heart, the ambush of the desires, the clog of the physical body; but he has to deal in another fashion with their mutual and internal conflicts and their hindrance to his aim, for he must arrive at an infinitely more difficult perfection in the handling of all this rebel matter.

Accepting them as instruments for the divine realisation and manifestation, he has to convert their jangling discords, to enlighten their thick darknesses, to transfigure them separately and all together, harmonising them in themselves and with each other, — integrally, omitting no grain or strand or vibration, leaving no iota of imperfection anywhere.

All exclusive concentration, or even a succession of concentrations of that kind, can be in his complex work only a temporary convenience; it has to be abandoned as soon as its utility is over. An all-inclusive concentration is the difficult achievement towards which he must labour.

 

1-02-14

 

Ищущему интегральной реализации не разрешено произвольно решать даже конфликт его собственных внутренних элементов.

Ему нужно привести в гармонию взвешенное знание с не задающей вопросов верой.

Он должен примирить нежную душу любви с грозной необходимостью силы.

Пассивность души, которая живёт, довольная, в трансцендентном спокойствии, должна быть согласована с активностью божественного помощника и божественного воина.

Ему, как и всем ищущим духа, предлагается решить проблему противостояния рассудка, цепляющейся хватки чувств, волнений сердца, засады желаний, препятствий физического тела. Но с их общими и внутренними конфликтами и их препятствиями его цели он должен поступать по другому, так как он должен достигнуть бесконечно более трудного совершенства в обращении всей этой восстающей материи.

Принимая их как инструменты божественной реализации и проявления, он вынужден преобразовать дебри их разногласий, осветить их непроницаемую тьму, переделать их отдельно и все вместе, обеспечить их собственную гармонию и гармонию с другими — целостно, не пропуская ни песчинки, ни крупинки, ни единой вибрации, не оставляя нигде ни йоты несовершенства.

Исключительная концентрация, или даже ряд концентраций такого рода, могут дать ему только временные удобства в его комплексной работе. Но она должна быть оставлена сразу, как только потеряет свою полезность. Все-включающая концентрация — вот то трудное достижение, в направлении которого он должен трудиться.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

Concentration is indeed the first condition of any Yoga, but it is an all-receiving concentration that is the very nature of the integral Yoga.

A separate strong fixing of the thought, of the emotions or of the will on a single idea, object, state, inner movement or principle is no doubt a frequent need here also; but this is only a subsidiary helpful process.

A wide massive opening, a harmonised concentration of the whole being in all its parts and through all its powers upon the One who is the All is the larger action of this Yoga without which it cannot achieve its purpose.

For it is the consciousness that rests in the One and that acts in the All to which we aspire; it is this that we seek to impose on every element of our being and on every movement of our nature.

This wide and concentrated totality is the essential character of the sadhana and its character must determine its practice.

 

1-02-15

 

Концентрация действительно представляет собой первое условие любой Йоги, однако всеохватывающая концентрация — это сама суть природы интегральной Йоги.

Отдельная сильная фиксация мысли, эмоции или воли на одной идее, объекте, состоянии, внутреннем движении или принципе, без сомнения, здесь тоже часто необходимы. Но только как вспомогательный помогающий процесс.

Широкое, массовое открытие, гармоничная концентрация всего существа во всех его частях и посредством всех его сил на Едином, который есть Всё, является более широким действием этой Йоги, без которого она не может достичь своей цели.

Потому что именно сознание есть то, что покоится в Едином и действует во Всём, к чему мы вдохновенно стремимся. Это то, что мы ищем, чтобы наложить его на каждый элемент нашего существа, на каждое движение нашей природы.

Эта широкая и сконцентрированная полнота — существенный характер этой садханы, и этот характер должен определять её практику.

 

But even though the concentration of all the being on the Divine is the character of the Yoga, yet is our being too complex a thing to be taken up easily and at once, as if we were taking up the world in a pair of hands, and set in its entirety to a single task.

Man in his effort at self-transcendence has usually to seize on some one spring or some powerful leverage in the complicated machine that his nature is; this spring or lever he touches in preference to others and uses it to set the machine in motion towards the end that he has in view.

In his choice it is always Nature itself that should be his guide. But here it must be Nature at her highest and widest in him, not at her lowest or in some limiting movement. In her lower vital activities it is desire that Nature takes as her most powerful leverage; but the distinct character of man is that he is a mental being, not a merely vital creature.

As he can use his thinking mind and will to restrain and correct his life impulses, so too he can bring in the action of a still higher luminous mentality aided by the deeper soul in him, the psychic being, and supersede by these greater and purer motive-powers the domination of the vital and sensational force that we call desire.

He can entirely master or persuade it and offer it up for transformation to its divine Master. This higher mentality and this deeper soul, the psychic element in man, are the two grappling hooks by which the Divine can lay hold upon his nature.

 

1-02-16

 

Но хотя концентрация всего существа на Божественном является характером нашей Йоги, всё же наше существо слишком сложно, чтобы просто и сразу, как бы взяв в руки целый мир, мы могли настроить в нём всё полностью на единую задачу.

Человек в его усилии превосхождения самого себя вынужден обычно воспользоваться какой-нибудь одной пружиной или неким сильным рычагом в сложной машине его природы. Эту пружину или рычаг он использует, предпочитая другим, чтобы направить машину к той цели, которую он видит.

В его выборе сама Природа всегда будет его проводником. Но это должна быть Природа в своём самом высоком и самом широком проявлении в нём, а не в её низшем или ограничивающем движении. В своих низших витальных действиях Природа берёт желание как самый могучий рычаг. Но отличительная черта человека состоит в том, что он — ментальное существо, а не просто витальное.

И как он может использовать свой думающий ум и волю для ограничения и исправления импульсов жизни, он также может ввести в действие более высокую просветлённую ментальность, поддерживаемую в нём более глубокой душой, психическим существом, и заменить этими более великими и чистыми мотивирующими силами власть витальных и чувственных сил, которые мы называем желанием.

Он может полностью управлять или владеть им, и предложить его для трансформации своему божественному Мастеру. Эта более высокая ментальность и более глубокая душа, психический элемент в человеке — те два цепляющих крючка, при помощи которых Божественное может захватить его природу.

 

The higher mind in man is something other, loftier, purer, vaster, more powerful than the reason or logical intelligence.

The animal is a vital and sensational being; man, it is said, is distinguished from the animal by the possession of reason. But that is a very summary, a very imperfect and misleading account of the matter. For reason is only a particular and limited utilitarian and instrumental activity that proceeds from something much greater than itself, from a power that dwells in an ether more luminous, wider, illimitable.

The true and ultimate, as distinguished from the immediate or intermediate, importance of our observing, reasoning, inquiring, judging intelligence is that it prepares the human being for the right reception and right action of a Light from above which must progressively replace in him the obscure light from below that guides the animal.

The latter also has a rudimentary reason, a kind of thought, a soul, a will and keen emotions; even though less developed, its psychology is yet the same in kind as man's. But all these capacities in the animal are automatically moved and strictly limited, almost even constituted by the lower nervous being. All animal perceptions, sensibilities, activities are ruled by nervous and vital instincts, cravings, needs, satisfactions, of which the nexus is the life-impulse and vital desire.

Man too is bound, but less bound, to this automatism of the vital nature. Man can bring an enlightened will, an enlightened thought and enlightened emotions to the difficult work of his self-development; he can more and more subject to these more conscious and reflecting guides the inferior function of desire.

In proportion as he can thus master and enlighten his lower self, he is man and no longer an animal.

When he can begin to replace desire altogether by a still greater enlightened thought and sight and will in touch with the Infinite, consciously subject to a diviner will than his own, linked to a more universal and transcendent knowledge, he has commenced the ascent towards tile superman; he is on his upward march towards the Divine.

 

1-02-17

 

Более высокий ум в человеке — это нечто другое, более возвышенное, чистое, широкое, более сильное, чем рассудок или логический интеллект.

Животное — это витальное и чувственное существо. Человек же, как уже было сказано, отличается от животного наличием рассудка. Но это очень поверхностный, очень несовершенный и ведущий к неправильным выводам подход. Потому что рассудок — это лишь отдельная, ограниченная, полезная и служащая орудием активность, которая происходит от чего-то гораздо более великого, чем она сама, от силы, которая живёт в неком эфире, более светлом, просторном и безграничном.

Истинное и главное, в отличие от нынешнего и промежуточного, значение нашего наблюдающего, рассуждающего, изучающего, судящего интеллекта в том, что он готовит человеческое существо для правильного восприятия и правильного действия Света сверху, который должен постепенно заменить в нём неясный свет снизу, руководящий животным.

Животное тоже имеет рудиментарный разум, свой вид мышления, душу, волю и яркие эмоции. Хотя и менее развитая, его психология по сути та же самая, что и у человека. Но все эти способности в животном работают автоматически и жёстко ограничены, почти даже полностью определяются низшим нервным существом. Все восприятия животных, способность чувствовать, активность руководятся нервными и витальными инстинктами, сильными желаниями, потребностями, удовлетворениями, основа которых — это жизненный импульс и витальное желание.

Человек в меньшей степени, но тоже ограничен автоматизмом витальной природы. Человек может внести озарённую волю, озарённую мысль и озарённые эмоции в сложную работу своего саморазвития. Он может всё больше и больше подчинять этим более сознательным и отражающим реальность руководителям низшую функцию желания.

В той мере, в которой он может управлять и освещать своё низшее "я", он человек и более не животное.

Когда он, наконец, сможет заменить желание более великой, тихой,  озарённой мыслью, зрением, волей находящихся в соприкосновении с Бесконечным, сознательно подчинится более божественной воле, чем его собственная, связанной с более универсальным и трансцендентным знанием, он начнёт восхождение к сверхчеловеку. Тогда он на дороге, восходящей к Божественному.

 

It is, then, in the highest mind of thought and light and will or it is in the inner heart of deepest feeling and emotion that we must first centre our consciousness, — in either of them or, if we are capable, in both together, — and use that as our leverage to lift the nature wholly towards the Divine.

The concentration of an enlightened thought, will and heart turned in unison towards one vast goal of our knowledge, one luminous and infinite source of our action, one imperishable object of our emotion is the starting-point of the Yoga.

And the object of our seeking must be the very fount of the Light which is growing in us, the very origin of the Force which we are calling to move our members. Our one objective must be the Divine himself to whom, knowingly or unknowingly, something always aspires in our secret nature.

There must be a large, many-sided yet single concentration of the thought on the idea, the perception, the vision, the awakening touch, the soul's realisation of the one Divine.

There must be a flaming concentration of the heart on the All and Eternal and, when once we have found him, a deep plunging and immersion in the possession and ecstasy of the All-Beautiful.

There must be a strong and immovable concentration of the will on the attainment and fulfilment of all that the Divine is and a free and plastic opening of it to all that he intends to manifest in us. This is the triple way of the Yoga.

 

1-02-18

 

Таким образом, мы должны сначала центрировать наше сознание именно в высшем уме мысли, света и воли, или во внутреннем сердце глубочайшего чувства и эмоции — в любом из них, или если мы способны, в обоих сразу — и использовать это как наш рычаг для поднятия природы в целом к Божественному.

Концентрация озарённой мысли, воли и сердца, повёрнутых в унисон к одной широкой цели нашего знания, к одному сияющему и бесконечному источнику нашего действия, одному нерушимому объекту наших эмоций является начальной точкой этой Йоги.

И целью нашего поиска должен быть сам источник Света, растущего в нас, сам источник Силы, которую мы зовём, чтобы изменить элементы нашего сознания. Нашей единственной целью должно быть само Божественное, к которому, зная или не зная об этом, что-то всегда стремится в нашей тайной природе.

Это должно быть широкая, многосторонняя, и в то же время единая концентрация мысли на идее, восприятии, видении, пробуждающем касании, реализации душой Божественного.

Необходимо пламенное сосредоточение сердца на Всём и на Вечном и, когда в какой-то момент мы найдём его, глубокое поглощение и погружение в обладание и экстаз Все-Прекрасного.

Должна быть сильная и несдвигаемая концентрация воли на достижении и осуществлении всего, чем является Божественное, и свободное и пластичное открытие всему, что оно намеревается проявить в нас. Таков тройной путь нашей Йоги.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

But on that which as yet we know not how shall we concentrate? And yet we cannot know the Divine unless we have achieved this concentration of our being upon him.

A concentration which culminates in a living realisation and the constant sense of the presence of the One in ourselves and in all of which we are aware, is what we mean in Yoga by knowledge and the effort after knowledge.

It is not enough to devote ourselves by the reading of Scriptures or by the stress of philosophical reasoning to an intellectual understanding of the Divine; for at the end of our long mental labour we might know all that has been said of the Eternal, possess all that can be thought about the Infinite and yet we might not know him at all.

This intellectual preparation can indeed be the first stage in a powerful Yoga, but it is not indispensable: it is not a step which all need or can be called upon to take.

Yoga would be impossible, except for a very few, if the intellectual figure of knowledge arrived at by the speculative or meditative Reason were its indispensable condition or a binding preliminary.

All that the Light from above asks of us that it may begin its work is a call from the soul and a sufficient point of support in the mind. This support can be reached through an insistent idea of the Divine in the thought, a corresponding will in the dynamic parts, an aspiration, a faith, a need in the heart. Any one of these may lead or predominate, if all cannot move in unison or in an equal rhythm.

The idea may be and must in the beginning be inadequate; the aspiration may be narrow and imperfect, the faith poorly illumined or even, as not surely founded on the rock of knowledge, fluctuating, uncertain, easily diminished; often even it may be extinguished and need to be lit again with difficulty like a torch in a windy pass.

But if once there is a resolute self-consecration from deep within, if there is an awakening to the soul's call, these inadequate things can be a sufficient instrument for the divine purpose.

Therefore the wise have always been unwilling to limit man's avenues towards God; they would not shut against his entry even the narrowest portal, the lowest and darkest postern, the humblest wicket-gate.

Any name, any form, any symbol, any offering has been held to be sufficient if there is the consecration along with it; for the Divine knows himself in the heart of the seeker and accepts the sacrifice.

 

1-02-19

 

Но на чём мы должны концентрироваться, если мы этого ещё не знаем? И тем не менее мы не сможем познать Божественное, пока не достигнем концентрации нашего существа на нём.

Концентрация, которая достигает высшей точки в живой реализации и постоянном чувстве присутствия Единого в нас и во всём, что мы сознаём — это то, что мы в Йоге подразумеваем под знанием и усилием к приобретению знания.

Недостаточно посвятить себя через чтение Писаний или через воздействие философских рассуждений для интеллектуального понимания Божественного. Потому что в конце нашей длительной ментальной работы мы можем узнать всё, что было сказано о Вечном, передумать всё, что только можно подумать о Бесконечном, и всё же не познать его вообще.

Такая интеллектуальная подготовка может быть первой стадией в сильной Йоге, но это не необходимость: это не тот шаг, в котором все нуждаются, или который нужно стремиться сделать.

Йога была бы невозможной, за исключением очень редких случаев, если бы интеллектуальное выражение знания, приобретаемое через работу думающего или медитирущего Разума, было бы  необходимым условием или связывающим предварительным действием.

Всё, что Свет, идущий сверху, просит от нас, чтобы начать свою работу — это призыв души и достаточная точка опоры в уме.  Эта опора может появиться через настойчивую идею Божественного в мысли, соответствующую волю в динамических элементах сознания, через стремление, веру, потребность в сердце. Любое из них может быть ведущим или преобладать, если всё не может двигаться в унисон или в ровном ритме.

Идея может быть и должна быть в начале неадекватной. Стремление может быть узким и несовершенным. Вера слабо озарённой или даже — не будучи прочно основанной на скале знания — текучей, неуверенной, легко отступающейся. Часто она даже может погаснуть и её придется заново, с трудом разжигать, словно факел на ветру.

Но если однажды глубоко изнутри произошло непоколебимое самопосвящение, если человек пробудился к зову души, эти неадекватные вещи могут стать пригодным инструментом для божественного намерения.

Поэтому мудрецы всегда стараются не ограничивать человеческие пути к Богу. Они не закроют перед ним ни одного даже самого узкого входа, самой низкой и темной задней двери, самой скромной калитки.

Любое имя, любая форма, любой символ, любое предложение является подходящим, если в них присутствует посвящение. Потому что Божественное узнаёт себя в сердце ищущего и принимает жертву.

 

But still the greater and wider the moving idea-force behind the consecration, the better for the seeker; his attainment is likely to be fuller and more ample. If we are to attempt an integral Yoga, it will be as well to start with an idea of the Divine that is itself integral.

There should be an aspiration in the heart wide enough for a realisation without any narrow limits. Not only should we avoid a sectarian religious outlook, but also all onesided philosophical conceptions which try to shut up the Ineffable in a restricting mental formula.

The dynamic conception or impelling sense with which our Yoga can best set out would be naturally the idea, the sense of a conscious all-embracing but all-exceeding Infinite.

Our uplook must be to a free, all-powerful, perfect and blissful One and Oneness in which all beings move and live and through which all can meet and become one. This Eternal will be at once personal and impersonal in his self-revelation and touch upon the soul.

He is personal because he is the conscious Divine, the infinite Person who casts some broken reflection of himself in the myriad divine and undivine personalities of the universe.

He is impersonal because he appears to us as an infinite Existence, Consciousness and Ananda and because he is the fount, base and constituent of all existences and all energies, — the very material of our being and mind and life and body, our spirit and our matter.

The thought, concentrating on him, must not merely understand in an intellectual form that he exists, or conceive of him as an abstraction, a logical necessity; it must become a seeing thought able to meet him here as the Inhabitant in all, realise him in ourselves, watch and take hold on the movement of his forces.

He is the one Existence: he is the original and universal Delight that constitutes all things and exceeds them: he is the one infinite Consciousness that composes all consciousnesses and informs all their movements; he is the one illimitable Being who sustains all action and experience; his will guides the evolution of things towards their yet unrealised but inevitable aim and plenitude.

To him the heart can consecrate itself, approach him as the supreme Beloved, beat and move in him as in a universal sweetness of Love and a living sea of Delight. For his is the secret Joy that supports the soul in all its experiences and maintains even the errant ego in its ordeals and struggles till all sorrow and suffering shall cease.

His is the Love and the Bliss of the infinite divine Lover who is drawing all things by their own path towards his happy oneness.

On him the Will can unalterably fix as the invisible Power that guides and fulfils it and as the source of its strength.

In the impersonality this actuating Power is a self-illumined Force that contains all results and calmly works until it accomplishes, in the personality an all wise and omnipotent Master of the Yoga whom nothing can prevent from leading it to its goal.

This is the faith with which the seeker has to begin his seeking and endeavour; for in all his effort here, but most of all in his effort towards the Unseen, mental man must perforce proceed by faith. When the realisation comes, the faith divinely fulfilled and completed will be transformed into an eternal flame of knowledge.

 

1-02-20

 

Но чем больше и шире движущая идея-сила, стоящая за посвящением, тем лучше для ищущего. Его достижение скорее будет более полным и обширным. Если мы решили пойти по пути интегральной Йоги, лучше начать с идеи Божественного, которая сама по себе интегральна.

В этой йоге должно присутствовать стремление в сердце, достаточно широкое для реализации безо всяких ограничений. Нам стоит избегать не только сектантского религиозного взгляда, но также любой односторонней философской идеи, которая старается заключить Невыразимое в ограниченную ментальную формулу.

Динамическая концепция или побуждающее чувство, с которым лучше всего может сочетаться наша Йога, будет естественно идеей, чувством сознательной всеобъемлющей, но и всепревосходящей Бесконечности.

Наш направленный вверх взгляд стоит направить на  свободного, всесильного, совершенного и полного блаженства Единого и на Единство, в котором движутся и живут все существа, и в котором можно встретить всё и стать единым. Этот Вечный будет одновременно и личным, и безличным в своем открытии себя и прикосновении к душе.

Он — личный, потому что он — осознающее Божественное, бесконечная Личность, которая отбрасывает некое разбитое отражение себя в мириады божественных и небожественных личностей во вселенной.

Он — безличный, потому что он предстаёт перед нами как бесконечное Существование, Сознание и Ананда и потому, что он — источник, основа и составляющее всех существований и всех энергий — он сам материал нашего бытия, ума, жизни и тела, наш дух и наша материя.

Мысль, концентрирующаяся на нём, должна не просто понимать в интеллектуальной форме то, что он существует, или убеждаться в нём как в абстракции, логической необходимости. Она должна стать видящей мыслью, способной встретить его здесь как Обитателя, живущего во всём, осознать его в нас самих, наблюдать и взять под контроль движение его сил.

Он — единое Существование: он — изначальный и вселенский Восторг, из которого всё состоит и который всё превосходит. Он — единое бесконечное Сознание, из которого состоят все сознания и которое сообщает им все их движения. Он — единое неограниченное Существо, которое поддерживает все действия и весь опыт. Его воля направляет эволюцию всех вещей к их ещё нереализованной, но неизбежной цели и полноте.

Сердце может посвятить себя ему, приблизиться к нему как к высшему Возлюбленному, пульсировать и двигаться в нём как во вселенской сладости Любви и живом море Восторга.

Потому что он — та тайная Радость, которая поддерживает душу во всех её переживаниях и управляет даже заблудшим эго в его испытаниях и борьбе, пока не исчезнут всякая печаль и страдание.

Он — это Любовь и Блаженство бесконечного божественного Любимого, который ведёт все на свете по своему пути к счастливому единству с ним.

На него может прочно опираться Воля, как на незримое Могущество, что ведёт и реализует её, как на источник её силы.

В безличном это побуждающее Могущество — самоозаряемая Сила, что содержит в себе все результаты и спокойно работает до их достижения. А в личности — это всемудрый и всемогущий Мастер Йоги, которому ничто не может помешать довести её до конца.

Это та вера, с которой ищущий должен начать свой поиск и стремление. Потому что во всём его усилии здесь, но больше всего — в его усилии по направлению к Незримому — ментальный человек должен по необходимости пройти при помощи веры. Когда придёт реализация, вера, божественно наполненная и завершённая, будет трансформирована в вечное пламя знания.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

Into all our endeavour upward the lower element of desire will at first naturally enter. For what the enlightened will sees as the thing to be done and pursues as the crown to be conquered, what the heart embraces as the one thing delightful, that in us which feels itself limited and opposed and, because it is limited, craves and struggles, will seek with the troubled passion of an egoistic desire.

This craving life-force or desire-soul in us has to be accepted at first, but only in order that it may be transformed. Even from the very beginning it has to be taught to renounce all other desires and concentrate itself on the passion for the Divine.

This capital point gained, it has to be taught to desire, not for its own separate sake, but for God in the world and for the Divine in ourselves; it has to fix itself upon no personal spiritual gain, though of all possible spiritual gains we are sure, but on the great work to be done in us and others, on the high coming manifestation which is to be the glorious fulfilment of the Divine in the world, on the Truth that has to be sought and lived and enthroned for ever.

But last, most difficult for it, more difficult than to seek with the right object, it has to be taught to seek in the right manner; for it must learn to desire, not in its own egoistic way, but in the way of the Divine.

It must insist no longer, as the strong separative will always insists, on its own manner of fulfilment, its own dream of possession, its own idea of the right and desirable; it must yearn to fulfil a larger and greater Will and consent to wait upon a less interested and ignorant guidance.

Thus trained, Desire, that great unquiet harasser and troubler of man and cause of every kind of stumbling, will become fit to be transformed into its divine counterpart.

For desire and passion too have their divine forms; there is a pure ecstasy of the soul's seeking beyond all craving and grief, there is a Will of Ananda that sits glorified in the possession of the supreme beatitudes.

 

1-02-21

 

Во всё наше устремление вверх, естественно, сначала войдет низший элемент желания. То, что озарённая воля видит как вещь, которую необходимо сделать и преследует как вершину, которую надо завоевать, то, что сердце обнимает как единственно что его радуют, то, что чувствует себя ограниченным и противопоставленным и, потому что оно ограничено, требует и борется, будет искать с беспокойной страстью эгоистического желания.

Эта страстно желающая сила жизни или душа желания в нас должна быть принята поначалу, но только в том случае, если её можно преобразовать. С самого начала её нужно научить отказываться от всех других желаний и концентрироваться на страсти к Божественному.

Когда эта главная точка будет пройдена, её нужно научить желать не для себя, а для Бога в мире и для Божественного в нас. Ей надо сосредоточиться не на личном духовном достижении, хотя мы уверены во всех возможных духовных достижениях, а на великой работе, которая должна быть сделана в нас и других, на высоком подступающем проявлении, которое должно стать чудесной реализацией Божественного в мире, на Истине, которая должна быть найдена, должна жить и воцариться на троне навеки.

И последнее, самое трудное для неё, более трудное, чем искать с правильной целью, она должна научиться искать в правильной манере. Потому что она должна научиться желать не по-своему, эгоистически, а Божественным образом.

Она не может больше настаивать, как всегда настаивает сильная отдельная воля, на своём личном способе реализации, на своей собственной мечте обладания, своём личном представлении о верном и желаемом. Она должна жаждать воплотить большую и более великую Волю и согласиться ждать под менее заинтересованном и невежественном руководством.

Обученное таким образом, Желание, этот великий беспокойный утомитель и изнуритель человека, причина каждого преткновения, станет подходящим для трансформации в своего божественного двойника.

Потому что желание и страсть также имеют свои божественные формы. Есть чистый экстаз поисков души, стоящий за всеми страстными желаниями и печалями. Есть Воля Ананды, которая сидит, полная великолепия, обладая высшим блаженством.

 

When once the object of concentration has possessed and is possessed by the three master instruments, the thought, the heart and the will, — a consummation fully possible only when the desire-soul in us has submitted to the Divine Law, — the perfection of mind and life and body can be effectively fulfilled in our transmuted nature.

This will be done, not for the personal satisfaction of the ego, but that the whole may constitute a fit temple for the Divine Presence, a faultless instrument for the divine work.

For the work can be truly performed only when the instrument, consecrated and perfected, has grown fit for a selfless action, — and that will be when personal desire and egoism are abolished, but not the liberated individual.

Even when the little ego has been abolished, the true Spiritual Person can still remain and God's will and work and delight in him and the spiritual use of his perfection and fulfilment.

Our works will then be divine and done divinely; our mind and life and will, devoted to the Divine, will be used to help fulfil in others and in the world that which has been first realised in ourselves, - all that we can manifest of the embodied Unity, Love, Freedom, Strength, Power, Splendour, immortal Joy which is the goal of the spirit's terrestrial adventure.

 

1-02-22

 

Если однажды объект концентрации был захвачен и остаётся захваченным тремя главными инструментами — мыслью, сердцем и волей — реализация окончательно станет возможной только если душа желаний в нас подчинилась Божественному Закону. Тогда в нашей преобразоваанной природе можно будет достичь совершенства ума, жизни и тела.

И это будет сделано не для удовлетворения личного эго, но чтобы всё в целом могло стать храмом для Божественного Присутствия, безошибочным инструментом божественной работы.

Потому что работа действительно будет закончена только когда инструмент, посвящённый и совершенный, дорастёт до безличного действия — а это наступит, когда уничтожатся личное желание и эгоизм, но не освобождённая личность.

Даже когда уничтожено малое эго, тем не менее истинная Духовная Личность может остаться, а также воля Бога, его работа и его восторг в ней, и духовное использование её совершенства и реализации.

Наши дела должны стать божественными и делаться божественно. Наши ум, жизнь и воля, посвящённые Божественному, будут использованы, чтобы помочь реализации в других людях и в мире того, что было сначала реализовано в нас — всё что мы можем проявить в воплощённом Единстве, Любви, Свободе, Силе, Могуществе, Великолепии, бессмертной Радости, которые являются целью приключений духа на земле.

 

The Yoga must start with an effort or at least a settled turn towards this total concentration. A constant and unfailing will of consecration of all ourselves to the Supreme is demanded of us, an offering of our whole being and our many-chambered nature to the Eternal who is the All.

The effective fullness of our concentration on the one thing needful to the exclusion of all else will be the measure of our self-consecration to the One who is alone desirable.

But this exclusiveness will in the end exclude nothing except the falsehood of our way of seeing the world and our will's ignorance.

For our concentration on the Eternal will be consummated by the mind when we see constantly the Divine in itself and the Divine in ourselves, but also the Divine in all things and beings and happenings.

It will be consummated by the heart when all emotion is summed up in the love of the Divine, — of the Divine in itself and for itself, but love too of the Divine in all its beings and powers and personalities and forms in the Universe.

It will be consummated by the will when we feel and receive always the divine impulsion and accept that alone as our sole motive force; but this will mean that, having slain to the last rebellious straggler the wandering impulses of the egoistic nature, we have universalised ourselves and can accept with a constant happy acceptance the one divine working in all things.

This is the first fundamental siddhi of the integral Yoga.

 

1-02-23

 

Эта Йога должна начаться с усилия или, по крайней мере, с устойчивого поворота к этой всеобщей концентрации. От нас требуется постоянная и неизменная воля посвящения всех нас Всевышнему, предложение всего нашего существа и нашей многоплановой природы Вечному, который есть Всё.

Эффективная полнота нашей концентрации на одной вещи, необходимая для исключения всего остального и будет мерой нашего самопосвящения Единому, который — единственный кого стоит желать.

Но в конце концов, эта исключительность не исключает ничего, кроме ложности нашего способа видения мира и невежества нашей воли.

Потому что наша концентрация на Вечном будет завершено умом, когда мы постоянно будем видеть Божественное в нём самом и Божественное в себе, и Божественное во всех вещах, существах и событиях.

Оно будет завершено сердцем, когда все эмоции соберутся в любовь к Божественному, самому Божественному в нём самом и для него самого, и также любовь к Божественному во всех его существах, силах, личностях и формах во Вселенной.

Оно будет завершено волей, когда мы станем всегда чувствовать и воспринимать божественный импульс и принимать только его как нашу единственную мотивирующую силу. Это будет означать, что, уничтожив всех до последнего бунтующих дезертиров и блуждающие импульсы эгоистической природы, мы универсализировали себя и можем принять в постоянном счастливом согласии единое божественное действие во всех вещах.

Такова первая фундаментальная Сиддха интегральной Йоги.

 

It is nothing less that is meant in the end when we speak of the absolute consecration of the individual to the Divine.

But this total fullness of consecration can only come by a constant progression when the long and difficult process of transforming desire out of existence is completed in an ungrudging measure. Perfect self-consecration implies perfect self-surrender.

 

1-02-24

 

И это и есть как раз то, что имеется в виду в конце, когда мы говорим об абсолютном посвящении индивидуальности Божественному.

Но такая тотальная полнота посвящения может прийти только через постоянное движение вперёд, когда будет в значительной мере закончен долгий и трудный процесс преобразования желания из существования во вне его.

Совершенное самопосвящение включает совершенную само-сдачу.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

For here, there are two movements with a transitional stage between them, two periods of this Yoga, — one of the process of surrender, the other of its crown and consequence.

In the first the individual prepares himself for the reception of the Divine into his members. For all this first period he has to work by means of the instruments of the lower Nature, but aided more and more from above.

But in the later transitional stage of this movement our personal and necessarily ignorant effort more and more dwindles and a higher Nature acts; the eternal Shakti descends into this limited form of mortality and progressively possesses and transmutes it.

In the second period the greater movement wholly replaces the lesser, formerly indispensable first action; but this can be done only when our self-surrender is complete.

The ego person in us cannot transform itself by its own force or will or knowledge or by any virtue of its own into the nature of the Divine; all it can do is to fit itself for the transformation and make more and more its surrender to that which it seeks to become.

As long as the ego is at work in us, our personal action is and must always be in its nature a part of the lower grades of existence; it is obscure or half-enlightened, limited in its field, very partially effective in its power.

If a spiritual transformation, not a mere illumining modification of our nature, is to be done at all, we must call in the Divine Shakti to effect that miraculous work in the individual; for she alone has the needed force, decisive, all-wise and illimitable.

But the entire substitution of the divine for the human personal action is not at once entirely possible. All interference from below that would falsify the truth of the superior action must first be inhibited or rendered impotent, and it must be done by our own free choice.

A continual and always repeated refusal of the impulsions and falsehoods of the lower nature is asked from us and an insistent support to the Truth as it grows in our parts: for the progressive settling into our nature and final perfection of the incoming informing Light, Purity and Power needs for its development and sustenance our free acceptance of it and our stubborn rejection of all that is contrary to it, inferior or incompatible.

 

1-02-25

 

Здесь есть два движения с переходной стадией между ними, два периода этой Йоги — один относится к процессу сдачи, другой — к его вершине и следствию.

В первом человек готовит себя к принятию Божественного в свои элементы. В течение всего этого первого периода он должен работать через инструменты низшей Природы, но со всё больше и больше возрастающей помощью сверху.

Но на более поздней переходной стадии этого движения наше личное и, поэтому, невежественное усилие всё больше и больше сокращается, и начинает работать более высокая Природа. Вечная Шакти спускается в эту ограниченную форму человека и последовательно овладевает ею и переделывает её.

Во втором периоде это более великое движение полностью заменяет меньшее, ранее необходимое первое действие. Но это может быть сделано только тогда, когда наша само-сдача будет полной.

Эгоистическая личность в нас не может переделать себя своей силой, или волей, или знанием, или каким-либо другим сильным качеством в природу Божественного. Всё, что она может сделать — это подготовить себя к этой переделке и всё более и более отдаваться тому, чего она ищет и чем она хочет стать.

До тех пор, пока в нас работает эго, наше личное действие есть и всегда должно быть по своей природе частью низших слоев существования. Оно тёмное или полуосвещённое, ограниченное в своей области действия, и весьма неэффективное по своей силе.

Если должна быть совершена именно духовная трансформация, а не простое просветляющее изменение нашей природы, мы должны призвать Божественную Шакти выполнить в человеке это чудесную работу. Потому что только у неё есть нужная для этого сила, решительная, всепонимающая и беспредельная.

Но полное замещение личного человеческого действия на божественное сразу не возможно. Всякое вмешательство снизу, которое будет фальсифицировать истину высшего действия, должно быть приостановлено или сделано бессильным, и это должен быть наш собственный свободный выбор.

От нас требуется повторяющийся и всё время продолжающийся отказ от импульсов низшей природы, от её ложности, и постоянная поддержка Истины по мере того, как она растёт в частях нашего существа.

Постепенное вхождение в нашу природу и окончательное совершенство входящих формирующих Света, Чистоты и Силы нуждается, в процессе своего развития и поддержания, в нашем свободном принятии их и в нашем настойчивом отвержении всего того, что противоположно этому, низшего или несовместимого.

 

In the first movement of self-preparation, the period of personal effort, the method we have to use is this concentration of the whole being on the Divine that it seeks and, as its corollary, this constant rejection, throwing out, katharsis, of all that is not the true Truth of the Divine.

An entire consecration of all that we are, think, feel and do will be the result of this persistence.

This consecration in its turn must culminate in an integral self-giving to the Highest; for its crown and sign of completion is the whole nature's all-comprehending absolute surrender.

In the second stage of the Yoga, transitional between the human and the divine working, there will supervene an increasing purified and vigilant passivity, a more and more luminous divine response to the Divine Force, — but not to any other; and there will be as a result the growing inrush of a great and conscious miraculous working from above.

In the last period there is no effort at all, no set method, no fixed sadhana; the place of endeavour and Tapasya will be taken by a natural, simple, powerful and happy disclosing of the flower of the Divine out of the bud of a purified and perfected terrestrial nature.

These are the natural successions of the action of the Yoga.

 

1-02-26

 

В первом движении самоподготовки, в период личного усилия, метод, который мы должны использовать — это концентрация всего существа на Божественном, которого оно ищет и, как результат, постоянное отвержение, отбрасывание, катарсис всего, что не является настоящей Истиной Божественного.

Полное посвящение всего, чем мы являемся, что мы думаем, чувствуем и делаем будет результатом этой настойчивости.

Такое посвящение, в свою очередь, должно достичь своей вершины в интегральной самоотдаче Высшему. Потому что его венец и знак завершённости это всеобъемлющая абсолютная отдача всей природы.

На второй ступени Йоги, промежуточной между человеческим и божественным действием, добавится растущая очищенная и бдительная пассивность, всё более и более просветлённый божественный ответ Божественной силе — но никакой другой. И результатом будет растущий натиск великого и сознательного чудесного действия сверху.

На последней стадии не будет совсем никакого усилия, никакого установленного метода, никакой фиксированной Садханы. Место стремления и Тапасьи будет занято естественным, простым, могучим и счастливым раскрытием цветка Божественного из бутона очищенной и усовершенствованной земной природы.

Такова естественная последовательность действия Йоги.

 

These movements are indeed not always or absolutely arranged in a strict succession to each other.

The second stage begins in part before the first is completed; the first continues in part until the second is perfected; the last divine working can manifest from time to time as a promise before it is finally settled and normal to the nature.

Always too there is something higher and greater than the individual which leads him even in his personal labour and endeavour.

Often he may become, and remain for a time, wholly conscious, even in parts of his being permanently conscious, of this greater leading behind the veil, and that may happen long before his whole nature has been purified in all its parts from the lower indirect control.

Even, he may be thus conscious from the beginning; his mind and heart, if not his other members, may respond to its seizing and penetrating guidance with a certain initial completeness from the very first steps of the Yoga.

But it is the constant and complete and uniform action of the great direct control that more and more distinguishes the transitional stage as it proceeds and draws to its close. This predominance of a greater diviner leading, not personal to ourselves, indicates the nature's increasing ripeness for a total spiritual transformation.

It is the unmistakable sign that the self-consecration has not only been accepted in principle but is fulfilled in act and power. The Supreme has laid his luminous hand upon a chosen human vessel of his miraculous Light and Power and Ananda.

 

1-02-27

 

Эти движения, конечно, не всегда или не абсолютно жёстко организованы в такой строгой последовательности.

Вторая стадия частично начинается до того, как закончена первая. Первая частично продолжается до тех пор, пока вторая не достигла совершенства. Последнее божественное действие может проявляться время от времени как обещание, до того, как оно окончательно установится и станет естественным для природы.

Всегда также есть что-то более высокое и великое, чем человек, что ведёт его даже в его личном труде и стремлении.

Часто он может становиться, или оставаться на время, полностью сознающим, особенно в постоянно сознательных частях своего существа. Это будет более высоким руководством, идущим из-за завесы, и это может случиться задолго до того, как его природа очиститься целиком и во всех своих частях от низшего косвенного влияния.

Бывает, что человек сознателен с самого начала. Его ум и сердце, если и не другие части существа, могут отвечать этому охватывающему и проникающему руководству с определённой первоначальной полнотой с первых шагов Йоги.

Но именно постоянное, полное и неизменное действие великого прямого управления всё больше и больше выделяет промежуточную стадию в своём процессе и приближении к завершению. Это преобладание более великого, божественного руководства, не являющегося личным для нас, показывает возрастающую зрелость природы для полного духовного преобразования.

Оно — безошибочный знак того, что самопосвящение не только было принято как принцип, но воплощено в действие и силу. Всевышний наложил свою сверкающую длань на выбранный человеческий сосуд для своих творящих чудеса Света, Силы и Ананды.

 

 


 

 

 

Chapter III 
Self-Surrender in Works — The Way of The Gita

 

Глава III          
Самоотдача в Работе — Путь Гиты

 

 

 

 

 

 

Life, not a remote silent or high-uplifted ecstatic Beyond — Life alone, is the field of our Yoga.

The transformation of our superficial, narrow and fragmentary human way of thinking, seeing, feeling and being into a deep and wide spiritual consciousness and an integrated inner and outer existence and of our ordinary human living into the divine way of life must be its central purpose.

The means towards this supreme end is a self-giving of all our nature to the Divine. Everything must be given to the Divine within us, to the universal All and to the transcendent Supreme.

An absolute concentration of our will, our heart and our thought on that one and manifold Divine, an unreserved self-consecration of our whole being to the Divine alone — this is the decisive movement, the turning of the ego to That which is infinitely greater than itself, its self-giving and indispensable surrender.

 

1-03-01

 

Жизнь, а не отдалённое безмолвное или высоко поднявшееся экстатическое Запредельное, только Жизнь — поле нашей Йоги.

Преобразование нашего поверхностного, узкого и фрагментарного человеческого способа мыслить, видеть, чувствовать и существовать — в глубокое и широкое духовное сознание и в интегральное внутреннее и внешнее существование, преобразование нашего обычного человеческого образа жизни в божественный образ жизни — всё это должно быть центральной целью нашей Йоги.

Средство достижения этой высокой цели — самоотдача всей нашей природы Божественному. Всё должно быть отдано Божественному внутри нас, универсальному Всеобщему и трансцендентному Всевышнему.

Абсолютная концентрация нашей воли, нашего сердца и нашей мысли на едином и многообразном Божественном, безраздельное самопосвящение всего нашего существа на одном Божественном — вот решающее движение, поворот эго к Тому, что бесконечно больше его, его самоотдача и не допускающая исключений сдача.

 

The life of the human creature, as it is ordinarily lived, is composed of a half-fixed, half-fluid mass of very imperfectly ruled thoughts, perceptions, sensations, emotions, desires, enjoyments, acts mostly customary and self-repeating, in part only dynamic and self-developing, but all centred around a superficial ego.

The sum of movement of these activities eventuates in an internal growth which is partly visible and operative in this life, partly a seed of progress in lives hereafter. This growth of the conscious being, an expansion, an increasing self-expression, a more and more harmonised development of his constituent members is the whole meaning and all the pith of human existence.

It is for this meaningful development of consciousness by thought, will, emotion, desire, action and experience, leading in the end to a supreme divine self-discovery, that Man, the mental being, has entered into the material body.

All the rest is either auxiliary and subordinate or accidental and otiose; that only matters which sustains and helps the evolution of his nature and the growth or rather the progressive unfolding and discovery of his self and spirit.

 

1-03-02

 

Жизнь человеческого создания обычно состоит из полуустойчивой, полуменяющейся массы весьма несовершенно управляемых мыслей, восприятий, ощущений, эмоций, желаний, наслаждений, и она действует большей частью по привычке и самоповторением, и лишь отчасти динамична или саморазвивается, но во всех случаях её центр — поверхностное эго.

В итоге всего этого движения происходит внутренний рост, который отчасти заметен и действует в этой жизни, а отчасти — семена достижений в будущих жизнях. Этот рост сознательного существа, его расширение и возрастающее самовыражение, всё более гармоническое развитие составляющих его элементов представляет собой весь смысл и всю суть человеческого существования.

Именно для этого, полного смысла, развития сознания при помощи мысли, воли, эмоций, желаний, деятельности и опыта, ведущего в конце к высшему божественному самооткрытию, этот Человек, ментальное существо, и вселяется в материальное тело.

Всё остальное либо вспомогательно и второстепенно, либо случайно и бесполезно. Лишь то имеет смысл, что поддерживает и помогает эволюции его природы, его росту или, скорее, постепенному разворачиванию и раскрытию его внутреннего "я" и его духа.

 

The aim set before our Yoga is nothing less than to hasten this supreme object of our existence here. Its process leaves behind the ordinary tardy method of slow and confused growth through the evolution of Nature.

For the natural evolution is at its best an uncertain growth under cover, partly by the pressure of the environment, partly by a groping education and an ill-lighted purposeful effort, an only partially illumined and half-automatic use of opportunities with many blunders and lapses and relapses; a great portion of it is made up of apparent accidents and circumstances and vicissitudes-though veiling a secret divine intervention and guidance.

In Yoga we replace this confused, crooked crab-motion by a rapid, conscious and self-directed evolution which is planned to carry us, as far as can be, in a straight line towards the goal set before us.

In a certain sense it may be an error to speak of a goal anywhere in a progression which may well be infinite. Still we can conceive of an immediate goal, an ulterior objective beyond our present achievement towards which the soul in man can aspire.

There lies before him the possibility of a new birth; there can be an ascent into a higher and wider plane of being and its descent to transform his members.

An enlarged and illumined consciousness is possible that shall make of him a liberated spirit and a perfected force, and, if spread beyond the individual, it might even constitute a divine humanity or else a new, a supramental and therefore a superhuman race.

It is this new birth that we make our aim: a growth into a divine consciousness is the whole meaning of our Yoga, an integral conversion to divinity not only of the soul but of all the parts of our nature.

 

 

1-03-03

 

Задача, стоящая перед нашей Йогой, не что иное, как ускорение достижения этой высшей цели нашего существования здесь. Её метод опережает обычный медлительный способ неторопливого и беспорядочного роста в рамках эволюции Природы.

Потому что естественная эволюция это, в лучшем случае, неопределённое, скрытое развитие, отчасти под давлением окружения, отчасти же благодаря идущему на ощупь образованию и плохо освещённым преднамеренным усилиям, и только частично с помощью просвещённого и полуавтоматического использования благоприятных возможностей — с многочисленными ошибками, падениями и их повторениями.

Большая часть этой эволюции составляется из кажущихся случайностей, обстоятельств и превратностей, скрывающих под собою, однако, тайное божественное вмешательство и руководство.

В Йоге мы заменяем это беспорядочное, искривлённое, уклоняющееся от оптимального направления движение быстрой, сознательной и самонаправляемой эволюцией, которой предназначается вести нас, так далеко, насколько это возможно, по прямой линии к поставленной перед нами цели.

В некотором смысле даже было бы ошибкой говорить о находящейся где-то цели развития, которое вполне может оказаться бесконечным. И всё же мы можем представить себе непосредственную задачу, ближайшую цель, находящуюся выше нашего нынешнего уровня, к которой может устремиться человеческая душа.

Перед человеком лежит возможность нового рождения. Возможен подъём на более высокий и широкий план существования, а потом спуск с него, чтобы преобразовать все элементы его существа.

Расширенное и просветлённое сознание имеет возможность сделать из человека освобождённый дух и совершенную силу. И если оно будет расширено за пределы отдельного человека, то сможет даже создать божественное человечество, либо даже новую, сверхразумную и потому сверхчеловеческую расу.

Мы делаем своей целью именно это новое рождение. Весь смысл нашей Йоги составляет рост, направленный к достижению божественного сознания, интегральное изменение к божественности не только нашей души, но и всех частей нашей природы.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

Our purpose in Yoga is to exile the limited outward-looking ego and to enthrone God in its place as the ruling Inhabitant of the nature.

And this means, first, to disinherit desire and no longer accept the enjoyment of desire as the ruling human motive.

The spiritual life will draw its sustenance not from desire but from a pure and selfless spiritual delight of essential existence. And not only the vital nature in us whose stamp is desire, but the mental being too must undergo a new birth and a transfiguring change.

Our divided, egoistic, limited and ignorant thought and intelligence must disappear; in its place there must stream in the catholic and faultless play of a shadowless divine illumination which shall culminate in the end in a natural self-existent Truth-Consciousness free from groping half-truth and stumbling error.

Our confused and embarrassed ego-centred small-motived will and action must cease and make room for the total working of a swiftly powerful, lucidly automatic, divinely moved and guided Force.

There must be implanted and activised in all our doings a supreme, impersonal, unfaltering and unstumbling will in spontaneous and untroubled unison with the Will of the Divine.

The unsatisfying surface play of our feeble egoistic emotions must be ousted and there must be revealed instead a secret deep and vast psychic heart within that waits behind them for its hour; all our feelings impelled by this inner heart in which dwells the Divine will be transmuted into calm and intense movements of a twin passion of divine Love and manifold Ananda.

This is the definition of divine humanity or a supramental race. This, not an exaggerated or even a sublimated energy of human intellect and action, is the type of the superman whom we are called to evolve by our Yoga.

1-03-04

 

Наша цель в Йоге изгнать ограниченное, поверхностно видящее эго, и поставить вместо него на трон Бога, как Обитателя правящего природой.

А это значит, во-первых, что мы лишаем желание придававшегося ему ранее значения и больше не признаём удовлетворение желания руководящим побуждением человека.

Духовная жизнь будет получать поддержку не от желания, а от чистого и неэгоистичного духовного восторга, свойственного самой сути существования. И не только наша витальная природа, чьё характерное отличие есть желание, но также и наше ментальное существо должно пройти через новое рождение и подвергнуться преображающему изменению.

Наше раздробленное, эгоистическое, ограниченное и невежественное мышление и наш интеллект должны исчезнуть. На их место должна устремиться всеобъемлющая и безупречная игра лишенного теней божественного озарения, высшей точкой которого в конечном счете будет естественное, самосуществующее Сознание-Истина, свободное от идущей наощупь полуправды и спотыкающегося заблуждения.

Наши приведённые в беспорядок и замешательство эгоцентрические и руководствующиеся ничтожными побуждениями воля и деятельность должны прекратить свое существование и уступить место тотальной работе молниеносно могущественной, просветлённо автоматической, божественно движимой и руководимой Силе.

Во все наши дела должна быть внедрена и активизирована в них высшая, безличная, решительная и не испытывающая преткновений воля, находящаяся в спонтанном и нерушимом согласии с Волей Божественного.

Неудовлетворительная поверхностная игра наших ничтожных эгоистических эмоций должна быть вытеснена, и вместо неё внутри нас должно обнаружиться скрытое глубокое и обширное психическое сердце, которое ожидает позади них своего часа. Все наши чувства, приводившиеся в действие этим внутренним сердцем, в котором пребывает Божественное, будут преображены в спокойные и интенсивные движения двойной страсти божественной Любви и разнообразной Ананды.

Вот определение божественного человечества или сверхразумной расы. Именно это, а не увеличенная или утонченная сила человеческого интеллекта и деятельности, есть тип сверхчеловека, развитием которого мы призваны заняться в нашей Йоге.

 

In the ordinary human existence an outgoing action is obviously three-fourths or even more of our life. It is only the exceptions, the saint and the seer, the rare thinker, poet and artist who can live more within themselves; these indeed, at least in the most intimate parts of their nature, shape themselves more in inner thought and feeling than in the surface act.

But it is not either of these sides separated from the other, but rather a harmony of the inner and the outer life made one in fullness and transfigured into a play of something beyond them which will create the form of a perfect living.

A Yoga of works, a union with the Divine in our will and acts — and not only in knowledge and feeling — is then an indispensable, an inexpressibly important element of an integral Yoga. The conversion of our thought and feeling without a corresponding conversion of the spirit and body of our works would be a maimed achievement.

 

1-03-05

 

При обычном человеческом существовании внешнее действие занимает, очевидно, три четверти нашей жизни или даже более того. Лишь исключения: святой или пророк, выдающийся мыслитель, поэт или художник могут большей частью жить внутри себя. Они, поистине, по крайней мере, в наиболее интимных частях своей природы, формируют себя больше внутренним мышлением и чувством, нежели внешним действием.

Однако форму совершенной жизни составит не какая-либо одна из этих сторон, отделённая от другой, но, скорее, гармония внутренней и внешней жизни, сделавшейся единой во всей своей полноте и преображённой в игру чего-то высшего, находящегося вне той или другой стороны жизни.

В этом случае, Йога работы, единение с Божественным  в нашей воле и наших действиях, а не только в знаниях и чувствах — это необходимый, невыразимо важный элемент интегральной Йоги. Преобразование наших мыслей и чувств без соответствующего преобразования духа и основы наших дел было бы уродливым достижением.

 

But if this total conversion is to be done, there must be a consecration of our actions and outer movements as much as of our mind and heart to the Divine.

There must be accepted and progressively accomplished a surrender of our capacities of working into the hands of a greater Power behind us and our sense of being the doer and worker must disappear.

All must be given for a more direct use into the hands of the divine Will which is hidden by these frontal appearances; for by that permitting Will alone is our action possible.

A hidden Power is the true Lord and overruling Observer of our acts and only he knows through all the ignorance and perversion and deformation brought in by the ego their entire sense and ultimate purpose.

There must be effected a complete transformation of our limited and distorted egoistic life and works into the large and direct outpouring of a greater divine Life, Will and Energy that now secretly supports us.

This greater Will and Energy must be made conscious in us and master; no longer must it remain, as now, only a superconscious, upholding and permitting Force.

There must be achieved an undistorted transmission through us of the all-wise purpose and process of a now hidden omniscient Power and omnipotent Knowledge which will turn into its pure, unobstructed, happily consenting and participating channel all our transmuted nature.

This total consecration and surrender and this resultant entire transformation and free transmission make up the whole fundamental means and the ultimate aim of an integral Karmayoga.

 

1-03-06

 

Потому что если должно быть выполнено это тотальное преобразование, должно быть и посвящение Божественному наших дел и внешних движений в такой же мере, как и посвящение ему нашего ума и сердца.

Нужно принять для сбя и постепенно закончить вручение наших способностей к работе в руки стоящей за нами более великой Силы, а наше ощущение себя деятелем и работником должно исчезнуть.

Всё должно быть отдано для более непосредственного использования в руки божественной Воли, которая скрыта за этими внешними обличиями. Потому что лишь с разрешения этой Воли становятся возможны наши действия.

Скрытая Сила это истинный Хозяин и главный Наблюдатель наших действий, и только он один понимает сквозь всё невежество, извращённость и искажение, вносимые нашим эго, их внутренний смысл и конечную цель.

Нужно полное преобразование нашей ограниченной и искажённой эгоистической жизни и работ в широкий и прямой поток более великой божественной Жизни, Воли и Энергии, которая тайно поддерживает нас сейчас.

Эта более великая Воля и Энергия должна стать сознательной в нас и стать нашим хозяином. Она не должна более оставаться, как сейчас, лишь сверхсознательной, поддерживающей и разрешающей Силой.

Нужно добиться неискажённой передачи через нас мудрого намерения и действия ныне скрытой всезнающей Силы и всемогущего Знания, которые превратят всю нашу преобразованную природу в свой чистый, беспрепятственный, находящийся с ним в счастливом согласии и сотрудничестве канал.

Это тотальное посвящение вместе со сдачей, и как результат, полное преобразование и свободное прохождение высшей Силы — фундаментальные средства и высшая цель интегральной Карма-Йоги.

 

Even for those whose first natural movement is a consecration, a surrender and a resultant entire transformation of the thinking mind and its knowledge, or a total consecration, surrender and transformation of the heart and its emotions, the consecration of works is a needed element in that change.

Otherwise, although they may find God in other-life, they will not be able to fulfil the Divine in life; life for them will be a meaningless undivine inconsequence. Not for them the true victory that shall be the key to the riddle of our terrestrial existence; their love will not be the absolute love triumphant over self, their knowledge will not be the total consciousness and the all-embracing knowledge.

It is possible, indeed, to begin with knowledge or Godward emotion solely or with both together and to leave works for the final movement of the Yoga.

But there is then this disadvantage that we may tend to live too exclusively within, subtilised in subjective experience, shut off in our isolated inner parts; there we may get incrusted in our spiritual seclusion and find it difficult later on to pour ourselves triumphantly outwards and apply to life our gains in the higher Nature.

When we turn to add this external kingdom also to our inner conquests, we shall find ourselves too much accustomed to an activity purely subjective and ineffective on the material plane.

There will be an immense difficulty in transforming the outer life and the body. Or we shall find that our action does not correspond with the inner light: it still follows the old accustomed mistaken paths, still obeys the old normal imperfect influences; the Truth within us continues to be separated by a painful gulf from the ignorant mechanism of our external nature.

This is a frequent experience, because in such a process the Light and Power come to be self-contained and unwilling to express themselves in life or to use the physical means prescribed for the Earth and her processes.

It is as if we were living in another, a larger and subtler world and had no divine hold, perhaps little hold of any kind, upon the material and terrestrial existence.

 

1-03-07

 

Даже для тех, чьё первое естественное движение — посвящение, сдача и, как результат, полное преобразование мыслящего ума и его знания, или тотальное посвящение, подчинение и преобразование сердца и его эмоций — даже тогда посвящение работ — необходимый элемент этой перемены.

В противном случае, хотя они и могут найти Бога в иной жизни, но они не будут способны осуществить Божественное в этой жизни. Жизнь для них будет бессмысленным, небожественным беспорядком. Не для них будет настоящая победа, которая — ключ к загадке нашего земного существования. Их любовь не будет абсолютной любовью, одерживающей верх над "я", их знание не будет тотальным сознанием и всеобъемлющим знанием.

Можно, правда, начать лишь с одного знания или с одних направленных к Богу эмоций, или того и другого вместе, и оставить работу для завершающего движения Йоги.

Но тогда появится недостаток, состоящий в том, что мы, возможно, обретём тенденцию жить исключительно внутри себя, добьёмся утонченности в субъективном опыте, будучи запертыми в изолированных внутренних элементах нашего существа. Там, в своём духовном уединении, мы можем обрести покой, но впоследствии обнаружить, что нам трудно победоносно изливать себя вовне и применять к жизни свои достижения в области высшей Природы.

Когда мы попытаемся к завоёванным нами внутренним территориям добавить также и внешнее царство, то может оказаться, что мы слишком привыкли к чисто субъективной активности, неэффективной на материальном плане.

Кроме того, будет огромная трудность в преобразовании внешней жизни и тела. Либо мы обнаружим, что наши дела не соответствуют внутреннему свету: они всё ещё идут по старому, привычному, ошибочному пути, всё ещё подчиняются прежним, обычным несовершенным влияниям. Истина внутри нас продолжает оставаться отделённой мучительной пропастью от невежественного механизма нашей внешней природы.

Это частый случай, потому что при таком положении дел Свет и Сила становятся замкнутыми на себя и не желают ни выражать себя в жизни, ни использовать материальные средства, предназначенные для Земли и земных процессов.

Это похоже на то, как если бы мы жили в ином, более широком и тонком мире, и не имели бы божественного влияния или, может быть, вообще мало какого-либо влияния, на материальное и земное существование.

 

But still each must follow his nature and there are always difficulties that have to be accepted for some time if we are to pursue our natural path of Yoga.

Yoga is after all primarily a change of the inner consciousness and nature, and if the balance of our parts is such that this must be done with an initial exclusiveness and the rest left for later handling, we must accept the apparent imperfection of the process.

Yet would the ideal working of an integral Yoga be a movement, even from the beginning, integral in its process and whole and many-sided in its progress.

In any case, our present preoccupation is with a Yoga, integral in its aim and complete movement, but starting from works and proceeding by works although at each step more and more moved by a vivifying divine love and more and more illumined, by a helping divine knowledge.

 

1-03-08

 

И всё же каждый должен следовать своей природе и всегда есть трудности, которые надо некоторое время принимать как есть, если мы следуем своим естественным путём Йоги.

Йога есть, в конце концов и прежде всего, изменение внутреннего сознания и внутренней природы, и если баланс элементов нашего существа таков, что нечто нужно обязательно делать в первую очередь, а остальное оставить для следующего этапа работы, то нам надо принять видимое несовершенство этого процесса.

Тем не менее, идеальным действием интегральной Йоги было бы с самого начала в своём развитии двигаться интегрально, полно и разносторонне.

В любом случае, наша забота сейчас касается Йоги, интегральной по своей цели и полноте действия, но начинающейся с работы и продвигающейся вперёд работой, хотя с каждым шагом всё более и более движимой оживляющей божественной любовью и всё более и более озаряемой помогающим божественным знанием.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

The greatest gospel of spiritual works ever yet given to the race, the most perfect system of Karmayoga known to man in the past, is to be found in the Bhagavat Gita. In that famous episode of the Mahabharata the great basic lines of Karmayoga are laid down for all time with an incomparable mastery and the infallible eye of an assured experience.

It is true that the path alone, as the ancients saw it, is worked out fully; the perfect fulfilment, the highest secret is hinted rather than developed; it is kept back as an unexpressed part of a supreme mystery.

There are obvious reasons for this reticence; for the fulfilment is in any case a matter of experience and no teaching can express it. It cannot be described in a way that can really be understood by a mind that has not the effulgent transmuting experience. And for the soul that has passed the shining portals and stands in the blaze of the inner light, all mental and verbal description is as poor as it is superfluous, inadequate and an impertinence.

All divine consummations have perforce to be figured by us in the inept and deceptive terms of a language which was made to fit the normal experience of mental man; so expressed, they can be rightly understood only by those who already know, and, knowing, are able to give these poor external terms a changed, inner and transfigured sense.

As the Vedic Rishis insisted in the beginning, the words of the supreme wisdom are expressive only to those who are already of the wise. The Gita at its cryptic close may seem by its silence to stop short of that solution for which we are seeking; it pauses at the borders of the highest spiritual mind and does not cross them into the splendours of the supramental Light.

And yet its secret of dynamic, and not only static, identity with the inner Presence, its highest mystery of absolute surrender to the Divine Guide, Lord and Inhabitant of our nature, is the central secret.

This surrender is the indispensable means of the supramental change and, again, it is through the supramental change that the dynamic identity becomes possible.

 

1-03-09

 

Величайшую доктрину духовной работы, когда-либо данную человечеству, наиболее совершенную систему Карма-Йоги, известную из прошлого, можно найти в Бхагават Гите. В этом знаменитом эпизоде Махабхараты великие базовые черты Карма-Йоги изложены на все времена, с несравненным мастерством и безошибочным видением подтверждённого опыта.

Конечно, здесь полностью разработан лишь путь, каким его видели древние. Совершенная же реализация, высший секрет, не раскрыты, скорее на них лишь намекают. Их скрывают, как непередаваемую словами часть высшей мистерии.

Есть очевидные причины для такой скрытности. Потому что в любом случае реализация — это дело духовного опыта, и никакое учение не может выразить её. Её невозможно описать так, чтобы она могла быть действительно понята умом, не имевшего озарённого, преобразующего опыта. А для души, которая уже прошла через сияющие врата и пребывает в великолепии внутреннего света, всякие ментальные и словесные описания так же бедны, как и излишни, неадекватны и неуместны.

Все божественные совершенства мы вынуждены изображать, пользуясь неподходящими и вводящими в заблуждение терминами языка, который был выработан для описания обычного опыта ментального человека. Божественные совершенства, описанные этими терминами, могут быть верно понятыми лишь теми, кто их уже знает, и зная, могут наделить эти бедные внешние слова изменённым, внутренним и преображённым смыслом.

Как с самого начала настаивают Риши Вед, слова высшей мудрости что-то выражают лишь для тех, кто уже мудр. Может показаться, что Гита, которая хранит молчание в своем таинственном окончании, остановилась недалеко от того решения, которого мы ищем. Она медлит у границ высшего духовного ума и не пересекает их, не входит в область великолепия сверхразумного Света.

И все же её секрет динамичного, а не только статического, отождествления с внутренним Присутствием — это её высшая мистерия абсолютной сдачи Божественному Руководителю, Хозяину и Обитателю нашей природы, это её главный секрет.

Эта сдача и есть необходимое средство сверхразумной перемены и только через сверхразумное изменение становится возможным это динамическое отождествление.

 

What then are the lines of Karmayoga laid down by the Gita?

Its key principle, its spiritual method, can be summed up as the union of two largest and highest states or powers of consciousness, equality and oneness.

The kernel of its method is an unreserved acceptance of the Divine in our life as in our inner self and spirit.

An inner renunciation of personal desire leads to equality, accomplishes our total surrender to the Divine, supports a delivery from dividing ego which brings us oneness. But this must be a oneness in dynamic force and not only in static peace or inactive beatitude.

The Gita promises us freedom for the spirit even in the midst of works and the full energies of Nature, if we accept subjection of our whole being to that which is higher than the separating and limiting ego.

It proposes an integral dynamic activity founded on a still passivity; a largest possible action irrevocably based on an immobile calm is its secret, — free expression out of a supreme inward silence.

 

1-03-10

 

Каковы же установки Карма-Йоги, изложенные в Гите?

Её ключевой принцип, её духовный метод может быть подытожен, как союз двух наибольших и высочайших состояний, или сил сознания — ровности и единства.

Ядро её метода — неограниченное принятие Божественного в нашу жизнь, как в наше внутреннее "я", так и в наш дух.

Внутренний отказ от личного желания ведёт к ровности, завершает наше тотальное подчинение Божественному, поддерживает освобождение от разъединяющего эго, освобождение, приносящее нам единство. Но это должно быть единство в динамичной силе, а не только в статичном покое или в бездеятельном блаженстве.

Гита обещает нам свободу духа даже среди работы, и обладание всеми энергиями Природы, если мы принимаем подчинение всего нашего существа тому, что выше разделяющего и ограничивающего эго.

Она предлагает нам интегральную динамичную активность, основанную на неподвижной пассивности. Её секрет — самое широкое действие, какое только возможно, непреложно основанное на недвижимом покое, свободное самовыражение, исходящее из верховного внутреннего молчания.

 

All things here are the one and indivisible eternal transcendent and cosmic Brahman that is in its seeming divided in things and creatures; in seeming only, for in truth It is always one and equal in all things and creatures and the division is only a phenomenon of the surface.

As long as we live in the ignorant seeming, we are the ego and are subject to the modes of Nature. Enslaved to appearances, bound to the dualities, tossed between good and evil, sin and virtue, grief and joy, pain and pleasure, good fortune and ill fortune, success and failure, we follow helplessly the iron or gilt and iron round of the wheel of Maya.

At best we have only the poor relative freedom which by us is ignorantly called free will. But that is at bottom illusory, since it is the modes of Nature that express themselves through our personal will; it is force of Nature, grasping us, ungrasped by us that determines what we shall will and how we shall will it.

Nature, not an independent ego, chooses what object we shall seek, whether by reasoned will or unreflecting impulse, at any moment of our existence.

If, on the contrary, we live in the unifying reality of the Brahman, then we go beyond the ego and overstep Nature. For then we get back to our true self and become the spirit; in the spirit we are above the impulsion of Nature, superior to her modes and forces.

Attaining to a perfect equality in the soul, mind and heart, we realise our true self of oneness — one with all beings, one too with that which expresses itself in them and in all that we see and experience.

This equality and this oneness are the indispensable twin foundation we must lay down for a divine being, a divine consciousness, a divine action.

Not one with all, we are spiritually not divine.

Not equal-souled to all things, happenings and creatures, we cannot see spiritually, cannot know divinely, cannot feel divinely towards others.

The Supreme Power, the one Eternal and Infinite is equal to all things and to all beings, and because it is equal, it can act with an absolute wisdom according to the truth of its works and its force and according to the truth of each thing and of every creature.

 

1-03-11

 

Все вещи здесь — это единый и неделимый, вечный, трансцендентный и космический Брахман, который кажется разделённым в вещах и существах. Но это только кажется, потому что в действительности Он всегда един и ровен во всех вещах и созданиях, а разделение — лишь поверхностный феномен.

Пока мы живём в этой невежественной видимости, мы — это эго и подчинены образу действий Природы. Порабощённые видимостями, привязанные к двойственностям, вынужденные метаться между добром и злом, грехом и добродетелью, горем и радостью, болью и удовольствием, счастливой и злой судьбой, успехом и неудачей, мы беспомощно следуем железному или позолочённому железному ободу колеса Майи.

В лучшем случае мы располагаем лишь убогой относительной свободой, которую невежественно зовём свободой воли. Но по своей сути она иллюзорна, поскольку она не что иное, как действие Природы, выражающее себя через нашу личную волю. Это сила Природы, овладевающая нами и неосознаваемая нами, определяющая, какова будет наша воля и как она будет проявляться.

Природа, а не независимое эго, в каждое мгновение нашего существования выбирает, к какой цели мы будем стремиться — либо с помощью разумной воли, либо при помощи нерассуждающего импульса.

Если же, напротив, мы живём в объединяющей реальности Брахмана, мы выходим за пределы эго и переступаем границы Природы. И тогда мы возвращаемся к нашему истинному "я" и становимся духом. Находясь в духе, мы выше импульсов Природы, выше её действия и её сил.

Достигая совершенной ровности в душе, уме и сердце, мы реализуем наше истинное "я" единства, принадлежащее единству — единое "я" со всеми существами, единое с тем, что выражает себя в них и во всём, что мы видим и испытываем.

Эта ровность и это единство и есть тот необходимый двойной фундамент, который мы должны заложить для божественного существа, божественного сознания и божественного действия.

Не будучи едины со всем, мы в духовном отношении не божественны.

Не будучи ровными душой ко всем вещам, событиям и созданиям, мы не можем духовно видеть, не можем божественно знать, не можем испытывать божественные чувства по отношению к другим.

Высшая Сила, единый Вечный и Бесконечный, ровен ко всем вещам и всем существам, и поскольку он ровен к ним, он может действовать с абсолютной мудростью в согласии с истиной своих работ и силы, и в соответствии с истиной каждой вещи и каждого создания.

 

This is also the only true freedom possible to man, — a freedom which he cannot have unless he outgrows his mental separativeness and becomes the conscious soul in Nature.

The only free will in the world is the one divine Will of which Nature is the executrix; for she is the master and creator of all other wills.

Human free will can be real in a sense, but, like all things that belong to the modes of Nature, it is only relatively real.

The mind rides on a swirl of natural forces, balances on a poise between several possibilities, inclines to one side or another, settles and has the sense of choosing: but it does not see, it is not even dimly aware of the Force behind that has determined its choice. It cannot see it, because that Force is something total and to our eyes indeterminate.

At most mind can only distinguish with an approach to clarity and precision some out of the complex variety of particular determinations by which this Force works out her incalculable purposes.

Partial itself, the mind rides on a part of the machine, unaware of nine-tenths of its motor agencies in Time and environment, unaware of its past preparation and future drift; but because it rides, it thinks that it is directing the machine.

In a sense it counts: for that clear inclination of the mind which we call our will, that firm settling of the inclination which presents itself to us as a deliberate choice, is one of Nature's most powerful determinants; but it is never independent and sole.

Behind this petty instrumental action of the human will there is something vast and powerful and eternal that oversees the trend of the inclination and presses on the turn of the will.

There is a total Truth in Nature greater than our individual choice. And in this total Truth, or even beyond and behind it, there is something that determines all results; its presence and secret knowledge keep up steadily in the process of Nature, a dynamic, almost automatic perception of the right relations, the varying or persistent necessities, the inevitable steps of the movement.

There is a secret divine Will, eternal and infinite, omniscient and omnipotent, that expresses itself in the universality and in each particular of all these apparently temporal and finite, inconscient or half-conscient things.

This is the Power or Presence meant by the Gita when it speaks of the Lord within the heart of all existences who turns all creatures as if mounted on a machine by the illusion of Nature.

 

1-03-12

 

Это также единственная истинная свобода, возможная для человека — свобода, которой он не может обладать, пока не перерастёт свою ментальную отделённость и не станет сознательной душой в Природе.

Единственная свободная воля во Вселенной это единая божественная Воля, а Природа — её исполнитель. И эта Воля — хозяин и создатель всех остальных воль.

Свободная воля человека может быть в некотором смысле реальностью, но подобно всем вещам, относящимся к формам Природы, она лишь относительно реальна.

Ум несётся в водовороте сил природы, балансирует, стараясь удержать равновесие, между несколькими возможностями, склоняется к той или другой стороне, принимает решение и имеет ощущение выбора. Но он не видит, он даже смутно не осознаёт кроющуюся за этим Силу, которая и определяет его выбор. Он не может увидеть её, потому что эта Сила — нечто тотальное, и для наших глаз неразличимое.

В лучшем случае ум может лишь различить, с некоторым приближением к ясности и точности, некоторые из сложного многообразия частных решений, при помощи которых эта Сила достигает своих неисчислимых целей.

Частичный сам по себе, ум едет лишь на части машины, оставаясь неосведомлённым о девяти десятых её движущих сил, содержащихся во Времени и окружении, неосведомлённым о её подготовке в прошлом и о направлении в будущем.

Но так как он едет на машине, то думает, что управляет ею.

В некотором смысле, ум здесь играет определённую роль: потому что та отчетливая склонность ума, которую мы называем нашей волей, то жёсткое закрепление этой склонности, которое представляется нам свободным выбором, это один из самых могущественных определяющих факторов Природы. Но он ни в коем случае не независимый и не единственный.

За этим незначительным и вспомогательным действием человеческой воли стоит нечто обширное, могучее и вечное, которое следит за направлением склонности и навязывает изменение воли.

Есть совокупная Истина в Природе, более великая, чем наш личный выбор. И в этой совокупной Истине, или даже вне её и за ней, есть нечто, определяющее все результаты. Его присутствие и скрытое знание постоянно поддерживает движение Природы, динамическое, почти автоматическое восприятие правильных отношений, меняющихся или устойчивых необходимостей, неизбежных шагов развития.

Есть тайная божественная Воля, вечная и бесконечная, всеведущая и всемогущая, которая выражает себя как во всеобщности, так и в каждом отдельном случае из всех этих, по видимости, временных и конечных, бессознательных или полусознательных вещей.

Это — Сила или Присутствие, подразумеваемое Гитой, когда она говорит о Хозяине в сердце каждого существа, который при помощи иллюзии Природы понуждает создания как бы оседлать некую машину.

 

This divine Will is not an alien Power or Presence; it is intimate to us and we ourselves are part of it: for it is our own highest Self that possesses and supports it.

Only, it is not our conscious mental will; it rejects often enough what our conscious will accepts and accepts what our conscious will rejects.

For while this secret One knows all and every whole and each detail, our surface mind knows only a little part of things.

Our will is conscious in the mind, and what it knows, it knows by the thought only; the divine Will is superconscious to us because it is in its essence supramental, and it knows all because it is all.

Our highest Self which possesses and supports this universal Power is not our ego-self, not our personal Nature; it is something transcendent and universal of which these smaller things are only foam and flowing surface.

If we surrender our conscious will and allow it to be made one with the will of the Eternal, then and then only shall we attain to a true freedom; living in the divine liberty, we shall no longer cling to this shackled so-called free will, a puppet freedom ignorant, illusory, relative, bound to the error of its own inadequate vital motives and mental figures.

 

1-03-13

 

Эта божественная Воля — не какая-то чуждая нам Сила или Присутствие. Она близка нам, и мы сами её часть. Потому что ничто иное, как наше собственное Высшее "Я" обладает ею и поддерживает её.

Но только это не наша сознательная ментальная воля. Божественная Воля довольно часто отвергает то, что принимает наша сознательная воля, и принимает то, что наша сознательная воля отвергает.

Потому что в то время, как этот тайный Единый знает всё и о каждом в целом, и любую подробность, наш поверхностный ум знает лишь малую часть от этого.

Наша воля сознательна в уме, и то, что она знает, она знает лишь благодаря мысли. Божественная Воля по отношению к нам сверхсознательна, поскольку она по своей сути сверхразумна, и она знает всё, потому что она есть всё.

Наше высочайшее "Я", которое обладает этой универсальной Силой и поддерживает её, не является ни нашим эго, ни нашей личной Природой. Это нечто трансцендентное и универсальное, по отношению к которому эти более мелкие вещи лишь пена и поверхностные течения.

Если мы откажемся от своей сознательной воли и позволим ей стать единой с волей Вечного, то тогда и только тогда мы достигнем настоящей свободы.

Живя в божественной свободе, мы не будем больше цепляться за эту закованную в кандалы так называемую "свободную волю", за эту свободу марионетки — невежественную, иллюзорную, относительную, привязанную к заблуждениям собственных несовершенных жизненных побуждений и ментальных представлений.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

A distinction has to be firmly seized in our consciousness, the capital distinction between mechanical Nature and the free Lord of Nature, between the Ishwara or single luminous divine Will and the many executive modes and forces of the universe.

 

1-03-14

 

В нашем сознании должно быть твёрдо осознано различие, главное различие между механической Природой и свободным Хозяином Природы, между Ишварой, или единой озарённой божественной Волей, и многочисленными исполнительными формами и силами вселенной.

 

Nature, — not as she is in her divine Truth, the conscious Power of the Eternal, but as she appears to us in the Ignorance, — is executive Force, mechanical in her steps, not consciously intelligent to our experiences of her, although all her works are instinct with an absolute intelligence.

Not in herself master, she is full of a self-aware Power*) which has an infinite mastery and, because of this Power driving her, she rules all and exactly fulfils the work intended in her by the Ishwara. Not enjoying but enjoyed, she bears in herself the burden of all enjoyments.

Nature as Prakriti is an inertly active Force, — for she works out a movement imposed upon her; but within her is One that knows, — some Entity sits there that is aware of all her motion and process.

Prakriti works containing the knowledge, the mastery, the delight of the Purusha, the Being associated with her or seated within her; but she can participate in them only by subjection and reflection of that which fills her.

Purusha knows and is still and inactive; he contains the action of Prakriti within his consciousness and knowledge and enjoys it. He gives the sanction to Prakriti's works and she works out what is sanctioned by him for his pleasure.

Purusha himself does not execute; he maintains Prakriti in her action and allows her to express in energy and process and formed result what he perceives in his knowledge.

This is the distinction made by the Sankhyas; and although it is not all the true truth, not in any way the highest truth either of Purusha or of Prakriti, still it is a valid and indispensable practical knowledge in the lower hemisphere of existence.

 

1-03-15

 

Природа — не та, какой она является в своей божественной Истине, сознательная Сила Вечного, но та, какой она видится нам в Невежестве — это исполнительная Сила, механическая в своих действиях, у которой, в соответствии с нашим опытом относительно неё, отсутствует сознательный интеллект, хотя все её действия исполнены абсолютного интеллекта.

Не будучи властвующей сама по себе, она наполнена самосознающей Силой*), которая обладает бесконечной властью и, благодаря этой Силе, приводящей её в движение, она управляет всем и точно выполняет работу, назначенную ей Ишварой. Не наслаждающаяся, но служащая предметом наслаждения, она несёт в себе груз всех наслаждений.

Природа, как Пракрити, это инертно деятельная Сила — она вырабатывает действие, навязанное ей. Однако внутри неё обитает Единый, который знает — там пребывает некая Сущность, которая осведомлена о каждом её движении и процессе.

Пракрити действует, заключая в себе знание, власть, и восторг Пуруши — Существа, соединённого с нею или находящегося в ней. Но она может участвовать в этих качествах только через подчинение Ему и через отражение того, что её наполняет.

Пуруша знает, он неподвижен и неактивен. Он держит деятельность Пракрити в своём сознании и в своём знании, наслаждаясь ею. Он даёт санкцию на работу Пракрити, и она делает то, что санкционировано им для его наслаждения.

Сам Пуруша не занимается работой. Он поддерживает Пракрити в её действии и позволяет ей выражаться через энергию, развитие и формируемый ею результат того, что он видит в своем знании.

Это — различие, проводимое Санкхъей. И хотя оно не вся подлинная истина, и ни в коем случае не является высшей истиной Пуруши или Пракрити, но всё же это обоснованное и не допускающее исключений практическое знание, которое можно применять для низшей полусферы существования.

 

*) This Power is the conscious divine Shakti of the Ishwara, the transcendent and universal Mother.

1-03-15c

*) Эта Сила — сознательная божественная Шакти Ишвары, трансцендентная и вселенская Мать. (Прим. Шри Ауробиндо)

 

The individual soul or the conscious being in a form may identify itself with this experiencing Purusha or with this active Prakriti.

If it identifies itself with Prakriti, it is not master, enjoyer and knower, but reflects the modes and workings of Prakriti. It enters by its identification into that subjection and mechanical working which is characteristic of her.

And even, by an entire immersion in Prakriti, this soul becomes inconscient or subconscient, asleep in her forms as in the earth and the metal or almost asleep as in plant life.

There, in that inconscience, it is subject to the domination of Tamas, the principle, the power, the qualitative mode of obscurity and inertia; Sattwa and Rajas are there, but they are concealed in the thick coating of Tamas.

Emerging into its own proper nature of consciousness but not yet truly conscious, because there is still too great a domination of Tamas in the nature, the embodied being becomes more and more subject to Rajas, the principle, the power, the qualitative mode of action and passion impelled by desire and instinct.

There is then formed and developed the animal nature, narrow in consciousness, rudimentary in intelligence, rajaso-tamasic in vital habit and impulse.

Emerging yet farther from the great Inconscience towards a spiritual status the embodied being liberates Sattwa, the mode of light, and acquires a relative freedom and mastery and knowledge and with it a qualified and conditioned sense of inner satisfaction and happiness.

Man, the mental being in a physical body, should be but is not, except in a few among this multitude of ensouled bodies, of this nature. Ordinarily he has too much in him of the obscure earth-inertia and a troubled ignorant animal life-force to be a soul of light and bliss or even a mind of harmonious will and knowledge.

There is here in man an incomplete and still hampered and baffled ascension towards the true character of the Purusha, free, master, knower and enjoyer.

For these are in human and earthly experience relative modes, none giving its single and absolute fruit; all are intermixed with each other and there is not the pure action of any one of them anywhere.

It is their confused and inconstant interaction that determines the experiences of the egoistic human consciousness swinging in Nature's uncertain balance.

 

1-03-16

 

Индивидуальная душа или сознательное существо, воплощённое в форме, может отождествлять себя или с этим наблюдающим Пурушей, или же с этой деятельной Пракрити.

Если душа отождествляет себя с Пракрити, то она не наслаждающийся и знающий хозяин, а лишь отражает силы и действия Пракрити. Благодаря этому отождествлению она входит в то состояние подчинения и механического действия, которое характерно для Пракрити.

Более того, из-за полного погружения в Пракрити, душа становится бессознательной или обладает лишь подсознанием, она спит в своих воплощающих формах, как в земле или металле, или почти спит, как в растительной жизни.

В таком бессознательном состоянии она подчинена власти Тамаса — принципа, силы, образа действий, характеризующегося качеством неясности и инертности. Саттва и Раджас тоже присутствуют, но они скрываются за плотным слоем Тамаса.

Проникая в сферу своей, присущей ему природы сознания, но не став ещё истинно сознательным, потому что Тамас ещё слишком преобладает в его природе, воплощённое существо всё больше и больше подчиняется Раджасу — принципу, силе, образу действий, характеризующемуся качествами активности и страсти, приводимыми в действие желанием и инстинктом.

Затем начинает формироваться и развиваться животная природа, ограниченная в отношении сознания, рудиментарная в отношении интеллекта, раджасо-тамасическая в отношении витальных привычек и импульсов.

Уходя ещё дальше от великой Бессознательности к духовному состоянию, воплощённое существо высвобождает Саттву, образ действия света, и обретает относительную свободу, власть, знание и вместе с тем ограниченное и обусловленное чувство внутреннего удовлетворения и счастья.

Человек, ментальное существо в физическом теле, должен обладать этой природой, но не обладает, за исключением немногих среди множества тел, содержащих в себе души.  Обычно он имеет в себе слишком много тёмной земной инертности и беспокойной невежественной животной жизненной силы, чтобы стать душой, принадлежащей свету и блаженству, или даже умом, обладающим гармоничной волей и знанием.

В человеке есть неполное и пока ещё затруднённое и встречающее препятствие устремление к истинному образу Пуруши, свободного, господствующего, знающего и блаженного.

Потому что всё это — относительные формы в человеческой и земной практике, и ни одна из них не даёт своего единственного и абсолютного результата. Все они перемешаны друг с другом, и нигде нет чистого действия какой-либо из них.

Именно их запутанное и непостоянное взаимодействие определяет переживания эгоистического человеческого сознания, колеблющегося на изменчивых весах Природы.

 

The sign of the immersion of the embodied soul in Prakriti is the limitation of consciousness to the ego.

The vivid stamp of this limited consciousness can be seen in a constant inequality of the mind and heart and a confused conflict and disharmony in their varied reactions to the touches of experience.

The human reactions sway perpetually between the dualities created by the soul's subjection to Nature and by its often intense but narrow struggle for mastery and enjoyment, a struggle for the most part ineffective.

The soul circles in an unending round of Nature's alluring and distressing opposites, success and failure, good fortune and ill fortune, good and evil, sin and virtue, joy and grief, pain and pleasure.

It is only when, awaking from its immersion in Prakriti, it perceives its oneness with the One and its oneness with all existences that it can become free from these things and find its right relation to this executive world-Nature.

Then it becomes indifferent to her inferior modes, equal-minded to her dualities, capable of mastery and freedom; it is seated above her as the high-throned knower and witness filled with the calm intense unalloyed delight of his own eternal existence.

The embodied spirit continue's to express its powers in action, but it is no longer involved in ignorance, no longer bound by its works; its actions have no longer a consequence within it, but only a consequence outside in Prakriti.

The whole movement of Nature becomes to its experience a rising and falling of waves on the surface that make no difference to its own unfathomable peace, its wide delight, its vast universal equality or its boundless Godexistence.*)

 

1-03-17

 

Признак погружения воплощённой души в Пракрити — ограничение сознания в пределах эго.

Явный знак этого ограниченного сознания можно увидеть в постоянной неровности ума и сердца, и в запутанном конфликте и дисгармонии, свойственным их различным реакциям на соприкосновение с жизненным опытом.

Человеческие реакции постоянно колеблются между двойственностями, создаваемые подчинением души Природе и её часто интенсивной, но узкой борьбой за власть и наслаждение — борьбой по большей части неэффективной.

Душа вертится по бесконечному кругу соблазнительных и причиняющих страдание противоположностей Природы — успеха и неудачи, счастливой и несчастливой судьбы, добра и зла, греха и добродетели, радости и горя, боли и наслаждения.

И только если она просыпается от своего погружения в Пракрити и осознаёт свою общность с Единым и своё единство со всеми существованиями, душа может стать свободной от этого и выработать правильное отношение к обладающей исполнительной функцией мировой Природе.

Тогда она становится безразличной к низшим силам Природы, ровной к её двойственностям, подготовленной к власти и свободе. Душа поднимается над ней, как возведённый на трон, знающий и свидетель, полная мирного, интенсивного и неомрачённого наслаждения своим вечным существованием.

Воплощённый дух продолжает проявлять свои силы в деятельности, но он более не вовлечён в невежество, не привязан к своей работе. Его действия больше не имеют следствий внутри него, но лишь следствия вовне, в Пракрити.

Всё движение Природы становится для его опыта колебанием волн на поверхности, которые не вносят изменений в его собственный неизмеримый покой, в его широкий восторг, в его необъятную всеобщую ровность или в его беспредельное Богосуществование*).

 

*) It is not indispensable for the Karmayoga to accept implicitly all the philosophy of the Gita. We may regard it, if we like, as a statement of psychological experience useful as a practical basis for the Yoga; here it is perfectly valid and in entire consonance with a high and wide experience.

   For this reason I have thought it well to state it here, as far as possible in the language of modern thought, omitting all that belongs to metaphysics rather than to psychology.

1-03-17с

*) Для Карма-Йоги нет необходимости принимать безоговорочно всю философию Гиты. Мы можем, если хотим, рассматривать её как изложение психологического опыта, полезного в качестве практической основы для Йоги. В этом качестве она вполне действенна и находится в полном согласии с высоким и широким опытом.

   По этой причине я решил изложить её здесь, насколько это возможно, на языке современной мысли, опуская всё, что принадлежит скорее метафизике, чем психологии. (Прим. Шри Ауробиндо)

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

These are the conditions of our effort and they point to an ideal which can be expressed in these or in equivalent formulae.

 

1-03-18

 

Таковы условия наших усилий, и они указывают нам идеал, который может быть выражен в нижеследующих или в эквивалентных им формулах.

 

To live in God and not in the ego; to move, vastly founded, not in the little egoistic consciousness, but in the consciousness of the All-Soul and the Transcendent.

 

1-03-19

 

Жить в Боге, а не в эго.

Двигаться, имея широкую основу, не в пределах малого эгоистического сознания, но в сознании Всеобщей Души и Трансцендентного.

 

To be perfectly equal in all happenings and to all beings, and to see and feel them as one with oneself and one with the Divine; to feel all in oneself and all in God; to feel God in all and oneself in all.

 

1-03-20

 

Быть совершенно ровным во всех событиях и по отношению ко всем существам.

Видеть и ощущать их, как единое с собою и единое с Божественным.

Ощущать всё в себе и всё в Боге. Ощущать Бога во всём, и себя во всём.

 

To act in God and not in the ego. And here, first, not to choose action by reference to personal needs and standards, but in obedience to the dictates of the living highest Truth above us.

Next, as soon as we are sufficiently founded in the spiritual consciousness, not to act any longer by our separate will or movement, but more and more to allow action to happen and develop under the impulsion and guidance of a divine Will that surpasses us.

And last, the supreme result, to be exalted into an identity in knowledge, force, consciousness, act, joy of existence with the Divine Shakti; to feel a dynamic movement not dominated by mortal desire and vital instinct and impulse and illusive mental free will, but luminously conceived and evolved in an immortal self-delight and an infinite self-knowledge.

For this is the action that comes by a conscious subjection and merging of the natural man into the divine Self and eternal Spirit; it is the Spirit that for ever transcends and guides this world-Nature.

 

1-03-21

 

Действовать в Боге, а не в эго. И при этом, во-первых, не выбирать действие, исходя из собственных нужд и норм, но повинуясь велению живой наивысшей Истины, которая выше нас.

Затем, как только мы в достаточной степени утвердимся в духовном сознании, не действовать более в соответствии с нашей отдельной волей или отдельного своего движения, но всё больше и больше позволять действию происходить и развиваться под воздействием побуждения и руководства божественной Воли, которая превосходит нас.

И наконец, как высший результат, подняться в состояние тождественности в знании, силе, сознании, действии и радости существования с Божественной Шакти. Чувствовать динамичное движение, не подчиняющееся власти смертного желания, витального инстинкта, побуждения или иллюзорной ментальной свободы воли, но просветлённо понимаемое и проявляемое в бессмертном самовосторге и бесконечном самопознании.

Потому что это — действие, что приходит благодаря сознательному подчинению и слиянию естественного человека с божественным "Я" и с вечным Духом. Именно Дух вечно превосходит эту мировую Природу и руководит ею.

 

 

 

 

*

*    *

 

*

*    *

 

 

 

But by what practical steps of self-discipline can we arrive at this consummation?

 

1-03-22

 

Но если так, то через какие практические шаги самодисциплины мы можем придти к этому достижению?

 

The elimination of all egoistic activity and of its foundation, the egoistic consciousness, is clearly the key to the consummation we desire. And since in the path of works action is the knot we have first to loosen, we must endeavour to loosen it where it is centrally tied, in desire and in ego; for otherwise we shall cut only stray strands and not the heart of our bondage.

These are the two knots of our subjection to this ignorant and divided Nature, desire and ego-sense. And of these two desire has its native home in the emotions and sensations and instincts and from there affects thought and volition; ego-sense lives indeed in these movements, but it casts its deep roots also in the thinking mind and its will and it is there that it becomes fully self-conscious.

These are the twin obscure powers of the obsessing world-wide Ignorance that we have to enlighten and eliminate.

 

1-03-23

 

Исключение всякой эгоистической активности и устранение её основы, эгоистического сознания, несомненно ключ к тому достижению, которое мы ищем. И поскольку на пути работ именно действие — тот узел, который нам прежде всего следует развязать, то мы должны постараться развязать его там, где он крепче всего завязан — в желании и в эго. В противном случае мы рассечём лишь отдельные нити, а не саму сердцевину нашего рабства.

Два узла нашего подчинения невежественной и раздробленной Природе — это желание и чувство эго. Из этих двоих желание изначально живёт в области эмоций, ощущений и инстинктов, и оттуда действует на мысли и на волю. Чувство эго, тоже живёт в этих движениях, но оно пускает свои глубокие корни также и в мыслящий ум, и в его волю, именно там становясь полностью самосознающим.

Эти две тёмные силы преследующего нас мирового Невежества мы должны осветить и устранить.

 

In the field of action desire takes many forms, but the most powerful of all is the vital self's craving or seeking after the fruit of our works.

The fruit we covet may be a reward of internal pleasure; it may be the accomplishment of some preferred idea or some cherished will or the satisfaction of the egoistic emotions, or else the pride of success of our highest hopes and ambitions.

Or it may be an external reward, a recompense entirely material, — wealth, position, honour, victory, good fortune or any other fulfilment of vital or physical desire.

But all alike are lures by which egoism holds us. Always these satisfactions delude us with the sense of mastery and the idea of freedom, while really we are harnessed and guided or ridden and whipped by some gross or subtle, some noble or ignoble, figure of the blind Desire that drives the world.

Therefore the first rule of action laid down by the Gita is to do the work that should be done without any desire for the fruit, niskama karma.

 

1-03-24

 

В области действия желание принимает многообразные формы, но самая сильная из всех — это страстное желание или стремление витального "я" к плодам своих работ.

Плод, которого мы жаждем, может быть вознаграждением в виде внутреннего наслаждения. Это может быть осуществление некой излюбленной идеи или какого-либо взлелеянного желания, или удовлетворение эгоистических эмоций, либо гордость осуществления наших самых высоких надежд и амбиций.

Либо это может быть внешняя награда, вознаграждение чисто материального свойства — богатство, положение, слава, победа, благоприятная судьба или любое другое исполнение витального или физического желания.

Но все эти награды равным образом суть приманки, при помощи которых эгоизм завладевает нами. Все эти виды удовлетворения постоянно вводят нас в заблуждение благодаря ощущению власти и идее свободы, в то время как в действительности нас запрягла и управляет нами или, оседлав, плетью погоняет нас некая грубая или утонченная, благородная или низкая форма слепого Желания, которое движет миром.

Поэтому первое правило действия, сформулированное Гитой, это делать работу, которая должна быть сделана, без какого либо желания получить плоды от этой работы, нискама карма.

 

A simple rule in appearance, and yet how difficult to carry out with anything like an absolute sincerity and liberating entireness!

In the greater part of our action we use the principle very little if at all, and then even mostly as a sort of counterpoise to the normal principle of desire and to mitigate the extreme action of that tyrant impulse.

At best, we are satisfied if we arrive at a modified and disciplined egoism not too shocking to our moral sense, not too brutally offensive to others.

And to our partial self-discipline we give various names and forms; we habituate ourselves by practice to the sense of duty, to a firm fidelity to principle, a stoical fortitude, or a religious resignation, a quiet or an ecstatic submission to God's will.

But it is not these things that the Gita intends, useful though they are in their place; it aims at something absolute, unmitigated, uncompromising, a turn, an attitude that will change the whole poise of the soul. Not the mind's control of vital impulse is its rule, but the strong immobility of an immortal spirit.

 

1-03-25

 

Это правило на вид простое, и тем не менее, как же трудно его выполнять, соблюдая при этом нечто похожее на абсолютную искренность и дающую освобождение полноту!

Чаще всего мы очень мало придерживаемся этого принципа  в наших делах, если вообще придерживаемся, а если и используем его, то как своего рода противовес обычному принципу желания и для того, чтобы умерить чрезмерное воздействие этого тиранического импульса.

В лучшем случае, мы бываем довольны, если удается достичь некоего смягченного и дисциплинированного эгоизма, не слишком шокирующего наше моральное чувство, не слишком грубо ущемляющего других.

И этой нашей частичной самодисциплине мы придаем разные названия и формы. Практикой мы приучаем себя к чувству долга, к непоколебимой верности принципам, к стоической силе духа или религиозному смирению, к спокойному или экстатическому повиновению воле Бога.

Но всё это не то, что имеет в виду Гита, хотя эти вещи и полезны на своем месте. Она нацеливает на нечто чистое, абсолютное, бескомпромиссное, на поворот, позицию, которая целиком изменяет положение души. Её правило не сводится к контролю умом витальных побуждений, оно состоит в неодолимой неподвижности бессмертного духа.

 

The test it lays down is an absolute equality of the mind and the heart to all results, to all reactions, to all happenings.

If good fortune and ill fortune, if respect and insult, if reputation and obloquy, if victory and defeat, if pleasant event and sorrowful event leave us not only unshaken but untouched, free in the emotions, free in the nervous reactions, free in the mental view, not responding with the least disturbance or vibration in any spot of the nature, then we have the absolute liberation to which the Gita points us, but not otherwise.

The tiniest reaction is a proof that the discipline is imperfect and that some part of us accepts ignorance and bondage as its law and clings still to the old nature.

Our self-conquest is only partially accomplished; it is still imperfect or unreal in some stretch or part or smallest spot of the ground of our nature. And that little pebble of imperfection may throw down the whole achievement of the Yoga!

 

1-03-26

 

Критерий, который она устанавливает, есть абсолютная ровность ума и сердца по отношению ко всем результатам, всем реакциям и всем событиям.

Если счастливая и несчастливая судьба, уважение и оскорбление, слава и позор, победа и поражение, приятное и печальное событие оставляют нас не только непоколебимыми, но и не затронутыми, свободными в своих эмоциях, в нервных реакциях, во взглядах ума, если мы не отзываемся на какую бы то ни было ситуацию ни малейшим беспокойством и ни малейшей вибрацией в какой бы то ни было точке нашей природы, это значит, что мы достигли абсолютного освобождения, о котором говорит Гита, но только в этом случае.

Самая крошечная реакция служит доказательством того, что эта дисциплина несовершенна, и что некоторая часть нашего существа принимает неведение и привязанность в качестве своего закона и всё ещё цепляется за свою старую природу.

В этом случае наше самозавоевание лишь частично завершено. Оно всё ещё несовершенное или нереальное на некотором пространстве, в некоторой части или на мельчайшем участке территории нашей природы. И этот малейший камешек несовершенства может разрушить всё здание достижения Йоги!

 

There are certain semblances of an equal spirit which must not be mistaken for the profound and vast spiritual equality which the Gita teaches. There is an equality of disappointed resignation, an equality of pride, an equality of hardness and indifference: all these are egoistic in their nature. Inevitably they come in the course of the sadhana, but they must be rejected or transformed into the true quietude.

There is too, on a higher level, the equality of the stoic, the equality of a devout resignation or a sage detachment, the equality of a soul aloof from the world and indifferent to its doings.

These too are insufficient; first approaches they can be, but they are at most early soul-phases only or imperfect mental preparations for our entry into the true and absolute self-existent wide equal oneness of the spirit.

 

1-03-27

 

Существуют некоторые подобия ровности духа, которые не должны быть приняты за глубокую и широкую духовную ровность, которой учит Гита. Бывает ровность разочарованного смирения, ровность гордости, ровность жёсткости и безразличия: все эти виды ровности эгоистичны по своей природе. Они неизбежно приходят на протяжении садханы, но должны быть отвергнуты или преображены в подлинный покой.

Существует также, на некотором более высоком уровне, ровность стоика, ровность благочестивого смирения или отрешённости святого, ровность состояния души, отстранившейся от мира и равнодушной к тому что в нём происходит.

Эти виды ровности также недостаточны. Они могут быть первыми приближениями, но самое большее, это лишь ранние фазы развития души, или несовершенная ментальная подготовка к тому, чтобы войти в подлинное и абсолютное, самосуществующее широкое ровное единство духа.

 

For it is certain that so great a result cannot be arrived at immediately and without any previous stages.

At first we have to learn to bear the shocks of the world with the central part of our being untouched and silent, even when the surface mind, heart, life are strongly shaken; unmoved there on the bedrock of our life, we must separate the soul watching behind or immune deep within from these outer workings of our nature.

Afterwards, extending this calm and steadfastness of the detached soul to its instruments, it will become slowly possible to radiate peace from the luminous centre to the darker peripheries.

In this process we may take the passing help of many minor phases; a certain stoicism, a certain calm philosophy, a certain religious exaltation may help us towards some nearness to our aim, or we may call in even less strong and exalted but still useful powers of our mental nature.

In the end we must either discard or transform them and arrive instead at an entire equality, a perfect self-existent peace within and even, if we can, a total unassailable, self-poised and spontaneous delight in all our members.

 

1-03-28

 

Потому что, конечно, такой большой результат не может быть достигнут сразу и без каких-либо предварительных стадий.

Сначала мы должны научиться сносить удары, которые наносит нам мир, так, чтобы центральная часть нашего существа оставалась незатронутой и безмолвной, даже когда поверхностный ум, сердце или жизнь переживают сильнейшее потрясение.

Неподвижные там, на скале, лежащей в основании нашей жизни, мы должны отделить душу, которая наблюдает позади или остающуюся неприкосновенной глубоко внутри нашего существа, от этих внешних действий нашей природы.

Далее, по мере того, как мы будем распространять это спокойствие и непоколебимость обособленной души на все её инструменты, мы сможем постепенно излучать покой из сияющего центра, освещая более тёмные области вдали от центра.

Во время этого процесса мы можем пользоваться временной помощью, которую нам дают многочисленные второстепенные промежуточные фазы. Определённый стоицизм, философия спокойствия, религиозная экзальтация могут помочь нам приблизиться к цели. Либо мы можем воспользоваться менее сильными и высокими, но всё же полезными энергиями нашей ментальной природы.

Потом, в конце, мы либо должны отказаться от них, либо преобразовать их, и вместо всего этого достичь полной ровности, совершенного самосуществующего покоя внутри и даже, если мы на это способны, полного, неприступного, самоуравновешенного и спонтанного восторга во всех элементах нашего существа.

 

But how then shall we continue to act at all?

For ordinarily the human being acts because he has a desire or feels a mental, vital or physical want or need; he is driven by the necessities of the body, by the lust of riches, honours or fame, or by a craving for the personal satisfactions of the mind or the heart or a craving for power or pleasure.

Or he is seized and pushed about by a moral need or, at least, the need or the desire of making his ideas or his ideals or his will or his party or his country or his gods prevail in the world.

If none of these desires nor any other must be the spring of our action, it would seem as if all incentive or motive power had been removed and action itself must necessarily cease. The Gita replies with its third great secret of the divine life.

All action must be done in a more and more Godward and finally a God-possessed consciousness; our works must be a sacrifice to the Divine and in the end a surrender of all our being, mind, will, heart, sense, life and body to the One must make God-love and God-service our only motive.

This transformation of the motive-force and very character of works is indeed its master idea; it is the foundation of its unique synthesis of works, love and knowledge. In the end not desire, but the consciously felt will of the Eternal remains as the sole driver of our action and the sole originator of its initiative.

 

1-03-29

 

Но как мы тогда вообще сможем действовать?

Ведь обычно человек действует потому, что у него есть желание или он чувствует ментальное, витальное или физическое стремление или необходимость. Им движут или потребности тела, или страстное желание богатства, почестей или славы, или стремление к личному удовлетворению ума или сердца, или это стремление к силе, или стремление наслаждению.

Или же им завладевает и толкает его к действию нравственная потребность или, по крайней мере, потребность или желание добиться, чтобы его идеи, или его идеалы, или его воля, или его партия, или его страна, или его боги господствовали в мире.

Если ни одно из этих желаний, или какое-либо другое желание, не будет движущей пружиной наших действий, то может показаться, будто всякая побудительная или движущая сила при этом устраняются, а сама деятельность неизбежно должна прекратиться.

Гита возражает на это, говоря о третьей великой тайне божественной жизни.

Каждое действие должно происходить во всё более и более Богонаправленном и, в конце — Богообладаемом сознании.

Наша работа должна быть жертвой Божественному, и в конечном счете отдача всего нашего существа, нашего ума, воли, сердца, чувств, жизни и тела Единому должна сделать любовь к Богу и служение Богу нашим единственным побуждением.

Такое преобразование побудительной силы и самого характера работы — главная идея Гиты. Это основа её уникального синтеза работы, любви и знания. В конце не желание, а сознательно ощущаемая воля Вечного остаётся единственной вещью побуждающей нас к действию, и единственным её начальным импульсом.

 

Equality, renunciation of all desire for the fruit of our works, action done as a sacrifice to the supreme Lord of our nature and of all nature, — these are the three first Godward approaches in the Gita's way of Karmayoga.

 

1-03-30

 

Ровность, отвержение всякого желания плодов работы,  сама работа как жертва высокому Хозяину нашей природы и всей природы — вот три первых Богонаправленных подхода на пути Карма-Йоги, описанном в Гите.

 

 


 

 

 

Chapter IV
The Sacrifice, the Triune Path and the Lord of the Sacrifice

 

Глава IV          
Жертва, Триединый Путь и Хозяин Жертвы

 

 

 

 

 

 

 The law of sacrifice is the common divine action that was thrown out into the world in its beginning as a symbol of the solidarity of the universe.

It is by the attraction of this law that a divinising, a saving power descends to limit and correct and gradually to eliminate the errors of an egoistic and self-divided creation.

This descent, this sacrifice of the Purusha, the Divine Soul submitting itself to Force and Matter so that it may inform and illuminate them, is the seed of redemption of this world of Inconscience and Ignorance. For "with sacrifice as their companion," says the Gita, "the All-Father created these peoples."

The acceptance of the law of sacrifice is a practical recognition by the ego that it is neither alone in the world nor chief in the world. It is its admission that, even in this much fragmented existence, there is beyond itself and behind that which is not its own egoistic person, something greater and completer, a diviner All which demands from it subordination and service.

Indeed sacrifice is imposed and, where need be, compelled by the universal World-Force; it takes it even from those who do not consciously recognise the law, — inevitably, because this is the intrinsic nature of things. Our ignorance or our false egoistic view of life can make no difference to this eternal bedrock truth of Nature.

For this is the truth in Nature, that this ego which thinks itself a separate independent being and claims to live for itself, is not and cannot be independent nor separate, nor can it live to itself even if it would, but rather all are linked together by a secret Oneness.

Each existence is continually giving out perforce from its stock; out of its mental receipts from Nature or its vital and physical assets and acquisitions and belongings a stream goes to all that is around it.

And always again it receives something from its environment in return for its voluntary or involuntary tribute. For it is only by this giving and receiving that it can effect its own growth while at the same time it helps the sum of things.

At length, though at first slowly and partially, we learn to make the conscious sacrifice; even, in the end, we take joy to give ourselves and what we envisage as belonging to us in a spirit of love and devotion to That which appears for the moment other than ourselves and is certainly other than our limited personalities. The sacrifice and the divine return for our sacrifice then become a gladly accepted means towards our last perfection; for it is recognised now as the road to the fulfilment in us of the eternal purpose.

 

1-04-01

 

Закон жертвы это широко распространенное божественное действие, которое было вброшено в мир в самом его начале как символ единства вселенной.

Именно благодаря притяжению этого закона обожествляющая и спасающая сила спускается, чтобы ограничить, исправить и постепенно убрать ошибки эгоистичного и саморазделенного творения.

Такое схождение вниз, такая жертва Пуруши, Божественной Души, подчиняющей себя Силе и Материи с тем, чтобы получить возможность одушевлять и озарять их, есть семя спасения этого мира Бессознательности и Невежества. Потому что "с жертвой в качестве их постоянного спутника", — говорит Гита, — "Всеобщий Отец создал этих людей".

Принятие закона жертвы есть практическое признание эго того, что оно не единственно в мире, а также не главное в нём. Это его признание того, что даже в этом весьма фрагментарном существовании за его пределами и позади него существует то, что не является его собственной эгоистической личностью, что-то более великое и полное, божественное Всё, которое требует подчинения и служения себе.

Действительно, жертва всегда предписывается, а если надо, то и навязывается вселенской Силой Мира. Она неизбежно берёт её даже от тех, кто сознательно не признает этого закона, потому что такова подлинная природа вещей. Наше неведение или наше ложное эгоистическое представление о жизни не могут иметь никакого значения для этой вечной основополагающей истины Природы.

Истина Природы состоит в том, что эго, которое считает себя отдельным, независимым существом, претендуя на жизнь только для самого себя, не есть и не может быть независимым или отдельным. Оно также не может жить только для самого себя, даже если бы и пожелало этого. Но, скорее, все вещи связаны между собой благодаря скрытому Единству.

Каждое существо неизбежно постоянно что-то отдаёт из своих запасов. Из этих ментальных приобретений у Природы, или из витального и физического имущества, приобретений и принадлежащих ему вещей возникает некий  поток, который идёт ко всему, что его окружает.

С другой стороны, оно постоянно получает что-то из своего окружения в обмен на свою добровольную или непроизвольную дань. Потому что лишь благодаря этой отдачи и получению оно может осуществлять свой собственный рост, в то же самое время помогает совокупности всех вещей.

Со временем, хотя медленно и лишь отчасти поначалу, мы учимся приносить сознательную жертву. В конце концов мы даже получаем радость, отдавая себя и то, что мы рассматриваем как принадлежащее нам, в духе любви и преданности Тому, что представляется в данный момент иным, нежели мы сами и, несомненно, отличается от нашей ограниченной личности. Тогда жертва и божественный ответ на  нашу жертву становятся радостно принимаемыми средствами достижения нашего окончательного совершенства, потому что это признается теперь как путь к осуществлению в нас вечной цели.

 

But, most often, the sacrifice is done unconsciously, egoistically and without knowledge or acceptance of the true meaning of the great world-rite. It is so that the vast majority of earth-creatures do it; and, when it is so done, the individual derives only a mechanical minimum of natural inevitable profit, achieves by it only a slow painful progress limited and tortured by the smallness and suffering of the ego.

Only when the heart, the will and the mind of knowledge associate themselves with the law and gladly follow it, can there come the deep joy and the happy fruitfulness of divine sacrifice. The mind's knowledge of the law and the heart's gladness in it culminate in the perception that it is to our own Self and Spirit and the one-Self and Spirit of all that we give.

And this is true even when our self-offering is still to our fellow-creatures or to lesser Powers and Principles and not yet to the Supreme. "Not for the sake of the wife," says Yajnavalkya in the Upanishad, "but for the sake of the Self is the wife dear to us."

This in the lower sense of the individual self is the hard fact behind the coloured and passionate professions of egoistic love; but in a higher sense it is the inner significance of that love too which is not egoistic but divine.

All true love and all sacrifice are in their essence Nature's contradiction of the primary egoism and its separative error; it is her attempt to turn from a necessary first fragmentation towards a recovered oneness. All unity between creatures is in its essence a self-finding, a fusion with that from which we have separated and a discovery of one's self in others.

 

1-04-02

 

Однако, чаще всего жертва приносится неосознанно, эгоистично и без знания или принятия истинного смысла великого вселенского ритуала. Именно так поступает огромное большинство земных созданий. И когда это делается так, отдельный человек получает лишь механический минимум неизбежной естественной пользы и добивается благодаря этому лишь медленного, болезненного развития, ограниченного и испытывающего мучения из-за малости эго и его страданий.

И лишь когда сердце, воля и знающий ум присоединяются к этому закону и с удовольствием следуют ему, может придти глубокая радость и счастливая богатство плодов божественной жертвы. Знание этого закона умом и радость сердца, при его исполнении, достигают высшей степени при понимании, что это жертва нашему собственному Высшему "Я" и Духу, жертва единому всеобщему "Я" и Духу всего.

И это подлинно так, даже когда наше самопожертвование ещё предназначается нашим собратьям или меньшим Силам и Принципам, а не Всевышнему. "Не ради жены, — говорит Яджнавалкья в Упанишадах, — но ради Высшего "Я" дорога нам жена".

В низшем смысле отдельного "я", это трудный факт, скрытый за расцвеченными и страстными сторонами эгоистической любви. Но в более выскоком смысле внутреннее значение этой любви не эгоистично, а божественно.

Всякая настоящая любовь и всякая жертва это, по их сути, созданная Природой противоположность по отношению к первоначальному эгоизму и его заблуждению самоизоляции. Это её попытка сделать поворот от необходимого первоначального разделения на части к вновь обретаемому единству. Всякое единение между существами есть по своей сути — самообнаружение, слияние с тем, от чего мы были отделены, открытие своего "я" в других.

 

But it is only a divine love and unity that can possess in the light what the human forms of these things seek for in the darkness. For the true unity is not merely an association and agglomeration like that of physical cells joined by a life of common interests; it is not even an emotional understanding, sympathy, solidarity or close drawing together.

Only then are we really unified with those separated from us by the divisions of Nature, when we annul the division and find ourselves in that which seemed to us not ourselves. Association is a vital and physical unity; its sacrifice is that of mutual aid and concessions. Nearness, sympathy, solidarity create a mental, moral and emotional unity; theirs is a sacrifice of mutual support and mutual gratifications.

But the true unity is spiritual; its sacrifice is a mutual self-giving, an interfusion of our inner substance. The law of sacrifice travels in Nature towards its culmination in this complete and unreserved self-giving; it awakens the consciousness of one common self in the giver and the object of the sacrifice.

This culmination of sacrifice is the height even of human love and devotion when it tries to become divine; for there too the highest peak of love points into a heaven of complete mutual self-giving, its summit is the rapturous fusing of two souls into one.

 

1-04-03

 

Однако только божественная любовь и единство могут в свете обладать тем, чего человеческие формы этого ищут в темноте. Потому что подлинное единство — это не просто присоединение или скопление, подобное клеточкам тела, объединяемых жизнью для общей пользы. Это даже не эмоциональное понимание, симпатия, солидарность или сильная тяга быть вместе.

Мы лишь тогда реально объединимся с теми, кто отделён от нас перегородками Природы, когда уничтожим это разделение и обнаружим себя в том, что казалось нам отличным от нас самих. Ассоциация это витальное и физическое объединение. Свойственная ей жертва сводится к взаимной помощи и уступкам. Близость, симпатия, солидарность создают ментальное, моральное и эмоциональное единство. Им свойственна жертва взаимной поддержки и взаимного наслаждения.

Однако настоящее единство — духовное. Свойственная ему жертва это взаимная самоотдача, взаимопроникновение внутренней субстанции. Закон жертвы в этой полной и безоговорочной самоотдаче достигает в Природе своей высшей точки. Он пробуждает сознание единого общего "я" в приносящем жертву и в принимающем её.

Эта кульминация жертвоприношения — высшая ступень даже в человеческой любви и преданности, когда они близки к тому, чтобы стать божественными. Потому что и в этом случае высочайший пик любви нацелен в небеса полной взаимной самоотдачи, а её вершина — это восторженное слияние двух душ в одну.

 

This profounder idea of the world-wide law is at the heart of the teaching about works given in the Gita; a spiritual union with the Highest by sacrifice, an unreserved self-giving to the Eternal is the core of its doctrine. The vulgar conception of sacrifice is an act of painful self-immolation, austere self-mortification, difficult self-effacement; this kind of sacrifice may go even as far as self-mutilation and self-torture.

These things may be temporarily necessary in man's hard endeavour to exceed his natural self; if the egoism in his nature is violent and obstinate, it has to be met sometimes by all answering strong internal repression and counter-balancing violence.

But the Gita discourages any excess of violence done to oneself; for the self within is really the Godhead evolving, it is Krishna, it is the Divine; it has not to be troubled and tortured as the Titans of the world trouble and torture it, but to be increasingly fostered, cherished, luminously opened to a divine Light and strength and joy and wideness.

It is not one's self, but the band of the spirit's inner enemies that we have to discourage, expel, slay upon the altar of the growth of the spirit; these can be ruthlessly excised, whose names are desire, wrath, inequality, greed, attachment to outward pleasures and pains, the cohort of usurping demons that are the cause of the soul's errors and sufferings.

These should be regarded not as part of oneself but as intruders and perverters of our self's real and diviner nature; these have to be sacrificed in the harsher sense of the word, whatever pain in going they may throw by reflection on the consciousness of the seeker.

 

1-04-04

 

Эта глубокая идея общемирового закона есть сердце учения о работе, данного в Гите. Духовное единение с Высочайшим при помощи жертвы, безоговорочная самоотдача Вечному основа этого учения.

В вульгарной концепции жертва это акт мучительного принесения себя в жертву, сурового самоподавления, тяжёлого самоуничтожения. Этот вид жертвоприношения может дойти даже до самокалечения и самоистязания.

Всё это может быть временно необходимо в требующих большого напряжения усилиях человека превзойти свое природное "я". Если эгоизм его натуры неистов и упрям, то он должен быть иногда встречен ответными энергичными внутренними репрессиями и уравновешивающим насилием.

Тем не менее, Гита отговаривает от какого-либо избытка насилия по отношению к себе. Потому что в действительности, внутреннее "я" это эволюционирующее Божество, это Кришна, это Божественное. Оно не должно подвергаться мучениям и пыткам подобно тому, как Титаны мира мучают и пытают его. Его нужно во всё возрастающей мере лелеять, заботливо выхаживать, открывать его божественному Свету, силе, радости и широте.

Не наше внутреннее "я", но шайку внутренних врагов духа мы должны привести в смятение, подвергнуть изгнанию, уничтожить на алтаре духовного роста.

Те, чьи имена — желание, гнев, неравенство, жадность, привязанность к внешним огорчениям и удовольствиям, эта когорта демонов-узурпаторов, которые — причина заблуждений и страданий души, должны быть безжалостно отсечены.

Их нужно рассматривать не как часть самих себя, но как захватчиков и развратителей истинной и божественной природы нашего "я". Они должны быть принесены в жертву в наиболее жёстком смысле этого слова, какая бы боль при их уничтожении ни отразилась в сознании искателя совершенства.

 

But the true essence of sacrifice is not self-immolation, it is self-giving; its object not self-effacement, but self-fulfilment; its method not self-mortification, but a greater life; not self-mutilation, but a transformation of our natural human parts into divine members, not self-torture, but a passage from a lesser satisfaction to a greater Ananda.

There is only one thing painful in the beginning to a raw or turbid part of the surface nature; it is the indispensable discipline demanded, the denial necessary for the merging of the incomplete ego; but for that there can be a speedy and enormous compensation in the discovery of a real greater or ultimate completeness in others, in all things, in the cosmic oneness, in the freedom of the transcendental Self and Spirit, in the rapture of the touch of the Divine.

Our sacrifice is not a giving without any return or any fruitful acceptance from the other side; it is an interchange between the embodied soul and conscious Nature in us and the eternal Spirit. For even though no return is demanded, yet there is the knowledge deep within us that a marvellous return is inevitable. The soul knows that it does not give itself to God in vain; claiming nothing, it yet receives the infinite riches of the divine Power and Presence.

 

1-04-05

 

Однако истинная суть жертвы не самопожертвование, а самоотдача. Её цель не самоуничтожение, а самореализация. Её метод не самоподавление, а более великая жизнь, не самокалечение, а преобразование частей нашей человеческой природы в божественные элементы. Не самоистязание, а переход от маленького чувства удовлетворения к более великой Ананде.

Существует лишь одна вещь, поначалу мучительная для неопытной или замутнённой части нашей поверхностной природы, это — обязательная требующаяся дисциплина, отвержение, необходимое для поглощения несовершенного эго. Однако возможна быстрая и очень большая компенсация, состоящая в обнаружении реальной, гораздо большей или даже предельной полноты в других людях, во всех вещах, в космическом единстве, в свободе трансцендентного "Я" и Духа, в восторге от касания Божественного.

Наша жертва — это не отдача без какого-либо возмещения или плодотворного принятия с другой стороны. Это взаимообмен между душой воплощённой в теле и сознательной Природой в нас и вечным Духом. Потому что, даже хотя и не требуется никакого возмещения, всё же, в глубине есть знание, что чудесное возмещение неизбежно. Душа знает, что она отдает себя Богу не напрасно. Ничего не требуя взамен, она всё же получает бесконечное богатство божественной Силы и Присутствия.

 

Last, there is to be considered the recipient of the sacrifice and the manner of the sacrifice.

The sacrifice may be offered to others or it may be offered to divine Powers; it may be offered to the cosmic All or it may be offered to the transcendent Supreme.

The worship given may take any shape from the dedication of a leaf or flower, a cup of water, a handful of rice, a loaf of bread, to consecration of all that we possess and the submission of all that we are.

Whoever the recipient, whatever the gift, it is the Supreme, the Eternal in things, who receives and accepts it, even if it be rejected or ignored by the immediate recipient.

For the Supreme who transcends the universe, is yet here too, however veiled, in us and in the world and in Its happenings; he is there as the omniscient Witness and Receiver of all our works and their secret Master.

All our actions, all our efforts, even our sins and stumblings and sufferings and struggles are obscurely or consciously, known to us and seen or else unknown and in a disguise, governed in their last result by the One. All is turned towards him in his numberless forms and offered through them to the single Omnipresence.

In whatever form and with whatever spirit we approach him, in that form and with that spirit he receives the sacrifice.

 

1-04-06

 

И, наконец, следует рассмотреть, кому предназначаются жертва и способ жертвоприношения.

Жертва может предлагаться другим людям, или может предлагаться божественным Силам. Она может быть предложена космическому Всеобщему, либо трансцендентному Наивысшему.

Почитание может принимать любую форму — от посвящения листка или цветка, чашки с водой, горсти риса, ломтя хлеба до посвящения всего, чем мы обладаем, и подчинения всего, что мы собой представляем.

Кто бы ни был получающий, каким бы ни был дар, в любом случае Всевышний, Вечный, пребывающий во всех вещах, получает и принимает жертву, даже если этот дар отвергается или игнорируется непосредственным получателем.

Потому что Всевышний, превосходящий вселенную, тем не менее присутствует также и здесь, пусть и скрыто, в нас, в мире и в его событиях. Он присутствует здесь как всезнающий Свидетель, как Получающий все наши работы, как их тайный Хозяин.

Все наши действия, все наши усилия, даже все наши грехи и преткновения, страдания и борьба — смутно или сознательно, познанное и видимое нами или ещё не известное и замаскированное, всё это, в конечном итоге, управляется Единым. Всё обращено к нему в его бесчисленных формах и приносится через них единому Вездесущему.

В какой форме и в каком духе мы приближаемся к нему, в такой же форме и в таком же духе он принимает жертву.

 

And the fruit also of the sacrifice of works varies according to the work, according to the intention in the work and according to the spirit that is behind the intention. But all other sacrifices are partial, egoistic, mixed, temporal, incomplete, — even those offered to the highest Powers and Principles keep this character: the result too is partial, limited, temporal, mixed in its reactions, effective only for a minor or intermediate purpose.

The one entirely acceptable sacrifice is a last and highest and uttermost self-giving, — it is that surrender made face to face, with devotion and knowledge, freely and without any reserve to One who is at once our immanent Self, the environing constituent All, the Supreme Reality beyond this or any manifestation and, secretly, all these together, concealed everywhere, the immanent Transcendence.

For to the soul that wholly gives itself to him, God also gives himself altogether. Only the one who offers his whole nature, finds the Self. Only the one who can give everything, enjoys the Divine All everywhere. Only a supreme self-abandonment attains to the Supreme. Only the sublimation by sacrifice of all that we are, can enable us to embody the Highest and live here in the immanent consciousness of the transcendent Spirit.

 

1-04-07

 

И результаты жертвы работы также меняются соответственно самой работе, мотивам в работе и состоянию духа, стоящему за этим побуждением.

Однако все другие жертвоприношения частичны, эгоистичны, замутнены, кратковременны и неполны. Даже те из них, что приносятся Высшим Силам и Принципам, сохраняют этот характер: результат в этом случае также частичный, ограниченный, временный, смешанный в своих реакциях, пригодный лишь для достижения второстепенной или промежуточной цели.

Единственная полностью приемлемая жертва это окончательная, высшая и полная отдача самого себя — это то, что жертвующий делает лицом к лицу, с преданностью и знанием, свободно и безоговорочно, для Единого, который одновременно — внутренне присущее нам Высшее "Я", окружающее нас все-составляющее Всё, Высшая Реальность, стоящая за любым проявлением, и, тайным образом, всё это вместе, скрыто присутствующая везде присущая нам Трансцендентность.

Потому что душе, которая целиком отдаёт себя Богу, Он также отдаёт всего себя безраздельно.

Лишь тот, кто предлагает всю свою природу, находит Высшее "Я".

Лишь тот, кто может отдать всё, наслаждается Божественным Всем везде.

Лишь высшее самозабвение достигает Всевышнего.

Лишь очищение через жертву всего, что мы собой представляем, может позволить нам воплотить в себе Высочайшее и жить здесь во внутренне присущем нам сознании трансцендентного Духа.

 

 

 

 

*

 *    *

 

*

 *    *

 

 

 

This, in short, is the demand made on us, that we should turn our whole life into a conscious sacrifice. Every moment and every movement of our being is to be resolved into a continuous and a devoted self-giving to the Eternal.

All our actions, not less the smallest and most ordinary and trifling than the greatest and most uncommon and noble, must be performed as consecrated acts. Our individualised nature must live in the single consciousness of an inner and outer movement dedicated to Something that is beyond us and greater than our ego.

No matter what the gift and to whom it is presented by us, there must be a consciousness in the act that we are presenting it to the one divine Being in all beings.

Our commonest or most grossly material actions must assume this sublimated character; when we eat, we should be conscious that we are giving our food to that Presence in us; it must be a sacred offering in a temple and the sense of a mere physical need or self-gratification must pass away from us.

In any great labour, in any high discipline, in any difficult or noble enterprise, whether undertaken for ourselves, for others or for the race, it will no longer be possible to stop short at the idea of the race, of ourselves or of others.

The thing we are doing must be consciously offered as a sacrifice of works, not to these, but either through them or directly to the One Godhead; the Divine Inhabitant who was hidden by these figures must be no longer hidden but ever present to our soul, our mind, our sense.

The workings and results of our acts must be put in the hands of that One in the feeling that that Presence is the Infinite and Most High by whom alone our labour and our aspiration are possible. For in his being all takes place; for him all labour and aspiration are taken from us by Nature and offered on his altar.

Even in those things in which Nature is herself very plainly the worker and we only the witnesses of her working and its containers and supporters, there should be the same constant memory and insistent consciousness of a work and of its divine Master. Our very inspiration and respiration, our very heart-beats can and must be made conscious in us as the living rhythm of the universal sacrifice.

 

1-04-08

 

Если более коротко, то предъявляемое нам требование в том, что нам нужно всю свою жизнь превратить в сознательное жертвоприношение. Каждое мгновение и каждое движение нашей жизни должно стать постоянной и преданной самоотдачей Вечному.

Все наши действия, как самые мелкие, обычные и незначительные так и самые большие, значительные и благородные, должны совершаться нами как акты посвящения. Наша индивидуализированная природа должна жить в едином сознании внутреннего и внешнего действия, посвящённого тому Нечто, что стоит за нами, более великое, нежели наше эго.

Не имеет значения, каков дар и кому мы его дарим. В этом действии должно присутствовать сознание, что мы дарим его единому божественному Существованию во всех существах.

Наши самые обычные и самые грубые материальные действия должны приобрести этот возвышенный характер. Когда мы едим, то должны сознавать, что даём нашу пищу этому Присутствию в нас. Это должно сделаться священным предложением жертвы в храме, и чувство простой физической потребности или самоудовлетворения должна покинуть нас.

В любой большой работе, в любой высокой дисциплине, в любом трудном или благородном предприятии, осуществляется ли оно для самого себя, для других или для человеческой расы, не должно быть возможности задерживаться на идее о расе, о самом себе или о других.

Вещь, которую мы делаем, должна быть сознательно предложена как жертва работ, и не кому-то, но — либо через работы, либо непосредственно, Единому Божеству.

Божественный Обитатель, который был скрыт за теми или иными образами, не должен более оставаться скрытым, но должен всегда присутствовать и для нашей души, и для нашего ума и для наших чувств.

Само действие и результаты наших действий должны быть отданы в руки этого Единого с чувством, что это Присутствие есть Бесконечный и Высочайший, благодаря кому только и возможны все наши работы и стремления. Потому что всё происходит в его существовании. Для него Природа берёт у нас все наши работы и стремления и приносит их на его жертвенник.

Даже в тех случаях, когда сама Природа явным образом представляет собой работника, и мы выступаем лишь как свидетели её работ, выполняемых в нас самих или поддерживаемых нами, в этих случаях также нужно постоянно помнить и постоянно осознавать, что это работа божественного Мастера. Само наше вдыхание и выдыхание, само биение нашего сердца могут и должны сделаться сознательными в нас в качестве живого ритма вселенского жертвоприношения.

 

It is clear that a conception of this kind and its effective practice must carry in them three results that are of a central importance for our spiritual ideal.

It is evident, to begin with, that, even if such a discipline is begun without devotion, it leads straight and inevitably towards the highest devotion possible; for it must deepen naturally into the completest adoration imaginable, the most profound God-love.

There is bound up with it a growing sense of the Divine in all things, a deepening communion with the Divine in all our thought, will and action and at every moment of our lives, a more and more moved consecration to the Divine of the totality of our being.

Now these implications of the Yoga of works are also of the very essence of an integral and absolute Bhakti. The seeker who puts them into living practice makes in himself continually a constant, active and effective representation of the very spirit of self-devotion, and it is inevitable that out of it there should emerge the most engrossing worship of the Highest to whom is given this service.

An absorbing love for the Divine Presence to whom he feels an always more intimate closeness, grows upon the consecrated worker. And with it is born or in it is contained a universal love too for all these beings, living forms and creatures that are habitations of the Divine — not the brief restless grasping emotions of division, but the settled selfless love that is the deeper vibration of oneness.

In all the seeker begins to meet the one Object of his adoration and service. The way of works turns by this road of sacrifice to meet the path of Devotion; it can be itself a devotion as complete, as absorbing, as integral as any the desire of the heart can ask for or the passion of the mind can imagine.

 

1-04-09

 

Понятно, что идея такого рода и её действенная практика должны принести за собой три результата, которые очень важны для нашего духовного идеала.

Во-первых, очевидно, что, даже если такую практику начать без преданности, то она ведёт прямо и неизбежно к самой высокой преданности, какая только возможна. Потому что она должна естественным образом перейти в самое полное поклонение, какое только можно себе представить, в самую глубокую любовь к Богу.

Это связано с растущим ощущением Божественного во всех вещах, углубляющимся общением с Божественным во всех наших мыслях, проявлениях воли и действиях, и в каждый момент нашей жизни всё большим и большим посвящением Божественному всей полноты нашего существа.

Таким образом элементы Йоги работы также имеют отношение к самой сути интегральной и абсолютной Бхакти. Искатель, который включает их в свою живую практику, тем самым непрерывно создает в себе постоянный, активный и действенный образ самого духа самопосвящения. А из этого неизбежно должно возникнуть в высшей степени всепоглощающее поклонение Высочайшему, которому посвящено это служение.

Поглощающая любовь к Божественному Присутствию, к которому он чувствует всё более интимную близость, всё сильнее овладевает посвятившим свои работы. И вместе с ней рождается, или в ней самой содержится также и всеобщая любовь ко всем существам, живым формам и созданиям, которые представляют собой обиталище Божественного — не кратковременное нетерпеливое и жадное чувство, свойственное миру разъединённости, но устойчивая неэгоистическая любовь, которая представляет собой глубокую вибрацию единства.

Искатель начинает во всём встречать единый Объект своего поклонения и служения. По дороге жертвы путь работы поворачивает навстречу пути Преданности. Но и он сам может содержать в себе преданность столь же полную, поглощающую, такую же интегральную, какой может требовать любое сердечное влечение и о какой только может помыслить любая страсть ума.

 

Next, the practice of this Yoga demands a constant inward remembrance of the one central liberating knowledge, and a constant active externalising of it in works comes in too to intensify the remembrance. In all is the one Self, the one Divine is all; all are in the Divine, all are the Divine and there is nothing else in the universe, — this thought or this faith is the whole background until it becomes the whole substance of the consciousness of the worker.

A memory, a self-dynamising meditation of this kind, must and does in its end turn into a profound and uninterrupted vision and a vivid and all-embracing consciousness of that which we so powerfully remember or on which we so constantly meditate.

For it compels a constant reference at each moment to the Origin of all being and will and action and there is at once an embracing and exceeding of all particular forms and appearances in That which is their cause and upholder.

This way cannot go to its end without a seeing vivid and vital, as concrete in its way as physical sight, of the works of the universal Spirit everywhere.

On its summits it rises into a constant living and thinking and willing and acting in the presence of the Supramental, the Transcendent.

Whatever we see and hear, whatever we touch and sense, all of which we are conscious, has to be known and felt by us as that which we worship and serve; all has to be turned into an image of the Divinity, perceived as a dwelling-place of his Godhead, enveloped with the eternal Omnipresence.

In its close, if not long before it, this way of works turns by communion with the Divine Presence, Will and Force into a way of Knowledge more complete and integral than any the mere creature intelligence can construct or the search of the intellect can discover.

 

1-04-10

 

Далее, практика этой Йоги требует постоянной внутренней памяти единого основного освобождающего знания, а постоянное деятельное воплощение его в работе усиливает эту память. Во всём находится единое "Я", и это единое Божественное есть всё. Всё существует в Божественном, всё есть Божественное, и нет ничего иного во вселенной. Эта мысль, или эта вера, становится основным фоном, пока не превратится в самую суть сознания труженика.

Память об этом и саморазвивающее размышление подобного рода должны превратиться, и в конечном счёте превращаются, в глубокое и непрерывное видение и живое, всеохватывающее осознание того, что мы  так энергично удерживаем в памяти, или о чём мы с таким постоянством размышляем.

Потому что каждое мгновение она подталкивает нас к постоянному обращению к Источнику всего нашего существа, нашей воли и действия, и одновременно происходит обнимание и превосхождение всех частных форм и феноменов в Том, что есть их причина и поддерживает их существование.

Этот путь не может придти к концу без того, чтобы человек не увидел везде, живо и ярко, по-своему столь же конкретно, как и физическим зрением, работы универсального Духа.

На своих вершинах этот путь поднимается до постоянной жизни, мышления, волеизъявления и действия в присутствии Супраментального, в присутствии Трансцендентного.

Что бы мы ни видели и ни слышали, что бы мы ни осязали и ни ощущали, всё, что мы сознаем, нам нужно знать и чувствовать как то, чему мы поклоняемся и служим. Всё должно превратиться для нас в образ Божественного, восприниматься как жилище его Божества, окутанное вечным Всеприсутствием

При своём завершении, если и не задолго до того, этот путь работы, благодаря общению с Божественным Присутствием, Волей и Силой, превращается в путь Знания более совершенный и интегральный, чем тот, что может создать любой творческий интеллект, или открыть какое бы то ни было интеллектуальное исследование.

 

Lastly, the practice of this Yoga of sacrifice compels us to renounce all the inner supports of egoism, casting them out of our mind and will and actions, and to eliminate its seed, its presence, its influence out of our nature.

All must be done for the Divine; all must be directed towards the Divine.

Nothing must be attempted for ourselves as a separate existence; nothing done for others, whether neighbours, friends, family, country or mankind or other creatures merely because they are connected with our personal life and thought and sentiment or because the ego takes a preferential interest in their welfare.

In this way of doing and seeing, all works and all life become only a daily dynamic worship and service of the Divine in the unbounded temple of his own vast cosmic existence.

Life becomes more and more the sacrifice of the eternal in the individual constantly self-offered to the eternal Transcendence. It is offered in the wide sacrificial ground of the field of the eternal cosmic Spirit; and the Force too that offers it is the eternal Force, the omnipresent Mother.

Therefore is this way a way of union and communion by acts and by the spirit and knowledge in the act as complete and integral as any our Godward will can hope for or our soul's strength execute.

 

1-04-11

 

Наконец, практика этой Йоги жертвоприношения вынуждает нас отказаться от всех внутренних подпорок эгоизма, выбросив их из нашего ума, воли и действий, устраняя сами семена эгоизма, его присутствие, его влияние на нашу природу.

Всё должно делаться ради Божественного. Всё должно быть направленно к Божественному.

Мы ничего не должны предпринимать для себя, как для отдельного существования.

Ничто не должно нами делаться для других, будь то соседи, друзья, семья, страна, человечество или другие существа просто потому, что они связаны с нашей личной жизнью, мыслями, чувствами, или потому, что у нашего эго есть предпочтительная заинтересованность в их благополучии.

Путём такого действия и видения все дела и вся жизнь становятся просто ежедневным динамичным поклонением и служением Божественному в беспредельном храме его безбрежного космического существования.

Жизнь всё в большей мере становится жертвой вечного в отдельном человеке, постоянно самопредлагаемой вечному Трансцендентному. Она предлагается в жертву на обширном жертвеннике, представляющем собой поле действия вечного и космического Духа. А Сила, которая предлагает жертву, также есть вечная Сила, вездесущая Мать.

Поэтому этот путь — также путь единения и общения при помощи действия, а также при помощи духа и знания в действии, настолько полный и интегральный, на какой только может надеяться наша Богонаправленная воля, и какой только может совершить сила нашей души.

 

It has all the power of a way of works integral and absolute, but because of its law of sacrifice and self-giving to the Divine Self and Master, it is accompanied on its one side by the whole power of the path of Love and on the other by the whole power of the path of Knowledge. At its end all these three divine Powers work together, fused, united, completed, perfected by each other.

 

1-04-12

 

Этот путь обладает всей силой интегрального и совершенного пути работы, а из-за своего закона жертвы и самоотдачи Божественному "Я" и Хозяину ему сопутствует, с одной стороны, вся сила пути Любви и, с другой, вся сила пути Знания. Подходя к завершению все эти три божественные Силы действуют одновременно, слито, объединённо, завершённо и совершенно благодаря друг другу.

 

 

 

 

*

 *    *

 

*

 *    *

 

 

 

The Divine, the Eternal is the Lord of our sacrifice of works and union with him in all our being and consciousness and in its expressive instruments is the one object of the sacrifice.

The steps of the sacrifice of works must therefore be measured, first, by the growth in our nature of something that brings us nearer to the Divine Nature, but secondly also by an experience of the Divine, his presence, his manifestation to us, an increasing closeness and union with that Presence.

But the Divine is in his essence infinite and his manifestation too is multitudinously infinite. If that is so, it is not likely that our true integral perfection in being and in nature can come by one kind of realisation alone; it must combine many different strands of divine experience.

 It cannot be reached by the exclusive pursuit of a single line of identity till that is raised to its absolute; it must harmonise many aspects of the Infinite. An integral consciousness with a multiform dynamic experience is essential for the complete transformation of our nature.

 

1-04-13

 

Божественное, Вечное это Хозяин нашей жертвы через работы и единение с ним во всём нашем существе и сознании, а также в выражающих это сознание инструментах, есть единственная цель этой жертвы.

Поэтому ступени жертвоприношения работ должны измеряться, во-первых, возрастанием в нашей природе чего-то, что приближает нас к Божественной Природе, и, во-вторых, также возрастающим переживанием Божественного, его присутствия, его проявленности для нас, растущей близостью этого Присутствия и единения с ним.

Однако Божественное по своей сущности бесконечно, и его проявления также бесконечно многочисленны. Если это так, то маловероятно, чтобы наше истинное интегральное совершенство, касающееся нашего бытия и нашей природы, могло бы придти лишь благодаря одному способу реализации. Оно должно соединить в себе многочисленные различные стороны божественного опыта.

Оно не может быть достигнуто исключительным развитием одной единственной линии отождествления до тех пор, пока оно не достигнет абсолюта. Нужно создать гармонию между многими сторонами Бесконечного. Для полной перестройки нашей природы нужно обладать интегральным сознанием с разнообразным динамическим опытом.

 

There is one fundamental perception indispensable towards any integral knowledge or many-sided experience of this Infinite. It is to realise the Divine in its essential self and truth unaltered by forms and phenomena. Otherwise we are likely to remain caught in the net of appearances or wander confusedly in a chaotic multitude of cosmic or particular aspects, and if we avoid this confusion, it will be at the price of getting chained to some mental formula or shut up in a limited personal experience.

The one secure and all-reconciling truth which is the very foundation of the universe is this that life is the manifestation of an uncreated Self and Spirit, and the key to life's hidden secret is the true relation of this Spirit with its own created existences.

There is behind all this life the look of an eternal Being upon its multitudinous becomings; there is around and everywhere in it the envelopment and penetration of a manifestation in time by an unmanifested timeless Eternal.

But this knowledge is valueless for Yoga if it is only an intellectual and metaphysical notion void of life and barren of consequence; a mental realisation alone cannot be sufficient for the seeker. For what Yoga searches after is not truth of thought alone or truth of mind alone, but the dynamic truth of a living and revealing spiritual experience.

There must awake in us a constant indwelling and enveloping nearness, a vivid perception, a close feeling and communion, a concrete sense and contact of a true and infinite Presence always and everywhere.

That Presence must remain with us as the living, pervading Reality in which we and all things exist and move and act, and we must feel it always and everywhere, concrete, visible, inhabiting all things; it must be patent to us as their true Self, tangible as their imperishable Essence, met by us closely as their inmost Spirit.

To see, to feel, to sense, to contact in every way and not merely to conceive this Self and Spirit here in all existences and to feel with the same vividness all existences in this Self and Spirit, is the fundamental experience which must englobe all other knowledge.

 

1-04-14

 

Существует одно фундаментальное ощущение, неизбежное на пути к интегральному знанию или многостороннему переживанию этого Бесконечного. Оно состоит в осознании Божественного в его сущностном "я" и истине, не изменяемой внешними формами и феноменами. В противном случае мы, вероятно, останемся запутавшимися в сетях видимостей, беспорядочно блуждая в хаотическом многообразии космических и частных аспектов. А если же и избежим этой путаницы, то видимо ценой прикованности к некой ментальной формуле, либо ценой заключения в ограниченном личном опыте.

Единственная надёжная и всепримиряющая истина, которая — сам фундамент вселенной, состоит в том, что жизнь это проявление несотворённого Высшего "Я" и Духа, и ключ к спрятанной тайне жизни есть правильное отношение между этим Духом и его собственными, им созданными существованиями.

За поверхностью всей этой жизни — взгляд вечного Существование, на свои многочисленными реализации. Везде и всюду происходит окутывание и пропитывание проявленного во времени этим непроявленным вневременным Вечным.

Однако это знание не имеет никакой ценности для Йоги, если это лишь ментальное и метафизическое понятие, лишённое жизни и не дающее последствий. Одно лишь ментальное осознание не может быть достаточным для искателя. Потому что то, что ищет Йога, не истина одной мысли или истина одного ума, а динамическая истина живого и раскрывающегося духовного опыта.

В нас должна пробудиться постоянная, не покидающая нас, окутывающая нас близость, живое восприятие, чувство близости и общения, конкретное ощущение и контакт с подлинным и бесконечным Присутствием, всегда и везде.

Это Присутствие должно оставаться с нами, как живая, наполняющая всё собою Реальность, в которой и мы, и всё остальное, существуем, движемся и действуем, и мы должны ощущать её всегда и везде, конкретную, видимую, обитающую во всём.

Для нас должно быть очевидно, что она представляет собой их подлинное "Я", что это их истинное Высшее "Я", воспринимаемая как их непреходящая Сущность, близко встречаемая нами как их сокровенный Дух.

Видеть, чувствовать, ощущать здесь это Высшее "Я" и Дух, всеми способами, соприкасаться с ним, а не просто представлять его себе, во всех существованиях, и с такой же ясностью ощущать все существования в этом Высшем "Я" и Духе — вот фундаментальное переживание, которое должно включать в свою сферу всякое другое знание.

 

This infinite and eternal Self of things is an omnipresent Reality, one existence everywhere; it is a single unifying presence and not different in different creatures; it can be met, seen or felt in its completeness in each soul or each form in the universe.

For its infinity is spiritual and essential and not merely a boundlessness in Space or an endlessness in Time; the Infinite can be felt in an infinitesimal atom or in a second of time as convincingly as in the stretch of the aeons or the stupendous enormity of the intersolar spaces.

The knowledge or experience of it can begin anywhere and express itself through anything; for the Divine is in all, and all is the Divine.

 

1-04-15

 

Это бесконечное и вечное Высшее "Я" вещей есть присутствующая везде Реальность, единое существование, распространённое повсюду. Это одно объединяющее присутствие, а не различное в различных существах. Его можно встретить, увидеть или почувствовать во всей его полноте во всякой душе и во всякой форме во вселенной.

Потому что его бесконечность это духовная и сущностная бесконечность, а не просто безграничность в Пространстве или нескончаемость во Времени. Бесконечное можно ощутить в бесконечно малом атоме или в каком-либо маленьком моменте времени так же убедительно, как и в промежутке времени, исчисляемом эпохами, или в ошеломляющей огромности межзвёздных пространств.

Познание или переживание этого рода может начаться где угодно и выразиться при помощи чего угодно, потому что Божественное есть во всем, и всё есть Божественное.

 

This fundamental experience will yet begin differently for different natures and take long to develop all the Truth that it conceals in its thousand aspects.

I see perhaps or feel in myself or as myself first the eternal Presence and afterwards only can extend the vision and sense of this greater self of mine to all creatures. I then see the world in me or as one with me.

I perceive the universe as a scene in my being; the play of its processes as a movement of forms and souls and forces in my cosmic spirit; I meet myself and none else everywhere. Not, be it well noted, with the error of the Asura, the Titan, who lives in his own inordinately magnified shadow, mistakes ego for the self and spirit and tries to impose his fragmentary personality as the one dominant existence upon all his surroundings.

For, having the knowledge, I have already seized this reality that my true self is the non-ego; so always my greater Self is felt by me either as an impersonal Vastness or an essential Person containing yet, beyond itself, all personalities or as both those together; but in any case, whether Impersonal or illimitable Personal, or both together, it is an ego-exceeding Infinite.

 If I have sought it out and found it first in the form of it I call myself rather than in others, it is only because there it is easiest for me, owing to the subjectivity of my consciousness, to find it, to know it at once and to realise it.

But if the narrow instrumental ego does not begin to merge in this Self as soon as it is seen, if the smaller external mind-constructed I refuses to disappear into that greater permanent uncreated spiritual I, then my realisation is either not genuine or radically imperfect. There is somewhere in me an egoistic obstacle; some part of my nature has opposed a self-regarding and self-preserving denial to the all-swallowing truth of the Spirit.

 

1-04-16

 

Тем не менее, это фундаментальное переживание начинается по-разному у разных натур и требует много времени, чтобы раскрыть всю Истину, которая скрыта в тысячах его аспектов.

Сначала я, возможно, вижу или ощущаю вечное Присутствие в себе или как самого себя, и лишь потом я могу распространить это видение и ощущение своего более великого "я" на все творения. Тогда я вижу мир внутри себя или как нечто единое с собою.

Я воспринимаю вселенную как сцену в моём существе. Игру его процессов — как движение форм, душ и сил в моём космическом духе. Всюду я встречаю самого себя и никого другого. Важно заметить, что я избегаю ошибок Асура, Титана, которые живут в своей собственной чрезмерно увеличенной тени, принимая эго за внутреннее "я" и дух, пытаясь навязать свою фрагментарную личность в качестве единственного доминирующего существа всему своему окружению.

Потому что, обладая знанием, я уже понял ту истину, что моё настоящее "я" это не-эго. Поэтому мое Высшее "Я" всегда ощущается мною либо как безличная Широта, либо как самая главная Личность, содержащая и в себе, и за пределами самой себя, все остальные личности, либо же то и другое вместе. Но в любом случае, будь то Безличное или беспредельное Личное, или и то, и другое вместе, это нечто Бесконечное, превосходящее границы эго.

Если я искал и сначала нашёл Высшее "Я" в той форме, которую я называю самим собой, а не в других существах, то лишь потому, что, из-за субъективности моего сознания, это был самый простой способ найти и, вместе с тем, познать и реализовать его.

Но если узкое, выполняющее роль инструмента эго не начинает поглощаться в это Высшее "Я" как только оно стало видимым, если меньшее, внешнее, сконструированное нашим умом "я" отказывается раствориться в этом великом, неизменном и несотворённом духовном "Я", то моя реализация либо не подлинная, либо существенно несовершенна. Где-то во мне находится эгоистическое препятствие. Какая-то часть моей природы противопоставила эгоистичное и сохраняющее себя отрицание всепоглощающей истине Духа.

 

On the other hand — and to some this is an easier way — I may see the Divinity first in the world outside me, not in myself but in others.

I meet it there from the beginning as an indwelling and all-containing Infinite that is not bound up with all these forms, creatures and forces which it bears on its surface. Or else I see and feel it as a pure solitary Self and Spirit which contains all these powers and existences, and I lose my sense of ego in the silent Omnipresence around me.

Afterwards it is this that begins to pervade and possess my instrumental being and out of it seem to proceed all my impulsions to action, all my light of thought and speech, all the formations of my consciousness and all its relations and impacts with other soul-forms of this one worldwide Existence.

I am already no longer this little personal self, but That with something of itself put forward which sustains a selected form of its workings in the universe.

 

 

1-04-17

 

С другой стороны — и для некоторых это более лёгкий путь — я могу увидеть Божественность сначала в мире, вне меня, не в самом себе, а в других.

Я встречаю там Божественное как живущее в них с самого начала, как содержащее в себе всё Бесконечное, непривязанное ко всем этим формам, существам и силам, которые оно несёт на своей поверхности. Или, я вижу и ощущаю Его как чистое и отдельное Высшее "Я" и Дух, что содержит в себе все эти силы и существования, и тогда я теряю свое чувство эго в молчаливом Всеприсутствии, окружающем меня.

Чуть позже, именно оно начинает наполнять собою и владеть моим выполняющим роль инструмента существом, и именно от него представляются исходящими все мои побуждения к действию, весь свет моей мысли и речь, все формации моего сознания и все его отношения  с другими формами воплощённых душ этого единого мирового Существования и влияния на них.

И я уже больше не маленькое личное "я", но То, с чем-то принадлежащим ему самому, что вышло вперёд и что поддерживает избранный вид своих действий во вселенной.

 

There is another basic realisation, the most extreme of all, that yet comes sometimes as the first decisive opening or an early turn of the Yoga. It is the awakening to an ineffable high transcendent Unknowable above myself and above this world in which I seem to move, a timeless and spaceless condition or entity which is at once, in some way compelling and convincing to an essential consciousness in me, the one thing that is to it overwhelmingly real.

This experience is usually accompanied by an equally compelling sense either of the dreamlike or shadowy illusoriness of all things here or else of their temporary, derivative and only half-real character.

For a time at least all around me may seem to be a moving of cinematographic shadow forms or surface figures and my own action may appear as a fluid formulation from some Source ungrasped as yet and perhaps unseizable above or outside me.

To remain in this consciousness, to carry out this initiation or follow out this first suggestion of the character of things would be to proceed towards the goal of dissolution of self and world in the Unknowable, — Moksha, Nirvana.

But this is not the only line of issue; it is possible, on the contrary, for me to wait till through the silence of this timeless unfilled liberation I begin to enter into relations with that yet ungrasped Source of myself and my actions; then the void begins to fill, there emerges out of it or there rushes into it all the manifold Truth of the Divine, all the aspects and manifestations and many levels of a dynamic Infinite.

At first this experience imposes on the mind and then on all our being an absolute, a fathomless, almost an abysmal peace and silence. Overpowered and subjugated, stilled, liberated from itself, the mind accepts the Silence itself as the Supreme.

But afterwards the seeker discovers that all is there for him contained or new-made in that silence or through it descends upon him from a greater concealed transcendent Existence.

For this Transcendent, this Absolute is not a mere peace of signless emptiness; it has its own infinite content and riches of which ours are debased and diminished values. If there were not that Source of all things, there could be no universe; all powers, all works and activities would be an illusion, all creation and manifestation would be impossible.

1-04-18

 

Возможна и другая базовая реализация, самая экстремальная из всех, которая, тем не менее, приходит иногда в виде первого, решающего открытия, или же первоначального поворота в Йоге. Это пробуждение к невыразимо высокому трансцендентному Непознаваемому, пребывающему выше меня и выше этого мира, в котором я, казалось бы, совершаю свое движение, к безвременному и внепространственному состоянию или сущности, некоторым образом убеждающей и принуждающей к подчинению пребывающему во мне сущностному сознанию — единственной вещи, которая по отношению к нему переполняюще реальна.

Этот опыт обычно сопровождается в такой же мере подчиняющим ощущением призрачной или туманной иллюзорности всего здесь, в этом мире, или ощущением их временного, производного и лишь отчасти реального характера.

По крайней мере, в течение какого-то времени всё вокруг меня может казаться движением кинематографических теней или поверхностных фигур, а моя собственная деятельность может показаться текучей формой, исходящей из некоего Источника, пока неосознанного и, возможно, недоступного пониманию, который выше или вне меня.

Оставаться в этом сознании, доводить до полноты это переживание или следовать этому начальному указанию на сущностный характер вещей, значит двигаться к цели растворения себя и мира в Непознаваемом — к Мокше, Нирване.

Но это не единственная линия поведения. Я могу, напротив, ждать до тех пор, пока при помощи безмолвия безвременной незаполненной пустоты освобождения я не начну вступать в определённые отношения с этим ещё не осознанным мною Источником самого меня и моей деятельности. Затем пустота начинает заполняться, из неё появляется, или в неё устремляется вся многообразная Истина Божественного, все аспекты, проявления и многочисленные уровни динамического Бесконечного.

Вначале это переживание навязывает уму и затем всему нашему существу абсолютный, неизмеримый, почти ужасающий покой и безмолвие. Подавленный, покорённый и затихший, освобождённый от самого себя, ум воспринимает само это Безмолвие в качестве Всевышнего.

Но потом ищущий понимает, что всё содержится в этом безмолвии или заново делается для него, или через это безмолвие спускается на него от более великого, скрытого трансцендентного Существования.

Потому что это Трансцендентное, это Абсолютное — не просто покой, свойственный лишённой признаков пустоте. Оно обладает своим собственным бесконечным содержанием и богатствами, по отношению к которым те богатства, что принадлежат нам, представляют собой уменьшенные и ухудшенные ценности. Если бы не существовало этого Источника всех вещей, то не могла бы существовать вселенная. Все энергии, всякая деятельность и любая активность были бы иллюзией, всякое созидание и проявление было бы невозможным.

 

These are the three fundamental realisations, so fundamental that to the Yogin of the way of Knowledge they seem ultimate, sufficient in themselves, destined to overtop and replace all others.

And yet for the integral seeker, whether accorded to him at an early stage suddenly and easily by a miraculous grace or achieved with difficulty after a long progress and endeavour, they are neither the sole truth nor the full and only clues to the integral truth of the Eternal, but rather the unfilled beginning, the vast foundation of a greater divine Knowledge.

Other realisations there are that are imperatively needed and must be explored to the full limit of their possibilities; and if some of them appear to a first sight to cover only Divine Aspects that are instrumental to the activity of existence but not inherent in its essence, yet, when followed to their end through that activity to its everlasting Source, it is found that they lead to a disclosure of the Divine without which our Knowledge of the Truth behind things would be left bare and incomplete.

These seeming Instrumentals are the key to a secret without which the Fundamentals themselves would not unveil all their mystery. All the revelatory aspects of the Divine must be caught in the wide net of the integral Yoga.

 

1-04-19

 

Эти три фундаментальные реализации настолько существенны, что Йогину, идущему по пути Знания, они представляются предельными,  достаточными, предназначенными превысить и заменить собою все остальные.

Однако, для интегрально ищущего, приходят ли к нему эти реализации на начальной стадии внезапно и легко, чудесной милостью, или достигаются с трудом, после длительного развития и стараний — они не являются ни единственной истиной, ни достаточными и единственными ключами к интегральной истине Вечного.

Скорее, это пока ещё ненаполненное начало, широкое основание для более великого божественного Знания.

Есть и другие реализации, которые абсолютно необходимы и должны быть исследованы до полного предела своих возможностей. И если некоторые из этих реализаций кажутся на первый взгляд имеющими отношение лишь к Аспектам Божества, которые служат инструментами активности существования и не составляют его сути, всё же, когда их доводят до конца, через эту активность и достигают вечного Источника этой активности, выясняется, что они приводят к раскрытию Божественного, без которого наше Знание Истины позади вещей, осталось бы бедным и неполным.

Эти, казалось бы, Инструменты, представляют собой ключ, без которого сами Основы не откроют все свои тайны. Все раскрывающиеся аспекты Божественного должны быть пойманы в широкую сеть интегральной Йоги.

 

 

 

 

*

 *    *

 

*

 *    *

 

 

 

If a departure from the world and its activities, a supreme release and quietude were the sole aim of the seeker, the three great fundamental realisations would be sufficient for the fulfilment of his spiritual life: concentrated in them alone he could suffer all other divine or mundane knowledge to fall away from him and himself unencumbered depart into the eternal Silence.

But he has to take account of the world and its activities, learn what divine truth there may be behind them and reconcile that apparent opposition between the Divine Truth and the manifest creation which is the starting-point of most spiritual experience.

Here, on each line of approach that he can take, he is confronted with a constant Duality, a separation between two terms of existence that seem to be opposites and their opposition to be the very root of the riddle of the universe.

Later, he may and does discover that they are the two poles of One Being, connected by two simultaneous currents of energy negative and positive in relation to each other, their interaction the very condition for the manifestation of what is within the Being, their reunion the appointed means for the reconciliation of life's discords and for the discovery of the integral truth of which he is the seeker.

 

1-04-20

 

Если бы уход от мира и его деятельности, максимальное освобождение и покой были бы единственной целью искателя, то трёх основных великих реализаций было бы достаточно для наполнения его духовной жизни. Сосредоточившись лишь на них, он мог бы позволить всему остальному божественному или земному знанию покинуть его, а сам, необременённый, мог бы уйти в вечное Безмолвие.

Однако он должен принимать во внимание этот мир и его деятельности, изучить, какая божественная Истина может быть скрыта за ними и устранить внешнее противоречие между Божественной Истиной и проявленным творением, являющееся отправной точкой наибольших духовных переживаний.

При этом, на любом пути приближения, какой только он может выбрать, он будет наталкиваться на неизменную Двойственность, на разделение между двумя видами существования, которое кажется противоречием, а их противоречие представляется самым корнем загадки вселенной.

Позднее, он может обнаружить и обнаруживает, что это два полюса Единого Бытия, связанные между собой двумя одновременными потоками энергии, отрицательной и положительной по отношению друг к другу, и их взаимодействие есть само условие проявления того, что пребывает внутри Бытия, а их воссоединение — средство, предназначенное для примирения несоответствий жизни и для обнаружения интегральной истины, которую он ищет.

 

For on one side he is aware of this Self everywhere, this everlasting Spirit-Substance — Brahman, the Eternal — the same self-existence here in time behind each appearance he sees or senses and timeless beyond the universe.

He has this strong overpowering experience of a Self that is neither our limited ego nor our mind, life or body, world-wide but not outwardly phenomenal, yet to some spirit-sense in him more concrete than any form or phenomenon, universal yet not dependent for its being on anything in the universe or on the whole totality of the universe; if all this were to disappear, its extinction would make no difference to this Eternal of his constant intimate experience.

He is sure of an inexpressible Self-existence which is the essence of himself and all things; he is intimately aware of an essential Consciousness of which thinking mind and life-sense and body-sense are only partial and diminished figures, a Consciousness with an illimitable Force in it of which all energies are the outcome, but which is yet not explained or accounted for by the sum or power or nature of all these energies together; he feels, he lives in an inalienable self-existent Bliss which is not this lesser transient joy or happiness or pleasure.

A changeless imperishable infinity, a timeless eternity, a self-awareness which is not this receptive and reactive or tentacular mental consciousness, but is behind and above it and present too below it, even in what we call Inconscience, a oneness in which there is no possibility of any other existence, are the fourfold character of this settled experience.

Yet this eternal Self-Existence is seen by him also as a conscious Time-Spirit bearing the stream of happenings, a self-extended spiritual Space containing all things and beings, a Spirit-Substance which is the very form and material of all that seems non-spiritual, temporary and finite. For all that is transitory, temporal, spatial, bounded, is yet felt by him to be in its substance and energy and power no other than the One, the Eternal, the Infinite.

 

1-04-21

 

Потому что, с одной стороны, он знает об этом Высшем "Я", пребывающем всюду, об этой вечной Субстанции Духа — Брахмане, Вечном — одном и том же самосуществовании, здесь, во времени, стоящем за каждым проявлением, который он видит или ощущает, а также пребывающем вне времени за пределами вселенной.

Он получил сильное и превышающее всё переживание Высшего "Я", которое не является ни нашим ограниченным эго, ни нашим умом, жизнью или телом, переживание, широкое, как мир, но не принадлежащее к внешним явлениям, и в то же время более конкретного для какого-то его духовного чувства, чем любая форма или явление, вселенского, и всё же не зависимого от чего-либо в мире или от всей вселенной в целом.

Если бы весь мир должен был исчезнуть, то его угасание было бы безразлично для этого Вечного в отношении его постоянного сокровенного переживания.

Он убедился в невыразимом Самосуществовании, которое — суть его самого и всего на свете. Он сокровенно обладает сущностным Сознанием, по отношению к которому мыслящий ум, жизненные чувства и телесные ощущения — лишь частичные и ослабленные подобия, Сознанием с беспредельной Силой, по отношению к которой все энергии являются её проявлениями, но которую, тем не менее, нельзя объяснить или считать суммой, силой или природой всех этих энергий вместе взятых. Он чувствует, он живёт в неотделимом от него, самосуществующем Блаженстве, которое не есть наша гораздо меньшая, преходящая радость, счастье или удовольствие.

Неизменная непреходящая бесконечность, вневременная вечность, самоосознание, которое не является нашим воспринимающим, реагирующим и идущим наощупь ментальным сознанием, но стоящее за ним, пребывающее над ним, а также присутствующее в областях, находящихся ниже его, даже в том, что мы зовем Бессознательным, единство, в котором нет возможности какого-либо другого существования — вот четырёхсторонний характер этого установившегося переживания.

Кроме того, это вечное Я-Существование видится им также, как сознательное Дух-Время, несущее поток событий, как самопростирающееся духовное Пространство, содержащее в себе все вещи и существа, как Дух-Субстанция, которая есть сама форма и материал всего, что кажется недуховным, временным и конечным. Потому что всё временное, преходящее, имеющее протяженность, ограниченное ощущается им в своей субстанции, энергии и силе ничем иным, как Единым, Вечным и Бесконечным.

 

And yet there is not only in him or before him this eternal self-aware Existence, this spiritual Consciousness, this infinity of self-illumined Force, this timeless and endless Beatitude.

There is too, constant also to his experience, this universe in measurable Space and Time, some kind perhaps of boundless finite, and in it all is transient, limited, fragmentary, plural, ignorant, exposed to disharmony and suffering, seeking vaguely for some unrealised yet inherent harmony of oneness, unconscious or half-conscious or, even when most conscious, still tied to the original Ignorance and Inconscience.

He is not always in a trance of peace or bliss and, even if he were, it would be no solution, for he knows that this would still be going on outside him and yet within some larger self of him as if for ever.

At times these two states of his spirit seem to exist for him alternately according to his state of consciousness; at others they are there as two parts of his being, disparate and to be reconciled, two halves, an upper and a lower or an inner and an outer half of his existence.

He finds soon that this separation in his consciousness has an immense liberative power, for by it he is no longer bound to the Ignorance, the Inconscience; it no longer appears to him the very nature of himself and things but an illusion which can be overcome or at least a temporary wrong self-experience, Maya.

It is tempting to regard it as only a contradiction of the Divine, an incomprehensible mystery-play, masque or travesty of the Infinite — and so it irresistibly seems to his experience at times, on one side the luminous verity of Brahman, on the other a dark illusion of Maya.

But something in him will not allow him to cut existence thus permanently in two and, looking more closely, he discovers that in this half-light or darkness too is the Eternal — it is the Brahman who is here with this face of Maya.

 

1-04-22

 

И кроме того, в нём или перед ним существует не только это вечное самоосознающее Существование, это духовное Сознание, эта бесконечность самоозарённой Силы, это вневременное и нескончаемое Блаженство.

Существует также, столь же постоянная в его переживании, вселенная в измеримых Времени и Пространстве, некий род безграничного конечного, и в ней всё преходяще, ограниченно, фрагментарно, множественно, невежественно, подвержено отсутствию гармонии и страданиям, неотчётливо ищет какую-то нереализованную и всё же присущую ему гармонию единства, бессознательно или полусознательно, или, даже если и в высшей степени сознательно, то всё равно оно связано с первоначальным Неведением или Бессознательностью.

Он не всегда находится в трансе покоя или блаженства, и даже если бы это было так, то всё равно это не было бы решением проблемы, потому что он знает, что несовершенство по-прежнему продолжало бы существовать вне его, и в то же время внутри какого-то его более широкого "я" так, как если бы это несовершенство было вечным.

Иногда эти два состояния его духа кажутся ему существующими попеременно, в зависимости от состояния его сознания. Иногда они существуют для него как две части его существа — в корне различные, которые нужно примирить, две половины — высшая и низшая, или внутренняя и внешняя части его существования.

Вскоре он обнаруживает, что это разделение в его сознании обладает огромной освободительной силой, благодаря ему он больше не ограничен Неведением и Несознанием. Неведение более не кажется ему истинной природой вещей и его самого, но всего лишь иллюзией, которая может быть преодолена, или, по крайней мере, представляется временным ошибочным самопереживанием — Майей.

Есть искушение рассматривать Вселенную только как противоположность Божественного, как непостижимую игру мистерии, маскарад или искажение Бесконечного, а именно так это временами убедительно представляется его переживанию — с одной стороны озаряющая истина Брахмана, с другой — тёмная иллюзия Майи.

Однако что-то в нём самом не позволяет ему постоянно разрезать существование надвое и, при более внимательном рассмотрении, он обнаруживает, что в этом полусвете или темноте также есть Вечный — это Брахман, который здесь принял лик Майи.

 

This is the beginning of a growing spiritual experience which reveals to him more and more that what seemed to him dark incomprehensible Maya was all the time no other than the Consciousness-Puissance of the Eternal, timeless and illimitable beyond the universe, but spread out here under a mask of bright and dark opposites for the miracle of the slow manifestation of the Divine in Mind and Life and Matter.

All the Timeless presses towards the play in Time; all in Time turns upon and around the timeless Spirit. If the separate experience was liberative, this unitive experience is dynamic and effective.

For he now not only feels himself to be in his soul-substance part of the Eternal, in his essential self and spirit entirely one with the Eternal, but in his active nature an instrumentation of its omniscient and omnipotent Consciousness-Puissance.

However bounded and relative its present play in him, he can open to a greater and greater consciousness and power of it and to that expansion there seems to be no assignable limit.

A level spiritual and supramental of that Consciousness-Puissance seems even to reveal itself above him and lean to enter into contact, where there are not these trammels and limits, and its powers too are pressing upon the play in Time with the promise of a greater descent and a less disguised or no longer disguised manifestation of the Eternal.

The once conflicting but now biune duality of Brahman-Maya stands revealed to him as the first great dynamic aspect of the Self of all selves, the Master of existence, the Lord of the world-sacrifice and of his sacrifice.

 

1-04-23

 

В этом состоит начало роста духовного опыта, который всё больше и больше показывает ему, что нечто, казавшееся тёмной, непостижимой Майей было всё время ничем иным, как Сознанием-Силой Вечного, вне времени и беспредельнй по ту сторону вселенной и в то же время простирающейся здесь под маской светлых и тёмных противоположностей ради чуда медленного проявления Божественного в Уме, Жизни и Материи.

Всё Вневременное давит на эту игру во Времени. Всё во Времени происходит и вращается вокруг вневременного Духа. Если разделяющее переживание было освобождающим, то это объединяющее переживание динамично и эффективно.

Потому что теперь ищущий не только ощущает себя в своей субстанции души частью Вечного в своем сущностном "я" и полностью единым в духе с Вечным, но он также ощущает свою активную природу инструментом в руках всезнающей и всесильной Сознания-Силы.

Какой бы ограниченной и относительной ни была в нём происходящая сейчас игра этой Сознания-Силы, он может открыться для всё более и более высокого сознания и силы, и к расширению сознания, которое, по-видимому, не имеет представимых границ.

Духовный и сверхразумный уровень этой Сознания-Силы представляется ищущему расположенным над ним и имеющим склонность вступать в контакт там, где нет помех и ограничений. И энергии этих уровней так же оказывают давление на игру во Времени, обещая ещё большее нисхождение со своих высот и менее замаскированное, или больше вообще не замаскированное проявление Вечного.

Некогда находившаяся в состоянии конфликта, но теперь примирённая двойственность Брахмана-Майи открывается ему как первый великий динамический аспект Высшего "Я" всех "я", как Хозяин существования, Господин жертвоприношения мира и жертвы, приносимой ищущим.

 

On another line of approach another Duality presents itself to the experience of the seeker.

On one side, he becomes aware of a witness recipient observing experiencing Consciousness which does not appear to act but for which all these activities inside and outside us seem to be undertaken and continue.

On the other side he is aware at the same time of an executive Force or an energy of Process which is seen to constitute, drive and guide all conceivable activities and to create a myriad forms visible to us and invisible and use them as stable supports for its incessant flux of action and creation.

Entering exclusively into the witness consciousness he becomes silent, untouched, immobile; he sees that he has till now passively reflected and appropriated to himself the movements of Nature and it is by this reflection that they acquired from the witness soul within him what seemed a spiritual value and significance.

But now he has withdrawn that ascription or mirroring identification; he is conscious only of his silent self and aloof from all that is in motion around it; all activities are outside him and at once they cease to be intimately real; they appear now mechanical, detachable, endable.

Entering exclusively into the kinetic movement, he has an opposite self-awareness; he seems to his own perception a mass of activities, a formation and result of forces; if there is an active consciousness, even some kind of kinetic being in the midst of it all, yet there is no longer a free soul in it anywhere.

These two different and opposite states of being alternate in him or else stand simultaneously over against each other; one silent in the inner being observes but is unmoved and does not participate; the other active in some outer or surface self pursues its habitual movements. He has entered into an intense separative perception of the great duality, Soul-Nature, Purusha-Prakriti.

 

1-04-24

 

На другом пути приближения другая Двойственность проявляет себя опыту ищущего.

С одной стороны, он становится осведомлённым о неком свидетеле, о воспринимающем, наблюдающем, получающем опыт Сознании, о котором кажется, что оно бездействует, но для которого, по-видимому, идут и поддерживаются все активности, как внутри, так и вне нас.

С другой стороны, он в то же время узнаёт об исполнительной Силе или энергии Процесса, которая представляется составляющей, совершающей и направляющей всякую мыслимую деятельность, созидающей мириады форм, видимых и невидимых для нас, и использующей их в качестве стабильных оснований для нескончаемого потока своей деятельности и созидания.

Вступая исключительно в сознание свидетеля, ищущий становится безмолвным, незатрагиваемым, неподвижным. Он видит, что до сих пор он пассивно отражал и присваивал себе действия Природы, и именно в результате этого отражения они приобретали от пребывающей в нём души-свидетеля то, что представлялось духовным значением и смыслом.

Но теперь он отказался от приписывания их себе и от отражающего отождествления с ними. Он сознаёт только своё безмолвное "я" и стоит в стороне от всего, что пребывает в движении вокруг него. Все действия происходят вне его и моментально перестают быть сокровенно реальными. Они выглядят теперь механическими, отделимыми, способными прекратиться.

Вступая исключительно в область кинетического движения, ищущий становится обладателем противоположного самоосознания. Он представляется своему собственному восприятию множеством активностей, созданием и результатом действия сил. И если посреди всего есть активное сознание, даже некий род кинетического существования, то уже нигде больше нет в этом всём свободной души.

Эти два различные и противоположные состояния бытия чередуются в нём, либо одновременно находятся одно против другого. Одно, безмолвное, находясь во внутреннем существе, наблюдает, но остаётся неподвижимным и безучастным. Другое, активное в некотором наружном или поверхностном "я" занято своими обычными движениями. Он вступил в область интенсивного разделяющего восприятия великой двойственности, Души-Природы, Пуруши-Пракрити.

 

But as the consciousness deepens, he becomes aware that this is only a first frontal appearance. For he finds that it is by the silent support, permission or sanction of this witness soul in him that this executive nature can work intimately or persistently upon his being; if the soul withdraws its sanction, the movements of Nature in their action upon and within him become a wholly mechanical repetition, vehement at first as if seeking still to enforce their hold, but afterwards less and less dynamic and real.

More actively using this power of sanction or refusal, he perceives that he can, slowly and uncertainly at first, more decisively afterwards, change the movements of Nature. Eventually in this witness soul or behind it is revealed to him the presence of a Knower and master Will in Nature, and all her activities more and more appear as an expression of what is known and either actively willed or passively permitted by this Lord of her existence.

Prakriti herself now seems to be mechanical only in the carefully regulated appearance of her workings, but in fact a conscious Force with a soul within her, a self-aware significance in her turns, a revelation of a secret Will and Knowledge in her steps and figures.

This Duality, in aspect separate, is inseparable. Wherever there is Prakriti, there is Purusha; wherever there is Purusha, there is Prakriti. Even in his inactivity he holds in himself all her force and energies ready for projection; even in the drive of her action she carries with her all his observing and mandatory consciousness as the whole support and sense of her creative purpose.

Once more the seeker discovers in his experience the two poles of existence of One Being and the two lines or currents of their energy negative and positive in relation to each other which effect by their simultaneity the manifestation of all that is within it.

Here too he finds that the separative aspect is liberative; for it releases him from the bondage of identification with the inadequate workings of Nature in the Ignorance.

The unitive aspect is dynamic and effective; for it enables him to arrive at mastery and perfection; while rejecting what is less divine or seemingly undivine in her, he can rebuild her forms and movements in himself according to a nobler pattern and the law and rhythm of a greater existence.

At a certain spiritual and supramental level the Duality becomes still more perfectly Twain-one, the Master Soul with the Conscious Force within it, and its potentiality disowns all barriers and breaks through every limit.

Thus this once separate, now biune Duality of Purusha-Prakriti is revealed to him in all its truth as the second great instrumental and effective aspect of the Soul of all souls, the Master of existence, the Lord of the Sacrifice.

 

1-04-25

 

Но по мере того, как сознание углубляется, он узнаёт, что это только первое, самое очевидное проявление. Он обнаруживает, что именно благодаря молчаливой поддержке, разрешению или санкции этой существующей в нём души-свидетеля исполнительная природа может сокровенно и непрерывно работать над его существом.

Если душа убирает свою санкцию, то движения Природы в их действии над ним и внутри него становятся исключительно механическим повторением, вначале интенсивным, как бы пытающимся ещё больше усилить их власть, но потом всё менее динамичным и реальным.

Более активно используя эту силу разрешения или отказа, он узнаёт, что может, поначалу медленно и неуверенно, а потом всё более решительно, вносить изменения в действия Природы. Со временем в этой свидетельствующей душе или за ней, ему открывается присутствие Знающего и господствующей Воли в Природе, и вся её деятельность всё в большей и большей степени представляется выражением того, что познаётся и либо активно выражается в виде воли, либо пассивно разрешено этим Господином её существования.

Сама Пракрити теперь кажется чисто механической в её аккуратно выверенном проявлении её действий, но на самом деле это — сознательная Сила с обитающей в ней душой, с сознающим себя смыслом своих движений и поворотов, с открывающимися в её шагах и обликах скрытой Волей и Знанием.

Эта Двойственность, разделённая на два аспекта, на самом деле неразделима. Где бы ни существовала Пракрити, там же есть и Пуруша. Где бы ни находился Пуруша, там же находится и Пракрити. Даже в своем бездействии он содержит в себе всю её силу и энергию готовыми быть приведенными в действие. Даже во время её действия она несёт в себе всё его наблюдающее и обязывающее сознание, как единственную опору и смысл её творческой устремлённости.

Ищущий ещё раз на собственном опыте открывает два полюса существования Единого Существования и две линии или два потока их энергий — положительной и отрицательной по отношению друг к другу, которые, благодаря своей одновременности, проявляют всё, что есть в этом существовании.

При этом он также обнаруживает, что разделяющий аспект это освобождающий аспект. Потому что он избавляет его от пут отождествления себя с неадекватными действиями Природы в Неведении.

Объединяющий аспект это динамичный и действенный аспект. Потому что он позволяет ему достичь господства и совершенства. Отвергая то, что менее божественно или кажется небожественным в Природе, он может перестроить её формы и движения в самом себе в соответствии с более благородным образцом, с законом и ритмом более высокого существования.

На определённом духовном и сверхразумном уровне эта Двойственность становится ещё более совершенным Двое-в-Одном, Душой-Хозяином с Силой Сознания внутри неё, и его потенциальные возможности уже не знают никаких преград и способны превзойти все границы.

Таким образом, эта однажды разделённая, а теперь двуединая Двойственность Пуруша-Пракрити открывается ему во всей своей истине как второй великий инструментальный и действующий аспект Души всех душ, Хозяина существования, Господина Жертвы.

 

On yet another line of approach the seeker meets another corresponding but in aspect distinct Duality in which the biune character is more immediately apparent, — the dynamic Duality of Ishwara-Shakti.

On one side, he is aware of an infinite and self-existent Godhead in being who contains all things in an ineffable potentiality of existence, a Self of all selves, a Soul of all souls, a spiritual Substance of all substances, an impersonal inexpressible Existence, but at the same time an illimitable Person who is here self-represented in numberless personality, a Master of Knowledge, a Master of Forces, a Lord of love and bliss and beauty, a single Origin of the worlds, a self-manifester and self-creator, a Cosmic Spirit, a universal Mind, a universal Life, the conscious and living Reality supporting the appearance which we sense as unconscious inanimate Matter.

On the other side, he becomes aware of the same Godhead in effectuating consciousness and power put forth as a self-aware Force that contains and carries all within her and is charged to manifest it in universal Time and Space. It is evident to him that here there is one supreme and infinite Being represented to us in two different sides of itself, obverse and reverse in relation to each other.

All is either prepared or pre-existent in the Godhead in Being and issues from it and is upheld by its Will and Presence; all is brought out, carried in movement by the Godhead in power; all becomes and acts and develops by her and in her its individual or its cosmic purpose.

It is again a Duality necessary for the manifestation, creating and enabling that double current of energy which seems always necessary for the world-workings, two poles of the same Being, but here closer to each other and always very evidently carrying each the powers of the other in its essence and its dynamic nature.

At the same time by the fact that the two great elements of the divine Mystery, the Personal and the Impersonal, are here fused together, the seeker of the integral Truth feels in the duality of Ishwara-Shakti his closeness to a more intimate and ultimate secret of the divine Transcendence and the Manifestation than that offered to him by any other experience.

 

1-04-26

 

На ещё одном пути приближения ищущий встречает ещё одну похожую, но в некотором смысле отличную от предыдущих, Двойственность, в которой двуединый характер проявляется более непосредственно — динамическую Двойственность Ишвара-Шакти.

С одной стороны, он знает о бесконечном и самосуществующем Божестве в существе, который содержит в себе всё в невыразимой потенциальности существования, знает о Высшем "Я" всех "я", о Душе всех душ, о духовной Субстанции всех субстанций, о безличном невыразимом Существовании, и в то же время о беспредельной Личности, которая представляет себя здесь в бесчисленных личностях, знает о Хозяине Знания, о Хозяине Сил, Господе любви, блаженства и красоты, о едином Источнике миров, самопроявляющемся и самосоздающем, о Космическом Духе, о вселенском Уме, о всеобщей Жизни, о сознательной и живой Реальности, поддерживающей видимость того, что мы понимаем как бессознательную и безжизненную Материю.

С другой стороны, он узнаёт то же Божество в действующих сознании и силе, проявляющихся как самосознающая Сила, которая содержит в себе и несёт в себе всё, и занята проявлением этого всего в Пространстве и Времени вселенной. Для него очевидно, что здесь есть единое высшее и бесконечное Бытие, которое представлено для нас в двух различных сторонах самого себя, лицевой и оборотной по отношению друг к другу.

Всё либо подготавливается, либо заранее существует в Божестве Существования, выходит из него и поддерживается его Волей и Присутствием. Всё приносится и приводится в движение Божеством в его силе. Благодаря ей и в ней всё осуществляет, выполняет и развивает свою индивидуальную или космическую цель.

И снова возникает Двойственность, необходимая для проявления, созидания и осуществления возможностей того двойного потока энергии, который всегда представляется необходимым для работы мира. Снова возникают два полюса одного Существования, но здесь они ближе друг к другу и очевидно, что всегда каждый несёт силы другого в своей сущности и своей динамической природе.

В то же время благодаря тому, что два великих элемента божественной Мистерии, Личное и Безличное, сплавлены здесь воедино, искатель интегральной Истины ощущает в двойственности Ишвара-Шакти свою близость к самой сокровенной и одной из самых высоких тайн — божественной Трансцендентности и Проявления, больше, чем в любом другом переживании.

 

For the Ishwari Shakti, divine Conscious-Force and World-Mother, becomes a mediatrix between the eternal One and the manifested Many.

On one side, by the play of the energies which she brings from the One, she manifests the multiple Divine in the universe, involving and evolving its endless appearances out of her revealing substance; on the other, by the reascending current of the same energies she leads back all towards That from which they have issued so that the soul in its evolutionary manifestation may more and more return towards the Divinity there or here put on its divine character.

There is not in her, although she devises a cosmic mechanism, the character of an inconscient mechanical Executrix which we find in the first physiognomy of Prakriti, the Nature-Force; neither is there that sense of an Unreality, creatrix of illusions or semi-illusions, which is attached to our first view of Maya.

It is at once clear to the experiencing soul that here is a conscious Power of one substance and nature with the Supreme from whom she came.

If she seems to have plunged us into the Ignorance and Inconscience in pursuance of a plan we cannot yet interpret, if her forces present themselves as all these ambiguous forces of the universe, yet it becomes visible before long that she is working for the development of the Divine Consciousness in us and that she stands above drawing us to her own higher entity, revealing to us more and more the very essence of the Divine Knowledge, Will and Ananda.

Even in the movements of the Ignorance the soul of the seeker becomes aware of her conscious guidance supporting his steps and leading them slowly or swiftly, straight or by many detours out of the darkness into the light of a greater consciousness, out of mortality into immortality, out of evil and suffering towards a highest good and felicity of which as yet his human mind can form only a faint image.

Thus her power is at once liberative and dynamic, creative, effective, — creative not only of things as they are, but of things that are to be; for, eliminating the twisted and tangled movements of his lower consciousness made of the stuff of the Ignorance, it rebuilds and new-makes his soul and nature into the substance and forces of a higher divine Nature.

 

1-04-27

 

Потому что Шакти Ишвары, божественная Сознание-Сила и Мать Мира становится посредницей между вечным Единым и проявленным Множественным.

С одной стороны, благодаря игре энергий, которые она приносит от Единого, Шакти проявляет множественное Божественное во вселенной, осуществляя инволюцию и эволюцию его бесчисленных проявлений, материалом которых служит её проявляющая субстанция.

С другой стороны, при помощи восходящего потока тех же самых энергий она приводит все вещи обратно к Тому, от чего они произошли, так что душа в своём эволюционном проявлении может снова и снова возвращаться к Божественности или обретать свой божественный характер здесь.

Хотя Шакти и занята изобретением космического механизма, ей не присущ характер бессознательной механической Исполнительницы, который мы находим в первоначальной физиономии Пракрити, Силы-Природы. Ей также не свойственно то ощущение Нереальности, создательницы иллюзий или полу-иллюзий, которое присуще нашему первому впечатлению от Майи.

Для души, получающий опыт, становится очевидно, что это сознательная Сила, обладающая той же субстанцией и природой, что и Всевышний, из которого она вышла.

Если кажется, что она погрузила нас в Неведение и Бессознательность, преследуя осуществление плана, который мы ещё не в состоянии понять, если её силы представляются нам всеми этими двусмысленными силами вселенной, то всё же сразу видно, что она работает для развития в нас Божественного Сознания, и что она располагается вверху, привлекая нас к своей высшей сущности, открывая нам всё больше и больше саму суть Божественного Знания, Воли и Ананды.

Даже в движениях Неведения душа ищущего узнает о её сознательном руководстве, поддерживающем его шаги и ведущем быстро или медленно, прямо или через множество окольных путей, от темноты в свет более высокого сознания, из смертности в бессмертие, из  зла и страдания к высочайшему добру и счастью, о которых человеческий ум может составить себе пока лишь слабое представление.

Таким образом, её сила одновременно освобождающая и динамичная, и созидающая, и эффективная. Она создаёт не только те вещи, которые есть, но и те, которым ещё только предстоит существовать в будущем. Потому что, устраняя искажение и запутанные действия низшего сознания ищущего, состоящие из вещества Неведения, она заново перестраивает и переделывает его душу и природу в субстанцию и силы более высокой, божественной Природы.

 

In this Duality too there is possible a separative experience.

At one pole of it the seeker may be conscious only of the Master of Existence putting forth on him His energies of knowledge, power and bliss to liberate and divinise; the Shakti may appear to him only an impersonal Force expressive of these things or an attribute of the Ishwara.

At the other pole he may encounter the World-Mother, creatrix of the universe, putting forth the gods and the worlds and all things and existences out of her spirit-substance. Or even if he sees both aspects, it may be with an unequal separating vision, subordinating one to the other, regarding the Shakti only as a means for approaching the Ishwara.

There results a one-sided tendency or a lack of balance, a power of effectuation not perfectly supported or a light of revelation not perfectly dynamic.

It is when a complete union of the two sides of the Duality is effected and rules his consciousness that he begins to open to a fuller power that will draw him altogether out of the confused clash of Ideas and Forces here into a higher Truth and enable the descent of that Truth to illumine and deliver and act sovereignly upon this world of Ignorance.

He has begun to lay his hand on the integral secret which in its fullness can be grasped only when he overpasses the double term that reigns here of Knowledge inextricably intertwined with an original Ignorance and crosses the border where spiritual mind disappears into supramental Gnosis.

It is through this third and most dynamic dual aspect of the One that the seeker begins with the most integral completeness to enter into the deepest secret of the being of the Lord of the Sacrifice.

 

 

1-04-28

 

В этой Двойственности также возможен разделяющий опыт.

На одном её полюсе искатель может осознавать только Хозяина Существования, устремляющего на него Свои энергии знания, силу и блаженство с тем, чтобы освободить его и сделать божественным. Шакти может представляться ему лишь безличной Силой, выразительницей этих вещей или атрибутом Ишвары.

На другом полюсе он может встретить Мать Мира, создательницу вселенной, проявляющую богов, миры, все вещи и существования из своей духовной субстанции. Или, даже, если он видит сразу оба аспекта, то это может быть неравноценное, разделяющее видение, подчиняющее одно другому, рассматривающее Шакти лишь как средство приближения к Ишваре.

В результате появляется односторонняя тенденция или отсутствие равновесия, сила воздействия не получает полной поддержки, либо же свет откровения несовершенно динамичен.

И только когда достигнуто полное единство двух сторон этой Двойственности и оно руководит его сознанием, он начинает открываться более широкой силе, которая окончательно вытащит избавит его из запутанного столкновения Идей и Сил и перенесёт в сферу более высокой Истины. Которая сделает возможным для этой Истины спуститься со своих высот с тем, чтобы она могла просветить, озарить и полновластно воздействовать на этот мир Неведения.

Ищущий начинает овладевать интегральной тайной, которая может быть охвачена во всей полноте, только когда он перейдёт границу царящей в этом мире двойственности, в которой Знание безнадёжно переплетено с изначальным Неведением, и вступит в область, в которой духовный ум исчезает в сверхразумном Гнозисе.

Именно благодаря этому третьему и наиболее динамичному двойному аспекту Единого ищущий начинает с наиболее интегральной полнотой вступать в область глубочайшей тайны бытия Господина Жертвы.

 

For it is behind the mystery of the presence of personality in an apparently impersonal universe — as in that of consciousness manifesting out of the Inconscient, life out of the inanimate, soul out of brute Matter — that is hidden the solution of the riddle of existence.

Here again is another dynamic Duality more pervading than appears at first view and deeply necessary to the play of the slowly self-revealing Power.

It is possible for the seeker in his spiritual experience, standing at one pole of the Duality, to follow Mind in seeing a fundamental Impersonality everywhere.

The evolving soul in the material world begins from a vast impersonal Inconscience in which our inner sight yet perceives the presence of a veiled infinite Spirit; it proceeds with the emergence of a precarious consciousness and personality that even at their fullest have the look of an episode, but an episode that repeats itself in a constant series; it arises through experience of life out of mind into an infinite, impersonal and absolute Superconscience in which personality, mind-consciousness, life-consciousness seem all to disappear by a liberating annihilation, Nirvana.

At a lower pitch he still experiences this fundamental impersonality as an immense liberating force everywhere.

It releases his knowledge from the narrowness of personal mind, his will from the clutch of personal desire, his heart from the bondage of petty mutable emotions, his life from its petty personal groove, his soul from ego, and it allows them to embrace calm, equality, wideness, universality, infinity.

A Yoga of works would seem to require Personality as its mainstay, almost its source, but here too the impersonal is found to be the most direct liberating force; it is through a wide egoless impersonality that one can become a free worker and a divine creator.

It is not surprising that the overwhelming power of this experience from the impersonal pole of the Duality should have moved the sages to declare this to be the one way and an impersonal Superconscience to be the sole truth of the Eternal.

1-04-29

 

Потому что именно за тайной присутствия личности во внешне безличной вселенной — как и в тайне сознания, проявляющегося из Несознания, жизни из безжизненного, души из грубой Материи — скрыто решение загадки существования.

Здесь мы видим ещё одну динамичную Двойственность, ещё более распространённую, чем кажется на первый взгляд, и глубоко необходимую для игры медленно самораскрывающейся Силы.

В своём духовном переживании ищущий может, находясь на одном полюсе Двойственности, следовать за Умом в видении фундаментальной Безличности, пребывающей всюду.

Душа, которая развивается в материальном мире, начинает с широкой безличной Бессознательности, в которой наше внутреннее зрение всё же видит присутствие скрытого бесконечного Духа.

Далее возникает ненадёжное сознание и личность, которые даже в своей полноте похожи на какой-то эпизод, но эпизод, который повторяет себя, и создает постоянную серию таких эпизодов.

Далее, душа, благодаря опыту жизни, выходит из сферы ума в сферу бесконечного, безличного и абсолютного Сверхсознания, в котором личность, ментальное сознание и витальное сознание кажутся совершенно исчезнувшими благодаря освобождающему уничтожению, Нирване.

Находясь на более низком уровне, он всё же ощущает это фундаментальное безличное как огромную освободительную силу, которая — везде.

Она избавляет его знание от узости личностного ума, его волю — от хватки личностного желания, его сердце — от уз мелких изменчивых эмоций, его жизнь — от маленькой личностной колеи, его душу — от эго, и даёт им возможность принять покой, ровность, широту, универсальность и бесконечность.

Может показаться, что для Йоги работы нужна Личность, которая была бы её опорой, или даже её источником, но здесь также обнаруживается, что безличное это самая прямая освободительная сила.

Именно благодаря широкой неэгоистической безличности человек может стать свободным тружеником и божественным созидателем.

Неудивительно, что потрясающая сила опыта, исходящего из безличного полюса этой Двойственности, должна была побудить мудрецов объявить этот опыт единственным путем, а безличное Сверхсознание — единственной истиной Вечного.

 

But still to the seeker standing at the opposite pole of the Duality another line of experience appears which justifies an intuition deeply-seated behind the heart and in our very life-force, that personality, like consciousness, life, soul, is not a brief-lived stranger in an impersonal Eternity, but contains the very meaning of existence.

This fine flower of the cosmic Energy carries in it a forecast of the aim and a hint of the very motive of the universal labour.

As an occult vision opens in him, he becomes aware of worlds behind in which consciousness and personality hold an enormous place and assume a premier value; even here in the material world to this occult vision the inconscience of Matter fills with a secret pervading consciousness, its inanimation harbours a vibrant life, its mechanism is the device of an indwelling Intelligence, God and soul are everywhere.

Above all stands an infinite conscious Being who is variously self-expressed in all these worlds; impersonality is only a first means of that expression. It is a field of principles and forces, an equal basis of manifestation but these forces express themselves through beings, have conscious spirits at their head and are the emanation of a Conscious Being who is their source.

A multiple innumerable personality expressing that One is the very sense and central aim of the manifestation and if now personality seems to be narrow, fragmentary, restrictive, it is only because it has not opened to its source or flowered into its own divine truth and fullness packing itself with the universal and the infinite.

Thus the world-creation is no more an illusion, a fortuitous mechanism, a play that need not have happened, a flux without consequence; it is an intimate dynamism of the conscious and living Eternal.

 

1-04-30

 

Однако, для искателя, стоящего на противоположном полюсе этой Двойственности, проявляется другое переживание, которое подтверждает интуицию, глубоко сидящую в сердце и в самой нашей жизненной силе, состоящее в том, что личность, как и сознание, жизнь и душа не просто недолго живущий чужак в безличной Вечности, но заключает в себе сам смысл существования.

Этот прекрасный цветок космической Энергии несёт в себе предвидение цели и намёк на истинный мотив работы вселенной.

Когда в ищущем открывается оккультное зрение, он узнаёт об иных мирах, где сознание и личность занимают огромное место и имеют первостепенное значение. Даже здесь, в материальном мире, для этого оккультного видения бессознательность Материи наполнена тайным всепроникающим сознанием. Её безжизненность скрывает вибрации жизни, её механизм — средство живущего в ней Интеллекта, Бог и душа — везде.

Над всем стоит бесконечное сознательное Существование, которое разным образом выражает себя во всех этих мирах. Безличное это только первое средство этого выражения. Оно представляет собой поле действия принципов и сил, ровную основу проявлений. Но сами силы выражают себя через существа, во главе которых стоит сознательный дух, представляя собой эманации Сознательного Существа, которое — их источник.

Множественная неисчислимая личность, выражающая этого Единого, есть истинный смысл и главная цель проявления, и если сейчас личность кажется узкой, фрагментарной, ограниченной, то это лишь потому, что она не открылась своему источнику и не расцвела в свою собственную божественную истину и полноту, наполнив себя вселенским и бесконечным.

Таким образом, творение мира больше не иллюзия, случайный механизм, игра, без которой можно было обойтись, поток, не имеющий никакого результата. Это — сокровенный динамизм сознательной и живой Вечности.

 

This extreme opposition of view from the two poles of one Existence creates no fundamental difficulty for the seeker of the integral Yoga; for his whole experience has shown him the necessity of these double terms and their currents of Energy negative and positive in relation to each other, for the manifestation of what is within the one Existence.

For himself Personality and Impersonality have been the two wings of his spiritual ascension and he has the prevision that he will reach a height where their helpful interaction will pass into a fusion of their powers and disclose the integral Reality and release into action the original force of the Divine. Not only in the fundamental Aspects but in all the working of his sadhana he has felt their double truth and mutually complementary working.

An impersonal Presence has dominated from above or penetrated and occupied his nature; a Light descending has suffused his mind, life-power, the very cells of his body, illumined them with knowledge, revealed him to himself down to his most disguised and unsuspected movements, exposing, purifying, destroying or brilliantly changing all that belonged to the Ignorance.

A Force has poured into him in currents or like a sea, worked in his being and all its members, dissolved, new-made, reshaped, transfigured everywhere.

A Bliss has invaded him and shown that it can make suffering and sorrow impossible and turn pain itself into divine pleasure.

A Love without limits has joined him to all creatures or revealed to him a world of inseparable intimacy and unspeakable sweetness and beauty and begun to impose its law of perfection and its ecstasy even amidst the disharmony of terrestrial life.

A spiritual Truth and Right have convicted the good and evil of this world of imperfection or of falsehood and unveiled a supreme good and its clue of subtle harmony and its sublimation of action and feeling and knowledge.

But behind all these and in them he has felt a Divinity who is all these things, a Bringer of Light, a Guide and All-Knower, a Master of Force, a Giver of Bliss, Friend, Helper, Father, Mother, Playmate in the world-game, an absolute Master of his being, his soul's Beloved and Lover. All relations known to human personality are there in the soul's contact with the Divine; but they rise towards superhuman levels and compel him towards a divine nature.

 

1-04-31

 

Эта крайняя противоположность точек зрения, находящихся на двух полюсах единого Существования, не создает существенных трудностей для искателя интегральной Йоги. Потому что весь его опыт показал ему необходимость этих двойственных условий и стоящих за ними потоков Энергии, положительной и отрицательной по отношению друг к другу, для проявления того, что пребывает внутри единого Существования.

Для него Личность и Безличное становятся двумя крыльями его духовного взлёта, и у него есть предвидение, что он доберётся до  такой высоты, на которой их взаимно поддерживающее взаимодействие перейдет в слияние их энергий, раскроет интегральную Реальность и высвободит к деятельности изначальную силу Божественного. Не только в основных Аспектах, но и во всех работах своей Садханы он ощущает их двойную истину и взаимно дополняющую друг друга работу.

Безличное Присутствие уже получило влияние на его природу со своих высот, либо проникло внутрь и овладело ею. Нисходящий Свет залил его ум, жизненную энергию, каждую клетку его тела, озарил их знанием, открыл его себе самому сверху до низу, вплоть до его самых замаскированных и неожиданных для него самого движений его существа, выставляя их напоказ, очищая, уничтожая либо блестящим образом преображая всё, что составляет принадлежность Неведения.

Сила начала вливаться в него потоками или подобно морю, начала работать в его существе и во всех его членах, растворяя, заново создавая, изменяя и преобразовывая всё и везде.

Блаженство затопило его и показало, что оно может сделать страдание и горе невозможными, превратить саму боль в божественное удовольствие.

Любовь, не знающая границ, соединила его со всеми существами, или открыла ему мир неразделённой близости, невыразимой сладости и красоты, начала устанавливать свой закон совершенства и сопряжённый с ним экстаз даже посреди дисгармонии земной жизни.

Духовная Истина и Справедливость вынесли приговор добру и злу этого мира несовершенства и лжи и раскрыли высшее благо и ведущую к нему путеводную нить тонкой гармонии, присущее ему возвышение действия, чувства и знания.

Однако за всем этим и во всём этом он ощутил Божественность, которая и является этим всем — Носителем Света, Руководителем и Bсe-Знающим, Хозяином Силы, Дарителем Блаженства, Другом, Помощником, Отцом, Матерью, Партнёром во вселенской игре, абсолютным Хозяином его существа, Возлюбленным и Любовником его души. Все отношения, познанные человеческой личностью, присутствуют в контакте души с Божественным, но они поднимаются на сверхчеловеческие уровни и подчиняют его божественной природе.

 

It is an integral knowledge that is being sought, an integral force, a total amplitude of union with the All and Infinite behind existence. For the seeker of the integral Yoga no single experience, no one Divine Aspect,— however overwhelming to the human mind, sufficient for its capacity, easily accepted as the sole or the ultimate reality,— can figure as the exclusive truth of the Eternal.

For him the experience of the Divine Oneness carried to its extreme is more deeply embraced and amply fathomed by following out to the full the experience of the Divine Multiplicity. All that is true behind polytheism as well as behind monotheism falls within the scope of his seeking; but he passes beyond their superficial sense to human mind to grasp their mystic truth in the Divine.

He sees what is aimed at by the jarring sects and philosophies and accepts each facet of the Reality in its own place, but rejects their narrowness and errors and proceeds farther till he discovers the One Truth that binds them together.

The reproach of anthropomorphism and anthropolatry cannot deter him, — for he sees them to be prejudices of the ignorant and arrogant reasoning intelligence, the abstracting mind turning on itself in its own cramped circle.

If human relations as practised now by man are full of smallness and perversity and ignorance, yet are they disfigured shadows of something in the Divine and by turning them to the Divine he finds that of which they are shadow and brings it down for manifestation in life.

It is through the human exceeding itself and opening itself to a supreme plenitude that the Divine must manifest itself here, since that comes inevitably in the course and process of the spiritual evolution, and therefore he will not despise or blind himself to the Godhead because it is lodged in a human body, manushim tanum ashritam.

Beyond the limited human conception of God, he will pass to the one divine Eternal, but also he will meet him in the faces of the Gods, his cosmic personalities supporting the World-Play, detect him behind the mask of the Vibhutis, embodied World-Forces or human Leaders, reverence and obey him in the Gum, worship him in the Avatar.

This will be to him his exceeding good fortune if he can meet one who has realised or is becoming That which he seeks for and can by opening to it in this vessel of its manifestation himself realise it. For that is the most palpable sign of the growing fulfilment, the promise of the great mystery of the progressive Descent into Matter which is the secret sense of the material creation and the justification of terrestrial existence.

 

1-04-32

 

Искатель интегральной Йоги ищет именно интегральное знание, интегральную силу, весь диапазон единения со Всем и Бесконечным, стоящим за существованием. Для него ни одно отдельное переживание, ни отдельно взятый Аспект Божественного — каким бы он ни представлялся человеческому уму всеохватывающим, достаточным для его способности вмещения, легко признаваемым в качестве единственной или окончательной реальности — не может играть роль исключительной истины Вечного.

Для искателя интегральной Йоги переживание Божественного Единства, доведённое до высшего предела, глубже постигается и более широко воспринимается, когда он следует и доводит до высшей полноты переживание Божественного Многообразия. Всё, что есть истинного в политеизме, так же как и в монотеизме, попадает в область его поиска. Но он выходит за пределы поверхностного восприятия этого человеческим умом, чтобы завладеть их мистической истиной, которая — в Божественном.

Он видит, что является целью враждующих сект и философий, и принимает каждую грань Реальности на своём месте, но отвергает узость и ошибки этих сект и философий и идёт дальше, пока не находит ту Единую Истину, которая связывает их вместе.

Упреки в антропоморфизме и человеко-поклонстве не могут остановить его, потому что он видит в них предрассудки невежественного и самонадеянного рассуждающего интеллекта, абстрагирующего ума, который постоянно вращается в своём ограниченном круге.

Если человеческие отношения, возникающие сейчас между людьми, наполнены чем-то мелким, искажённым, полны невежества, то всё же они — искаженные тени чего-то присущего Божественному, и через обращение их к Божественному он находит то самое, тенью чего они являются, и спускает это вниз для проявления в жизни.

Именно через превосхождение человеком самого себя и через открытие им себя для высшего расцвета Божественное должно проявлять себя здесь. И так как это неизбежно приходит в процессе духовной эволюции, то человек не оставит Божество без внимания, не сделает себя слепым к Божеству, потому что оно живёт в человеческом теле,  манушим танум ашритам.

Выходя за пределы ограниченной человеческой идеи о Боге, он приходит к единому божественному Вечному, но в то же время он встретит его и в обликах Богов, его космических личностей, поддерживающих течение Вселенской Игры, и обнаружит его под маской Вибхуты, и в получивших тело вселенских Силах, или в Руководителях человечества, воздаст уважение и будет повиноваться ему в лице Гуру, и будет поклоняться ему в Аватаре.

Для него будет огромной удачей, если ему удастся встретить того, кто реализовал или становится Тем, что является предметом его поисков. Тогда он, открыв себя этому сосуду Его проявления, сможет Его познать. Потому что это наиболее ощутимый признак растущей полноты, обещание великой тайны возрастающего Нисхождения в Материю, что есть тайный смысл материального творенья и оправдание земной жизни.

 

Thus reveals himself to the seeker in the progress of the sacrifice the Lord of the sacrifice.

At any point this revelation can begin; in any aspect the Master of the Work can take up the work in him and more and more press upon him and it for the unfolding of his presence.

In time all the Aspects disclose themselves, separate, combine, fuse, are unified together. At the end there shines through it all the supreme integral Reality, unknowable to Mind which is part of the Ignorance, but knowable because self-aware in the light of a spiritual consciousness and a supramental knowledge.

 

1-04-33

 

Так Хозяин жертвы раскрывает себя искателю в процессе жертвоприношения.

Это раскрытие может начаться в любой момент. В любом аспекте Мастер Работы может начать делать работу внутри него, и всё сильнее и сильнее давить на него и на его работу чтобы раскрыть своё присутствие.

В конце концов все Аспекты обнаруживают себя, разъединённые, затем скомбинированные, перемешанные и, наконец, сливаются воедино. В конечном счёте через всё это начинает сиять высшая интегральная Реальность, непознаваемая для Ума, который — часть Неведения, но всё же — познаваемая, потому что она сознаёт саму себя в свете духовного сознания и сверхразумного знания.

 

 

 

 

*

 *    *

 

*

 *    *

 

 

 

This revelation of a highest Truth or a highest Being, Consciousness, Power, Bliss and Love, impersonal and personal at once and so taking up both sides of our own being, — since in us also is the ambiguous meeting of a Person and a mass of impersonal principles and forces, — is at once the first aim and the condition of the ultimate achievement of the sacrifice.

The achievement itself takes the shape of a union of our own existence with That which is thus made manifest to our vision and experience, and the union has a threefold character.

There is a union in spiritual essence, by identity; there is a union by the indwelling of our soul in this highest Being and Consciousness; there is a dynamic union of likeness or oneness of nature between That and our instrumental being here.

The first is the liberation from the Ignorance and identification with the Real and Eternal, moksha, sayujya, which is the characteristic aim of the Yoga of Knowledge.

The second, the dwelling of the soul with or in the Divine, samipya, salokya, is the intense hope of all Yoga of love and beatitude.

The third, identity in nature, likeness to the Divine, to be perfect as That is perfect, sadharmya, is the high intention of all Yoga of power and perfection or of divine works and service.

The combined completeness of the three together, founded here on a multiple Unity of the self-manifesting Divine, is the complete result of the integral Yoga, the goal of its triple Path and the fruit of its triple sacrifice.

 

1-04-34

 

Это обнаружение высшей Истины или высшего Существования, Сознания, Силы, Блаженства и Любви, безличных и личных одновременно и тем самым поднимающих обе стороны нашего собственного существования — потому что в нас тоже есть двойное сочетание Личности и массы безличных принципов и сил — одновременно и главная цель и условие высшего достижения жертвоприношения.

Это достижение само по себе принимает форму единения нашего существования с Тем, Кто таким образом проявляет себя для нашего видения и опыта, и это единение имеет тройной характер.

Возможно единение в духовной сущности, через отождествление.

Возможно единение через пребывание нашей души в этом высшем Существовании и Сознании.

Возможно динамическое единение через подобие или тождество природы Того и нашего, играющего роль инструмента, существа.

Первое есть освобождение от Неведения и отождествление с Реальным и Вечным, мокша, саюджья, что является характерной целью Йоги Знания.

Второе, обитание души с Божественным или в Божественном, самипья, салокья — напряженная надежда Йоги любви и блаженства.

Третье, тождественность в природе, подобие Божественному, стремление быть совершенным, как совершено Оно, садхармья, есть высокая цель всей Йоги силы и совершенства, или божественной работы и служения.

Объединённая полнота всех трёх, основанная на множественном Единстве самопроявляющегося Божества, есть законченный результат интегральной Йоги, цель её триединого Пути и плод её триединой жертвы.

 

A union by identity may be ours, a liberation and change of our substance of being into that supreme Spirit-substance, of our consciousness into that divine Consciousness, of our soul-state into that ecstasy of spiritual beatitude or that calm eternal bliss of existence.

A luminous indwelling in the Divine can be attained by us secure against any fall or exile into this lower consciousness of the darkness and the Ignorance, the soul ranging freely and firmly in its own natural world of light and joy and freedom and oneness.

And since this is not merely to be attained in some other existence beyond but pursued and discovered here also, it can only be by a descent, by a bringing down of the Divine Truth, by the establishment here of the soul's native world of light, joy, freedom, oneness.

A union of our instrumental being no less than of our soul and spirit must change our imperfect nature into the very likeness and image of Divine Nature; it must put off the blind, marred, mutilated, discordant movements of the Ignorance and put on the inherence of that light, peace, bliss, harmony, universality, mastery, purity, perfection; it must convert itself into a receptacle of divine knowledge, an instrument of divine Will-Power and Force of Being, a channel of divine Love, Joy and Beauty.

This is the transformation to be effected, an integral transformation of all that we now are or seem to be, by the joining —Yoga — of the finite being in Time with the Eternal and Infinite.

 

1-04-35

 

Мы можем достичь единение через отождествление, через освобождение и превращение нашей субстанции бытия в высшую субстанцию Духа, нашего сознания в это божественное Сознание, состояния нашей души в экстаз духовного блаженства или в покой вечного блаженства существования.

Мы может достичь светлого существования в Божественном, свободного от возможности какого-либо падения или изгнания в область низшего сознания, принадлежащего тьме и Неведению, состояния, когда душа свободно и надёжно входит в свой собственный естественный мир света, радости, свободы и единства.

И поскольку этого нужно достичь не просто в каком-то другом, запредельном существовании, но пытаться найти и открыть прямо здесь, оно может произойти лишь в результате нисхождения, привнесения сюда вниз Божественной Истины, установления здесь присущего душе мира света, радости, свободы и единства.

Единение с высшим нашего инструментального существа, не в меньшей степени, чем единение с высшим нашей души и духа, должно превратить нашу несовершенную природу в истинное подобие и образ Божественной Природы.

Наше нынешнее существо должно сбросить с себя слепые, искажённые, уродливые и диссонирующие действия Неведения и облачиться в присущее ему одеяние света, мира, блаженства, гармонии, универсальности, власти, чистоты и совершенства.

Оно должно превратить себя во вместилище божественного Знания, в инструмент божественной Воли-Энергии и Силы Бытия, в канал божественной Любви, Радости и Красоты.

Вот то изменение, которое должно быть сделано, интегральное изменение всего, чем мы сегодня являемся или кажемся, при помощи единения — Йоги — конечного существования во Времени с Вечным и Бесконечным.

 

All this difficult result can become possible only if there is an immense conversion, a total reversal of our consciousness, a supernormal entire transfiguration of the nature.

There must be an ascension of the whole being, an ascension of spirit chained here and trammelled by its instruments and its environment to sheer Spirit free above, an ascension of soul towards some blissful Super-soul, an ascension of mind towards some luminous Supermind, an ascension of life towards some vast Super-life, an ascension of our very physicality to join its origin in some pure and plastic spirit-substance.

And this cannot be a single swift upsoaring but, like the ascent of the sacrifice described in the Veda, a climbing from peak to peak in which from each summit one looks up to the much more that has still to be done.

At the same time there must be a descent too to affirm below what we have gained above: on each height we conquer we have to turn to bring down its power and its illumination into the lower mortal movement; the discovery of the Light for ever radiant on high must correspond with the release of the same Light secret below in every part down to the deepest caves of subconscient Nature.

And this pilgrimage of ascension and this descent for the labour of transformation must be inevitably a battle, a long war with ourselves and with opposing forces around us which, while it lasts, may well seem interminable.

For all our old obscure and ignorant nature will contend repeatedly and obstinately with the transforming Influence, supported in its lagging unwillingness or its stark resistance by most of the established forces of environing universal Nature; the powers and principalities and the ruling beings of the Ignorance will not easily give up their empire.

 

1-04-36

 

Весь этот непростой результат может стать возможен только, если происходит огромный переход, тотальный поворот нашего сознания, сверхнормальное полное преобразование природы.

Должно произойти возвышение всего существа, возвышение духа, скованного здесь цепями и уловленного сетью своих инструментов и своего окружения, к абсолютному свободному Духу наверху, возвышение души до некой блаженной Сверхдуши, возвышение ума до уровня некоего озарённого Сверхразума, возвышение жизни до уровня некой широкой Сверхжизни, возвышение самой нашей телесности с тем, чтобы она соединилась со своим источником в некой чистой и пластичной субстанции духа.

И это не может быть одиночным быстрым воспарением, но подобно вознесению жертвы, описанному в Ведах, это восхождение от вершины к вершине, когда находясь на одной из вершин, восходящий обращает взгляд к гораздо большим высотам, которые ещё предстоит одолеть.

В то же самое время должен также происходить и спуск, для того, чтобы закрепить внизу то, что мы уже приобрели наверху. С каждой из высот, которые мы завоевываем, мы должны повернуться и принести вниз эту силу и озарение в более низшее смертное движение. Открытие Света, вечно сияющего в высоте, должно соответствовать высвобождению того же самого Света, скрытого внизу в каждой части, вплоть до самых глубоких пещер подсознательной Природы.

И это странствие восхождения, и этот спуск для работы преобразования должны неизбежно стать битвой, длительной войной с самим собой и с противоборствующими силами вокруг нас, которая, пока она длится, вполне может показаться бесконечной.

Потому что вся наша старая, затемнённая и невежественная природа будет настойчиво и упорно бороться с преобразующим Влиянием, получая поддержку в своём медлительном безволии или в своем косном сопротивлении от большинства установившихся сил окружающей Природы вселенной. Силы, начала и господствующие существа Неведения не сдадут свою империю без сопротивления.

 

At first there may have to be a prolonged, often tedious and painful period of preparation and purification of all our being till it is ready and fit for an opening to a greater Truth and Light or to the Divine Influence and Presence.

Even when centrally fitted, prepared, open already, it will still be long before all our movements of mind, life and body, all the multiple and conflicting members and elements of our personality consent or, consenting, are able to bear the difficult and exacting process of the transformation.

And hardest of all, even if all in us is willing, is the struggle we shall have to carry through against the universal forces attached to the present unstable creation when we seek to make the final supramental conversion and reversal of consciousness by which the Divine Truth must be established in us in its plenitude and not merely what they would more readily permit, an illumined Ignorance.

 

1-04-37

 

Сначала может быть долгий, часто утомительный и болезненный период подготовки и очищения всего нашего существа до тех пор, пока оно не будет готово и пригодно для раскрытия более великой Истине и Свету или Божественному Влиянию и Присутствию.

Даже если оно в основном соответствует, готово и уже открыто, то будет длительный период, пока все движения нашего ума, жизни и тела, все многочисленные и противоречивые члены и элементы нашей личности согласятся или, дав согласие, будут способны перенести трудный и напряжённый процесс изменения.

И труднее всего — даже если всё в нас желает этого — это та борьба, которую мы должны будем вести против сил вселенной, привязанных к нынешнему неустойчивому творению, когда мы будем стремиться осуществить заключительное сверхразумное преобразование и полное изменение сознания, через которое в нас во всей своей полноте должна установиться Божественная Истина, а не просто то просветлённое Невежество, которое они с гораздо большей готовностью допустили бы.

 

It is for this that a surrender and submission to That which is beyond us enabling the full and free working of its Power is indispensable.

As that self-giving progresses, the work of the sacrifice becomes easier and more powerful and the prevention of the opposing Forces loses much of its strength, impulsion and substance.

Two inner changes help most to convert what now seems difficult or impracticable into a thing possible and even sure.

There takes place a coming to the front of some secret inmost soul within which was veiled by the restless activity of the mind, by the turbulence of our vital impulses and by the obscurity of the physical consciousness, the three powers which in their confused combination we now call our self.

There will come about as a result a less impeded growth of a Divine Presence at the centre with its liberating Light and effective Force and an irradiation of it into all the conscious and subconscious ranges of our nature.

These are the two signs, one marking our completed conversion and consecration to the great Quest, the other the final acceptance by the Divine of our sacrifice.

 

1-04-38

 

Именно для того, чтобы сдача и подчинение Тому, что находится за пределами нас оказалась возможной, необходима полноценная и свободная работа его Силы.

По мере того, как эта самоотдача развивается, работа жертвоприношения становится всё более лёгкой и более действенной, а препятствия от противостоящих Сил, теряют большую часть своей силы, импульса и содержания.

Две внутренние перемены больше всего помогают превращению того, что ныне кажется трудным или неосуществимым, в что-то вполне возможное и даже очевидное.

Возможен выход на поверхность некой тайной сокровенной внутренней души, которая была скрыта беспокойной активностью ума, бурным движением импульсов жизни и затемнённостью материального сознания.

Возможен выход тех трёх сил, запутанную комбинацию которых мы зовём своим "я" в настоящее время.

В результате это может привести к большему росту Божественного Присутствия в центре нашего существа с его освобождающим Светом и действенной Силой, своим блеском озаряющего все сознательные и подсознательные области нашей природы.

Это — два признака. Один указывает на наше полное обращение и посвящение великому Поиску, другой — на окончательное принятие Божественным нашей жертвы.

 

 


Chapter V
The Ascent of the Sacrifice — 1

 

Глава V           
Вознесение Жертвы — 1

 

 

 

The Works Of Knowledge — The Psychic Being

 

Работы Знания — Психическое Сушество

 

 

 

This then is in its foundations the integral knowledge of the Supreme and Infinite to whom we offer our sacrifice, and this the nature of the sacrifice itself in its triple character, — a sacrifice of works, a sacrifice of love and adoration, a sacrifice of knowledge.

For even when we speak of the sacrifice of works by itself, we do not mean the offering only of our outward acts, but of all that is active and dynamic in us; our internal movements no less than our external doings are to be consecrated on the one altar.

The inner heart of all work that is made into a sacrifice is a labour of self-discipline and self-perfection by which we can hope to become conscious and luminous with a Light from above poured into all our movements of mind, heart, will, sense, life and body.

An increasing light of divine Consciousness will make us close in soul and one by identity in our inmost being and spiritual substance with the Master of the world-sacrifice, — the supreme object of existence proposed by the ancient Vedanta; but also it will tend to make us one in our becoming by resemblance to the Divine in our nature, the mystic sense of the symbol of sacrifice in the sealed speech of the seers of the Veda.

 

1-05-01

 

Таково в своих основах интегральное знание Высшего и Бесконечного, которому мы предлагаем нашу жертву, и такова природа этой жертвы самой по себе, в своём тройном характере — жертва работ, жертва любви и обожания, жертва знания.

Потому что даже когда мы говорим о жертве работ как таковой, мы подразумеваем предложение не только наших внешних действий, но и всего того, что есть в нас активного и динамичного. Наши внутренние движения не менее, чем внешние дела тоже нужно положить на один алтарь.

Внутреннее сердце всякой работы, которая приносится в жертву, это труд самодисциплины и самосовершенствования, с помощью которых мы можем надеяться стать сознательными и озарёнными Светом, который льётся сверху во все наши движения ума, сердца, воли, чувств, жизни и тела.

Растущий свет божественного Сознания сделает нас ближе в душе и объединит через отождествление в нашем самом сокровенном существе и духовной субстанции с Хозяином жертвы мира — высшим объектом существования, предложенным древней Ведантой. Но это также будет стремиться сделать нас в нашем становлении едиными с Божественным через сходство в нашей природе, и таков мистический смысл символа жертвы в иносказательной речи провидцев Вед.

 

But if this is to be the character of the rapid evolution from a mental to a spiritual being contemplated by the integral Yoga, a question arises full of many perplexities but of great dynamic importance. How are we to deal with life and works as they now are, with the activities proper to our still unchanged human nature?

An ascension towards a greater consciousness, an occupation of our mind, life and body by its powers has been accepted as the outstanding object of the Yoga: but still life here, not some other life elsewhere, is proposed as the immediate field of the action of the Spirit, — a transformation, not an annihilation of our instrumental being and nature.

What then becomes of the present activities of our being, activities of the mind turned towards knowledge and the expression of knowledge, activities of our emotional and sensational parts, activities of outward conduct, creation, production, the will turned towards mastery over men, things, life, the world, the forces of Nature?

Are they to be abandoned and to be replaced by some other way of living in which a spiritualised consciousness can find its true expression and figure? Are they to be maintained as they are in their outward appearance, but transformed by an inner spirit in the act or enlarged in scope and liberated into new forms by a reversal of consciousness such as was seen on earth when man took up the vital activities of the animal to mentalise and extend and transfigure them by the infusion of reason, thinking will, refined emotions, an organised intelligence?

Or is there to be an abandonment in part, a preservation only of such of them as can bear a spiritual change and, for the rest, the creation of a new life expressive, in its form no less than in its inspiration and motive-force, of the unity, wideness, peace, joy and harmony of the liberated spirit?

It is this problem most of all that has exercised most the minds of those who have tried to trace the paths that lead from the human to the Divine in the long journey of the Yoga.

 

1-05-02

 

Но, если таким должен быть характер быстрой эволюции от ментального к духовному существу, предполагаемый интегральной Йогой, то возникает вопрос, полный многочисленных затруднений, хотя и большой динамической важности. Как нам быть, имея дело с жизнью и работой в том виде, какими они есть сейчас — с деятельностью, свойственной для нашей ещё не изменившейся человеческой природы?

Восхождение к более великому сознанию, овладение нашими умом, жизнью и телом благодаря использованию его сил было принято в качестве выдающейся цели Йоги. И всё же жизнь здесь, а не какая-либо другая жизнь где-то ещё, предлагается как конкретная область действия Духа — для преобразования, а не аннигиляции нашего инструментального существа и природы.

Чем тогда станет теперешняя деятельность нашего существа, активность ума, обращённого к знанию и выражению знания, активность наших эмоциональной и чувственной частей, действия внешнего поведения, творчества, производства, чем станет воля, повёрнутая к господству над людьми, вещами, жизнью, миром, силами Природы?

Будут ли они отброшены и заменены каким-то иным способом жизни, в котором одухотворённое сознание сможет найти своё истинное выражение и образ? Будут ли они сохранены в своих внешних проявлениях, но преобразованы внутренним духом в действии, или они будут увеличены в масштабе и освобождены в новые формы за счёт радикального поворота сознания, как это произошло на земле, когда человек принял витальную деятельность животного чтобы её пропитать ментальными энергиями, расширить и преобразовать, вливая рассудок, волю мысли, очищенные эмоции и организованный интеллект?

Или часть их будет отброшена, а сохранится только то, что сможет перенести духовное изменение и, под конец, перенести сотворение новой, в её формах не менее, чем в её устремлении и движущей силе, жизни единства, широты, покоя, радости, и гармонии освобождённого духа?

Вот проблема, которая больше других занимала, умы тех, кто пытался идти по путям, ведущим от человека к Божественному в долгом путешествии Йоги.

 

Every kind of solution has been offered from the entire abandonment of works and life, so far as that is physically possible, to the acceptance of life as it is but with a new spirit animating and uplifting its movements, in appearance the same as they were but changed in the spirit behind them and therefore in their inner significance.

The extreme solution insisted on by the world-shunning ascetic or the inward-turned ecstatical and self-oblivious mystic is evidently foreign to the purpose of an integral Yoga; for if we are to realise the Divine in the world, it cannot be done by leaving aside the world-action and action itself altogether.

At a less high pitch it was laid down by the religious mind in ancient times that one should keep only such actions as are in their nature part of the seeking, service or cult of the Divine and such others as are attached to these or, in addition, those that are indispensable to the ordinary setting of life but done in a religious spirit and according to the injunctions of traditional religion and Scripture.

But this is too formalist a rule for the fulfilment of the free spirit in works, and it is besides professedly no more than a provisional solution for tiding over the transition from life in the world to a life in the Beyond which still remains the sole ultimate purpose.

An integral Yoga must lean rather to the catholic injunction of the Gita that even the liberated soul, living in the Truth, should still do all the works of life so that the plan of the universal evolution under a secret divine leading may not languish or suffer.

But if all works are to be done with the same forms and on the same lines as they are now done in the Ignorance, our gain is only inward and our life in danger of becoming the dubious and ambiguous formula of an inner Light doing the works of an outer Twilight, the perfect Spirit expressing itself in a mould of imperfection foreign to its own divine nature.

If no better can be done for a time, — and during a long period of transition something like this does inevitably happen, — then so it must remain till things are ready and the spirit within is powerful enough to impose its own forms on the life of the body and the world outside; but this can be accepted only as a transitional stage and not as our soul's ideal or the ultimate goal of the passage.

 

1-05-03

 

Предлагались самые разные решения — начиная с полного отказа от работы и жизни, насколько это физически возможно, до принятия жизни такой, как она есть, но с новым духом, оживляющим и поднимающим её движения, внешне такие же, как они были, но изменённые в духе, стоящем за ними, и потому изменённые и в своём внутреннем смысле.

Крайнее решение, на котором настаивает отворачивающийся от мира аскетический, или же обращенный во внутрь экстатический и самоотрицающий мистик, чуждо целям интегральной Йоги. Потому что, если мы хотим реализовать Божественное в мире, то мы не сможем этого сделать, оставив деятельность в этом мире и, саму деятельность как таковую.

В не слишком возвышенной трактовке это было закреплено религиозным умом в древние времена, что человек должен придерживаться только той деятельности, которая по своей природе является поиском, служением или культом Божественного, а также тех действий, которые имеют к этому непосредственное отношение, и, кроме того, тех, что совершенно необходимы для обычного поддержания жизни, но должны совершаться в религиозном духе и согласно предписаниям традиционной религии и Писанию.

Но это слишком формальное правило для реализации свободного духа в работе, и, кроме того, явно не более чем временное решение для преодоления перехода от жизни в миру к жизни в Запредельном, которая всё еще остается единственной основной целью.

Интегральная Йога должна скорее склониться к всеобъемлющему указанию Гиты, что даже, освобождённой душе, живущей в Истине, всё же следует выполнять работы жизни, чтобы план эволюции вселенной под тайным божественным руководством не мог ослабнуть или пострадать.

Но если все дела будут совершаться в тех же формах и в том же направлении, как это происходит сейчас, в Невежестве, то наше достижение останется только внутренним, а наша жизнь угрожает превратиться в сомнительную и двусмысленную формулу внутреннего Света, выполняющего работу внешних Сумерек, и станет совершенным Духом, выражающим себя в несовершенной форме, чуждой его божественной природе.

Если в течение некоторого времени ничего лучшего не может быть сделано — а на протяжении длительного переходного периода нечто подобное неизбежно случается — тогда это должно оставаться до тех пор, пока вещи не станут готовыми, а дух внутри достаточно сильным, чтобы придать свои собственные формы жизни тела и внешнего мира. Но это может быть допущено только как промежуточная ступень, а не в качестве идеала нашей души или основной цели пути.

 

For the same reason the ethical solution is insufficient; for an ethical rule merely puts a bit in the mouth of the wild horses of Nature and exercises over them a difficult and partial control, but it has no power to transform Nature so that she may move in a secure freedom fulfilling the intuitions that proceed from a divine self-knowledge.

At best its method is to lay down limits, to coerce the devil, to put the wall of a relative and very doubtful safety around us. This or some similar device of self-protection may be necessary for a time whether in ordinary life or in Yoga; but in Yoga it can only be the mark of a transition.

A fundamental transformation and a pure wideness of spiritual life are the aim before us and, if we are to reach it, we must find a deeper solution, a surer supra-ethical dynamic principle.

To be spiritual within, ethical in the outside life, this is the ordinary religious solution, but it is a compromise; the spiritualisation of both the inward being and the outward life and not a compromise between life and the spirit is the goal of which we are the seekers.

Nor can the human confusion of values which obliterates the distinction between spiritual and moral and even claims that the moral is the only true spiritual element in our nature be of any use to us; for ethics is a mental control and the limited erring mind is not and cannot be the free and everluminous Spirit.

It is equally impossible to accept the gospel that makes life the one aim, takes its elements fundamentally as they are and only calls in a half-spiritual or pseudo-spiritual light to flush and embellish it.

Inadequate too is the very frequent attempt at a misalliance between the vital and the spiritual, a mystic experience within with an aestheticised intellectual and sensuous Paganism or exalted hedonism outside leaning upon it and satisfying itself in the glow of a spiritual sanction; for this too is a precarious and never successful compromise and it is as far from the divine Truth and its integrality as the puritanic opposite.

These are all stumbling solutions of the fallible human mind groping for a transaction between the high spiritual summits and the lower pitch of the ordinary mind-motives and life-motives. Whatever partial truth may be hidden behind them, that truth can only be accepted when it has been raised to the spiritual level, tested in the supreme Truth-Consciousness and extricated from the soil and error of the Ignorance.

 

1-05-04

 

По той же причине не достаточно этическое решение. Потому что этические правила просто выполняют роль удил во рту диких лошадей Природы, осуществляют над ними трудный и частичный контроль, но они не имеют силы для преобразования Природы так, чтобы она могла двигаться полностью свободно, осуществляя указания интуиции, которые идут из божественного самознания.

В лучшем случае этический метод годен для того, чтобы установить некоторые рамки, подавить в себе дьявола, воздвигнуть вокруг себя стену относительной и весьма сомнительной безопасности. Этот или некий подобный механизм самозащиты может быть необходимым какое-то время как в обыденной жизни, так и в Йоге. Но в Йоге он может быть только этапом в процессе перехода.

Нашей целью является фундаментальная трансформация и чистая широта духовной жизни и, если нам суждено достичь этого, мы должны найти более глубокое решение, более надёжный сверхэтический динамический принцип.

Быть духовным внутри, этичным во внешней жизни — это обычное религиозное решение, но оно компромисс.

Одухотворение внутреннего бытия и внешней жизни, а не компромисс между жизнью и духом — вот та цель, которую мы ищем.

Не может человеческая путаница ценностей, которая стирает различие между духовным и моральным и даже провозглашает, что мораль — единственный настоящий духовный элемент в нашей природе, быть чем-то нам полезной. Этика есть ментальный контроль, а ограниченный ошибающийся ум не является и не может быть свободным и вечно сияющим Духом.

Равно невозможно принять доктрину, провозглашающую жизнь единственной целью, принимающую её элементы такими, как они есть, за основные жизненные принципы, и призывая полудуховный или псевдодуховный свет только с целью их подчистки и приукрашения.

Неадекватными также являются весьма частые попытки мезальянса между витальным и духовным, между внутренним мистическим опытом и внешним эстетизированным интеллектуальным и чувственным Язычеством или экзальтированным гедонизмом, опирающимся на него и удовлетворяющим себя при свете духовной санкции. Потому что это также является опасным и никогда не имеющим успеха компромиссом, и столь же далеко от божественной Истины и её интегральности, как и противоположный пуританизм.

Всё это спотыкающиеся решения неустойчивого человеческого ума, пытающегося нащупать возможность сделки между высокими духовными вершинами и низким уровнем обыденных мотивов ума или жизни. Какая бы частичная истина не скрывалась за ними, она может быть принята только тогда, когда она поднята до духовного уровня, испытана высшим Сознанием Истины и отделена от грязи и ошибок Невежества.

 

In sum, it may be safely affirmed that no solution offered can be anything but provisional until a supramental Truth-Consciousness is reached by which the appearances of things are put in their place and their essence revealed and that in them which derives straight from the spiritual essence.

In the meanwhile our only safety is to find a guiding law of spiritual experience — or else to liberate a light within that can lead us on the way until that greater direct Truth-Consciousness is reached above us or born within us.

For all else in us that is only outward, all that is not a spiritual sense or seeing, the constructions, representations or conclusions of the intellect, the suggestions or instigations of the Life-force, the positive necessities of physical things are sometimes half-lights, sometimes false lights that can at best only serve for a while or serve a little and for the rest either detain or confuse us.

The guiding law of spiritual experience can only come by an opening of human consciousness to the Divine Consciousness; there must be the power to receive in us the working and command and dynamic presence of the Divine Shakti and surrender ourselves to her control; it is that surrender and that control which bring the guidance.

But the surrender is not sure, there is no absolute certitude of the guidance so long as we are besieged by mind formations and life impulses and instigations of ego which may easily betray us into the hands of a false experience. This danger can only be countered by the opening of a now nine-tenths concealed inmost soul or psychic being that is already there but not commonly active within us.

That is the inner light we must liberate; for the light of this inmost soul is our one sure illumination so long as we walk still amidst the siege of the Ignorance and the Truth-Consciousness has not taken up the entire control of our Godward endeavour.

The working of the Divine Force in us under the conditions of the transition and the light of the psychic being turning us always towards a conscious and seeing obedience to that higher impulsion and away from the demands and instigations of the Forces of the Ignorance, these between them create an ever progressive inner law of our action which continues till the spiritual and supramental can be established in our nature.

In the transition there may well be a period in which we take up all life and action and offer them to the Divine for purification, change and deliverance of the truth within them, another period in which we draw back and build a spiritual wall around us admitting through its gates only such activities as consent to undergo the law of the spiritual transformation, a third in which a free and all-embracing action, but with new forms fit for the utter truth of the Spirit, can again be made possible.

These things, however, will be decided by no mental rule but in the light of the soul within us and by the ordaining force and progressive guidance of the Divine Power that secretly or overtly first impels, then begins clearly to control and order and finally takes up the whole burden of the Yoga.

 

1-05-05

 

Суммируя, можно уверенно сказать, что любое предложенное решение может быть только временным до тех пор, пока не будет достигнуто супраментальное Сознание-Истина, которое ставит на свои места все феномены вещей, раскрывает их сущности и то в них, что прямо происходит из их духовной сути.

Сейчас же единственно надёжное для нас — найти направляющий закон духовного опыта, или освободить свет внутри, который может вести нас по пути до тех пор, пока не будет достигнуто более непосредственное Сознание-Истина, или выше нас или внутри нас.

Потому что всё остальное в нас, что является лишь внешним, всё, что не есть духовное чувство или видение — конструкции, представления или заключения интеллекта, предположения или побуждения силы Жизни, положительные необходимости физических вещей — является иногда полусветом, иногда ложным светом, который в лучшем случае может служить некоторое время, а в остальном либо задерживает, либо запутывает нас.

Направляющий закон духовного опыта может придти только с открытием человеческого сознания Божественному Сознанию. В нас должна быть сила принять работающее руководящее динамическое присутствие Божественной Шакти и отдать себя под её управление. Именно эта отдача и это управление принесут руководство.

Но эта сдача не надежна, и нет абсолютной уверенности в руководстве до тех пор, пока нас осаждают формации ума, импульсы жизни и побуждения эго, которые могут легко предать нас в руки ложного переживания.

Эту опасность можно убрать только открытием скрытой сейчас на девять десятых своих частей внутренней души, или психического существа, которое уже присутствует, но недостаточно активно внутри нас.

То есть, мы должны освободить внутренний свет. Потому что свет этой внутренней души — наше единственное надёжное освещение, пока мы движемся ещё среди осады Невежества и Сознание Истины ещё не получило полный контроль над нашим направленным к Божественному устремлением.

Работа Божественной Силы внутри нас в условиях перехода и свет психического существа всегда направляют нас в сторону сознательного и видящего повиновения тому высшему импульсу и уводят от требований и побуждений Сил Невежества, и, находясь в их окружении, создают постоянно развивающийся внутренний закон нашего действия, который длится до тех пор, пока духовное и супраментальное не утвердится в нашей природе.

В процессе перехода вполне может быть период, когда мы берём всю жизнь и все действия и предлагаем их Божественному для очищения, изменения и привнесения в них истины, или другой период, когда мы отходим назад и воздвигаем духовную стену вокруг нас, пропуская через её ворота только те действия, которые согласны подвергнуться закону духовной трансформации, и третий, когда свободное и всеохватывающее действие, но с новыми формами, подходящими для абсолютной истины Духа, может быть вновь сделано возможным.

Всё это, однако, будет решено не ментальным правилом, но в свете души внутри нас и предопределяющей силой и последовательным руководством Божественной Силы, которая тайно или явно сначала побуждает, а затем начинает ясно управлять и приказывать, а в конце концов берёт на себя всю тяжесть Йоги.

 

In accordance with the triple character of the sacrifice we may divide works too into a triple order, the works of Knowledge, the works of Love, the works of the Will-in-Life, and see how this more plastic spiritual rule applies to each province and effects the transition from the lower to the higher nature.

 

1-05-06

 

В соответствии с тройным характером жертвы мы можем разделить работу также в тройном порядке — работу Знания, работу Любви и работу Воли-в-Жизни и посмотреть, как это более пластичное духовное правило применяется к каждой области и влияет на переход от низшей к высшей природе.

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

It is natural from the point of view of the Yoga to divide into two categories the activities of the human mind in its pursuit of knowledge.

There is the supreme supra-intellectual knowledge which concentrates itself on the discovery of the One and Infinite in its transcendence or tries to penetrate by intuition, contemplation, direct inner contact into the ultimate truths behind the appearances of Nature; there is the lower science which diffuses itself in an outward knowledge of phenomena, the disguises of the One and Infinite as it appears to us in and through the more exterior forms of the world-manifestation around us.

These two, an upper and a lower hemisphere, in the form of them constructed or conceived by men within the mind's ignorant limits, have even there separated themselves, as they developed, with some sharpness...

Philosophy, sometimes spiritual or at least intuitive, sometimes abstract and intellectual, sometimes intellectualising spiritual experience or supporting with a logical apparatus the discoveries of the spirit, has claimed always to take the fixation of ultimate Truth as its province.

But even when it did not separate itself on rarefied metaphysical heights from the knowledge that belongs to the practical world and the pursuit of ephemeral objects, intellectual Philosophy by its habit of abstraction has seldom been a power for life. It has been sometimes powerful for high speculation, pursuing mental Truth for its own sake without any ulterior utility or object, sometimes for a subtle gymnastic of the mind in a mistily bright cloud-land of words and ideas, but it has walked or acrobatised far from the more tangible realities of existence.

Ancient Philosophy in Europe was more dynamic, but only for the few; in India in its more spiritualised forms, it strongly influenced but without transforming the life of the race...

Religion did not attempt, like Philosophy, to live alone on the heights; its aim was rather to take hold of man's parts of life even more than his parts of mind and draw them Godwards; it professed to build a bridge between spiritual Truth and the vital and material existence; it strove to subordinate and reconcile the lower to the higher, make life serviceable to God, Earth obedient to Heaven.

It has to be admitted that too often this necessary effort had the opposite result of making Heaven a sanction for Earth's desires; for continually the religious idea has been turned into an excuse for the worship and service of the human ego.

Religion, leaving constantly its little shining core of spiritual experience, has lost itself in the obscure mass of its ever extending ambiguous compromises with life: in attempting to satisfy the thinking mind, it more often succeeded in oppressing or fettering it with a mass of theological dogmas; while seeking to net the human heart, it fell itself into pits of pietistic emotionalism and sensationalism; in the act of annexing the vital nature of man to dominate it, it grew itself vitiated and fell a prey to all the fanaticism, homicidal fury, savage or harsh turn for oppression, pullulating falsehood, obstinate attachment to ignorance to which that vital nature is prone; its desire to draw the physical in man towards God betrayed it into chaining itself to ecclesiastic mechanism, hollow ceremony and lifeless ritual.

The corruption of the best produced the worst by that strange chemistry of the power of life which generates evil out of good even as it can also generate good out of evil.

At the same time in a vain effort at self-defence against this downward gravitation, Religion was driven to cut existence into two by a division of knowledge, works, art, life itself into two opposite categories, the spiritual and the worldly, religious and mundane, sacred and profane; but this' defensive distinction itself became conventional and artificial and aggravated rather than healed the disease....

On the other side, Science and Art and the knowledge of life, although at first they served or lived in the shadow of Religion, ended by emancipating themselves, became estranged or hostile, or have even recoiled with indifference, contempt or scepticism from what seem to them the cold, barren and distant or unsubstantial and illusory heights of unreality to which metaphysical Philosophy and Religion aspire.

For a time the divorce has been as complete as the one-sided intolerance of the human mind could make it and threatened even to end in a complete extinction of all attempt at a higher or a more spiritual knowledge.

Yet even in the earthward life a higher knowledge is indeed the one thing that is throughout needful, and without it the lower sciences and pursuits, however fruitful, however rich, free, miraculous in the abundance of their results, become easily a sacrifice offered without due order and to false gods; corrupting, hardening in the end the heart of man, limiting his mind's horizons, they confine in a stony material imprisonment or lead to a final baffling incertitude and disillusionment. A sterile agnosticism awaits us above the brilliant phosphorescence of a half-knowledge that is still the Ignorance.

 

1-05-07

 

С точки зрения Йоги естественно делить деятельность человеческого ума в его поисках знания на две категории.

Есть высшее сверх-интеллектуальное знание, которое сосредотачивается на открытии Единого и Бесконечного в его трансцендентности или пытается проникнуть при помощи интуиции, размышления, прямого внутреннего контакта в предельные истины, стоящие за феноменами Природы.

Есть низшая наука, которая распыляет себя на внешнее знание феноменов, личин Единого и Бесконечного, в которых он является нам в более внешних формах проявления мира вокруг нас.

Эти две формы знания, высшая и низшая полусферы, в форме, сконструированной или понятой людьми в невежественных пределах их ума, даже здесь сами разделились в процессе своего развития, и достаточно резко…

Философия, иногда духовная или хотя бы интуитивная, иногда абстрактная и интеллектуальная, иногда интеллектуализирующая духовный опыт или поддерживающая логическим аппаратом открытия духа, всегда утверждает, что её область — установление предельной Истины.

Но даже когда она не отделяла себя на разреженных метафизических высотах от знания, принадлежащего практическому миру и преследующего эфемерные объекты, интеллектуальная Философия из-за своей привычки к абстракции редко была силой, применимой в жизни. Иногда она была сильна для высоких рассуждений, преследовавших ментальную Истину ради неё самой, без какого-либо дальнейшего применения или цели, иногда для тонкой гимнастики ума в туманно-яркой облачной стране слов и идей, но она ходила и занималась акробатикой вдалеке от более ощутимых фактов существования.

Древняя Философия в Европе была более динамичной, но только для немногих. В Индии, в более одухотворённых формах, её влияние было сильным, но приводило к существенным изменениям жизни расы...

Религия не пыталась, подобно философии, жить в одиночестве на вершинах. Её задачей скорее было завладеть витальными частями человека, нежели даже ментальными, и продвинуть их в направлении Бога. Она претендовала на то, что ей удалось построить мост между духовной Истиной и витальным и материальным существованием. Она прилагала усилия, чтобы подчинить и примирить низшее с высшим, сделать жизнь приспособленной к служению Богу, Землю покорной Небесам.

Должно признать, что слишком часто это необходимое усилие приводило к противоположному результату, делая Небеса инстанцией, санкционирующей желания Земли. Потому что религиозную идею постоянно превращали в предлог для поклонения и служения человеческому эго.

Религия, постепенно утрачивая своё небольшое сверкающее ядро духовного опыта, потеряла себя в неясной массе своих всё время расширяющихся двусмысленных компромиссов с жизнью.

Пытаясь удовлетворить мыслящий ум, ей чаще удавалось подавлять или сковывать его массой теологических догм.

Пытаясь уловить в свои сети человеческое сердце, она сама попадала в ловушки ханжеской эмоциональности и чувственности.

Прибирая к рукам витальную природу человека с тем, чтобы господствовать над ней, она сама развратилась и стала добычей фанатизма, смертоносной ярости, свирепого и грубого подавления, прорастающей фальши, упрямой приверженности невежеству, к которым склонна витальная природа.

Её желание обратить физическое в человеке к Богу предало её и приковало к экклезиастическому механизму, пустой церемонии и безжизненному ритуалу.

Искажение наилучшего произвело наихудшее с помощью той самой странной алхимии силы жизни, которая генерирует зло из добра, хотя может генерировать и добро из зла.

В то же самое время в бесполезной попытке самозащиты против этого тяготения вниз, Религия была приведена к тому, чтобы расколоть бытие надвое путем разделения знания, работы, искусства, самой жизни на две противоположные категории, духовную и мирскую, религиозную и светскую, священную и нечестивую. Но это оборонительное разделение само стало условным и искусственным, и скорей утяжелило, нежели вылечило болезнь...

С другой стороны, Наука, Искусство и знание жизни, хотя вначале они служили или жили в тени Религии, пришли к освобождению себя от ограничений, стали отчуждёнными или враждебными, или даже отступили с безразличием, презрением или скептицизмом от того, что казалось им холодными, бесплодными и далёкими или несуществующими и иллюзорными высотами нереальности, к которым стремились метафизическая Философия и Религия.

Какое-то время разрыв был настолько полным, насколько это могла осуществить односторонняя нетерпимость человеческого ума, и даже грозил окончиться полным пресечением всякой попытки достичь более высокого или более духовного знания.

Потому что даже в земной жизни более высокое знание — это вещь, необходимая во всём, и без него низшие науки и искания, какими бы плодотворными, богатыми, свободными, чудесными в изобилии своих результатов они ни были, легко становятся жертвой, приносимой не в надлежащем порядке и ложным богам.

В конце концов, развращая, ожесточая человеческое сердце, ограничивая горизонты его ума, они заточают его в каменную тюрьму материализма или ведут к окончательной неуверенности и разочарованию. Бесплодный агностицизм ожидает нас над сверкающим свечением полузнания, которое продолжает оставаться Невежеством.

 

A Yoga turned towards an all-embracing realisation of the Supreme will not despise the works or even the dreams, if dreams they are, of the Cosmic Spirit or shrink from the splendid toil and many-sided victory which he has assigned to himself In the human creature.

But its first condition for this liberality is that our works in the world too must be part of the sacrifice offered to the Highest and to none else, to the Divine Shakti and to no other Power, in the right spirit and with the right knowledge, by the free soul and not by the hypnotised bondslave of material Nature.

If a division of works has to be made, it is between those that are nearest to the heart of the sacred flame and those that are least touched or illumined by it because they are more at a distance, or between the fuel that burns strongly or brightly and the logs that if too thickly heaped on the altar may impede the ardour of the fire by their damp, heavy and diffused abundance.

But otherwise, apart from this division, all activities of knowledge that seek after or express Truth are in themselves rightful materials for a complete offering; none ought necessarily to be excluded from the wide framework of the divine life.

The mental and physical sciences which examine into the laws and forms and processes of things, those which concern the life of men and animals, the social, political, linguistic and historical and those which seek to know and control the labours and activities by which man subdues and utilises his world and environment, and the noble and beautiful Arts which are at once work and knowledge, — for every well-made and significant poem, picture, statue or building is an act of creative knowledge, a living discovery of the consciousness, a figure of Truth, a dynamic form of mental and vital self-expression or world-expressions, — all that seeks, all that finds, all that voices or figures is a realisation of something of the play of the Infinite and to that extent can be made a means of God-realisation or of divine formation.

But the Yogin has to see that it is no longer done as part of an ignorant mental life; it can be accepted by him only if by the feeling, the remembrance, the dedication within it, it is turned into a movement of the spiritual consciousness and becomes a part of its vast grasp of comprehensive illuminating knowledge.

 

1-05-08

 

Йога, направленная к всеобнимающей реализации Высшего, не будет презирать работу — или даже грёзы, если это является грёзами — Космического Духа, или отступать от прекрасного кропотливого труда и многосторонней победы, которую он предназначил себе в человеческом существе.

Но её первое условие такой широты взглядов в том, что наша работа в мире тоже должна стать частью жертвы, предлагаемой Высочайшему и никому другому, Божественной Шакти и никакой другой Силе, в правильном духе и с правильным знанием, свободной душой, а не загипнотизированным рабом материальной Природы.

Если нужно сделать деление работ, то это должно быть разделением между теми, что находятся ближе всего к сердцу священного пламени и теми, которых оно едва лишь коснулось или осветило, потому что они находятся дальше, как между топливом, горящим сильно и ярко и брёвнами, которые, если их слишком плотно уложить на алтарь, могут препятствовать жару огня своим сырым, тяжёлым и рассеянным избытком.

Но с другой стороны, отстраняясь от этого деления, вся деятельность знания, которое ищет или выражает Истину, уже сама по себе является подходящим материалом для совершенного предложения в жертву. Ни одна разновидность его не должна быть обязательным образом исключена из широкого каркаса божественной жизни.

Ментальные и физические науки, которые исследуют законы, формы и процессы вещей, и те, которые имеют отношение к жизни людей и животных, социальные, политические, лингвистические и исторические, и те, которые хотят познать и контролировать работы и виды деятельности, при помощи которых человек подчиняет и использует свой мир и окружение, и благородные и прекрасные Искусства, которые одновременно являются и работой, и знанием, потому что каждое хорошо написанное и значительное стихотворение, картина, хорошо сделанная статуя или здание есть акт созидательного знания, живое открытие сознания, выражение Истины, динамичная форма ментального и витального самовыражения или выражения мира — всё, что ищет, всё, что находит, всё, что озвучивает или изображает, есть реализация, чего-то из игры Вечного и до этой степени может быть сделано способом реализации Бога или божественного созидания.

Но Йогин должен видеть, что это делается уже не как часть невежественной ментальной жизни. Это может быть принято им, если только по ощущениям, по воспоминанию, по посвящению внутри это превращается в движение духовного сознания и становится частью его широкой власти, через исчерпывающее озаряющее знание.

 

For all must be done as a sacrifice, all activities must have the One Divine for their object and the heart of their meaning.

The Yogin's aim in the sciences that make for knowledge should be to discover and understand the workings of the Divine Consciousness-Puissance in man and creatures and things and forces, her creative significances, her execution of the mysteries, the symbols in which she arranges the manifestation.

The Yogin's aim in the practical sciences, whether mental and physical or occult and psychic, should be to enter into the ways of the Divine and his processes, to know the materials and means for the work given to us so that we may use that knowledge for a conscious and faultless expression of the spirit's mastery, joy and self-fulfilment.

The Yogin's aim in the Arts should not be a mere aesthetic, mental or vital gratification, but, seeing the Divine everywhere, worshipping it with a revelation of the meaning of its works, to express that One Divine in gods and men and creatures and objects.

The theory that sees an intimate connection between religious aspiration and the truest and greatest Art is in essence right; but we must substitute for the mixed and doubtful religious motive a spiritual aspiration, vision, interpreting experience. For the wider and more comprehensive the seeing, the more it contains in itself the sense of the hidden Divine in humanity and in all things and rises beyond a superficial religiosity into the spiritual life, the more luminous, flexible, deep and powerful will the Art be that springs from the high motive.

The Yogin's distinction from other men is this that he lives in a higher and vaster spiritual consciousness; all his work of knowledge or creation must then spring from there: it must not be made in the mind, — for it is a greater truth and vision than mental man's that he has to express or rather that presses to express itself through him and mould his works, not for his personal satisfaction, but for a divine purpose.

 

1-05-09

 

Потому что всё должно делаться как подношение жертвы, все виды деятельности должны иметь Единое Божественное в качестве своего объекта и сердцевины их смысла.

Цель Йогина в науках, которые накапливают знания должна быть в открытии и понимании работы Божественного Сознания- Силы в человеке, созданиях, вещах, силах, её созидающие смыслы, понимании исполнения её мистерий, понимании символов в которые она облекает проявление.

Цель Йогина в практических науках, как в ментальных и физических, так и в оккультных и психических, должна быть в том, чтобы ступить на пути Божественного и его процессов, узнать средства и способы для работы, данной нам, чтобы мы могли использовать это знание для сознательного и безошибочного выражения господства, радости и самореализации духа.

Цель Йогина в Искусствах должна быть не просто в эстетическом, ментальном и витальном удовлетворении, но, видя Божественное всюду, поклоняясь ему посредством раскрытия значения его работы, выражать это Единое Божественное в богах, людях, созданиях и объектах.

Теория, видящая глубокую внутреннюю связь между религиозным стремлением и самым правдивым и великим Искусством, верна по своей сути. Но мы должны заменить смешанный и сомнительный религиозный мотив духовным устремлением, видением, интерпретацией опыта. Потому что чем шире и полнее видение, чем в большей мере он содержит в себе чувство скрытого Божественного в человечестве и во всех вещах, и поднимается за пределы поверхностной религиозности к духовной жизни, тем более озарённым, гибким, глубоким и могучим будет Искусство, возникающее из высокого мотива.

Отличие Йогина от других людей в том, что он живёт в более высоком и широком духовном сознании. Вся его работа знания или созидания должна исходить из этого. Она не должна делаться в уме — потому что истина и видение, которые он должен выразить, или которые оказывают давление с целью быть выраженными через него и придают форму его трудам — являются более великими, чем могущие принадлежать ментальному человеку, и совершаются не для личного удовлетворения, но ради божественной цели.

 

At the same time the Yogin who knows the Supreme is not subject to any need or compulsion in these activities; for to him they are neither a duty nor a necessary occupation for the mind nor a high amusement, nor imposed by the loftiest human purpose.

He is not attached, bound and limited by any nor has he any personal motive of fame, greatness or personal satisfaction in these works; he can leave or pursue them as the Divine in him wills, but he need not otherwise abandon them in his pursuit of the higher integral knowledge.

He will do these things just as the supreme Power acts and creates, for a certain spiritual joy in creation and expression or to help in the holding together and right ordering or leading of this world of God's workings.

The Gita teaches that the man of knowledge shall by his way of life give to those who have not yet the spiritual consciousness, the love and habit of all works and not only of actions recognised as pious, religious or ascetic in their character; he should not draw men away from the world-action by his example.

For the world must proceed in its great upward aspiring; men and nations must not be led to fall away from even an ignorant activity into a worse ignorance of inaction or to sink down into that miserable disintegration and tendency of dissolution which comes upon communities and peoples when there predominates the tamasic principle, the principle whether of obscure confusion and error or of weariness and inertia.

"For I too," says the Lord in the Gita, "have no need to do works, since there is nothing I have not or must yet gain for myself; yet I do works in the world; for if I did not do works, all laws would fall into confusion, the worlds would sink towards chaos and I would be the destroyer of these peoples."

The spiritual life does not need, for its purity, to destroy interest in all things except the Inexpressible or to cut at the roots of the Sciences, the Arts and Life.

It may well be one of the effects of an integral spiritual knowledge and activity to lift them out of their limitations, substitute for our mind's ignorant, limited, tepid or trepidant pleasure in them a free, intense and uplifting urge of delight and supply a new source of creative spiritual power and illumination by which they can be carried more swiftly and profoundly towards their absolute light in knowledge and their yet undreamed possibilities and most dynamic energy of content and form and practice.

The one thing needful must be pursued first and always, but all things else come with it as its outcome and have not so much to be added to us as recovered and reshaped in its self-light and as portions of its self-expressive force.

 

1-05-10

 

В то же самое время Йогин, который знает Всевышнего, не подвержен никакой необходимости или принуждению в этих действиях.

Они для него не являются ни долгом, ни необходимым занятием ума, ни высоким развлечением, ни чем-то, навязанным возвышенной человеческой целью.

Он не привязан, не связан и ничем не ограничен, и у него нет никакого личностного мотива — славы, величия или личного удовлетворения в этих работах.

Он может оставить их или приняться за них в соответствии с тем, что велит Божественное в нём, но ему не нужно оставлять их в поисках более высокого интегрального знания.

Он будет делать эти вещи точно так, как действует и творит высшая Сила, ради опредёленной духовной радости созидания и выражения или для того, чтобы оказать помощь в сохранении и в правильном управлении или ведении этим миром работ Бога.

Гита учит, что человек знания своим образом жизни даёт тем, кто не имеет ещё духовного сознания, любовь и привычку ко всем работам, а не только к тем формам деятельности, которых признаны благочестивыми, религиозными или аскетическими по своему характеру. Он не должен своим примером отвлекать людей от деятельности в мире.

Потому что мир должен продолжать двигаться в своём великом стремлении вверх. Люди и нации не должны уводиться к отходу даже от невежественной деятельности, в результате чего они пришли бы к ещё большему невежеству бездействия, или потонуть в той жалкой дезинтеграции и тенденции растворения, которая устанавливается в сообществах и народах, когда в них начинает доминировать тамасический принцип, принцип беспросветного замешательства и заблуждения, или усталости и инерции.

"Потому что я тоже — говорит Господь в Гите — не нуждаюсь в совершении работ, так как нет ничего, что бы я не имел или должен был бы ещё достичь для себя. Но я делаю работу в мире. Потому что, если бы я не делал работы, все бы законы смешались, миры утонули бы в хаосе и я был бы разрушителем этих народов".

Духовная жизнь не нуждается из-за своей чистоты в уничтожении интереса ко всему, кроме Невыразимого, или в вырывании под корень Науки, Искусства и Жизни.

Одним из следствий интегрального духовного знания и деятельности может быть поднятие их из их ограничений, замена невежественного, ограниченного, умеренного и боязливого удовольствия свободным, сильным и возвышающим побуждением восхищения и придание им нового источника созидательной духовной силы и просветления, с помощью которых они могут быть быстрее и основательнее перенесены к их абсолютному свету в знании и к их ещё не вообразимым возможностям и наиболее динамичной энергии содержания, формы и практики.

Есть одна необходимая вещь которая должна преследоваться всегда и в первую очередь. А всё остальное приходит вместе с ней, как её результат, и не столько должно быть добавлено к нам, сколько восстановлено и переделано в свете её сути и как части силы её самовыражения.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

This then is the true relation between divine and human knowledge; it is not a separation into disparate fields, sacred and profane, that is the heart of the difference, but the character of the consciousness behind the working.

All is human knowledge that proceeds from the ordinary mental consciousness interested in the outside or upper layers of things, in process, in phenomena for their own sake or for the sake of some surface utility or mental or vital satisfaction of Desire or of the Intelligence.

But the same activity of knowledge can become part of the Yoga if it proceeds from the spiritual or spiritualising consciousness which seeks and finds in all that it surveys or penetrates the presence of the timeless Eternal and the ways of manifestation of Eternal in Time.

It is evident that the need of a concentration indispensable for the transition out of the Ignorance may make it necessary for the seeker to gather together his energies and focus them only on that which will help the transition and to leave aside or subordinate for the time all that is not directly turned towards the one object.

He may find that this or that pursuit of human knowledge with which he was accustomed to deal by the surface power of the mind still brings him, by reason of this tendency or habit, out of the depths to the surface or down from the heights which he has climbed or is nearing, to lower levels.

These activities then may have to be intermitted or put aside until secure in a higher consciousness he is able to turn its powers on all the mental fields; then, subjected to that light or taken up into it, they are turned, by the transformation of his consciousness, into a province of the spiritual and divine.

All that cannot be so transformed or refuses to be part of a divine consciousness he will abandon without hesitation, but not from any preconceived prejudgment of its emptiness or its incapacity to be an element of the new inner life.

There can be no fixed mental test or principle for these things; he will therefore follow no unalterable rule, but accept or repel an activity of the mind according to his feeling, insight or experience until the greater Power and Light are there to turn their unerring scrutiny on all that is below and choose or reject their material out of what the human evolution has prepared for the divine labour.

 

1-05-11

 

Тогда это будет истинным отношением между человеческим и божественным знанием. Суть различия — не разделение на несопоставимые области, священную и нечестивую, но характер сознания, стоящего за работой.

Человеческим знанием является всё, что происходит от обычного ментального сознания, заинтересованного во внешних или верхних уровнях вещей, в процессе, в феноменах ради них самих или ради некоей поверхностной пользы или ментального или витального удовлетворения Желания или Интеллекта.

Но та же деятельность знания может стать частью Йоги, если она выходит из духовного или одухотворённого сознания, которое ищет и находит во всём, что оно видит или во что оно проникает, присутствие вневременного Вечного и пути проявления Вечного во Времени.

Очевидно, что необходимость концентрации, обязательного для выхода из Невежества, может сделать необходимым для искателя собрать все его энергии и сфокусировать их на том, что поможет переходу, и временно оставить в стороне или считать второстепенным всё, что не направлено непосредственно к одной цели.

Он может обнаружить, что тот или иной вид поиска человеческого знания, с которым он привык иметь дело, посредством поверхностной силы ума всё ещё несёт его, на основании этой тенденции или привычки, из глубин к поверхности или вниз с высот, на которые он взобрался или к которым уже был близок, к нижним уровням.

В этом случае эти виды деятельности могут быть на время остановлены или отложены до тех пор, когда он, уверенно утвердившись в высшем сознании, сможет обратить его силу на все ментальные области. Тогда, подчинённые этому свету или поднятые в него, они превратятся благодаря трансформации его сознания, в область духовного и божественного.

Он оставит без колебаний всё, что не может быть трансформировано или отказывается быть частью божественного сознания, но не из-за заранее составленного мнения о пустоте или неспособности этого быть элементом новой внутренней жизни.

Не может быть фиксированного ментального теста или принципа для этого. Поэтому он не будет следовать неизменному правилу, но будет принимать или отвергать деятельность ума в соответствии со своими чувствами, внутренним зрением или опытом до тех пор, пока более великие Сила и Свет не воцарятся в нём для того, чтобы обратить свой безошибочный испытующий взгляд на всё, что под ними, и выбрать или отвергнуть тот или иной материал из всего, что человеческая эволюция подготовила для божественного труда.

 

How precisely or by what stages this progression and change will take place must depend on the form, need and powers of the individual nature. In the spiritual domain the essence is always one, but there is yet an infinite variety and, at any rate in the integral Yoga, the rigidity of a strict and precise mental rule is seldom applicable; for, even when they walk in the same direction, no two natures proceed on exactly the same lines, in the same series of steps or with quite identical stages of their progress.

It may yet be said that a logical succession of the states of progress would be very much in this order.

First, there is a large turning in which all the natural mental activities proper to the individual nature are taken up or referred to a higher standpoint and dedicated by the soul in us, the psychic being, the priest of the sacrifice, to the divine service; next, there is an attempt at an ascent of the being and a bringing down of the Light and Power proper to some new height of consciousness gained by its upward effort into the whole action of the knowledge.

Here there may be a strong concentration on the inward central change of the consciousness and an abandonment of a large part of the outward-going mental life or else its relegation to a small and subordinate place.

At different stages it or parts of it may be taken up again from time to time to see how far the new inner psychic and spiritual consciousness can be brought into its movements, but that compulsion of the temperament or the nature which, in human beings, necessitates one kind of activity or another and makes it seem almost an indispensable portion of the existence, will diminish and eventually no attachment will be left, no lower compulsion or driving force felt anywhere.

Only the Divine will matter, the Divine alone will be the one need of the whole being; if there is any compulsion to activity it will be not that of implanted desire or of force of Nature, but the luminous driving of some greater Consciousness-Force which is becoming more and more the sole motive power of the whole existence.

On the other hand, it is possible at any period of the inner spiritual progress that one may experience an extension rather than a restriction of the activities; there may be an opening of new capacities of mental creation and new provinces of knowledge by the miraculous touch of the Yoga-Shakti.

Aesthetic feeling, the power of artistic creation in one field or many fields together, talent or genius of literary expression, a faculty of metaphysical thinking, any power of eye or ear or hand or mind-power may awaken where none was apparent before.

The Divine within may throw these latent riches out from the depths in which they were hidden or a Force from above may pour down its energies to equip the instrumental nature for the activity or the creation of which it is meant to be a channel or a builder.

But, whatever may be the method or the course of development chosen by the hidden Master of the Yoga, the common culmination of this stage is the growing consciousness of him above as the mover, decider, shaper of all the movements of the mind and all the activities of knowledge.

 

1-05-12

 

Как точно или какими стадиями это движение вперёд и эти изменения будут происходить, зависит от формы, необходимости и сил индивидуальной природы. В духовной сфере cуть всего всегда одна, но в то же время возможно бесконечное разнообразие и, во всяком случае в интегральной Йоге, редко применяется жёсткость какого-либо строгого и точного ментального правила.

Потому что, даже двигаясь в одном направлении, никакие два характера не следуют по одним и тем же линиям, одними и теми же последовательностями шагов или одними и теми же ступенями своего развития.

Тем не менее можно сказать, что логическая последовательность стадий развития могла бы происходить в таком порядке.

Во-первых, происходит широкий поворот, в результате которого все естественные ментальные виды деятельности, свойственные индивидуальной природе, поднимаются или обращаются к некоторой более высокой точке и посвящаются душой в нас, психическим существом, жрецом жертвы, служению божественному.

Затем, происходит попытка подъёма самого существа и опускания вниз Света и Силы, соответствующих некоей новой высоте сознания, занятой в результате его усилия к движению вверх, во всю деятельность знания.

Здесь может произойти сильная концентрация на внутреннем центральном изменении сознания и оставление большой части внешне направленной ментальной жизни или её перемещение на меньшее и подчиненное место.

На разных стадиях время от времени может происходить возвращение к деятельности знания или к некоторым её частям, чтобы посмотреть, насколько новое внутреннее психическое и духовное сознание может быть привнесено в её движения.

Но принуждение темперамента или природы, которая в человеческих существах делает необходимыми тот или иной вид деятельности и заставляет его казаться почти неизбежной частью существования, уменьшатся, и постепенно не останется никакой привязанности, и нигде не будет чувствоваться низшего принуждения или низшей движущей силы.

Только Божественное будет иметь значение, только Божественное будет единственной потребностью всего существования. Если и будет какое-либо принуждение к деятельности, оно будет приходить не от внедрённого желания или силы Природы, но от светлого побуждения некоего более великого Сознания-Силы, которое будет всё больше и больше единственной мотивирующей силой всего существования.

С другой стороны, в любой период внутреннего духовного развития, человек может испытать расширение, а не ограничение деятельности. Чудесным прикосновением Йогической Шакти могут открыться новые способности ментального созидания и новые области знания.

Эстетическое чувство, сила художественного творчества в одной области или сразу в нескольких, талант или гений литературного выражения, способность метафизического мышления, любая способность глаза, слуха, рук или силы ума может быть разбужена там, где она не была видима раньше.

Божественное внутри может выплеснуть эти скрытые богатства из глубин, в которых они были скрыты, или Сила свыше может пролить свои энергии для того, чтобы дать их инструментальной природе для деятельности или для творчества, чтобы она стала каналом этих сил или строителем.

Но, каким бы ни был метод или путь развития, избранный скрытым Мастером Йоги, обычной кульминацией этой стадии является рост его сознания вверх, над умом и знанием, как того, кто двигает, решает, формирует все движения ума и все работы знания.

 

There are two signs of the transformation of the seeker's mind of knowledge and works of knowledge from the process of the Ignorance to the process of a liberated consciousness working partly, then wholly in the light of the Spirit.

There is first a central change of the consciousness and a growing direct experience, vision, feeling of the Supreme and the cosmic existence, the Divine in itself and the Divine in all things; the mind will be taken up into a growing preoccupation with this first and foremost and will feel itself heightening, widening into a more and more illumined means of expression of the one fundamental knowledge.

But also the central Consciousness in its turn will take up more and more the outer mental activities of knowledge and turn them into a parcel of itself or an annexed province; it will infuse into them its more authentic movement and make a more and more spiritualised and illumined mind its instrument in these surface fields, its new conquests, as well as in its own deeper spiritual empire.

And this will be the second sign, the sign of a certain completion and perfection, that the Divine himself has become the Knower and all the inner movements, including the activities of what was once a purely human mental action, have become his field of knowledge.

There will be less and less individual choice, opinion, preference, less and less of intellectualisation, mental weaving, cerebral galley-slave labour; a Light within will see all that has to be seen, know all that has to be known, develop, create, organise. It will be the inner Knower who will do in the liberated and universalised mind of the individual the works of an all-comprehending knowledge.

 

1-05-13

 

Есть два признака трансформации ума искателя знания и работы знания от движения Неведения к движению освобождённого сознания, работающего частично, а затем и полностью, в свете Духа.

Сначала происходит центральное изменение сознания и появляется растущий прямой опыт, видение, ощущение Всевышнего и космического существования, Божественного в самом себе и Божественного во всём.

Ум поднимается в увеличивающуюся поглощённость всем этим, чувствует себя растущим и расширяющимся в более и более озарённые средства выражения единого фундаментального знания.

Центральное Сознание, тоже, в свою очередь, будет всё больше и больше охватывать внешнюю ментальную активность знания и превращать их в часть себя или присоединённую область.  Оно придаст им более верное движение и сделает всё более и более духовный и просветлённый ум своим инструментом в этих поверхностных областях, его новых завоеваниях, также как и в его собственной более глубокой духовной империи.

И это будет вторым признаком, признаком определённой завершённости и совершенства, признаком того, что само Божественное стало Знающим и все внутренние движения, включая и действия, которые когда-то были чисто человеческой ментальной активностью, стали его областью знания.

Будет всё меньше и меньше индивидуального выбора, мнений, предпочтений, всё меньше и меньше интеллектуализации, ментального плетения, каторжного мозгового труда.

Свет внутри увидит всё, что должно быть увидено, узнает всё, что должно быть узнано, будет развивать, создавать, организовывать. Это будет внутренний Знающий, который в освобождённом и универсализированном уме отдельного человека будет делать работу всеобъемлющего знания.

 

These two changes are the signs of a first effectuation in which the activities of the mental nature are lifted up, spiritualised, widened, universalised, liberated, led to a consciousness of their true purpose as an instrumentation of the Divine creating and developing its manifestation in the temporal universe.

But this cannot be the whole scope of the transformation; for it is not in these limits that the integral seeker can cease from his ascension or confine the widening of his nature.

For, if it were so, knowledge would still remain a working of the mind, liberated, universalised, spiritualised, but still, as all mind must be, comparatively restricted, relative, imperfect in the very essence of its dynamism; it would reflect luminously great constructions of Truth, but not move in the domain where Truth is authentic, direct, sovereign and native.

There is an ascension still to be made from this height, by which the spiritualised mind will exceed itself and transmute into a supramental power of knowledge.

Already in the process of spiritualisation it will have begun to pass out of the brilliant poverty of the human intellect; it will mount successively into the pure broad reaches of a higher mind and next into the gloaming belts of a still greater free intelligence illumined with a Light from above.

At this point it will begin to feel more freely, admit with a less mixed response the radiant beginnings of an Intuition, not illumined, but luminous in itself, true in itself, no longer entirely mental and therefore subjected to the abundant intrusion of error.

Here too is not an end, for it must rise beyond into the very domain of that untruncated Intuition, the first direct light from the self-awareness of essential Being and, beyond it, attain that from which this light comes.

For there is an Overmind behind Mind, a Power more original and dynamic which supports Mind, sees it as a diminished radiation from itself, uses it as a transmitting belt of passage downward or an instrument for the creations of the Ignorance.

The last step of the ascension would be the surpassing of overmind itself or its return into its own still greater origin, its conversion into the supramental light of the Divine Gnosis. For there in the supramental Light is the seat of the divine Truth-Consciousness that has native in it, as no other consciousness below it can have, the power to organise the works of a Truth which is no longer .tarnished by the shadow of the cosmic Inconscience and Ignorance.

There to reach and thence to bring down a supramental dynamism that can transform the Ignorance is the distant but imperative supreme goal of the integral Yoga.

 

1-05-14

 

Эти два изменения — признаки первой реализации, в которой действия ментальной природы подняты, одухотворены, расширены, универсализированы, освобождены, приведены к осознанию их истинной роли в качестве инструментов Божественного, создающего и развивающего свои проявления во временной вселенной.

Но это не может быть всей трансформацией, потому что в это не те пределы, в которых интегрально ищущий может остановиться в своём подъеме или ограничить расширение своей природы.

Потому что, если бы это было так, знание осталось бы продуктом работы ума, освобождённого, универсализированного, одухотворённого, но всё ещё, как и положено уму, сравнительно ограниченного, относительного, несовершенного в самой основе своей динамики. Он блестяще бы отражал великие конструкции Истины, но не продвинулся бы в её владения, где Истина подлинна, пряма, властна и естественна.

Поэтому, нужно подниматься ещё выше, на уровень, где одухотворённый ум превосходит себя и превращается в супраментальную силу знания.

Уже в процессе одухотворения он начнёт выходить из блестящей нищеты человеческого интеллекта. Он последовательно будет подниматься в чистые широкие области высшего ума, а затем в сверкающие пояса ещё более великого свободного интеллекта, озарённого Светом, идущим сверху.

На этой стадии он начнёт чувствовать себя более свободно, признавать с менее смешанной реакцией озарённые начала Интуиции, не просветлённой, но светящейся самой по себе и истинной в самой себе, более не являющейся исключительно ментальной, и, соответственно, уже не подверженной массированным атакам ошибок.

Но и здесь тоже ещё не конец, потому что ему нужно подниматься дальше, в главные владения этой неискажённой Интуиции, первого прямого света из самосознания сущностного Бытия и, ещё выше, достичь того, из чего этот свет исходит.

Потому что за Умом есть ещё Надразум, Сила еще более первичная и динамичная, которая поддерживает Ум, рассматривает его как уменьшенную излучаемую из себя проекцию, использует его как передаточный пояс для перехода вниз или как инструмент для созданий Неведения.

Последним шагом в этом подъёме было бы превышение и самого Надразума или его возвращение к ещё более великому источнику, его превращение в супраментальной свет Божественного Гнозиса. Потому что там, в супраментальном Свете, находится местонахождение божественного Сознания-Истины, которое имеет, как никакое другое сознание ниже, от начала присущую ему силу организовывать работу Истины, которая больше не покрыта тенью космического Несознания и Неведения.

Достичь этого и принести сюда супраментaльный динамизм, который может трансформировать Неведение — вот далёкая, но крайне важная высшая цель интегральной Йоги.

 

As the light of each of these higher powers is turned upon the human activities of knowledge, any distinction of sacred and profane, human and divine, begins more and more to fade until it is finally abolished as otiose; for whatever is touched and thoroughly penetrated by the Divine Gnosis is transfigured and becomes a movement of its own Light and Power, free from the turbidity and limitations of the lower intelligence.

It is not a separation of some activities, but a transformation of them all by the change of the informing consciousness that is the way of liberation, an ascent of the sacrifice of knowledge to a greater and ever greater light and force.

All the works of mind and intellect must be first heightened and widened, then illumined, lifted into the domain of a higher Intelligence, afterwards translated into workings of a greater non-mental Intuition, then again transformed into the dynamic outpourings of the Overmind radiance, and these transfigured into the full light and sovereignty of the supramental Gnosis.

It is this that the evolution of consciousness in the world carries prefigured but latent in its seed and in the straining tense intention of its process; nor can that process, that evolution cease till it has evolved the instruments of a perfect in place of its now imperfect manifestation of the Spirit.

 

1-05-15

 

Когда свет какой-либо из этих высоких сил направляется на человеческую деятельность знания, всякие различия между духовным и мирским, человеческим и божественным начинают всё более и более блекнуть, пока, наконец, не отменяются как бесполезные.

Потому что всё, чего касается и во что глубоко проникает Божественный Гнозис, трансформируется, и становится движением его собственных Света и Силы, свободным от неясности и ограничений низшего интеллекта.

Это не отделение некоторых видов деятельности, но трансформация их всех изменением формирующего сознания, которая происходит через освобождение, через подношение жертвы знания великим и величайшим свету и силе.

Все работы ума и интеллекта сначала должны быть подняты и расширены, затем озарены, подняты во владения высшего Интеллекта, затем переведены в работы более великой вне-ментальной Интуиции, затем снова преобразованы в динамические потоки лучистой энергии Надразума, и уже такими преобразованы в полный свет и высшую власть супраментального Гнозиса.

Это и есть то, что несёт в себе уже заранее подготовленным, но скрытым в своем семени и в напряжённом намерении своего процесса эволюция сознания в мире. И этот процесс, эта эволюция не прекратится до тех пор, пока она не разовьёт инструменты совершенного проявления Духа, вместо его инструментов нынешнего несовершенного проявления.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

If knowledge is the widest power of the consciousness and its function is to free and illumine, yet love is the deepest and most intense and its privilege is to be the key to the most profound and secret recesses of the Divine Mystery.

Man, because he is a mental being, is prone to give the highest importance to the thinking mind and its reason and will and to its way of approach and effectuation of Truth and, even, he is inclined to hold that there is no other.

The heart with its emotions and incalculable movements is to the eye of his intellect an obscure, uncertain and often a perilous and misleading power which needs to be kept in control by the reason and the mental will and intelligence.

And yet there is in the heart or behind it a profounder mystic light which, if not what we call intuition — for that, though not of the mind, yet descends through the mind — has yet a direct touch upon Truth and is nearer to the Divine than the human intellect in its pride of knowledge.

According to the ancient teaching the seat of the immanent Divine, the hidden Purusha, is in the mystic heart, — the secret heart-cave, hridaye gunayam, as the Upanishads put it, — and, according to the experience of many Yogins, it is from its depths that there comes the voice or the breath of the inner oracle.

 

1-05-16

 

Если знание — широчайшая сила сознания, и его функция — освобождать и просветлять, то любовь — глубочайшая и самая интенсивная сила, и её привилегия в том, чтобы быть ключом к самым глубоким и тайным аспектам Божественной Мистерии.

Поскольку человек — ментальное существо, он склонен придавать наибольшую важность думающему уму,  его разуму и воле, и его способу достижения и реализации Истины и даже готов считать, что другого способа нет.

Сердце, с его эмоциями и бесчисленными движениями, предстаёт взгляду его интеллекта неясной, неопределённой, часто опасной и обманчивой силой, которую нужно контролировать разумом, ментальной волей и интеллектом.

Но именно в сердце или за ним находится глубочайший мистический свет, который если и не является тем, что мы называем интуицией — потому что она хотя и не относится к уму, но спускается через него — всё же напрямую касается Истины и ближе к Божественному, чем человеческий интеллект с его гордостью знания.

Согласно древнему учению, трон имманентного Божественного, скрытого Пуруши, находится в мистическом сердце, — тайной сердечной нише, хридае гунайям, как говорят об этом Упанишады, и, согласно опыту многих Йогинов, именно из его глубин исходит голос или дыхание внутреннего оракула.

 

This ambiguity, these opposing appearances of depth and blindness are created by the double character of the human emotive being.

For there is in front in men a heart of vital emotion similar to the animal's, if more variously developed; its emotions are governed by egoistic passion, blind instinctive affections and all the play of the life-impulses with their imperfections, perversions, often sordid degradations, — heart besieged and given over to the lusts, desires, wraths, intense or fierce demands or little greeds and mean pettinesses of an obscure and fallen life-force and debased by its slavery to any and every impulse.

This mixture of the emotive heart and the sensational hungering vital creates in man a false soul of desire; it is this that is the crude and dangerous element which the reason rightly distrusts and feels a need to control, even though the actual control or rather coercion it succeeds in establishing over our raw and insistent vital nature remains always very uncertain and deceptive.

But the true soul of man is not there; it is in the true invisible heart hidden in some luminous cave of the nature: there under some infiltration of the divine Light is our soul, a silent inmost being of which few are even aware; for if all have a soul, few are conscious of their true soul or feel its direct impulse.

There dwells the little spark of the Divine which supports this obscure mass of our nature and around it grows the psychic being, the formed soul or the real Man within us.

It is as this psychic being in him grows and the movements of the heart reflect its divinations and impulsions that man becomes more and more aware of his soul, ceases to be a superior animal, and, awakening to glimpses of the godhead within him, admits more and more its intimations of a deeper life and consciousness and an impulse towards things divine.

It is one of the decisive moments of the integral Yoga when this psychic being liberated, brought out from the veil to the front, can pour the full flood of its divinations, seeings and impulsions on the mind, life and body of man and begin to prepare the upbuilding of divinity in the earthly nature.

 

1-05-17

 

Эта двусмысленность, эта противоположность проявлений глубины и слепоты создаются двойным характером человеческого эмоционального существа.

Потому что на переднем плане в человеке — сердце витальных эмоций, сходное с аналогичным у животных, хотя и более развитое. Его эмоции управляются эгоистичной страстью, слепыми инстинктивными привязанностями и всей игрой жизненных импульсов с их несовершенствами, искажениями, часто отвратительными вырождениями, — сердце осаждённое и отданное во власть вожделения, желаний, гнева, распалённых или жестоких требований или мелкой алчности и злобной мелочности неясной и падшей жизненной силы и униженное своим рабством до всякого и каждого импульса.

Эта смесь эмоционального сердца и чувственного, жаждущего витального создаёт в человеке ложную душу желания. Именно она — тот грубый и опасный элемент, которому разум справедливо не доверяет и которым чувствует необходимость управлять, хотя действительный контроль и даже принуждение, которые он устанавливает в отношении нашей незрелой и требовательной витальной природы, всегда остается очень ненадёжным и обманчивым.

Но настоящая душа человека не там. Она в истинном невидимом сердце, спрятанном в некой светлой нише природы. Здесь, под неким проникновением божественного Света, находится наша душа, о молчаливом внутреннем существовании которой догадываются очень немногие.

Потому что хотя все и обладают душой, но немногие знают о своей истинной душе, или чувствуют её прямой непосредственный импульс.

Там обитает маленькая искра Божественного, которая поддерживает эту затемнённую массу нашей природы, и вокруг которой растёт психическое существо, сформированная душа или реальный Человек внутри нас.

Именно по мере того, как это психическое существо растет в человеке, и движения сердца отражают его правильные догадки и побуждения, человек всё более и более осознает существование своей души, перестает быть высшим животным и, пробуждаясь к проблескам божества внутри него, принимает всё больше и больше указаний более глубокой жизни и сознания, и импульсов, направленных к божественным вещам.

Один из решающих моментов интегральной Йоги случается тогда, когда это психическое существо, освобождённое, вынесенное из-за завесы на передний план, может начать проливать полный поток своих предсказаний, видений и побуждений на ум, жизнь и тело человека, и начинает подготавливать построение божественности в земной природе.

 

As in the works of knowledge, so in dealing with the workings of the heart, we are obliged to make a preliminary distinction between two categories of movements, those that are either moved by the true soul or aid towards its liberation and rule in the nature and those that are turned to the satisfaction of the unpurified vital nature.

But the distinctions ordinarily laid down in this sense are of little use for the deep or spiritual purpose of Yoga.

Thus a division can be made between religious emotions and mundane feelings and it can be laid down as a rule of spiritual life that the religious emotions alone should be cultivated and all worldly feelings and passions must be rejected and fall away from our existence.

This in practice would mean the religious life of the saint or devotee, alone with the Divine or linked only to others in a common God-love or at the most pouring out the fountains of a sacred, religious or pietistic love on the world outside.

But religious emotion itself is too constantly invaded by the turmoil and obscurity of the vital movements and it is often either crude or narrow or fanatical or mixed with movements that are not signs of the spirit's perfection.

It is evident besides that even at the best an intense figure of sainthood clamped in rigid hieratic lines is quite other than the wide ideal of an integral Yoga. A larger psychic and emotional relation with God and the world, more deep and plastic in its essence, more wide and embracing in its movements, more capable of taking up in its sweep the whole of life, is imperative.

 

1-05-18

 

Так же, как и в деятельности знания, рассматривая деятельность сердца, нас подталкивает сделать предварительное разделение между двумя видами движений — теми, что либо движимы истинной душой, или помогают её освобождению и правлению в природе, и теми, которые обращены к удовлетворению неочищенной витальной природы.

Однако проводимые различия в этом смысле обычно оказываются малополезными для глубокой или духовной цели Йоги.

Такое разделение можно сделать между религиозными эмоциями и светскими чувствами, и оно может стать правилом духовной жизни — что должны культивироваться лишь одни религиозные эмоции, а все мирские чувства и страсти должны отвергаться и уйти из нашего существования.

На практике это означало бы религиозную жизнь святого или преданного посвящённого, одного вместе с Божественным или соединённого с другими только в общей любви к Богу, или, в крайнем случае, изливающего фонтаны священной, религиозной или благочестивой любви на внешний мир.

Но религиозная эмоция сама слишком часто подвержена смятению и затемнению витальными движениями, и она часто либо не зрела и груба, либо узка, либо фанатична или смешана с движениями, не являющимися знаками духовного совершенства.

Кроме того, очевидно, что даже в своих лучших проявлениях напряжённая формула святости, заключённая в жёсткие рамки культа, совершенно отлична от широкого идеала интегральной Йоги.

Идеал Йоги требует более широких психических и эмоциональных отношений с Богом и миром, более глубоких и пластичных в своей основе, более широких и охватывающих в своих движениях, более способных принять в себя всю жизнь целиком.

 

A wider formula has been provided by the secular mind of man of which the basis is the ethical sense; for it distinguishes between the emotions sanctioned by the ethical sense and those that are egoistic and selfishly common and mundane.

It is the works of altruism, philanthropy, compassion, benevolence, humanitarianism, service, labour for the well-being of man and all creatures that are to be our Ideal; to shuffle off the coil of egoism and grow into a soul of self-abnegation that lives only or mainly for others or for humanity as a whole is the way of man's inner evolution according to this doctrine.

Or if this is too secular and mental to satisfy the whole of our being, since there is a deeper religious and spiritual note there that is left out of account by the humanitarian formula, a religio-ethical foundation can be provided for it -and such was indeed its original basis.

To the inner worship of the Divine or the Supreme by the devotion of the heart or to the pursuit of the Ineffable by the seeking of a highest knowledge can be added a worship through altruistic works or a preparation through acts of love, of benevolence, of service to mankind or to those around us.

It is indeed by the religio-ethical sense that the law of universal goodwill or universal compassion or of love and service to the neighbour, the Vedantic, the Buddhistic, the Christian ideal, was created; only by a sort of secular refrigeration extinguishing the fervour of the religious element in it could the humanitarian ideal disengage itself and become the highest plane of a secular system of mental and moral ethics.

For in the religious system this law of works is a means that ceases when its object is accomplished or a side issue; it is a part of the cult by which one adores and seeks the Divinity or it is a penultimate step of the excision of self in the passage to Nirvana.

In the secular ideal it is promoted into an object in itself; it becomes a sign of the moral perfection of the human being, or else it is a condition for a happier state of man upon earth, a better society, a more united life of the race.

But none of these things satisfy the demand of the soul that is placed before us by the integral Yoga.

 

1-05-19

 

Мирским умом человека была предложена более широкая формула, основой которой является этическое чувство, потому что оно делает различие между эмоциями, поддержанными этическим чувством и теми, которые являются эгоистическими и себялюбиво обычными и мирскими.

Именно работа альтруизма, филантропии, сострадания, благожелательности, гуманитарности, служения, работа для благополучия человека и всех созданий должны стать нашим Идеалом. Покинуть узкий мир эгоизма и вырасти в душу самоотречения, которая живёт только, или в основном, для других или ради всего человечества — путь внутренней эволюции человека согласно этой доктрине.

Или, если это слишком мирское и ментальное, чтобы удовлетворить всё наше существо, потому что в нём присутствует более глубокая религиозная и духовная струна, которая не принимается во внимание гуманитарной формулой, под неё может быть подведена религиозно-этическая основа — и такова в действительности была её первоначальная база.

К внутреннему поклонению Божественному или Всевышнему преданностью сердца или к преследованию Невыразимого через поиск высшего знания может быть добавлено поклонение через альтруистическую работу или подготовка через акты любви, щедрости, служения человечеству или тем, кто нас окружает.

Именно через религиозно-этическое чувство был создан закон вселенской доброй воли, или вселенского сострадания, или любви и служения ближнему, Ведический, Буддистский и Христианский идеалы.

Только с помощью некоего мирского охлаждения, гасящего в нём пыл религиозного элемента, гуманитарный идеал может отделиться от своей основы и стать высшим уровнем в мирской системе ментальной и моральной этики.

Потому что в религиозной системе этот закон работы является средством, которое прекращает действовать, когда его объект достигнут, или отодвигается в сторону. Это часть культа, с помощью которого человек обожает и ищет Божественное, или это предпоследний шаг в процессе уничтожения "я" при переходе в Нирвану.

В мирском же идеале это становится самой целью. Это становится знаком морального совершенства человеческого существа, или же условием для более счастливого состояния человека на земле, лучшего общества, более единой жизни расы.

Однако, ничто из этого не может удовлетворить требования души, которые выявляются перед нами интегральной Йогой.

 

Altruism, philanthropy, humanitarianism, service are flowers of the mental consciousness and are at best the mind's cold and pale imitation of the spiritual flame of universal Divine Love.

Not truly liberative from ego-sense, they widen it at most and give it higher and larger satisfaction; impotent in practice to change man's vital life and nature, they only modify and palliate its action and daub over its unchanged egoistic essence.

Or if they are intensely followed with an entire sincerity of the will, it is by an exaggerated amplification of one side of our nature; in that exaggeration there can be no clue for the full and perfect divine evolution of the many sides of our individualised being towards the universal and transcendent Eternal.

Nor can the religio-ethical ideal be a sufficient guide, — for this is a compromise or compact of mutual concessions for mutual support between a religious urge which seeks to get a closer hold on earth by taking into itself the higher turns of ordinary human nature and an ethical urge which hopes to elevate itself out of its own mental hardness and dryness by some touch of a religious fervour.

In making this compact religion lowers itself to the mental level and inherits the inherent imperfections of mind and its inability to convert and transform life.

The mind is the sphere of the dualities and, just as it is impossible for it to achieve any absolute Truth but only truths relative or mixed with error, so it is impossible for it to achieve any absolute good; for moral good exists as a counterpart and corrective to evil and has evil always for its shadow, complement, almost its reason for existence.

But the spiritual consciousness belongs to a higher than the mental plane and there the dualities cease; for there falsehood confronted with the truth by which it profited through a usurping falsification of it and evil faced by the good of which it was a perversion or a lurid substitute, are obliged to perish for want of sustenance and to cease.

The integral Yoga, refusing to rely upon the fragile stuff of mental and moral ideals, puts its whole emphasis in this field on three central dynamic processes — the development of the true soul or psychic being to take the place of the false soul of desire, the sublimation of human into divine love, the elevation of consciousness from its mental to its spiritual and supramental plane by whose power alone both the soul and the life-force can be utterly delivered from the veils and prevarications of the Ignorance.

 

1-05-20

 

Альтруизм, филантропия, гуманитарность, служение — это цветы ментального сознания, и в лучших своих проявлениях являются холодной и бледной имитацией умом духовного пламени всемирной Божественной Любви.

Не освобождая реально от чувства эго, они по большей части расширяют его и дают ему более высокое и сильное удовлетворение. Бессильные на практике изменить витальную жизнь и природу человека, они лишь изменяют и смягчают её действие и маскируют её неизменную эгоистическую суть.

Или, если им интенсивно следуют с полной искренностью воли, это происходит из-за преувеличенного расширения одной из сторон нашей природы. В этом преувеличении не может быть никакого ключа к полной и совершенной божественной эволюции многих сторон нашего индивидуализированного существа в направлении вселенского и трансцендентного Вечного.

Не может быть достаточным проводником и религиозно-этический идеал, потому что это компромисс, или объединение взаимных уступок ради общей поддержки, между религиозным побуждением, которое пытается обрести более тесную власть над землёй путем восприятия наиболее высоких движений обыкновенной человеческой природы, и этическим побуждением, которое надеется поднять себя из собственной ментальной отверделости и сухости путем некоего прикосновения религиозного горения.

Выстраивая такой компромисс, религия принижает себя до ментального уровня и наследует врождённые несовершенства ума и его неспособность преобразить и трансформировать жизнь.

Ум есть сфера двойственностей и, как ему невозможно достичь абсолютной Истины, но лишь истин относительных и смешанных с ошибками, также ему невозможно достичь какого-либо абсолютного добра.

Потому что моральное добро существует как противоположность и исправление зла и имеет зло в качестве своей тени, дополнения, и почти причины своего существования.

Но духовное сознание принадлежит более высокому уровню, чем ментальный, и здесь двойственности исчезают. Здесь ложь, которой противостояла истина, благодаря чему первая поддерживала себя посредством посягательства, узурпации и фальсификации последней, и зло, бок о бок с которым шло добро, чьим извращением или страшным заместителем было первое, должны из-за отсутствия поддержки погибнуть и исчезнуть.

Интегральная Йога, отказываясь полагаться на хрупкие ментальные и моральные идеалы, в этой области делает весь свой акцент на три динамических процесса — развитие истинной души или психического существа с тем, чтобы оно заняло место ложной души желания, возвышение человека до божественной любви, поднятие сознания с ментального уровня на духовный и супраментальный план, только силой которого и душа, и жизненная сила могут быть окончательно освобождены от покровов и увиливаний Неведения.

 

It is the very nature of the soul or the psychic being to turn towards the Divine Truth as the sunflower to the sun; it accepts and clings to all that is divine or progressing towards divinity and draws back from all that is a perversion or a denial of it, from all that is false and undivine.

Yet the soul is at first but a spark and then a little flame of godhead burning in the midst of a great darkness; for the most part it is veiled in its inner sanctum and to reveal itself it has to call on the mind, the life-force and the physical consciousness and persuade them, as best they can, to express it; ordinarily, it succeeds at most in suffusing their outwardness with its inner light and modifying with its purifying fineness their dark obscurities or their coarser mixture.

Even when there is a formed psychic being, able to express itself with some directness in life, it is still in all but a few a smaller portion of the being — "no bigger in the mass of the body than the thumb of a man" was the image used by the ancient seers — and it is not always able to prevail against the obscurity and ignorant smallness of the physical consciousness, the mistaken surenesses of the mind or the arrogance and vehemence of the vital nature.

This soul is obliged to accept the human mental, emotive, sensational life as it is, its relations, its activities, its cherished forms and figures; it has to labour to disengage and increase the divine element in all this relative truth mixed with continual falsifying error, this love turned to the uses of the animal body or the satisfaction of the vital ego, this life of an average manhood shot with rare and pale glimpses of Godhead and the darker luridities of the demon and the brute.

Unerring in the essence of its will, it is obliged often under the pressure of its instruments to submit to mistakes of action, wrong placement of feeling, wrong choice of person, errors in the exact form of its will, in the circumstances of its expression of the infallible inner ideal.

Yet is there a divination within it which makes it a surer guide than the reason or than even the highest desire, and through apparent errors and stumblings its voice can still lead better than the precise intellect and the considering mental judgment.

This voice of the soul is not what we call conscience — for that is only a mental and often conventional erring substitute; it is a deeper and more seldom heard call; yet to follow it when heard is wisest: even, it is better to wander at the call of one's soul than to go apparently straight with the reason and the outward moral mentor. But it is only when the life turns towards the Divine that the soul can truly come forward and impose its power on the outer members; for, itself a spark of the Divine, to grow in flame towards the Divine is its true life and its very reason of existence.

 

1-05-21

 

В самой природе души или психического существа — поворачиваться к Божественной Истине, как подсолнух поворачивается к солнцу.

Оно принимает и льнёт ко всему, что есть божественного или развивающегося к божественному, и отшатывается от всего что является его искажением, или отказом от него, от всего ложного и небожественного.

Но поначалу душа — лишь искра, и поэтому маленькое пламя божества горит среди великой тьмы.

Большая часть его скрыта в его внутреннем убежище и, чтобы обнаружить себя, ему нужно призвать ум, жизненную силу и физическое сознание и убедить их, чтобы они выразили это — так хорошо, как они только смогут.

Обычно максимум, что ему удаётся — это залить их внешнюю направленность своим внутренним светом и изменить их тёмные неопределённости и грубую смесь своим очищающим совершенством.

Даже тогда, когда есть уже сформированное психическое существо, способное выразить себя достаточно прямо в жизни, тем не менее у всех, кроме немногих, оно представляет собой крайне малую часть существа — "в массе тела не больше, чем большой палец человека", такой образ использовался древними провидцами — и оно не всегда ещё может преодолеть неясность и невежественную узость физического сознания, ошибочную уверенность ума или надменность и страстность витальной природы.

Эта душа вынуждена принимать человеческую ментальную, эмоциональную, чувственную жизнь такой, какая она есть, её отношения, её деятельность, её лелеемые формы и образы.

Она должна работать, чтобы освободить и увеличить божественный элемент во всей этой относительной истине, смешанной с постоянными искажающими ошибками, этой любви, превращённой в привычку животного тела или в удовлетворение витального эго, в этой жизни среднего человека, с вторгающимися редкими и бледными мельканиями Божества и тёмными страхами демона и зверя.

Безошибочная в основе своей воли, она часто вынуждена под давлением своих инструментов подчиняться ошибкам действия, неправильному положению чувств, неверному выбору личности, ошибкам в точной форме своей воли, в обстоятельствах выражения ею непогрешимого внутреннего идеала.

И в то же время, в ней есть сила провидения, которая делает её более надёжным проводником и руководителем, чем разум или даже чем высшее желание, и через явные ошибки и преткновения её голос всё же может вести лучше, чем аккуратный интеллект и обдумывающее ментальное суждение.

Этот голос души — не то, что мы называем совестью — потому что последняя представляет собой всего лишь ментальный и часто шаблонный ошибающийся заменитель.

Это же — более глубокий и гораздо реже слышимый зов. И следовать ему, когда он слышится, это самое мудрое.

Даже, лучше плутать, следуя этому зову, чем идти по очевидно прямому пути с разумом и наставником внешней морали.

Но лишь когда жизнь поворачивается в сторону Божественного, душа может действительно выйти вперёд и установить свою власть над внешними элементами.

Будучи искрой Божественного, расти в пламени к Божественному — её истинная жизнь и сам смысл её существования.

 

At a certain stage in the Yoga when the mind is sufficiently quieted and no longer supports itself at every step on the sufficiency of its mental certitudes, when the vital has been steadied and subdued and is no longer constantly insistent on its own rash will, demand and desire, when the physical has been sufficiently altered not to bury altogether the inner flame under the mass of its outwardness, obscurity or inertia, an inmost being hidden within and felt only in its rare influences is able to come forward and illumine the rest and take up the lead of the Sadhana.

Its character is a one-pointed orientation towards the Divine or the Highest, one-pointed and yet plastic in action and movement; it does not create a rigidity of direction like the one-pointed intellect or a bigotry of the regnant idea or impulse like the one-pointed vital force; it is at every moment and with a supple sureness that it points the way to the Truth, automatically distinguishes the right step from the false, extricates the divine or Godward movement from the clinging mixture of the undivine.

Its action is like a searchlight showing up all that has to be changed in the nature; it has in it a flame of will insistent on perfection, on an alchemic transmutation of all the inner and outer existence. It sees the divine essence everywhere but rejects the mere mask and the disguising figure.

It insists on Truth, on will and strength and mastery, on Joy and Love and Beauty, but on a Truth of abiding Knowledge that surpasses the mere practical momentary truth of the Ignorance, on an inward joy and not on mere vital pleasure, — for it prefers rather a purifying suffering and sorrow to degrading satisfactions, — on love winged upward and not tied to the stake of egoistic craving or with its feet sunk in the mire, on beauty restored to its priesthood of interpretation of the Eternal, on strength and will and mastery as instruments not of the ego but of the Spirit. Its will is for the divinisation of life, the expression through it of a higher Truth, its dedication to the Divine and the Eternal.

 

1-05-22

 

На определённой стадии в Йоге, когда ум достаточно успокоен и больше не поддерживает себя на каждом шагу обоснованностью своих ментальных уверенностей, когда витал успокоен и подчинён, и уже не настаивает постоянно на своей собственной поспешной воле, требовании и желании, когда физическое в значительной степени изменено так, чтобы не хоронить полностью внутренний огонь под массой своей внешней направленности, темноты и инерции, тогда внутреннее существо, спрятанное внутри и ощущаемое только в моменты своих редких влияний, способно выйти вперёд, и осветить всё остальное, и принять на себя руководство Садханой.

Его характерная черта — остронаправленная ориентация на Божественное или Высочайшее, однонаправленность и в то же время пластичность в действии и движении.

Оно не вызывает жёсткости направления, как это делает однонаправленный интеллект, или фанатизм правящей идеи, или импульс однонаправленной витальной силы.

Оно в каждый момент и с гибкой уверенностью показывает путь к Истине, автоматически отличает правильный шаг от ложного, отделяет божественное или Богонаправленное движение от прилипчивой мешанины небожественного.

Его действие похоже на действие прожектора, освещающего всё, что должно быть изменено в природе.

Оно содержит в себе пламя воли, настаивающей на совершенстве, на алхимической трансмутации всего внутреннего и внешнего существования.

Оно видит божественную сущность везде, но отвергает обычную маску и маскирующую форму.

Оно настаивает на Истине, на воле, силе и господстве, на Радости, Любви и Красоте, но на Истине постоянного Знания, которая превосходит обычную практическую одномоментную истину Неведения.

Оно настаивает на внутренней радости, а не на простом витальном удовольствии, —  потому что оно предпочитает скорее очищающие страдания и скорбь, чем удовлетворения, ведущие к деградации.

Оно настаивает на любви окрылённой и уносящей вверх, а не привязанной к столбу эгоистических страстных желаний, или по пояс увязшей в грязи.

Оно настаивает на красоте, восстановленной в её правах жреца для интерпретации Вечного.

Оно настаивает на силе, воле и господстве, как инструментах Духа, а не эго.

Его воля направлена на обожествление жизни, выражение через неё высшей Истины, на её посвящение Божественному и Вечному.

 

But the most intimate character of the psychic is its pressure towards the Divine through a sacred love, joy and oneness.

It is the divine Love that it seeks most, it is the love of the Divine that is its spur, its goal, its star of Truth shining over the luminous cave of the nascent or the still obscure cradle of the new-born godhead within us.

In the first long stage of its growth and immature existence it has leaned on earthly love, affection, tenderness, goodwill, compassion, benevolence, on all beauty and gentleness and fineness and light and strength and courage, on all that can help to refine and purify the grossness and commonness of human nature; but it knows how mixed are these human movements at their best and at their worst how fallen and stamped with the mark of ego and self-deceptive sentimental falsehood and the lower self profiting by the imitation of a soul movement.

At once, emerging, it is ready and eager to break all the old ties and imperfect emotional activities and replace them by a greater spiritual Truth of love and oneness.

It may still admit the human forms and movements, but on condition that they are turned towards the One alone. It accepts only the ties that are helpful, the heart's reverence for the Guru, the union of the God-seekers, a spiritual compassion for the ignorant human and animal world and its peoples, the joy and happiness and satisfaction of beauty that comes from the perception of the Divine everywhere.

It plunges the nature inward towards its meeting with the immanent Divine in the heart's secret centre and, while that call is there, no reproach of egoism, no mere outward summons of altruism or duty or philanthropy or service will deceive or divert it from its sacred longing and its obedience to the attraction of the Divinity within it.

It lifts the being towards a transcendent Ecstasy and is ready to shed all the downward pull of the world from its wings in its uprising to reach the One Highest; but it calls down also this transcendent Love and Beatitude to deliver and transform this world of hatred and strife and division and darkness and jarring Ignorance.

It opens to a universal Divine Love, a vast compassion, an intense and immense will for the good of all, for the embrace of the World-Mother enveloping or gathering to her her children, the divine Passion that has plunged into the night for the redemption of the world from the universal Ignorance.

It is not attracted or misled by mental imitations or any vital misuse of these great deep-seated Truths of existence; it exposes them with its detecting search-ray and calls down the entire truth of divine Love to heal these malformations, to deliver mental, vital, physical love from their insufficiencies or their perversions and reveal to them their abounding share of the intimacy and the oneness and the ascending ecstasy and the descending rapture.

 

1-05-23

 

Но наиболее сокровенный характер психического — это его давление к Божественному через духовную любовь, радость и единство.

Именно божественную Любовь оно больше всего ищет, именно любовь Божественного — его вершина, его цель, его звезда Истины, сияющая над возникающей озарённой или всё еще тёмной колыбелью новорожденного божества внутри нас.

На первой долгой стадии его роста и незрелого существования оно склоняется к земной любви, к привязанности, нежности, доброй воле, состраданию, щедрости, ко всей красоте, мягкости, изяществу, свету, силе и смелости, ко всему, что может помочь очистить и улучшить грубость и заурядность человеческой природы.

Но оно знает, как смешаны все эти человеческие движения в своих лучших проявлениях, и как в своих худших проявлениях они низки и отмечены знаком эго, самообманчивой сентиментальной лжи, низшего "я", извлекающего выгоду, прикрываясь имитацией движений души.

С момента своего проявления оно готово и желает порвать все старые связи и несовершенные эмоциональные действия, и заменить их более великой духовной Истиной любви и единства.

Оно может всё ещё признавать человеческие формы и движения, но при условии, что они обращены к Единому. Оно принимает только те связи, которые помогают, исходящее из сердца почтение к Гуру, объединение искателей Бога, духовное сострадание невежественному человеческому и животному миру и их народам, радость, счастье и удовлетворение красотой, приходящие от восприятия Божественного везде.

Оно погружает природу вглубь к её встрече с постоянно присущим ей Божественным в тайном сердечном центре и, пока слышен этот зов, никакие упреки эгоизма, никакие обычные внешние призывы альтруизма или долга, или филантропии, или служения не обманут и не отвлекут его от его священного устремления и его подчинению притяжению Божественности внутри него.

Оно поднимает существо к трансцендентному Экстазу и готово сбросить всё направленное вниз тяготение мира со своих крыльев в своём подъёме к Единому Высочайшему.

Но оно призывает также и вниз эти трансцендентные Любовь и Красоту, чтобы освободить и переделать этот мир ненависти, борьбы, разделения, темноты и визгливого Невежества.

Оно открывается вселенской Божественной Любви, широкому состраданию, напряжённой и необъятной воле к добру, для объятий Матери Мира, охватывающей и собирающей к себе своих детей, открывается божественной Страсти, которая погрузилась в ночь для искупления мира от вселенского Неведения.

Оно не притягивается и не вводится в заблуждение ментальными имитациями или каким-либо витальным злоупотреблением этих великих коренных Истин существования.

Оно открывает их своим отыскивающим прожектором и призывает вниз всю истину божественной Любви, чтобы излечить эти уродства, освободить ментальную, витальную и физическую любовь от их недостатков и их извращений, и открыть им их изобильную долю близости и единства, воспаряющего экстаза и сходящего вниз восторга.

 

All true truths of Love and of the works of Love the psychic being accepts in their place; but its flame mounts always upward and it is eager to push the ascent from lesser to higher degrees of Truth, since it knows that only by the ascent to a highest Truth and the descent of that highest Truth can Love be delivered from the cross and placed upon the throne; for the cross is the sign of the Divine Descent barred and marred by the transversal line of a cosmic deformation which turns life into a state of suffering and misfortune.

Only by the ascent to the original Truth can the deformation be healed and all the works of love, as too all the works of knowledge and of life, be restored to a divine significance and become part of an integral spiritual existence.

 

1-05-24

 

Психическое существо принимает все настоящие истины Любви и работу Любви на своих местах.

Но его пламя поднимается всегда вверх, и оно готово ускорить подъём с более низких на более высокие уровни Истины, потому что оно знает, что только подъёмом к высшей Истине и нисхождением этой высшей Истины Любовь может быть снята с креста и посажена на трон.

Потому что крест — это знак Божественного Нисхождения, преграждённого и омрачённого пересекающей линией космической деформации, превращающей жизнь в состояние страдания и несчастья.

Только через восхождение к изначальной Истине может быть излечена эта деформация, и все действия любви, так же как и работа знания и жизни, вернут себе божественное значение и станут частью интегрального духовного существования.

 

 

 

 

 


Chapter VI
The Ascent of the Sacrifice 2

 

Глава VI          
Вознесение Жертвы 2

 

 

 

The Works Of Love — The Works Of Life

 

Действия Любви — Действия Жизни

 

 

 

It is therefore through the sacrifice of love, works and knowledge with the psychic being as the leader and priest of the sacrifice that life itself can be transformed into its own true spiritual figure.

If the sacrifice of knowledge rightly done is easily the largest and purest offering we can bring to the Highest, the sacrifice of love is not less demanded of us for our spiritual perfection; it is even more intense and rich in its singleness and can be made not less vast and pure.

This pure wideness is brought into the intensity of the sacrifice of love when into all our activities there is poured the spirit and power of a divine infinite joy and the whole atmosphere of our life is suffused with an engrossing adoration of the One who is the All and the Highest.

For then does the sacrifice of love attain its utter perfection when, offered to the Divine All, it becomes integral, catholic and boundless and when, uplifted to the Supreme, it ceases to be the weak, superficial and transient movement men call love and becomes a pure and grand and deep uniting Ananda.

 

1-06-01

 

Именно поэтому через жертву любви, работы и знания, с психическим существом в качестве руководителя и жреца, возносящего жертву, сама жизнь может быть преобразована в свой истинно духовный облик.

Если жертва знания сделанная правильно это, пожалуй, самое большое и чистое приношение, которое мы можем принести Высочайшему, то жертва любви для нашего духовного совершенства от нас требуется в не меньшей мере. Эта жертва даже более напряжённая и богатая в своей искренности и может стать не менее обширной и чистой.

Эта чистая широта приходит в интенсивность жертвы любви, когда во все наши дела вливается дух и сила божественной бесконечной радости, и вся атмосфера нашей жизни проникается поглощающим обожанием Единого, который является Всем и Высочайшим.

Потому что жертва любви тогда достигает своего полного совершенства, когда, будучи принесена Божественному Всему, она становится интегральной, всеобъемлющей и безграничной, и когда, поднявшись ко Высочайшему, она перестает быть слабым, поверхностным и преходящим движением, которое люди называют любовью, и становится чистой, великой и глубокой объединяющей Анандой.

 

Although it is a divine love for the supreme and universal Divine that must be the rule of our spiritual existence, this does not exclude altogether all forms of individual love or the ties that draw soul to soul in manifested existence.

A psychic change is demanded, a divestiture of the masks of the Ignorance, a purification of the egoistic, mental, vital and physical movements that prolong the old inferior consciousness; each movement of love, spiritualised, must depend no longer on mental preference, vital passion or physical craving, but on the recognition of soul by soul, — love restored to its fundamental spiritual and psychic essence with the mind, the vital, the physical as manifesting instruments and elements of that greater oneness.

In this change the individual love also is converted by a natural heightening into a divine love for the Divine Inhabitant immanent in a mind and soul and body occupied by the One in all creatures.

 

1-06-02

 

Хотя правилом нашего духовного существования должна быть именно божественная любовь к высшему и вселенскому Божественному, это не исключает полностью все формы индивидуальной любви или узы, которые связывают души в проявленном существовании.

Требуется психологическая перемена, разоблачение масок Невежества, очищение эгоистического, ментального, витального и физического движений, которые продлевают старое, несовершенное сознание.

Каждое движение любви, став одухотворённым, не должно больше зависеть от ментального предпочтения, витальной страсти или физического желания, оно должно зависеть от узнавания души душой. Когда ум, витальное и физическое становятся инструментами проявления и элементами этого высшего единства, любовь возрождается для своей фундаментальной духовной и психической сути.

При таком изменении индивидуальная любовь также, через естественное возвышение, превращается в постоянно присутствующую божественную любовь к Божественному Обитателю, в уме, душе и теле, где во всех существах живёт Единый.

 

All love, indeed, that is adoration has a spiritual force behind it; even when it is offered ignorantly and to a limited object, something of that splendour appears through the poverty of the rite and the smallness of its issues.

For love that is worship is at once an aspiration and a preparation: it can bring even within its small limits in the Ignorance a glimpse of a still more or less blind and partial but surprising realisation; for they are moments when it is not we but the One who loves and is loved in us, and even a human passion can be uplifted and glorified by a slight glimpse of this infinite Love and Lover.

It is for this reason that the worship of the god, the worship of the idol, the human magnet or ideal are not to be despised; for these are steps through which the human race moves towards that blissful passion and ecstasy of the Infinite which, even in limiting it, they yet represent for our imperfect vision when we have still to use the inferior steps Nature has hewn for our feet and admit the stages of our progress.

Certain idolatries are indispensable for the development of our emotional being, nor will the man who knows be hasty at any time to shatter the image unless he can replace it in the heart of the worshipper by the Reality it figures.

Moreover, they have this power because there is always something in them that is greater than their forms and even when we reach the supreme worship, that abides and becomes a prolongation of it or a part of its catholic wholeness.

Our knowledge is still imperfect in us, love incomplete if even when we know That which surpasses all forms and manifestations, we cannot still accept the Divine in creature and object, in man, in the kind, in the animal, in the tree, in the flower, in the work of our hands, in the Nature-Force which is then no longer to us the blind action of a material machinery but a face and power of the Universal Shakti: for in these things too is the presence of the Eternal.

 

1-06-03

 

На самом деле всякая любовь, являющаяся обожанием, имеет за собой духовную силу. Даже когда её предлагают в невежестве и ограниченному объекту, через убожество ритуала и незначительность результатов проглядывает что-то от того великолепия.

Потому что любовь, которая является поклонением, одновременно является стремлением и подготовкой: она может принести даже в своих малых пределах в Неведении, проблеск всё ещё более или менее слепой и частичной, но удивительной реализации.

Потому что бывают моменты, когда не мы, а Единый любит и любим в нас, и даже человеческая страсть может быть возвышена и освящена мимолётным взглядом на эту бесконечную Любовь и Любящего.

Именно по этой причине не следует презирать поклонение 6огу, поклонение идолу, человеческой притягательности или идеалу — это шаги, которыми человеческая раса движется к счастливой страсти и экстазу Бесконечного, которые, хотя и ограниченно, на несовершенных ступенях, что Природа высекла для наших ног, всё же предлагают нашему несовершенному взору признать их как стадии нашего прогресса.

Некоторые идолы необходимы для развития нашего эмоционального существа, и человек знающий не будет торопиться в любое время разрушить образ, если он не в состоянии заменить его в сердце поклоняющегося Реальностью, которую он представляет.

Более того, они обладают такой силой потому, что в них всегда есть что-то более великое, чем их форма, и даже когда мы достигаем высшего поклонения, это остаётся и становится продолжением его или частью его вселенской целостности.

Наше знание всё ещё несовершенно, любовь неполноценна, если даже зная То, что превосходит все формы и проявления, мы всё ещё не можем признать Божественное в существе и предмете, в человеке и в подобных ему, в животных, в деревьях, в цветах, в творениях наших рук, в Силе Природы, которая тогда должна быть для нас не слепым действием материальной машины, но лицом и силой Вселенской Шакти. Потому что в этих вещах также присутствует Вечное.

 

An ultimate inexpressible adoration offered by us to the Transcendent, to the Highest (param bhavam), to the Ineffable, is yet no complete worship if it is not offered to him wherever he manifests or wherever even he hides his godhead — in man (manushim tanum ashritam) and object and every creature.

An Ignorance is there no doubt which imprisons the heart, distorts its feelings, obscures the significance of its offering; all partial worship, all religion which erects a mental or a physical idol is tempted to veil and protect the truth in it by a certain cloak of ignorance and easily loses the truth in its image.

But the pride of exclusive knowledge is also a limitation and a barrier. For there is concealed behind individual love, obscured by its ignorant human figure, a mystery which the mind cannot seize, the mystery of the body of the Divine, the secret of a mystic form of the Infinite which we can approach only through the ecstasy of the heart and the passion of the pure and sublimated sense, and its attraction which is the call of the divine Flute-player, the mastering compulsion of the All-Beautiful, can only be seized and seize us through an occult love and yearning which in the end makes one the Form and the Formless, and identifies Spirit and Matter.

It is that which the spirit in Love is seeking here in the darkness of the Ignorance and it is that which it finds when individual human love is changed into the love of the Immanent Divine incarnate in the material universe.

 

1-06-04

 

Предельное, невыразимое обожание, которое мы предлагаем Трансцендентному, Высочайшему (парам бхавам), Невыразимому всё же не полное поклонение, если оно не предлагается ему везде, где оно проявляется, или даже повсюду, где он прячет свою божественность — в человеке (манушим танум ашритам), в предмете и в каждом существе.

Без сомнения, существует Невежество, которое держит в плену сердце, искажает его чувства, затемняет смысл его приношения.

Любое частичное поклонение, всякая религия, которая воздвигает ментального или физического идола, стремится завуалировать и укрыть в себе истину определённого рода ширмой неведения и легко утрачивает эту истину в её образе.

Но гордость исключительного знания тоже является ограничением и барьером. Потому что за индивидуальною любовью, затемнённая невежественной человеческой фигурой, кроется тайна, которую ум не может понять, тайна тела Божественного, секрет мистической формы Бесконечного, к которому мы в состоянии приблизиться только через экстаз сердца и страсть чистого и возвышенного чувства.

И его притяжение, являющееся зовом божественного Флейтиста, властное принуждение Все-Прекрасного, мы можем постичь — а оно может овладеть нами — только через сокровенную любовь и стремление, которые в конце концов и приводят к единению Форму и Бесформенное и отождествляют Дух и Материю.

Вот то, чего ищет дух в Любви здесь, в темноте Невежества, и то, что он находит, когда индивидуальная человеческая любовь преобразуется в любовь к Неотъемлемому Божественному, воплощённому в материальной вселенной.

 

As with individual, so with universal Love; all that widening of the self through sympathy, goodwill, universal benevolence and beneficence, love of mankind, love of creatures, the attraction of all the forms and presences that surround us by which mentally and emotionally man escapes from the first limits of his ego, has to be taken up into a unifying divine love for the universal Divine.

Adoration fulfilled in love, love in Ananda, — the surpassing love, the self-wrapped ecstasy of transcendent delight in the Transcendent which awaits us at the end of the path of Devotion, — has for its wider result a universal love for all beings, the Ananda of all that is; we perceive behind every veil the Divine, spiritually embrace in all forms the All-Beautiful.

A universal delight in his endless manifestation flows through us, taking in its surge every form and movement, but not bound or stationary in any and always reaching out to a greater and more perfect expression.

This universal love is liberative and dynamic for transformation; for the discord of forms and appearances ceases to affect the heart that has felt the one Truth behind them all and understood their perfect significance.

The impartial equality of soul of the selfless worker and knower is transformed by the magic touch of divine Love into an all-embracing ecstasy and million-bodied beatitude. All things become bodies and all movements the playings of the divine Beloved in his infinite house of pleasure. Even pain is changed and in their reaction and even in their essence things painful alter; the forms of pain fall away, there are created in their place the forms of Ananda.

 

1-06-05

 

То что было сказано про индивидуальную Любовь относится и к вселенской Любви. Всё, что расширяет "я" через сочувствие, добрую волю, благожелательность и благотворительность, через любовь к человечеству, любовь к существам, привлекательность всех форм и присутствий, которые окружают нас, при помощи чего ментально и эмоционально человек вырывается из первых ограничений своего эго, должно найти место в объединяющей божественной любви ко вселенскому Божественному.

Обожание, выраженное в любви, любовь, выраженная в Ананде, превосходящая любовь, самопоглощающий экстаз трансцендентного восторга в Трансцендентном, который ожидает нас в конце пути Преданности — в качестве более широкого результата даёт вселенскую любовь ко всем существам, приводит к Ананде всего что существует. Под каждым покровом мы обнаруживаем Божественное, духовно обнимаем во всех формах Все-Прекрасного.

Вселенский восторг в своих бесконечных проявлениях течёт через нас, принимая в свои волны каждую форму и движение, но не связанный и не останавливающийся ни в одной из них, всё время стремящийся к большему и более совершенному проявлению.

Эта вселенская любовь освободительна и способна к преобразованию, потому что диссонанс форм и видимого перестает влиять на сердце, которое почувствовало единую Истину за всеми ими и поняло их совершенное значение.

Беспристрастная ровность души утратившего эгоистическое "я" работника и ставшего знающим магическим прикосновением божественной Любви превращается во всеобъемлющий экстаз и блаженство, пребывающее в миллионах тел. Все вещи становятся телами и все движения играми божественного Возлюбленного в его бесконечной обители наслаждения. Даже боль изменяется, изменяются реакции на болезненное и даже сама сущность его. Формы боли уходят прочь, на их месте возникают формы Ананды.

 

This is in its essence the nature of the change of consciousness which turns existence itself into a glorified field of a Divine Love and Ananda.

In its essence it begins for the seeker when he passes from the ordinary to the spiritual level and looks with a new heart of luminous vision and feeling on the world and self and others. It reaches its height when the spiritual becomes also the supramental level and there also it is possible not only to feel it in essence, but realise it dynamically as a Power for the transformation of the whole inner life and the whole outer existence.

 

1-06-06

 

Такова в своей сути природа изменения сознания, которое превращает само существование в достойное поле Божественной Любви и Ананды.

По своему существу оно начинается для ищущего, когда он переходит с обычного уровня на духовный и смотрит с новым сердцем светлого видения и чувства на мир, на себя, на других.

Оно достигает своей высоты, когда духовный уровень становится также супраментальным. Тогда можно не только почувствовать его сущность, но и реализовать его динамически как Силу для преобразования всей внутренней жизни и всего внешнего существования.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

It is not altogether difficult for the mind to envisage, even though it may be difficult for the human will with its many earth-ties to accept, this transformation of the spirit and nature of love from the character of a mixed and limited human emotion to a supreme and all-embracing divine passion.

It is when we come to the works of Love that a certain perplexity is likely to intervene. It is possible, as in a certain high exaggeration of the path of knowledge, to cut here also the knot of the problem, escape the difficulty of uniting the spirit of Love with the crudities of the world-action by avoiding it; it is open to us, withdrawing from outward life and action altogether, to live alone with our adoration of the Divine in the heart's silence.

It is possible too to admit only those acts that are either in themselves an expression of love for the Divine, prayer, praise, symbolic acts of worship or subordinate activities that may be attached to these things and partake of their spirit, and to leave aside all else; the soul turns away to satisfy its inner longing in the absorbed or the God-centred life of the saint and devotee.

It is possible, again, to open the doors of life more largely and spend one's love of the Divine in acts of service to those around us and to the race; one can do the works of philanthropy, benevolence and beneficence, charity and succour to man and beast and every creature, transfigure them by a kind of spiritual passion, at least bring into their merely ethical appearance the greater power of a spiritual motive.

This is indeed the solution most commonly favoured by the religious mind of today and we see it confidently advanced on all sides as the proper field of action of the God-seeker or of the man whose life is founded on divine love and knowledge.

But the integral Yoga pushed towards a complete union of the Divine with the earth-life cannot stop short in this narrow province or limit this union within the lesser dimensions of an ethical rule of philanthropy and beneficence.

All action must be made in it part of the God-life, our acts of knowledge, our acts of power and production and creation, our acts of joy and beauty and the soul's pleasure, our acts of will and endeavour and strength and not our acts only of love and beneficent service.

Its way to do these things will be not outward and mental, but inward and spiritual, and to that end it will bring into all activities, whatever they are, the spirit of divine love, the spirit of adoration and worship, the spirit of happiness in the Divine and in the beauty of the Divine so as to make all life a sacrifice of the works of the soul's love to the Divine, its cult of the Master of its existence.

 

1-06-07

 

Для ума не так уж трудно себе представить — хотя это может оказаться трудным для человеческой воли, с её многочисленными земными связями, признать — это преобразование характера духа и природы любви из смешанной и человеческой эмоции в высшую и всеобъемлющую божественную страсть.

Когда мы приходим к действию Любви, может случиться некоторое замешательство. Возможно, как и при некотором сильном преувеличении на пути знания, разрубить узел проблемы, избежать трудности совмещения духа Любви с несовершенством и грубостью действия в мире, уйдя от него. Для нас открыта возможность, удалившись от внешней жизни и действия, жить только обожая Божественное в безмолвии сердца.

Возможно также принятие только тех действий, которые сами по себе являются выражениями любви к Божественному, молитву, прославление, символические акты поклонения, или же побочные действия, которые могут быть причислены к ним и разделять их дух, оставляя в стороне всё остальное. Душа обращается к удовлетворению своих внутренних стремлений в сосредоточенной или Богоцентрированной жизни святого или преданного.

Возможно также шире открыть двери жизни и изливать свою любовь к Божественному в служении окружающим и человечеству. Можно заниматься благотворительностью, благодеяниями и помощью людям, зверям и любому существу, преобразовывая эти занятия духовной страстью, по крайней мере придавать их обычной этической видимости большую силу духовного побуждения.

Таково в действительности решение, чаще всего принимаемое сегодня религиозным умом, и мы видим, как оно успешно всесторонне осуществляется как достойное поле деятельности для ищущего Бога или человека, жизнь которого основывается на божественной любви и знании.

Но интегральная Йога, движущаяся к полному единению Божественного с земной жизнью, не может остановиться на такой узкой области или ограничить это единение скромными рамками этического закона филантропии и благотворительности.

Всякое действие должно делаться как часть жизни Бога. Наши дела в области знания, наши дела в творчестве, на производстве и в созидании, наши дела радости, красоты и удовольствия души, наши проявления воли, стремления и силы, а не только наши деяния любви и служение благотворительности.

В интегральной Йоге способ реализации этого не внешний и ментальный, а внутренний и духовный, и с этой целью она вносит во всю деятельность, какой бы она ни была, дух божественной любви, дух обожания и поклонения, дух счастья в Божественном и в красоте Божественного, так чтобы вся жизнь стала жертвоприношением действия сердечной любви к Божественному, культом Хозяина своего существования.

 

It is possible so to turn life into an act of adoration to the Supreme by the spirit in one's works; for, says the Gita, "He who gives to me with a heart of adoration a leaf, a flower, a fruit or a cup of water, I take and enjoy that offering of his devotion;" and it is not only any dedicated external gift that can be so offered with love and devotion, but all our thoughts, all our feelings and sensations, all our outward activities and their forms and objects can be such gifts to the Eternal.

It is true that the especial act or form of action has its importance, even a great importance, but it is the spirit in the act that is the essential factor; the spirit of which it is the symbol or materialised expression gives it its whole value and justifying significance.

Or it may be said that a complete act of divine love and worship has in it three parts that are the expressions of a single whole, — a practical worship of the Divine in the act, a symbol of worship in the form of the act expressing some vision and seeking or some relation with the Divine, an inner adoration and longing for oneness or feeling of oneness in the heart and soul and spirit.

It is so that life can be changed into worship, — by putting behind it the spirit of a transcendent and universal love, the seeking of oneness, the sense of oneness; by making each act a symbol, an expression of Godward emotion or a relation with the Divine; by turning all we do into an act of worship, an act of the soul's communion, the mind's understanding, the life's obedience, the heart's surrender.

 

1-06-08

 

Можно превратить жизнь в акт обожания духом Всевышнего при помощи человеческих дел.

Потому что, говорит Гита, "тот, кто даёт мне с сердцем, полном обожания листок, цветок, плод или чашу воды, от того я принимаю и наслаждаюсь этим приношением преданности".

Таким образом с любовью и преданностью можно приносить не только посвящаемые внешние дары, но и все наши мысли, все наши чувства и ощущения, всю нашу внешнюю деятельность, и их формы и объекты могут быть такими дарами Вечному.

Это правда, что особое действие или форма действия имеет значение, даже великое значение, но тот дух, в котором оно совершается — самое главное. Дух, символом и материальным выражением которого является действие, придаёт последнему всю его ценность и подтверждает значение.

Или можно сказать, что полный акт божественной любви и поклонения содержит в себе три составные части, которые выражают единое целое — практическое поклонение Божественному в действии, символ поклонения в форме действия, выражающего некоторое видение, поиск или отношение к Божественному, внутреннее обожание и стремление к единению или чувство единения в сердце, в душе и духе.

Так можно всю жизнь превратить в поклонение, наделив её духом трансцендентной и всемирной любви, поиском единства, чувством единства.

И можно сделать каждое действие символом, выразителем эмоций, направленных к Божественному или выразителем отношения с Божественным, превратив всё, что мы делаем, в акт поклонения, в акт общения душ, ментального понимания, подчинения этому жизни, в самоотдачу сердца.

 

In any cult the symbol, the significant rite or expressive figure is not only a moving and enriching aesthetic element, but a physical means by which the human being begins to make outwardly definite the emotion and aspiration of his heart, to confirm it and to dynarnise it.

For if without a spiritual aspiration worship is meaningless and vain, yet the aspiration also without the act and the form is a disembodied and, for life, an incompletely effective power.

It is unhappily the fate of all forms in human life to become crystallised, purely formal and therefore effete, and although form and cult preserve always their power for the man who can still enter into their meaning, the majority come to use the ceremony as a mechanical rite and the symbol as a lifeless sign and because that kills the soul of religion, cult and form have in the end to be changed or thrown aside altogether.

There are those even to whom all cult and form are for this reason suspect and offensive; but few can dispense with the support or outward symbols and even a certain divine element in human nature demands them always for the completeness of its spiritual satisfaction.

Always the symbol is legitimate in so far as it is true, sincere, beautiful and delightful, and even one may say that a spiritual consciousness without any aesthetic or emotional content is not entirely or at any rate not integrally spiritual.

In the spiritual life the basis of the act is a spiritual consciousness perennial and renovating, moved to express itself always in new forms or able to renew the truth of a form always by the flow of the spirit, and to so express itself and make every action a living symbol of some truth of the soul is the very nature of its creative vision and impulse.

It is so that the spiritual seeker must deal with life and transmute its form and glorify it in its essence.

 

1-06-09

 

В любом культе символ, значащий обряд или выразительная формула является не только волнующим и обогащающим эстетическим элементом, но и физическим средством, при помощи которого человеческое существо начинает внешне проявлять эмоции и стремления своего сердца, подтверждает их и придаёт им динамизм.

Потому что, если без духовного стремления поклонение бессмысленно и бесполезно, то и одно стремление, без действия и формы, отделено от конкретного воплощения и для жизни является неэффективной силой.

К несчастью, судьба всех форм в человеческой жизни кристаллизоваться, становиться чисто формальными и потому бесплодными, и хотя форма и культ всегда сохраняют своё могущество для человека, который может ещё проникнуть в их смысл, большинство смотрят на церемонию как на механический ритуал и символ, как на безжизненный знак, и поскольку это убивает душу религии, то культ и форму в конце концов надо менять или вовсе отбросить.

Есть даже такие, которые относится ко всякому культу и форме по этой причине с подозрением и враждебно. Однако, немногие могут обойтись без поддержки или внешних символов, и даже определённый божественный элемент в человеческой природе нуждается в них для полноты духовного удовлетворения.

Символ всегда правомерен, если он верный, искренний, красивый и вызывает восторг. Можно даже сказать, что духовное сознание без этического или эмоционального содержания не является полностью или, по крайней мере, интегрально, духовным.

В духовной жизни действие основано на духовном сознании, постоянном и обновляющемся, всегда стремящемся выразить себя в новых формах или всегда способном течением духа восстановить истину формы.

И такое самовыражение и способность превращать каждое действие в живой символ какой-то истины души лежит в самой природе созидательного видения и импульса духовного сознания. Так искатель духовного должен взаимодействовать с жизнью и преобразовать её формы, и возвеличивать её содержание.

 

A supreme divine Love is a creative Power and, even though it can exist in itself silent and unchangeable, yet rejoices in external form and expression and is not condemned to be a speechless and bodiless godhead.

It has even been said that creation itself was an act of love or at least the building up of a field in which Divine Love could devise its symbols and fulfil itself in act of mutuality and self-giving and, if not the initial nature of creation, this may well be its ultimate object and motive.

It does not so appear now because, even if a Divine Love is there in the world upholding all this evolution of creatures, yet the stuff of life and its action is made up of an egoistic formation, a division, a struggle of life and consciousness to exist and survive in an apparently indifferent, inclement or even hostile world of inanimate and inconscient Matter.

In the confusion and obscurity of this struggle all are thrown against each other with a will in each to assert its own existence first and foremost and only secondarily to assert itself in others and very partially for others; for even man's altruism remains essentially egoistic and must be so till the soul finds the secret of the divine Oneness.

It is to discover that at its supreme source, to bring it from within and to radiate it out up to the extreme confines of life that is turned the effort of the Yoga.

All action, all creation must be turned into a form, a symbol of the cult, the adoration, the sacrifice; it must carry something that makes it bear in it the stamp of a dedication, a reception and translation of the Divine Consciousness, a service of the Beloved, a self-giving, a surrender.

This has to be done wherever possible in the outward body and form of the act; it must be done always in its inward emotion and an intensity that shows it to be an outflow from the soul towards the Eternal.

 

1-06-10

 

Высшая божественная Любовь это творческая Сила и, хотя она может существовать сама в себе, безмолвная и неизменная, она наслаждается во внешних формах и проявлениях, и не обречена быть безгласным и бестелесным божеством.

Сказано даже, что само сотворение было актом любви или, по крайней мере, создало поле, на котором Божественная Любовь может изобретать свои символы и реализовывать себя во взаимности и самоотдаче. И если это не является изначальной природой творения, то вполне может быть его конечной целью и мотивом.

В настоящее время это видится по-другому, потому что если даже в мире присутствует Божественная Любовь, поддерживающая всю эту эволюцию созданий, то всё же сама ткань жизни и её действия состоят из эгоистической формации, разделения, борьбы жизни и сознания за существование и выживание в на первый взгляд безразличном, немилосердном или даже враждебном мире безжизненной и бессознательной Материи.

В хаосе и мраке этой борьбы все противопоставлены друг другу, и каждый желает прежде всего утвердиться в своём собственном существовании и только во вторую очередь утвердиться в других, и весьма в малой степени для других.

Потому что даже человеческий альтруизм по существу эгоистичен и останется таким, пока душа не постигнет тайну божественного Единства.

Открыть это Единство у его высшего источника, извлечь его изнутри и распространять его, достигая самых отдалённых уголков жизни — на это направлены усилия Йоги.

Вся деятельность, всё творчество должно превратиться в форму, в символ культа, в обожание, в жертву.

Всё должно нести в себе нечто, имеющее отпечаток посвящения, восприятия и передачи Божественного Сознания, служения Любимому, самоотдачи.

Это стоит делать где только возможно во внешнем теле и форме действия.

Это должно всегда происходить при внутреннем переживании и с силой, которая показывает, что это излияние души, направленное к Вечному.

 

In itself the adoration in the act is a great and complete and powerful sacrifice that tends by its self-multiplication to reach the discovery of the One and make the radiation of the Divine possible.

For devotion by its embodiment in acts not only makes its own way broad and full and dynamic, but brings at once into the harder way of works in the world the divinely passionate element of joy and love which is often absent in its beginning when it is only the austere spiritual will that follows in a struggling uplifting tension the steep ascent, and the heart is still asleep or bound to silence.

If the spirit of divine love can enter, the hardness of the way diminishes, the tension is lightened, there is a sweetness and joy even in the core of difficulty and struggle.

The indispensable surrender of all our will and works and activities to the Supreme is indeed only perfect and perfectly effective when it is a surrender of love.

All life turned into this cult, all actions done in the love of the Divine and in the love of the world and its creatures seen and felt as the Divine manifested in many disguises become by that very fact part of an integral Yoga.

 

1-06-11

 

Обожание в действии само по себе это великое, полное и могущественное жертвоприношение, которое стремится в своём самоумножении открыть Единого и сделать возможным сияние Божественного.

Потому что преданность, воплощённая в действии, не только делает свой путь шире, полнее и динамичнее, но одновременно вносит в самый тяжёлый путь работы в мире божественно страстный элемент радости и любви, часто отсутствующий в начале, когда присутствует только строгая духовная воля в трудном, напряжённом, крутом подъёме, а сердце всё ещё спит или вынуждено молчать.

Когда же в действие вступает дух божественной любви, то трудности пути уменьшаются, напряжение облегчается, свежесть и радость появляются даже гуще в трудностей и борьбы.

Неизбежная сдача всей нашей воли, работы и деятельности Всевышнему только тогда совершенна и эффективна, когда это сдача любви.

Вся жизнь, превращённая в этот культ, все действия, совершаемые с любовью к Божественному и с любовью ко вселенной и её существам, которую мы видим и чувствуем как проявление Божественного под многочисленными масками, уже благодаря этому факту становится частью интегральной Йоги.

 

It is the inner offering of the heart's adoration, the soul of it in the symbol, the spirit of it in the act, that is the very life of the sacrifice.

If the offering is to be complete and universal, then a turning of all our emotions to the Divine is imperative. This is the intensest way of purification for the human heart, more powerful than any ethical or aesthetic catharsis could ever be by its half-power and superficial pressure.

A psychic fire within must be lit into which all is thrown with the Divine Name upon it.

In that fire all the emotions are compelled to cast off their grosser elements and those that are undivine perversions are burned away and the others discard their insufficiencies, till a spirit of largest love and a stainless divine delight arises out of the flame and smoke and frankincense.

It is the divine love which so emerges that, extended in inward feeling to the Divine in man and all creatures in an active universal equality, will be more potent for the perfectibility of life and a more real instrument than the ineffective mental ideal of brotherhood can ever be.

It is this poured out into acts that could alone create a harmony in the world and a true unity between all its creatures; all else strives in vain towards that end so long as Divine Love has not disclosed itself as the heart of the delivered manifestation in terrestrial Nature.

 

1-06-12

 

Именно внутреннее приношение сердечного обожания, его души в символе, его духа в действии — настоящая жизнь жертвоприношения.

Чтобы сделать это приношение полным и всесторонним, нужно все наши эмоции обратить к Божественному. Это самый интенсивный путь очищения человеческого сердца, более могущественный, чем какой бы то ни было этический и эстетический катарсис с его полумогуществом и поверхностным давлением.

Нужно зажечь внутренний психический огонь, в который бросить всё, наложив на это всё Божественное Имя.

В этом огне все эмоции лишаются своих более грубых элементов, все небожественные искажения сгорают, остальные освобождаются от своих недостатков, пока из пламени, дыма и благовония не поднимется дух величайшей любви и незапятнанного божественного восторга.

Это — божественная любовь, которая проявляется так, что, распространяясь через внутренние переживания Божественного человеком и всеми существами в активной мировой ровности, становится более могущественным и реальным инструментом совершенствования жизни, чем когда либо могла быть неэффективная ментальная идея человеческого братства.

Только это, вливаясь в действие, может сотворить гармонию в мире и настоящее единство между всеми его существами. Всё остальное тщётно к этому стремится, пока Божественная Любовь не раскрыла себя как сердце состоявшегося проявления в земной Природе.

 

It is here that the emergence of the secret psychic being in us as the leader of the sacrifice is of the utmost importance; for this inmost being alone can bring with it the full power of the spirit in the act, the soul in the symbol.

It alone can assure, even while the spiritual consciousness is incomplete, the perennial freshness and sincerity and beauty of the symbol and prevent it from becoming a dead form or a corrupted and corrupting magic; it alone can preserve for the act its power with its significance.

All the other members of our being, mind, life-force, physical or body consciousness are too much under the control of the Ignorance to be a sure instrumentation and much less can they be a guide or the source of an unerring impulse.

Always the greater part of the motive and action of these powers clings to the old law, the deceiving tablets, the cherished inferior movements of Nature and they meet with reluctance, alarm or revolt or obstructing inertia the voices and the forces that call and impel us to exceed and transform ourselves into a greater being and a wider Nature. In their major part the response is either a resistance or a qualified or temporising acquiescence; for even if they follow the call, they yet tend — when not consciously, then by automatic habit — to bring into the spiritual action their own natural disabilities and errors.

At every moment they are moved to take egoistic advantage of the psychic and spiritual influences and can be detected using the power, joy or light these bring into us for a lower life-motive.

Afterwards too, even when the seeker has opened to the Divine Love transcendental, universal or immanent, yet if he tries to pour it into life, he meets the power of obscuration and perversion of these lower Nature-forces.

Always they draw away towards pitfalls, pour into that higher intensity their diminishing elements, seek to capture the descending Power for themselves and their interests and degrade it into an aggrandised mental, vital or physical instrumentation for desire and ego.

Instead of a Divine Love creator of a new heaven and a new earth of Truth and Light, they would hold it here prisoner as a tremendous sanction and glorifying force of sublimation to gild the mud of the old earth and colour with its rose and sapphire the old turbid unreal skies of sentimentalising vital imagination and mental idealised chimera.

If that falsification is permitted, the higher Light and Power and Bliss withdraw, there is a fall back to a lower status; or else the realisation remains tied to an insecure half-way and mixture or is covered and even submerged by an inferior exaltation that is not the true Ananda.

It is for this reason that the Divine Love which is at the heart of all creation and the most powerful of all redeeming and creative forces has yet been the least frontally present in earthly life, the least successfully redemptive, the least creative.

Human nature has been unable to bear it in its purity for the very reason that it is the most powerful, pure, rare and intense of all the divine energies; what little could be seized has been corrupted at once into a vital pietistic ardour, a defenceless religious or ethical sentimentalism, a sensuous or even sensual erotic mysticism of the roseate coloured mind or passionately turbid life-impulse and with these simulations compensated its inability to house the Mystic Flame that could rebuild the world with its tongues of sacrifice.

It is only the inmost psychic being unveiled and emerging in its full power that can lead the pilgrim sacrifice unscathed through these ambushes and pitfalls; at each moment it catches, exposes, repels the mind's and the life's falsehoods, seizes hold on the truth of the Divine Love and Ananda and separates it from the excitement of the mind's ardours and the blind enthusiasm of the misleading life-force.

But all things that are true at their core in mind and life and the physical being it extricates and takes with it in the journey till they stand on the heights, new in spirit and sublime in figure.

 

1-06-13

 

Именно здесь проявление в нас тайного психического существа как руководителя жертвы становится крайне важным.

Потому что это внутреннее существо одно может принести полную силу духа в действие, вдохнуть душу в символ.

Оно одно может обеспечить, даже пока духовное сознание не полно, неувядающую свежесть, искренность и красоту символа и помешать ему превратиться в мёртвую форму или искажённую и разрушающую магию. Оно одно может сохранить для действия его силу и его значение.

Все остальные элементы нашего существа — ум, сила жизни, физическое или телесное сознание — слишком в большой степени находятся под контролем Невежества, чтобы быть надежными инструментами, и ещё меньше могут руководить или быть источником безошибочного импульса.

Всегда большая часть побуждения и действия этих сил тянется к старому закону, обманчивым воспоминаниям, излюбленным низшим движениям Природы. И они встречают с нежеланием, тревогой, возмущением или препятствующей инерцией те голоса и силы, что зовут и побуждают нас превзойти себя, преобразить себя в более великое существо и в более широкую Природу.

По большей части отклик этих сил — сопротивление или ограниченная, выжидательная уступка. Потому что даже если они следуют призыву, они склонны — если не сознательно, то в силу автоматической привычки — вносить в духовные действия свои собственные естественные недостатки и ошибки.

В любой момент они готовы эгоистически захватить достижение психического и духовного влияния, и их можно уличить в использовании силы, радости и света, которые приносятся нам, для более низких целей жизни.

И даже, если ищущий открывается для Божественной Любви, трансцендентной, вселенской или постоянно присущей, если он пытается влить это в жизнь, он встречается с энергией помрачения и искажения этими низшими силами Природы.

Они всегда влекут к ловушкам, вливают в более высокое напряжение свои принижающие элементы, стремятся захватить для себя и своих интересов Силу, которая спускается сверху, и низводят её до возвеличенного ментального, витального или физического инструмента желаний и эго.

Вместо Божественной Любви, создающей новые небеса и новую землю Истины и Света, они хотели бы держать эту Силу здесь узником, в качестве гигантской поддержки и возвеличивающей силы возвышения, чтобы позолотить грязь старой земли и раскрасить розовыми и сапфирно-голубыми красками старые мутные и нереальные небеса сентиментального витального воображения и ментальной идеализированной химеры.

Если поддаться на эту подмену, то высший Свет, Сила и Блаженство уходят, происходит падение назад к более низкому уровню.

Или же реализация останется привязанной к опасной половинчатости и смеси, или будет заслонена или даже поглощена низшей экзальтацией, которая не является настоящей Анандой.

По этой причине Божественная Любовь, которая находится в сердце всякого творения и является самой мощной из всех возмещающих и созидающих сил, пока что менее всего выдвинулась на передний план в земной жизни и менее успешна как исправляющая и творческая сила.

Человеческая природа не смогла выдержать её в её чистоте по той самой причине, что она является самой мощной, чистой, необыкновенной и интенсивной из всех божественных энергий.

То немногое, что удалось уловить, было тут же извращено и превращено в витальное ханжеское рвение, в беспомощный религиозный или этический сентиментализм, или в чувственный или даже сладостный эротический мистицизм воспринимающего всё в розовым ума или страстного запутанного жизненного импульса, компенсируя этими имитациями свою неспособность принять Мистическое Пламя, которое могло бы перестроить мир огнём своей жертвы.

Только сокровенное психическое существо, снявшее покровы и появившееся в полной силе, может повести жертвоприношение паломника, пройдя невредимо через эти засады и ловушки.

Оно каждое мгновение улавливает, разоблачает и отвергает ложь ума и жизни, овладевает истиной Божественной Любви и Ананды, отделяет её от возбуждения ментального пыла и слепого энтузиазма сбивающей с пути жизненной силы.

Но всё, что есть верного в своей основе в уме, жизни и физическом существе, оно извлекает и берёт с собой в это путешествие, пока они не поднимутся на высоты, обновившись в духе и возвысившись в облике.

 

And yet the leading of the inmost psychic being is not found sufficient until it has succeeded in raising itself out of this mass of inferior Nature to the highest spiritual levels and the divine spark and flame descended here have rejoined themselves to their original fiery Ether.

For there is there no longer a spiritual consciousness still imperfect and half-lost to itself in the thick sheaths of human mind, life and body, but the full spiritual consciousness in its purity, freedom and intense wideness.

There, as it is the eternal Knower that becomes the Knower in us and mover and user of all knowledge, so it is the eternal All-Blissful who is the Adored attracting to himself the eternal divine portion of his being and joy that has gone out into the play of the universe, the infinite Lover pouring himself out in the multiplicity of his own manifested selves in a happy oneness.

All Beauty in the world is there the beauty of the Beloved, and all forms of beauty have to stand under the light of that eternal Beauty and submit themselves to the sublimating and transfiguring power of the unveiled Divine Perfection.

All Bliss and Joy are there of the All-Blissful, and all inferior forms of enjoyment, happiness or pleasure are subjected to the shock of the intensity of its floods or currents and either they are broken to pieces as inadequate things under its convicting stress or compelled to transmute themselves into the forms of the Divine Ananda.

Thus for the individual consciousness a Force is manifested which can deal sovereignly in it with the diminutions and degradations of the values of the Ignorance. At last it begins to be possible to bring down into life the immense reality and intense concreteness of the love and joy that are of the Eternal.

Or at any rate it will be possible for our spiritual consciousness to raise itself out of the mind into the supramental Light and Force and Vastness; there in the light and potency of the supramental Gnosis are the splendour and joy of a power of divine self-expression and self-organisation which could rescue and re-create even the world of the Ignorance into a figure of the Truth of the Spirit.

 

1-06-14

 

И всё же лидерство внутреннего психического существа будет не достаточным, пока ему не удастся поднять себя из этой массы более низкой Природы до высших духовных уровней, и божественная искра и пламя, спустившееся сюда, не воссоединится со своим изначальным огненным Эфиром.

Потому что там, в этом Эфире, уже нет всё ещё несовершенного духовного сознания, наполовину затерянного в плотных оболочках человеческого ума, жизни и тела, а есть только полное духовное сознание в своей чистоте, свободе и интенсивной широте.

Там, где вечный Знающий, который становится Знающим в нас и двигателем, и пользователем всего знания, находится и вечный Все-Блаженный, который есть Обожаемый, привлекающий к себе вечную божественную часть своего бытия и радости, ушедшую в игру вселенной, бесконечный Любящий, изливающий себя в многочисленности своих собственных проявленных "я" в счастливом единстве.

Вся Красота в мире там — красота Любимого, и все формы красоты должны быть освещены светом этой Вечной Красоты и должны подчинять себя очищающей и преобразующей силе открывшегося Божественного Совершенства.

Там всё — Блаженство и Радость Все-Блаженного, и все несовершенные формы радости, счастья или удовольствия подвергаются ударам силы их потоков или течений и либо разбиваются на куски, как непригодные вещи под влиянием их изобличающего давления, либо преобразовываются в формы Божественной Ананды.

Так для индивидуального сознания проявляется Сила, которая может полновластно воздействовать в нём на приуменьшения и деградации, приходящие от Невежества. Наконец становится возможным принести в жизнь ту огромную реальность и напряжённую конкретность любви и радости, которые исходят от Вечного.

Или, по крайней мере, у нашего духовного сознания появляется возможность подняться из ума в супраментальный Свет, Силу и Простор.

Там, в свете и потенциале супраментального Гнозиса царствует великолепие и радость силы божественного самовыражения и самоорганизации, которые в состоянии спасти и переделать даже мир Неведения в образ и выражение Истины Духа.

 

There in the supramental Gnosis is the fulfilment, the culminating height, the all-embracing extent of the inner adoration, the profound and integral union, the flaming wings of Love upbearing the power and joy of a supreme Knowledge.

For supramental Love brings an active ecstasy that surpasses the void passive peace and stillness which is the heaven of the liberated Mind and does not betray the deeper greater calm which is the beginning of the supramental silence.

The unity of a love which is able to include in itself all differences without being diminished or abrogated by their present limitations and apparent dissonances is raised to its full potentiality on the supramental level. For there an intense oneness with all creatures founded on a profound oneness of the soul with the Divine can harmonise with a play of relations that only makes the oneness more perfect and absolute.

The power of Love supramentalised can take hold of all living relations without hesitation or danger and turn them Godwards delivered from their crude, mixed and petty human settings and sublimated into the happy material of a divine life.

For it is the very nature of the supramental experience that it can perpetuate the play of difference without forfeiting or in the least diminishing either the divine union or the infinite oneness.

For a supramentalised consciousness it would be utterly possible to embrace all contacts with men and the world in a purified flame-force and with a transfigured significance, because the soul would then perceive always as the object of all emotion and all seeking for love or beauty the One Eternal and could spiritually use a wide and liberated life-urge to meet and join with that One Divine in all things and all creatures.

 

1-06-15

 

Именно в супраментальном Гнозисе есть реализация, высота кульминации, всеобнимающее расширение внутреннего обожания, глубокий и целостный союз, пламенные крылья Любви, поддерживающие силу и радость высшего Знания.

Потому что супраментальная Любовь приносит активный экстаз, превосходящий пустой пассивный покой и тишину, которые — небеса освобождённого Ума, но она не изменяет более глубокий и великий покой, являющийся началом супраментального безмолвия.

Единство любви, которое способно вместить в себя все различия, не уменьшаясь и не исчезая под влиянием их ограничений и видимых диссонансов, поднимается до своего полного потенциала на супраментальном уровне. Потому что только там возможна гармония между интенсивным единством со всеми существами, основанном на глубоком единении души с Божественным, и игрой отношений, которые делают это единство более совершенным и абсолютным.

Супраментальная сила Любви может овладеть всеми существующими отношениями, не колеблясь и не опасаясь, и обратить их в направленные на Божественное, сделать их свободными от грубых, смешанных и мелочных человеческих свойств и возвысить до счастливой ткани божественной жизни.

Потому что в самой природе супраментального переживания заложена возможность увековечить игру различий без потери и малейшего ослабления божественного союза или бесконечного единства.

Для супраментального сознания абсолютно возможно охватить все контакты с людьми и с миром в очищенной пламенной силе и с преобразованным смыслом, потому что, душа всегда признаёт Единого Вечного в качестве объекта всех эмоций и поисков любви и красоты, и может духовно использовать широкое и освобождённое влечение жизни найти и объединиться с этим Единым Божественным во всех вещах и всех существах.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

Into the third and last category of the works of sacrifice can be gathered all that is directly proper to the Yoga of works; for here is its field of effectuation and major province. It covers the entire range of life's more visible activities; under it fall the multiform energies of the Will-to-Life throwing itself outward to make the most of material existence.

It is here that an ascetic or other-worldly spirituality feels an insurmountable denial of the Truth which it seeks after and is compelled to turn away from terrestrial existence, rejecting it as for ever the dark playground of an incurable Ignorance. Yet it is precisely these activities that are claimed for a spiritual conquest and divine transformation by the integral Yoga.

Abandoned altogether by the more ascetic disciplines, accepted by others only as a field of tem-porary ordeal or a momentary, superficial and ambiguous play of the concealed spirit, this existence is fully embraced and welcomed by the integral seeker as a field of fulfilment, a field for divine works, a field of the total self-discovery of the concealed and indwelling Spirit.

A discovery of the Divinity in oneself is his first object, but a total discovery too of the Divinity in the world behind the apparent denial offered by its scheme and figures and, last, a total discovery of the dynamism of some transcendent Eternal; for by its descent this world and self will be empowered to break their disguising envelopes and become divine in revealing form and manifesting process as they now are secretly in their hidden essence.

 

1-06-16

 

К третьей и последней категории действий жертвоприношения можно отнести всё, что непосредственно относится к Йоге работы. Потому что здесь находится поле её осуществления и главная сфера. Сюда входит весь спектр наиболее видимой жизненной деятельности. Сюда же относятся многообразные энергии Воли-к-Жизни, выплескивающиеся наружу, чтобы наилучшим образом использовать материальное существование.

Здесь аскетическая или относящаяся к иным мирам духовность чувствует непреодолимое отрицание той Истины, которую ищет Йога работы, и вынуждена отвернуться от земного существования, отвергая его как навеки покрытое мраком поле игры неисправимого Невежества. В то же время именно эта деятельность требуется в интегральной Йоге для духовной победы и божественного преобразования.

Полностью отвергнутое более аскетическими дисциплинами, признанное некоторыми только в качестве поля временного испытания или сиюминутной, поверхностной и сомнительной игры скрытого духа, ищущий интегрального совершенства полностью принимает это существование и приветствует как поле реализации, как поле божественной работы, как сферу полного самораскрытия скрытого и обитающего в нём Духа.

Его первая цель — открытие Божественности в себе, но у него также есть и другая цель — полностью открыть Божественность в мире, скрытую позади видимого отрицания, подразумеваемую его схемами и фигурами, и наконец, полное открытие динамизма трансцендентного Вечного.

Потому что при помощи его схождения вниз, этот мир и "я" будут в силах прорвать свои маскирующие оболочки и стать божественными, обнаружив форму и проявляя процессы, которые пока что тайно происходят в их скрытой сущности.

 

This object of the integral Yoga must be accepted wholly by those who follow it, but the acceptance must not be in ignorance of the immense stumbling-blocks that lie in the way of the achievement; on the contrary, one must be fully aware of the compelling cause of the refusal of so many other disciplines to regard even its possibility, much less its imperative character, as the true meaning of terrestrial existence.

For here in the works of life in the earth-nature is the very heart of the difficulty that has driven Philosophy to its heights of aloofness and turned away even the eager eye of Religion from the malady of birth in a mortal body to a distant Paradise or a silent peace of Nirvana.

A way of pure Knowledge is comparatively straightforward and easy to the tread of the seeker in spite of our mortal limitations and the pitfalls of the Ignorance; a way of pure Love, although it has its stumbling-blocks and its sufferings and trials, can in comparison be easy as the winging of a bird through the free azure.

For Knowledge and Love are pure in their essence and become mixed and embarrassed, corrupted and degraded only when they enter into the ambiguous movement of the life-forces and are seized by them for the outward life's crude movements and obstinately inferior motives.

Alone of these powers Life or at least a certain predominant Will-in-life has the appearance of something impure, accursed or fallen in its very essence.

At its contact, wrapped in its dull sheaths or caught ill its iridescent quagmires, the divinities themselves become common and muddy and hardly escape from being dragged downward into its perversions and disastrously assimilated to the demon and the Asura.

A principle of dark and dull inertia is at its base; all are tied down by the body and its needs and desires to a trivial mind, petty desires and emotions, an insignificant repetition of small worthless functionings, needs, cares, occupations, pains, pleasures that lead to nothing beyond themselves and bear the stamp of an ignorance that knows not its own why and whither.

This physical mind of inertia believes in no divinity other than its small earth-gods; it aspires perhaps to a greater comfort, order, pleasure, but asks for no uplifting and no spiritual deliverance.

At the centre we meet a stronger Will of life with a greater gusto, but it is a blinded Daemon, a perverted spirit and exults in the very elements that make of life a striving turmoil and an unhappy imbroglio.

It is a soul of human or Titanic desire clinging to the garish colour, disordered poetry, violent tragedy or stirring melodrama of the mixed flux of good and evil, joy and sorrow, light and darkness, heady rapture and bitter torture.

It loves these things and would have more and more of them or, even when it suffers and cries out against them, can accept or joy in nothing else; it hates and revolts against higher things and in its fury would trample, tear or crucify any diviner Power that has the presumption to offer to make life pure, luminous and happy and snatch from its lips the fiery brew of that exciting mixture.

Another Will-in-Life there is that is ready to follow the ameliorating ideal Mind and is allured by its offer to extract some harmony, beauty, light, nobler order out of life, but this is a smaller part of the vital nature and can be easily overpowered by its more violent or darker duller yoke-comrades; nor does it readily lend itself to a call higher than that of the Mind unless that call defeats itself, as Religion usually does, by lowering its demand to conditions more intelligible to our obscure vital nature.

All these forces the spiritual seeker grows aware of in himself and finds all around him and has to struggle and combat incessantly to be rid of their grip and dislodge the long-entrenched mastery they have exercised over his own being as over the environing human existence.

The difficulty is great; for their hold is so strong, so apparently invincible that it justifies the disdainful dictum which compares human nature to a dog's tail, — for, straighten it never so much by force of ethics, religion, reason or ally other redemptive effort, it returns in the end always to the crooked curl of Nature.

And so great is the vim, the clutch of that more agitated Life-Will, so immense the peril of its passions and errors, so subtly insistent or persistently invasive, so obstinate up to the very gates of Heaven the fury of its attack or the tedious obstruction of its obstacles that even the saint and the Yogin cannot be sure of their liberated purity or their trained self-mastery against its intrigue or its violence.

All labour to straighten out this native crookedness strikes the struggling will as a futility; a flight, a withdrawal to happy Heaven or peaceful dissolution easily finds credit as the only wisdom and to find a way not to be born again gets established as the only remedy for the dull bondage or the poor shoddy delirium or the blinded and precarious happiness and achievement of earthly existence.

 

1-06-17

 

Эта цель интегральной Йоги должна быть полностью принята теми, кто следует за ней, но это принятие не должно игнорировать тех огромные камни преткновения, которые лежат на пути её достижения. Наоборот, нужно полностью понимать причину, почему так много других дисциплин не только отказываются признать её настоятельный характер, как истинного смысла земного существования, но даже отказываются рассматривать такую возможность.

Потому что здесь в жизненной активности земной природы находится само сердце этого затруднения, которое привело Философию к высотам отстранённости и увело даже ревностное око Религии от болезненной проблемы рождения в смертном теле к отдалённому Раю или безмолвному покою Нирваны.

Путь чистого Знания сравнительно прям и лёгок для шагов искателя, несмотря на наши ограничения смертного существа и пропасти Невежества.

Путь чистой Любви, несмотря на встречающиеся на ней камни преткновения, страдания и испытания, может оказаться, в сравнении, лёгким, как полёт птицы в свободной лазури неба.

Потому что Знание и Любовь по своей сути чисты, и становятся смешанными, запутанными, искажёнными и падшими только когда входят в двусмысленное движение жизненных сил и бывают захвачены ими ради внешних грубых жизненных движений и настойчивых низших мотивов.

Только из-за этих сил Жизнь или, по крайней мере, какая-то доминирующая Воля-в-Жизни выглядит чем-то нечистым, проклятым и падшим в самой своей сути.

В контакте с ними под её тусклой оболочкой или попав в её радужную трясину, само божественное становится обычным и грязным, и с трудом может избежать возможности падения до уровня извращений и катастрофического поглощения демоном и Асуром.

В основе этих сил лежит принцип тёмной и тупой инерции. Всё привязывается к низшему уровню телом, его потребностями и желаниями, к тривиальному уму, к мелким желаниям и эмоциям, к незначительным повторениям мелких бесполезных функций, нужд, забот, занятий, болей, удовольствий, никогда не ведущих за рамки самих себя, и носит печать невежества, не знающего ни причин, ни следствий.

Физический ум инерции не верит ни в какую божественность, кроме своих мелких земных богов. Возможно, что он стремится к большему комфорту, порядку, удовольствию, но не требует возвышения и духовного освобождения.

В центре этого мы встречаемся с более сильной Волей жизни, обладающей большим жаром, но это ослеплённый Даймон, искажённый внутренний дух, и он находит удовольствие в тех самых элементах, которые превращают жизнь в суету стремлений и несчастную путаницу.

Это душа человеческого или Титанического желания, цепляющаяся за яркие цвета, беспорядочную поэзию, жестокую трагедию или встряхивающую мелодраму смешанных течений добра и зла, радости и страдания, света и тьмы, пьянящего восторга и горьких мучений.

Она любит эти вещи и хотела бы иметь их всё больше и больше, и даже тогда, когда страдает и жалуется на них, она принимает только их и не находит удовольствия ни в чём другом.

Она ненавидит и бунтует против более высоких вещей. И в своём гневе может растоптать, разорвать и распять любую более божественную Силу, которая предложила бы сделать жизнь чистой, светлой и счастливой и стереть с её губ огненный напиток этой возбуждающей мешанины.

Есть и другая Воля-в-Жизни, готовая следовать за развивающимся Умом идеала, привлечена его предложениями извлечь из жизни некоторую гармонию, красоту, свет, лучший порядок.

Но это лишь меньшая часть витальной природы, и она легко побеждается её более неистовыми или тёмными тупыми товарищами по ярму.

Кроме того, она нелегко отвечает на зов более высокий, чем зов Ума, если только этот зов не изменяет себе, как это обычно происходит с Религией, снижая свои требования до условий более понятных нашей тёмной витальной природе.

Искатель духовного начинает всё более ощущать в себе и находить вокруг себя все эти силы, и должен непрерывно бороться, чтобы освободиться от их хватки и разрушить их давно установившееся господство над ним самим и окружающим человеческим существованием.

Эта трудность велика. Власть её так сильна, выглядит столь нерушимой, что оправдывает презрительный афоризм, который сравнивает человеческую природу с собачьим хвостом — потому что, как ни выпрямляй её, силой или этически, при помощи религии, разума или любым другим путем, она всегда возвращается к первоначальному крючковатому изгибу Природы.

И так велик напор, так сильны тиски этой более возбуждённой Воли Жизни, так велика опасность её страстей и ошибок, так хитро настойчива или упорно агрессивна и постоянна, вплоть до самых Небесных врат, ярость её атак и надоедливое сопротивление её препятствий, что даже святой и Йогин не могут быть уверены в сохранении своей освобождающей чистоты и натренированного самообладания против её интриг и насилий.

Все усилия выпрямить эту природную кривизну кажутся для сражающейся воли бесполезными. Бегство, уход на счастливые Небеса или спокойное растворение легко могут предстать единственно мудрым решением и начинает казаться, что единственный способ избавиться от обременительных связей, несчастного претенциозного бреда, слепого, сомнительного счастья и достижений земного существования — это найти возможность больше не рождаться.

 

A remedy yet there should be and is, a way of redress and a chance of transformation for this troubled vital nature; but for that the cause of deviation must be found and remedied at the heart of Life itself and in its very principle, since Life too is a power of the Divine and not a creation of some malignant Chance or dark Titanic impulse, however obscure or perverted may be its actual appearance.

In Life itself there is the seed of its own salvation, it is from the Life-Energy that we must get our leverage; for though there is a saving light in Knowledge, a redeeming and transforming force in Love, these cannot be effective here unless they secure the consent of Life and can use the instrumentation of some delivered energy at its centre for a sublimation of the erring human into a divine Life-Force.

It is not possible to cut the difficulty by a splitting up of the works of sacrifice; we cannot escape it by deciding that we shall do only the works of Love and Knowledge and leave aside the works of will and power, possession and acquisition, production and fruitful expense of capacity, battle and victory and mastery, striking away from us the larger part of life because it seems to be made of the very stuff of desire and ego and therefore doomed to be a field of disharmony and mere conflict and disorder.

For that division cannot really be made; or, if attempted, it must fail in its essential purpose, since it would isolate us from the total energies of the World-Power and sterilise an important part of integral Nature, just the one force in it that is a necessary instrument in any world-creative purpose.

The Life-Force is an indispensable intermediary, the effectuating element in Nature here; mind needs its alliance if the works of mind are not to remain shining inner formations without a body; the spirit needs it to give an outer force and form to its manifested possibilities and arrive at a complete self-expression incarnated in Matter.

If Life refuses the aid of its intermediary energy to the spirit's other workings or is itself refused, they are likely to be reduced for all the effect they can have here to a static seclusion or a golden impotence; or if anything is done, it will be a partial irradiation of our action more subjective than objective, modifying existence perhaps, but without force to change it.

Yet if Life brings its forces to the Spirit but unregenerate, a worse result may follow, since it is likely to reduce the spiritual action of Love or Knowledge to diminished and corrupted motions or make them accomplices of its own inferior or perverse workings.

Life is indispensable to the completeness of the creative spiritual realisation, but life released, transformed, uplifted, not the ordinary mentalised human-animal life, nor the demoniac or Titanic, not even the divine and the undivine mixed together.

Whatever may be done by other world-shunning or heaven-seeking disciplines, this is the difficult but unavoidable task of the integral Yoga; it cannot afford to leave unsolved the problem of the outward works of life, it must find in them their native Divinity and ally it firmly and for-ever to the divinities of Love and Knowledge.

 

1-06-18

 

И всё же должно быть средство, и оно действительно есть, путь к исправлению и возможность трансформации этой беспокойной витальной природы.

Но для этого необходимо найти причину отклонения и исправить её в самом сердце Жизни и в самом её принципе, потому что Жизнь также является силой Божественного, а не творением какого-то злого Случая или тёмного Титанического импульса, какой бы тёмной и извращённой она фактически не выглядела.

В самой Жизни есть семя её спасения и наш рычаг мы мы должны получить из Энергии Жизни.

Потому что хотя и есть спасительный свет в Знании, и искупительная преобразующая сила в Любви, в этом мире они не могут стать действенными, если не заручатся согласием Жизни и не сумеют использовать некоторую имеющуюся в её центре энергию для поднятия ошибающегося человека в божественную Силу Жизни.

Эту трудность невозможно устранить разделяя действие жертвоприношения. Мы не может обойти её, решив, что будем совершать только работу Любви и Знания и отложим в сторону работу воли и силы, овладения и приобретения, производства и плодотворного осуществления возможностей, борьбы, победы и господства, отбрасывая от себя большую часть жизни, поскольку кажется, что сам составляющий её материал есть желание и эго, и поэтому она приговорена быть полем дисгармонии, обычных конфликтов и беспорядка.

Потому что такое разделение в действительности невозможно. Если же попытаться его сделать, то оно потерпит неудачу в своей основной цели, поскольку тогда мы стали бы изолированы от суммирующих энергий Мировой Силы, и важная часть интегральной Природы была бы стерилизована, как раз та единственная сила в ней, которая — необходимый инструмент для любой творческой цели в мире.

Сила Жизни — необходимый посредник. Здесь, в Природе, это элемент, приводящий в исполнение.

Ум нуждается в союзе с ней для того, чтобы работа ума не осталась блестящей внутренней бестелесной формацией.

Дух нуждается в ней, чтобы его проявляющиеся возможности получили внешнюю силу и форму и нашли полное самовыражение, воплощённое в Материи.

Если Жизнь откажется помочь своей энергией посредника другим работам духа, или же сама будет отвергнута, то их эффективность здесь снизится до статичного уединения или прекрасного бессилия. Даже если что-нибудь будет сделано, то это будет только частичным свечением нашей деятельности, более субъективным, чем объективным, быть может меняющим существование, но не имеющим силы изменить его.

Однако, если Жизнь принесет Духу свои силы, но не перерождённые, то результат может быть ещё хуже, так как при этом духовная активность Любви и Знания может быть низведена до ничтожных и извращённых действий, и они могут стать соучастниками её собственных недостойных и превратных дел.

Жизнь совершенно необходима для полноты творческой духовной реализации, но это должна быть жизнь освобождённая, преображённая, вознесённая, а не обычная ментализированная человеко-животная жизнь, или же демоническая, Титаническая, или даже божественная, но смешанная с небожественной.

В этом и заключается трудная, но неизбежная задача интегральной Йоги — вне зависимости от того, как поступают другие, избегающие жизни, но ищущие небес дисциплины, она не может оставить неразрешённой проблему внешней жизненной активности. Она должна найти в ней её изначальную Божественность и прочно и навсегда связать её с божественностью Любви и Знания.

 

It is no solution either to postpone dealing with the works of life till Love and Knowledge have been evolved to a point at which they can sovereignly and with safety lay hold on the Life-Force to regenerate it; for we have seen that they have to rise to immense heights before they can be secure from the vital perversion which hampers or hamstrings their power to deliver.

If once our consciousness could reach the heights of a supramental Nature, then indeed these disabilities would disappear.

But here there is the dilemma that it is impossible to reach the supramental heights with the burden of an unregenerated Life-Force on our shoulders and equally impossible to regenerate radically the Will-in-Life without bringing down the infallible light and the unconquerable power that belong to the spiritual and supramental levels.

The supramental Consciousness is not only a Knowledge, a Bliss, an intimate Love and Oneness, it is also a Will, a principle of Power and Force, and it cannot descend till the element of Will, of Power, of Force in this manifested Nature is sufficiently developed and sublimated to receive and bear it.

But Will, Power, Force are the native substance of the Life-Energy, and herein lies the justification for the refusal of Life to acknowledge the supremacy of Knowledge and Love alone, — for its push towards the satisfaction of something far more unreflecting, headstrong and dangerous that can yet venture too in its own bold and ardent way towards the Divine and Absolute.

Love and Wisdom are not the only aspects of the Divine, there is also its aspect of Power. As the mind gropes for Knowledge, as the heart feels out for Love, so the life-force, however fumblingly or trepidantly, stumbles in search of Power and the control given by Power.

It is a mistake of the ethical or religious mind to condemn Power as in itself a thing not to be accepted or sought after because naturally corrupting and evil; in spite of its apparent justification by a majority of instances, this is at its core a blind and irrational prejudice. However corrupted and misused, as Love and Knowledge too are corrupted and misused. Power is divine and put here for a divine use.

Shakti, Will, Power is the driver of the worlds and, whether it be Knowledge-Force or Love-Force or Life-Force or Action-Force or Body-Force, is always spiritual in its origin and divine in its character.

It is the use of it made in the Ignorance by brute man or Titan that has to be cast aside and replaced by its greater natural — even if to us supernormal-action led by an inner consciousness which is in tune with the Infinite and the Eternal.

The integral Yoga cannot reject the works of Life and be satisfied with an inward experience only; it has to go inward in order to change the outward, making the Life-Force a part and a working of a Yoga-Energy which is in touch with the Divine and divine in its guidance.

 

1-06-19

 

Не будет решением и временное откладывание жизненной активности, в ожидании, пока Любовь и Знание достигнут такой точки, когда они смогут полновластно и надёжно овладеть Силой Жизни, чтобы переродить её. Мы видели, что они должны подняться на огромную высоту, чтобы оказаться в безопасности от витального искажения, которое препятствует или резко ослабляет их возможность осуществить это.

Если бы наше сознание могло бы достигнуть высот супраментальной Природы, тогда эта неспособность действительно бы исчезла.

Но здесь мы встречаемся с дилеммой, так как невозможно достичь супраментальных высот, имея на своих плечах груз неперерождённой Жизненной Силы, и одновременно так же невозможно радикально переродить Волю-в-Жизни без того, чтобы принести вниз немеркнущий свет и непобедимую силу, которые принадлежат духовному и супраментальному уровням.

Супраментальное Сознание — это не только Знание, Блаженство, сокровенные Любовь и Единство, это также Воля, принцип Могущества и Силы, и оно не может спуститься, пока элементы Воли, Могущества, Силы в этой проявленной Природе не будут достаточно развиты и очищены, чтобы принять и нести его.

Но Воля, Могущество, Сила — изначальное содержание Энергии Жизни, и в этом заключается оправдание того, что Жизнь отказывается признать главенство только Знания и Любви — вследствие её стремления удовлетворить нечто гораздо более бездумное, своевольное и опасное, что, однако, тоже может направиться в сторону Божественного и Абсолютного своим дерзким и пылким путем.

Любовь и Мудрость не единственные аспекты Божественного, в нём есть и аспект Могущества тоже. Как ум ищет Знания, как сердце стремится к Любви, так жизненная сила, ощупью или трепетно, спотыкается в поисках Могущества и контроля, который даётся последним.

Ошибкой этического или религиозного ума является осуждение Могущества как вещи, которая сама по себе не приемлема и нежелательна, так как по своей природе приводит к разложению и злу.

Это в корне слепое и нерациональное предубеждение, несмотря на то, что по внешней видимости оно может быть оправдано многими примерами. Несмотря на извращения и злоупотребления, в той же мере испытываемые Знанием и Любовью, Могущество божественно и находится здесь для божественного использования.

Шакти, Воля, Могущество — это двигатель миров, и будь то Сила Знания, или Сила Любви, или Сила Жизни, или Сила Действия, или Сила Тела, она всегда духовна по своему источнику и божественна по своему характеру.

То, как она используется в Невежестве грубым человеком или Титаном нужно отбросить и заменить  более естественным для неё — даже если нам это кажется сверхнормальным — действием, руководимым внутренним сознанием, которое созвучно Бесконечному и Вечному.

Интегральная Йога не может отвергнуть работы Жизни и удовлетвориться только внутренними переживаниями. Она должна идти внутрь, чтобы изменить внешнее, обращая Силу Жизни в часть Энергии Йоги, которая соприкасается с Божественным и божественна в своём руководстве.

 

All the difficulty in dealing spiritually with the works of life arises because the Will-in-Life for its purposes in the Ignorance has created a false kind of desire-soul and substituted it for that spark of the Divine which is the true psyche.

All or most of the works of life are at present or seem to be actuated or vitiated by this soul of desire; even those that are ethical or religious, even those that wear the guise of altruism, philanthropy, self-sacrifice, self-denial, are shot through and through with the threads of its making.

This soul of desire is a separative soul of ego and all its instincts are for a separative self-affirmation; it pushes always, openly or under more or less shining masks, for its own growth, for possession, for enjoyment, for conquest and empire.

If the curse of disquiet and disharmony and perversion is to be lifted from Life, the true soul, the psychic being, must be given its leading place and there must be a dissolution of the false soul of desire and ego.

But this does not mean that Life itself must be coerced and denied its native line of fulfilment; for behind this outer soul of desire there is in us an inner and true vital being which has not to be dissolved but brought out into prominence and released to its true working as a power of the Divine Nature.

The prominence of this true vital being under the lead of the true inmost soul within us is the condition for the divine fulfilment of the objects of the Life-Force. Those objects will even remain the same in essence, but transformed in their inner motive and outer character.

The Divine Life-Power too will be a will for growth, a force of self-affirmation, but affirmation of the Divine within us, not of the little temporary personality on the surface, — growth into the true divine Individual, the central being, the secret imperishable Person who can emerge only by the subordination and disappearance of the ego.

This is life's true object: growth, but a growth of the spirit in Nature, affirming and developing itself in mind, life and body; possession, but a possession by the Divine of the Divine in all things, and not of things for their own sake by the desire of the ego; enjoyment, but an enjoyment of the divine Ananda in the universe; battle and conquest and empire in the shape of a victorious conflict with the Powers of Darkness, an entire spiritual self-rule and mastery over inward and outward Nature, a conquest by Knowledge, Love and Divine Will over the domains of the Ignorance.

 

1-06-20

 

Вся сложность в духовном взаимодействии с активностью жизни возникает из-за того, что Воля-в-Жизни для своих целей в Неведении создала своего рода ложную душу желаний и заменила ею ту искру Божественного, которая является настоящей душой.

Вся или большая часть действий жизни в настоящее время активизируется или по-видимому активизируется или искажается этой душой желаний. Она насквозь пронизывает своими нитями даже те действия, которые этичны или религиозны, даже те, которые носят лик альтруизма, филантропии, самопожертвования, самоотречения.

Эта душа желаний является отделённой душой эго, и все её инстинкты направлены на отделённое самоутверждение.

Она всегда стремится, открыто или под более или менее светлыми масками, к собственному росту, к обладанию, к удовольствию, к покорению и власти.

Для того, чтобы освободить Жизнь от проклятия беспокойства, дисгармонии и вырождения, необходимо приподнять над Жизнью истинную душу, психическое существо, дать ей её руководящее место, а ложную душу желаний и эго — растворить.

Но это не означает, что сама Жизнь должна умолкнуть, и что ей надо отказать в её естественной линии реализации. Потому что за этой внешней душой желаний в нас кроется внутреннее и истинное витальное существо, которое нужно не растворять, а вывести на поверхность и освободить для своей истинной активности, как силу Божественной Природы.

Более высокое положение этого истинного витального существа под руководством истинной сокровенной души внутри нас — это условие божественной реализации целей Силы Жизни. Эти цели даже останутся такими же по существу, но изменятся в своих внутренних мотивах и по внешнему характеру.

Божественная Сила Жизни также будет волей к росту, силой самоутверждения, но утверждения в нас Божественного, а не маленькой временной персоны на поверхности, к росту истинной божественной Индивидуальности, центрального существа, тайной непреходящей Личности, которая может появиться только в результате подчинения и исчезновения эго.

Такова истинная цель жизни: рост, но рост духа в Природе, утверждающегося и развивающегося в уме, жизни и теле.

Обладание, но обладание Божественного Божественным во всех вещах, а не вещами ради них самих в результате желания эго.

Наслаждение, но наслаждение божественной Анандой во вселенной.

Борьба, победа и власть в виде победоносного сражения с Силами Тьмы, полное духовное самоуправление и господство над внутренней и внешней Природой, победа с помощью Знания, Любви и Божественной Воли над царством Неведения.

 

These are the conditions and these must be the aims of the divine effectuation of the works of Life and their progressive transformation which is the third element of the triple sacrifice. It is not a rationalisation but a supramentalisation, not a moralising but a spiritualising of Life that is the object of the Yoga.

It is not a handling of externals or superficial psychological motives that is its main purpose, but a refounding of Life and its action on their hidden divine element; for only such a refounding of life can bring about its direct government by the secret Divine Power above us and its transfiguration into a manifest expression of the Divinity, not as now a disguise and a disfiguring mask of the eternal Actor.

It is a spiritual essential change of consciousness, not the surface manipulation which is the method of Mind and Reason, that can alone make Life other than it now is and rescue it out of its present distressed and ambiguous figure.

 

1-06-21

 

Таковы условия и такими должны быть цели божественного выполнения работ Жизни и их развивающегося изменения, что является третьим элементом тройной жертвы. Не модернизация, а супраментализация, не морализирование, а одухотворение Жизни, вот в чём цель Йоги.

Её главная цель — не улаживание внешних обстоятельств или поверхностных психологических мотивов, а перенесение опоры Жизни и её действий на её скрытые божественные элементы.

Потому что только такое изменение основы Жизни может привести к тому, что она будет непосредственно управляться тайной Божественной Силой, которая над нами, превратится в проявленное выражение Божественного, и перестанет быть маской и искажающей личиной вечного Деятеля.

Только духовное сущностное изменение сознания, а не поверхностная манипуляция, являющаяся методом Ума и Разума, может сделать Жизнь другой, чем сейчас, и освободить её от прискорбного и двусмысленного характера, который ей присущ в настоящее время.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

It is then by a transformation of life in its very principle, not by an external manipulation of its phenomena, that the integral Yoga proposes to change it from a troubled and ignorant into a luminous and harmonious movement of Nature.

There are three conditions which are indispensable for the achievement of this central inner revolution and new formation; none of them is altogether sufficient in itself, but by their united threefold power the uplifting can be done, the conversion made and completely made.

For, first, life as it is is a movement of desire and it has built in, us as its centre a desire-soul which refers to itself all the motions of life and puts in them its own troubled hue and pain of an ignorant, half-lit, baffled endeavour: for a divine living, desire must be abolished and replaced by a purer and firmer motive-power, the tormented soul of desire dissolved and in its stead there must emerge the calm, strength, happiness of a true vital being now concealed within us.

Next, life as it is is driven or led partly by the impulse of the life-force, partly by a mind which is mostly a servant and abettor of the ignorant life-impulse, but in part also its uneasy and not too luminous or competent guide and mentor; for a divine life the mind and the life-impulse must cease to be anything but instruments and the inmost psychic being must take their place as the leader on the path and the indicator of a divine guidance.

Last, life as it is is turned towards the satisfaction of the separative ego; ego must disappear and be replaced by the true spiritual person, the central being, and life itself must be turned towards the fulfilment of the Divine in terrestrial existence; it must feel a Divine Force awaking within it and become an obedient instrumentation of its purpose.

 

1-06-22

 

Таким образом, интегральная Йога предполагает изменить жизнь, путем её преобразования в основном принципе, а не внешними манипуляциями с её явлениями, из неспокойного и невежественного в светлое и гармоничное движение Природы.

Для этой центральной внутренней революции и новой формации необходимы три условия. Ни одно их них не является достаточным само по себе, но с помощью их объединённой тройной силы можно осуществить подъём, полностью совершить и завершить переход.

Во-первых, жизнь как она есть сейчас, это движение желания, и она встроила в нас, в качестве своего центра, душу желаний, которая относит к себе все движения жизни и придаёт им свой собственный беспокойный оттенок и боль невежественного, полуосвещённого, сбитого с толку стремления.

Для божественной жизни необходимо уничтожить желание, заменив его более чистой и устойчивой мотивирующей силой. Измученная душа желаний должна раствориться и на её месте должны появиться покой, сила, счастье истинного витального существа, которое сейчас спрятано у нас внутри.

Далее — жизнь, как она есть сейчас, управляется или движется частично импульсом силы жизни, частично умом, который — по большей части выступает как слуга и соучастник невежественного жизненного импульса, но отчасти также как его стеснённый и не слишком светлый и компетентный руководитель и наставник.

Для божественной жизни ум и жизненный импульс должны перестать быть чем либо иным, кроме как инструментами, и их место должно занять лежащее глубоко внутри психическое существо, которое будет проводником на пути и станет  указателем божественного руководства.

И последнее — жизнь, в её нынешнем виде, нацелена на удовлетворение отделённого эго.

Эго должно исчезнуть, его надо заменить истинной духовной личностью, центральным существом, и сама жизнь должна быть повёрнута в сторону осуществления Божественного в земном существовании.

Она должна чувствовать, как в ней просыпается Божественная Сила, и стать послушным исполнителем для достижения её цели.

 

There is nothing that is not ancient and familiar in the first of these three transforming inner movements; for it has always been one of the principal objects of spiritual discipline.

It has been best formulated in the clearly expressed doctrine of the Gita by which a complete renouncement of desire for the fruits as the motive of action, a complete annulment of desire itself, the complete achievement of a perfect equality are put forward as the normal status of a spiritual being.

A perfect spiritual equality is the one true and infallible sign of the cessation of desire, — to be equal-souled to all things, unmoved by joy and sorrow, the pleasant and the unpleasant, success or failure, to look with an equal eye on high and low, friend and enemy, the virtuous and the sinner, to see in all beings the manifold manifestation of the One and in all things the multitudinous play or the slow masked evolution of the embodied Spirit.

It is not a mental quiet, aloofness, indifference, not an inert vital quiescence, not a passivity of the physical consciousness consenting to no movement or to any movement that is the condition aimed at, though these things are sometimes mistaken for this spiritual condition, but a wide comprehensive unmoved universality such as that of the Witness Spirit behind Nature.

For all here seems to be a mobile half-ordered half-confused organisation of forces, but behind them one can feel a supporting peace, silence, wideness, not inert but calm, not impotent but potentially omnipotent with a concentrated, stable, immobile energy in it capable of bearing all the motions of the universe.

This presence behind is equal-souled to all things: the energy it holds in it can be unloosed for any action, but no action will be chosen by any desire in the Witness Spirit; a Truth acts which is beyond and greater than the action itself or its apparent forms and impulses, beyond and greater than mind or life-force or body, although it may take for the immediate purpose a mental, a vital or a physical appearance.

It is when there is this death of desire and this calm equal wideness in the consciousness everywhere, that the true vital being within us comes out from the veil and reveals its own calm, intense and potent presence.

For such is the true nature of the vital being, pranamaya purusha; it is a projection of the Divine Purusha into life, — tranquil, strong, luminous, many-energied, obedient to the Divine Will, egoless, yet or rather therefore capable of all action, achievement, highest or largest enterprise.

The true Life-Force too reveals itself as no longer this troubled harassed divided striving surface energy, but a great and radiant Divine Power, full of peace and strength and bliss, a wide-wayed Angel of Life with its wings of Might enfolding the universe.

 

1-06-23

 

Нет ничего такого, что бы не было старым и знакомым в первом из этих трёх преобразующих внутренних движений. Потому что это всегда было одним из главных объектов духовной дисциплины.

Лучше всего это сформулировано в ясно изложенной доктрине Гиты, в которой нормальным состоянием духовного существа является полный отказ от желания плодов в качестве мотива действия, полная отмена самого желания, полное достижение совершенной ровности.

Совершенная духовная ровность — единственно верный и безошибочный знак прекращения желания — быть душевно ровным ко всему, не попадать под влияние радости и горя, приятного и неприятного, успеха или неудачи, одинаково смотреть на высокое и низкое, друга и врага, праведника и грешника, видеть во всех существах многообразное проявление Единого и во всех вещах многообразную игру или медленную скрытую эволюцию воплощённого Духа.

Здесь не преследуется цель достижения ментального покоя, отчуждения, безразличия, или инертной витальной неподвижности, или пассивности физического сознания, согласного на неподвижность или на любое движение, хотя иногда всё перечисленное ошибочно принимают за такое духовное состояние. Нет наша цель — широкая и всесторонняя не затрагиваемая ничем всеобщность, такая, какой обладает Свидетель Дух, стоящий за Природой.

Потому что всё здесь кажется подвижной организацией наполовину упорядоченных, наполовину запутанных сил, но чувствуется, что за ними находятся поддерживающие это покой, безмолвие, широта, не инертность, а спокойствие, не бессилие, а потенциальное всемогущество, благодаря концентрированной, стабильной, неподвижной энергии, способной нести все движения вселенной.

То присутствие, которое позади, обладает душевной ровностью ко всем вещам. Энергия в нём может быть высвобождена для любого действия, но ни одно действие не избирается посредством некоего желания внутри Свидетеля-Духа.

Действует Истина, которая за пределами этого и которая —нечто большее самого действия или его видимых форм и импульсов. Она за пределами и больше ума, силы жизни и тела, хотя для неотложных целей может принять ментальный, витальный или физический облик.

Именно тогда, когда умирает желание, и появляется спокойная ровная широта в сознании во всех областях, тогда на поверхность выходит из под покрова истинное витальное существо и обнаруживает своё спокойное, интенсивное и могущественное присутствие.

Потому что такова истинная природа витального существа, пранамайя пуруши, которое — проекция Божественного Пуруши в жизнь — спокойного, сильного, светлого, у которого много энергий, послушного Божественной Воле, неэгоистичного и всё же, а скорее именно поэтому, способного на все действия, достижения, высочайшие и самые большие предприятия.

Также проявляется сама истинная Сила Жизни, уже не как неспокойная тревожная разделённая стремящаяся поверхностная энергия, а как великая и сияющая Божественная Энергия, полная покоя, силы и блаженства, вездесущий Ангел Жизни, охватывающий вселенную своими крыльями Могущества.

 

And yet this transformation into a large strength and equality is insufficient; for if it opens to us the instrumentation of a Divine Life, it does not provide its government and initiative.

It is here that the presence of the released psychic being intervenes; it does not give the supreme government and direction, — for that is not its function, — but it supplies during the transition from ignorance to a divine Knowledge a progressive guidance for the inner and outer life and action; it indicates at each moment the method, the way, the steps that will lead to that fulfilled spiritual condition in which a supreme dynamic initiative will be always there directing the activities of a divinised Life-Force.

The light it sheds illuminates the other parts of the nature which, for want of any better guidance than their own confused and groping powers, have been wandering in the rounds of the Ignorance; it gives to mind the intrinsic feeling of the thoughts and perceptions, to life the infallible sense of the movements that are misled or misleading and those that are well-inspired; something like a quiet oracle from within discloses the causes of our stumblings, warns in time against their repetition, extracts from experience and intuition the law, not rigid but plastic, of a just direction for our acts, a right step, an accurate impulse.

A will is created that becomes more in consonance with evolving Truth rather than with the circling and dilatory mazes of a seeking error.

A determined orientation towards the greater Light to be, a soul-instinct, a psychic tact and insight into the true substance, motion and intention of things, coming always nearer and nearer to a spiritual vision, to a knowledge by inner contact, inner sight and even identity, begin to replace the superficial keenness of mental judgment and the eager graspings of the Life-Force.

The works of Life right themselves, escape from confusion, substitute for the artificial or legal order imposed by the intellect and for the arbitrary rule of desire the guidance of the soul's inner sight, enter into the profound paths of the Spirit.

Above all, the psychic being imposes on life the law of the sacrifice of all its works as an offering to the Divine and Eternal. Life becomes a call to that which is beyond Life; its every smallest act enlarges with the sense of the Infinite.

 

1-06-24

 

И всё же этого преобразования в большую силу и ровность недостаточно. Потому что хотя оно и открывает нам возможность осуществления Божественной Жизни, оно не обеспечивает её руководством и инициативой.

И здесь вмешивается присутствие освобождённого психического существа. Оно не обеспечивает высшее руководство и направление — это не входит в его функцию — но во время перехода из невежества к божественному Знанию оно даёт последовательное руководство внутренней и внешней жизнью и делами.

Оно в каждый момент указывает метод, путь, шаги, ведущие к реализации того духовного состояния, в котором всегда есть высшая динамичная инициатива, направляющая деятельность обожествленной Силы Жизни.

Свет, который она проливает, освещает другие части природы, которые из-за отсутствия лучшего руководства, чем их собственные смятённые и движущиеся ощупью силы, блуждали по кругам Неведения.

Оно даёт уму подлинное ощущение мыслей и восприятий, жизни — безошибочное чувство обманчивых или вводящих в заблуждение движений, а также движений внушённых светлыми силами.

Нечто вроде тихого оракула изнутри раскрывает причины наших ложных шагов, вовремя предостерегает от их повторения, из опыта и интуиции извлекает закон, не жёсткий, а гибкий, нужного направления для наших действий, правильного шага и точного импульса.

Возникает воля, которая больше гармонирует с разворачивающейся Истиной, чем с медленным кружением по лабиринтам блуждающей ошибки.

Решительная ориентация в сторону большего Света, который должен быть, душевный инстинкт, психический такт и проникновение в истинную суть, движение и намерение вещей, приближаясь при этом всё ближе и ближе к духовному видению, к знанию через внутренний контакт, внутренний взгляд и даже отождествление — всё это начинает заменять поверхностную остроту ментального суждения и страстные порывы Силы Жизни.

Работа Жизни начинает сама себя выравнивать, она освобождается от беспорядка. Искусственный или узаконенный порядок, к которому её принуждает интеллект, и произвольное господства желаний она заменяет руководством внутреннего видения души, и встаёт на более глубокие пути Духа.

Но более всего, психическое существо налагает на жизнь закон жертвоприношения всех её работ в качестве приношения Божественному и Вечному.

Жизнь становится призывом к тому, что за пределами Жизни. Каждое её действие, даже самое маленькое, возрастает от ощущения Бесконечного.

 

As an inner equality increases and with it the sense of the true vital being waiting for the greater direction it has to serve, as the psychic call increases in all the members of our nature, That to which the call is addressed begins to reveal itself, descends to take possession of the life and its energies and fills them with the height, intimacy, vastness of its presence and its purpose.

In many, if not most, it manifests something of itself even before the equality and the open psychic urge or guidance are there.

A call of the veiled psychic element oppressed by the mass of the outer ignorance and crying for deliverance, a stress of eager meditation and seeking for knowledge, a longing of the heart, a passionate will ignorant yet but sincere may break the lid that shuts off the Higher from the Lower Nature and open the floodgates. A little of the Divine Person may reveal itself or some Light, Power, Bliss, Love out of the Infinite.

This may be a momentary revelation, a flash or a brief-lived gleam that soon withdraws and waits for the preparation of the nature, but also it may repeat itself, grow, endure. A long and large comprehensive working will then have begun, sometimes luminous or intense, sometimes slow and obscure.

A Divine Power comes in front at times and leads and compels or instructs and enlightens; at others it withdraws into the background and seems to leave the being to its own resources.

All that is ignorant, obscure, perverted or simply imperfect and inferior in the being is raised up, perhaps brought to its acme, dealt with, corrected, exhausted, shown its own disastrous results, compelled to call for its own cessation or transformation or expelled as worthless or incorrigible from the nature.

This cannot be a smooth and even process; alternations there are of day and night, illumination and darkness, calm and construction or battle and upheaval, the presence of the growing Divine Consciousness and its absence, heights of hope and abysses of despair, the clasp of the Beloved and the anguish of its absence, the overwhelming invasion, the compelling deceit, the fierce opposition, the disabling mockery of hostile Powers or the help and comfort and communion of the gods and the Divine Messengers.

A great and long revolution and churning of the Ocean of Life with strong emergences of its nectar and its poison is enforced till all is ready and the increasing Descent finds a being, a nature prepared and conditioned for its complete rule and its all-encompassing presence.

But if the equality and the psychic light and will are also there, then this process, though it cannot be dispensed with, can still be much lightened and facilitated: it will be rid of its worst dangers; an inner calm, happiness, confidence will support the steps through all the difficulties and trials of the transformation and the growing Force profiting by the full assent of the nature will rapidly diminish and eliminate the power of the opposing forces.

A sure guidance and protection will be present throughout, sometimes standing in front, sometimes working behind the veil, and the power of the end will be already there in the beginning and in the long middle stages of the endeavour. For at all times the seeker will be aware of the Divine Guide and Protector or the working of the supreme Mother-Force; he will know that all is done for the best, the progress assured, the victory inevitable.

In either case the process is the same and unavoidable, a taking up of the whole nature, of the whole life, of the internal and of the external, to reveal and handle and transform its forces and their movements under the pressure of a diviner Life from above, until all here has been possessed by greater spiritual powers and made an instrumentation of a spiritual action and a divine purpose.

 

1-06-25

 

По мере того, как возрастает внутренняя ровность, а вместе с ним ощущение того, что истинное витальное существо ожидает более великого направления, которому оно должно послужить, по мере того, как увеличивается психический зов во всех элементах нашей природы, Тот, к которому адресуется зов, начинает проявлять себя, спускается, чтобы принять владение жизнью и её энергиями, наполняет их высотой, близостью, широтой своего присутствия и своей цели.

Во многих, если не в большинстве, он проявляет что-то от себя, даже до появления ровности и открытого психического стремления или руководства.

Призыв скрытого психического элемента, задавленного массой внешнего невежества и взывающего об освобождении, напряжение стремящейся медитации и поисков знания, стремление сердца, страстная воля, ещё невежественная но искренняя, могут сломать преграду, которая отделяет Высшую Природу от Низшей, и открыть шлюзы. Божественная Личность может чем-то немного проявить себя, или может придти что-то от Света, Силы, Блаженства, Любви из Бесконечного.

Это может быть внезапным озарением, вспышкой или кратковременным проблеском, который быстро исчезает в ожидании, пока природа подготовится. Но это может также повторяться, возрастать и продолжаться. Тогда начнётся длительная и большая обстоятельная работа, иногда просветлённая и интенсивная, а иногда медленная и проходящая в неясности.

Временами на передний план выходит Божественная Сила, которая ведёт, принуждает, или инструктирует и просвещает. В другой раз она удаляется на задний план и, казалось бы, оставляет существо действовать своими силами.

Всё невежественное, тёмное, искажённое, или просто несовершенное и низшее, что находится в существе, поднимается, возможно доводится до своей высшей точки, затем что-то с ним происходит, оно исправляется, истощается, ставится перед собственными плачевными результатами, принуждается к признанию необходимости его прекращения или преобразования, или изживается из природы как беспомощное или неисправимое.

Этот процесс не может быть гладким и равномерным. Здесь присутствуют такие противоположности, как день и ночь, свет и тьма, спокойствие и созидание или борьба и переворот, присутствие растущего Божественного Сознания или его отсутствие, высоты надежды и пропасти отчаяния, объятия Любимого и страдания от его отсутствия, сокрушительное вторжение, непреодолимый обман, жестокое противоборство, травмирующая насмешка враждебной Силы, или помощь, утешение и общение с богами и Божественными Посланниками.

Навязывается великая и длительная революция, Океан Жизни вспенивается сильными выделениями своего нектара и своих ядов, пока всё не приходит в готовность и нарастающее Нисхождение находит существо, природу, подготовленную и имеющую условия для полного управления ими и для его всеобъемлющего присутствия.

Но если там тоже есть ровность и психический свет и воля, тогда это процесс, которого невозможно избежать полностью, станет гораздо более лёгким и окружённым помощью. Он освободится от самых больших опасностей.

Внутренний покой, счастье, уверенность сделают легче все трудности и испытания этого перехода, а растущая Сила, получившая больше возможностей благодаря полному подъёму природы, быстро уменьшит и уничтожит энергию противодействующих сил.

Во всём будет присутствовать надёжное руководство и защита, иногда выходящие на передний план, иногда действующие скрытно, и та сила, что должна быть в конце, станет действовать уже в начале и на длительных промежуточных стадиях этого стремления.

Потому что всё это время ищущий будет чувствовать присутствие Божественного Руководителя и Защитника, или работу высокой Матери-Силы. Он будет знать, что всё делается к лучшему, движение вперёд гарантировано, победа неизбежна.

В любом случае процесс один и тот же, и он неизбежен, и он захватывает всю природу, всю жизнь, внутреннюю и внешнюю, чтобы выявить, воздействовать и преобразовать их силы и движения под давлением сверху более божественной Жизни, до тех пор, пока всё здесь не перейдёт во власть больших духовных сил и не станет инструментами духовного действия и божественной цели.

 

In this process and at an early stage of it it becomes evident that what we know of ourselves, our present conscious existence, is only a representative formation, a superficial activity, a changing external result of a vast mass of concealed existence.

Our visible life and the actions of that life are no more than a series of significant expressions, but that which it tries to express is not on the surface; our existence is something much larger than this apparent frontal being which we suppose ourselves to be and which we offer to the world around us.

This frontal and external being is a confused amalgam of mind-formations, life-movements, physical functionings of which even an exhaustive analysis into its component parts and machinery fails to reveal the whole secret.

It is only when we go behind, below, above into the hidden stretches of our being that we can know it; the most thorough and acute surface scrutiny and manipulation cannot give us the true understanding or the completely effective control of our life, its purposes, its activities; that inability indeed is the cause of the failure of reason, morality and every other surface action to control and deliver and perfect the life of the human race.

For below even our most obscure physical consciousness is a subconscious being in which as in a covering and supporting soil are all manner of hidden seeds that sprout up, unaccountably to us, on our surface and into which we are constantly throwing fresh seeds that prolong our past and will influence our future, — a subconscious being, obscure, small in its motions, capriciously and almost fantastically subrational, but of immense potency for the earth-life.

Again behind our mind, our life, our conscious physical there is a large subliminal consciousness, — there are inner mental, inner vital, inner more subtle physical reaches supported by an inmost psychic existence which is the connecting soul of all the rest; and in these hidden reaches too lie a mass of numerous pre-existent personalities which supply the material, the motive-forces, the impulsions of our developing surface existence.

For in each one of us here there may be one central person, but also a multitude of subordinate personalities created by the past history of its manifestation or by expressions of it on these inner planes which support its present play in this external material cosmos.

And while on our surface we are cut off from all around us except through an exterior mind and sense-contact which delivers but little of us to our world or of our world to us, in these inner reaches the barrier between us and the rest of existence is thin and easily broken; there we can feel at once — not merely infer from their results, but feel directly — the action of the secret world-forces, mind-forces, life-forces, subtle physical forces that constitute universal and individual existence; we shall even be able, if we will but train ourselves to it, to lay our hands on these world-forces that throw themselves on us or around us and more and more to control or at least strongly modify their action on us and others, their formations, their very movements.

Yet again above our human mind are still greater reaches superconscient to it and from there secretly descend influences, powers, touches which are the original determinants of things here and, if they were called down in their fullness, could altogether alter the whole make and economy of life in the material universe.

It is all this latent experience and knowledge that the Divine Force working upon us by our opening to it in the integral Yoga, progressively reveals to us, uses and works out the consequences as means and steps towards a transformation of our whole being and nature. Our life is thenceforth no longer a little rolling wave oil the surface, but interpenetrant if not coincident with the cosmic life. Our spirit, our self rises not only into an inner identity with some wide cosmic Self but into some contact with that which is beyond, though aware of and dominant over the action of the universe.

 

1-06-26

 

Во время этого процесса и на ранней его стадии становится ясным, что то, что мы знаем о себе, наше сознательное существование в настоящее время, это всего лишь представительная формация, поверхностная активность, изменчивый внешний результат огромной массы скрытого существования.

Наша видимая жизнь и дела этой жизни — не более, чем серия значимых выражений, но то, что она пытается выразить, лежит не на поверхности.

Наше существование есть нечто гораздо большее, чем это видимое на переднем плане существо, которым мы себя считаем и которое мы предлагаем окружающему миру.

Это фронтальное и внешнее существо является смешанным соединением формаций ума, движений жизни, физических функций, и даже при тщательном анализе его составляющих и механизма невозможно обнаружить весь секрет.

Мы может его познать, только войдя в тайные пространства нашего существования, сзади, снизу, сверху.

Самый тщательный и придирчивый внешний осмотр и манипуляции не позволяют нам достичь истинного понимания и полного эффективного контроля нашей жизни, её целей, её действий.

На самом деле именно эта неспособность — причина того, что ни рассудок, ни мораль, ни какая-либо другая поверхностная деятельность не в состоянии контролировать, направлять и совершенствовать жизнь человеческой расы.

Потому что под нашим даже самым тёмным физическим сознанием есть ещё и подсознательное бытие, в котором как в почве, служащей покровом и поддержкой, имеются всевозможные спрятанные семена, которые прорастают, независимо от нас, на нашей поверхности, и в которое мы постоянно бросаем свежие семена, продолжающие наше прошлое и влияющие на наше будущее.

Это подсознательное бытие — тёмное, незначительное в своём движении, капризное и почти фантастически субрациональное (верящее в догмы), но с огромной властью над земной жизнью.

Опять же, за нашим умом, за нашей жизнью, за нашим сознательным физическим имеется большая область сознания, находящегося ниже порога нашего восприятия — там есть внутренние ментальные, внутренние витальные, внутренние более тонкие физические сферы досягаемости, которые поддерживаются сокровенным психическим существованием, являющимся связующей душой всего остального.

И в этих скрытых областях также имеется масса многочисленных предсуществующих личностей, которые поставляют материал, побудительные силы, импульсы для нашего развивающегося поверхностного существования.

Потому что в каждом из нас здесь может быть одна центральная личность, но также и множество второстепенных личностей, созданных прошедшей историей её проявления или её выражениями на тех внутренних уровнях, которые теперь поддерживают её игру в этом внешнем материальном космосе.

И хотя на нашей поверхности мы отрезаны от всего этого нашего окружения, за исключением того общения через посредство внешнего ума и чувственного контакта, который передаёт очень мало о нас нашему миру и от нашего мира нам, в этих внутренних областях барьер между нами и остальным существованием тонкий и легко разрушаемый.

Здесь мы можем сразу почувствовать — не обычным образом сделав вывод из их результатов, но почувствовать непосредственно — действие тайных мировых сил, сил ума, сил жизни, тонких физических сил, которые составляют мировое и индивидуальное существование.

Мы даже сможем, если подготовим себя к этому, завладеть этими силами мира, которые бросаются на нас и бушуют вокруг нас повсюду, и всё больше контролировать их, или, по крайней мере, менять их воздействия на нас и других, влиять на их формирование, на само их движение.

И опять же, над нашим человеческим умом находятся ещё большие сферы, сверхсознательные по отношению к нему, и от них тайно спускаются влияния, силы, прикосновения, которые являются исходными определяющими факторами того, что находится здесь и которые, если бы удалось их призвать во всей их полноте, могли бы полностью изменить весь порядок и строение жизни в материальной вселенной.

Божественная Сила, влияющая на нас, когда мы открываемся ей в интегральной Йоге, постепенно передаёт нам весь этот подспудный опыт и знание. Она использует его и вырабатывает последствия как ступени и средства преобразования всего нашего бытия и природы.

С этого времени наша жизнь перестаёт быть слабой волной, катящейся по поверхности, но становится взаимопроникающей, если не совпадающей, с космической жизнью.

Наш дух, наше "я" поднимается не только до внутренней идентичности с неким широким космическим "Я", но входит в некоторый контакт с запредельным, и в то же время продолжает сознавать и доминировать над активностью вселенной.

 

It is thus by an integralisation of our divided being that the Divine Shakti in the Yoga will proceed to its object, for liberation, perfection, mastery are dependent on this integralisation, since the little wave on the surface cannot control its own movement, much less have any true control over the vast life around it.

The Shakti, the power of the Infinite and the Eternal descends within us, works, breaks up our present psychological formations, shatters every wall, widens, liberates, presents us with always newer and greater powers of vision, ideation, perception and newer and greater life-motives, enlarges and new-models increasingly the soul and its instruments, confronts us with every imperfection in order to convict and destroy it, opens to a greater perfection, does in a brief period the work of many lives or ages, so that new births and new vistas open constantly within us.

Expansive in her action, she frees the consciousness from confinement in the body; it can go out in trance or sleep or even waking and enter into worlds or other regions of this world and act there or carry back its experience.

It spreads out, feeling the body only as a small part of itself, and begins to contain what before contained it; it achieves the cosmic consciousness and extends itself to be commensurate with the universe.

It begins to know inwardly and directly and not merely by external observation and contact the forces at play in the world, feels their movement, distinguishes their functioning and can operate immediately upon them as the scientist operates upon physical forces, accept their action and results in our mind, life, body or reject them or modify, change, reshape, create immense new powers and movements in place of the old small functionings of the nature.

We begin to perceive the working of the forces of universal Mind and to know how our thoughts are created by that working, separate from within the truth and falsehood of our perceptions, enlarge their field, extend and illumine their significance, become master of our own mind and action and capable and active to shape the movements of Mind in the world around us.

We begin to perceive the flow and surge of the universal life-forces, detect the origin and law of our feelings, emotions, sensations, passions, are free to accept, reject, new-create, rise to higher planes of Life-Power.

We begin to perceive too the key to the enigma of Matter, follow the interplay of Mind and Life and Consciousness upon it, discover more and more its instrumental and resultant function and detect ultimately the last secret of Matter as a form not merely of Energy but of involved and arrested or instably fixed and restricted consciousness and begin to see too the possibility of its liberation and plasticity of response to higher Powers, its possibilities for the conscious and no longer the more than half-inconscient incarnation and self-expression of the Spirit.

All this and more becomes more and more possible as the working of the Divine Shakti increases in us and, against much resistance or labour to respond of our obscure consciousness, through much struggle and movement of progress and regression and renewed progress necessitated by the work of intensive transformation of a half-inconscient into a conscious substance, moves to a greater purity, truth, height, range. All depends on the psychic awakening in us, the completeness of our response to her and our growing surrender.

 

1-06-27

 

И именно так, через сведение в целое нашего разделённого существа, Божественная Шакти будет двигаться к своей цели в Йоге.

Потому что освобождение, совершенствование, господство, зависят от этой целостности, поскольку маленькая волна на поверхности не в состоянии контролировать своё собственное движение, а тем более осуществлять какой-либо настоящий контроль над обширной жизнью, которая её окружает.

Шакти, сила Бесконечности и Вечности, спускается в нас, работает, разбивает наши теперешние психологические формации, сокрушает все стены, расширяет, освобождает, дарит нам всё новые и возрастающие силы видения, восприятия идей, понятий и более новые и высокие жизненные мотивы.

Она всё больше расширяет и заново моделирует, на всё более высоком уровне, душу и её инструменты, указывает нам на все недостатки, чтобы исправлять и уничтожать их, открывает просторы возможностей для большего совершенствования, за короткое время проделывает работу многих жизней или эпох, так, что в нас постоянно происходит новое рождение и открываются новые перспективы.

Расширяясь в своём действии, она освобождает сознание от заточения в теле. Сознание получает способность выходить из тела в трансе, во сне, или даже бодрствуя, и входить в другие миры или другие области этого мира, действовать там и приносить обратно воспринятый там опыт.

Оно распространяется, ощущая тело лишь как малую часть себя, оно начинает вмещать то, что раньше вмещало его. Оно достигает космического сознания и простирает себя, чтобы стать соразмерным вселенной.

Оно начинает сознавать внутренне и непосредственно, а не только при помощи внешнего наблюдения и контакта, силы, действующие в мире, чувствует их движение, различает их функции и в состоянии непосредственно оперировать ими, подобно учёному, оперирующему физическими силами, принимать их действия и результаты в наш ум, жизнь, тело, или же отвергать их, модифицировать, изменять, придавать им новую форму, создавать огромные новые силы и движения на месте старых небольших функций природы.

Мы начинаем воспринимать деятельность сил вселенского Ума и узнавать, как создаются наши мысли этой деятельностью, внутренне различать правильность и ошибочность наших восприятий, расширять их область, увеличивать и просветлять их значение, становиться господином над собственным умом и деятельностью, и становиться способными и активными для того, чтобы формировать движения Ума в окружающем нас мире.

Мы начинаем воспринимать течения и волны мировых жизненных сил, находить истоки и закон наших чувств, эмоций, ощущений, страстей, становимся свободными, чтобы принимать, отвергать, создавать заново и подниматься до более высоких уровней Силы Жизни.

Мы начинаем также видеть ключ к загадке Материи, прослеживаем взаимодействие с ней Ума, Жизни и Сознания, всё лучше понимаем её инструментальную функцию и функцию получаемого результата, и наконец открываем последнюю тайну Материи, как формы не просто Энергии, но вовлечённого, заключённого, или непрочно закреплённого и ограниченного этим сознания, и начинаем видеть также возможность его освобождения и свободного реагирования на более высокие Силы, возможности сознательного и уже больше не полубессознательного воплощения и самовыражения Духа.

Всё это, а также многое другое становится всё более и более возможным по мере того, как в нас растёт деятельность Божественной Шакти, встречая сопротивление или попытки реагировать со стороны нашего неясного сознания, через сильную борьбу и движение, которое то прогрессирует, то регрессирует и вновь прогрессирует, что обусловлено деятельностью интенсивного преобразования полубессознательной субстанции в сознательную, и происходит движение к большей чистоте, истине, высоте, простору.

Всё это зависит от пробуждения психического в нас, от полноты нашего ответного стремления к ней и возрастающей самоотдачи.

 

But all this can only constitute a greater inner life with a greater possibility of the outer action and is a transitional achievement: the full transformation call come only by the ascent of the sacrifice to its farthest heights and its action upon life with the power and light and beatitude of the divine supramental Gnosis.

For then alone all the forces that are divided and express themselves imperfectly in life and its works are raised to their original unity, harmony, single truth, authentic absoluteness and entire significance.

There Knowledge and Will are one, Love and Force a single movement; the opposites that afflict us here are resolved into their reconciled unity: good develops its absolute and evil divesting itself of its error returns to the good that was behind it; sin and virtue vanish in a divine purity and an infallible truth-movement; the dubious evanescence of pleasure disappears in a Bliss that is the play of an eternal and happy spiritual certitude and pain in perishing discovers the touch of an Ananda which was betrayed by some dark perversion and incapacity of the will of the Inconscient to receive it.

These things, to the Mind an imagination or a mystery, become evident and capable of experience as the consciousness rises out of limited embodied Matter-mind to the freedom and fullness of the higher and higher range of the superintelligence; but they can become entirely true and normal only when the supramental becomes the law of the nature.

 

1-06-28

 

Но всё это может стать только более содержательной внутренней жизнью с большими возможностями внешней активности и в целом — переходное достижение.

Полное преобразование возможно только в результате поднятия жертвы на дальнейшие высоты, и их воздействия на жизнь силой, светом и блаженством божественного супраментального Гнозиса.

Потому что только тогда все силы, которые разделены и несовершенно выражены в жизни, и их работа, поднимаются к своему первоначальному единству, гармонии, единственной истине, подлинной абсолютности и полного значения.

Там Знание и Воля это одно целое, Любовь и Сила — единое движение.

Противоположности, которые здесь преследуют нас, там разрешают свой конфликт в примирённом единстве.

Добро достигает своего абсолюта, а зло, освободившись от своих ошибок, возвращается к добру, которое стояло за ним.

Грех и добродетель исчезают в божественной чистоте и безошибочном движении истины.

Двойственная мимолётность удовольствия растворяется в Блаженстве, которое является игрой вечной и счастливой духовной определённости, а боль, исчезая, открывает прикосновение Ананды, которая была предана каким-то тёмным искажением и неспособностью воли Бессознательного принять её.

Все эти вещи, для Ума являющиеся воображением или мистерией, становятся очевидными и естественно переживаемыми по мере того, как сознание поднимается из ограниченного, заключённого в теле, ума Материи к свободе и полноте всё более и более высоких областей сверх-интеллекта.

Но всё это может стать совершенно истинным и нормальным только тогда, когда законом природы станет супраментальное.

 

It is therefore on the accomplishment of his ascent and on the possibility of a full dynamism from these highest levels descending into earth-consciousness that is dependent the justification of Life, its salvation, its transformation into a Divine Life in a transfigured terrestrial Nature.

 

1-06-29

 

Поэтому оправдание Жизни, её спасение, её трансформация в Божественную жизнь в преобразованной земной Природе зависит от осуществления этого восхождения, и от полноты динамизма, спускающегося с этих более высоких уровней в сознание земли.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The nature of the integral Yoga so conceived or conditioned, progressing by these spiritual means, turning upon this integral transformation of the nature, determines of itself its answer to the question of the ordinary activities of life and their place in the Yoga.

 

1-06-30

 

Природа интегральной Йоги, познанная или обусловленная таким образом, и развивающаяся благодаря этим духовным средствам, направленная на такое интегральное преобразование природы, сама определяет свой ответ на вопрос, касающийся обычной активности жизни и её места в Йоге.

There is not and cannot be any ascetic or contemplative or mystic abandonment of works and life altogether, any gospel of an absorbed meditation and inactivity, any cutting away or condemnation of the Life-Force and its activities, any rejection of the manifestation in the Earth-nature.

It may be necessary for the seeker at any period to withdraw into himself, to remain plunged in his inner being, to shut out from himself the noise and turmoil of the life of the Ignorance until a certain inner change has been accomplished or something achieved without which a further effective action on life has become difficult or impossible.

But this can only be a period or an episode, a temporary necessity or a preparatory spiritual manoeuvre; it cannot be the rule of his Yoga or its principle.

 

1-06-31

 

Нет и не может быть какого-либо аскетического, или созерцательного, или мистического отказа от работы и жизни вообще, какой-либо проповеди поглощающей медитации и бездействия, отчуждения или отрыва от Силы Жизни и её деятельности, какого-либо отвержения проявления в Земной природе.

В любое время у того, кто ищет, может возникнуть необходимость уйти в себя, остаться погружённым в своё внутреннее существо, отгородиться от шума и суматохи жизни в Неведении, до тех пор, пока не произойдёт некоторое внутреннее изменение или пока не будет достигнуто нечто, без чего дальнейшее успешное действие в жизни становится затруднительным или невозможным.

Но такое может происходить только периодически или эпизодически, в качестве временной необходимости или подготовительного духовного маневра. Это не может быть правилом его Йоги или её принципом.

 

A splitting up of the activities of human existence on a religious or an ethical basis or both together, a restriction to the works of worship only or to the works of philanthropy and beneficence only would be contrary to the spirit of the integral Yoga. Any merely mental rule or merely mental acceptance or repudiation is alien to the purpose and method of its discipline.

All must be taken to a spiritual height and placed upon a spiritual basis; the presence of an inner spiritual change and an outer transformation must be enforced upon the whole of life and not merely on a part of life; all must be accepted that is helpful towards this change or admits it, all must be rejected that is incapable or inapt or refuses to submit itself to the transforming movement.

There must be no attachment to any form of things or of life, any object, any activity; all must be renounced if need be, all must be admitted that the Divine chooses as its material for the divine life. But what accepts or rejects must be neither mind nor open or camouflaged vital will of desire nor ethical sense, but the insistence of the psychic being, the command of the Divine Guide of the Yoga, the vision of the higher Self or Spirit, the illumined guidance of the Master. The way of the spirit is not a mental way; a mental rule or mental consciousness cannot be its determinant or its leader.

 

1-06-32

 

Разделение действий человеческого существования на основе религиозного или этического подхода, или на основании того и другого, сужение деятельности только до поклонения или только филантропии и милосердия не соответствует духу интегральной Йоги. Любое обычное ментальное правило или чисто ментальное приятие или отвержение чуждо цели и методу её дисциплины.

Всё должно быть поднято на духовную высоту и поставлено на духовную основу. Присутствие внутренней духовной перемены и внешнего преобразования должно распространиться на всю жизнь, а не только на её часть.

Необходимо признать всё, что способствует этой перемене или допускает её, и отвергнуть всё, что не способно, не соответствует или отказывается от движения преобразования.

Не должно быть привязанности к какой-то форме вещей или жизни, к какому-то объекту или деятельности.

Если потребуется, надо отказаться от всего, или допустить всё, что избрано Божественным в качестве его материала для божественной жизни.

Но принимать или отвергать должен не ум, не открытая или завуалированная витальная воля желания, не этическое чувство, а только настойчивость психического существа, команда Божественного Руководителя Йоги, видение высшего "Я" или Духа, просветлённое руководство Мастера.

Путь духа — это не ментальный путь. Ментальный закон или ментальное сознание не может быть его определяющим фактором или руководителем.

 

Equally, a combination or a compromise between two orders of consciousness, the spiritual and the mental or the spiritual and the vital or a mere sublimation from within of Life outwardly unchanged cannot be the law or the aim of the Yoga.

All life must be taken up but all life must be transformed; all must become a part, a form, an adequate expression of a spiritual being in the supramental nature.

This is the height and crowning movement of a spiritual evolution in the material world, and as the change from the vital animal to mental man made life another thing altogether in basic consciousness, scope, significance, so this change from the materialised mental being to the spiritual and supramental being using but not dominated by Matter must take up life and make it another thing altogether than the flawed, imperfect, limited human, quite other in its basic consciousness, scope, significance.

All forms of life that cannot bear the change must disappear, all that can bear it will survive and enter into the Kingdom of the Spirit.

A divine Force is at work and will choose at each moment what has to be done or has not to be done, what has to be momentarily or permanently taken up, momentarily or permanently abandoned.

For provided we do not substitute for that our desire or our ego, and to that end the soul must be always awake, always on guard, alive to the divine guidance, resistant to the undivine misleading from within or without us, that Force is sufficient and alone competent and she will lead us to the fulfilment along ways and by means too large, too inward, too complex for the mind to follow, much less to dictate. It is an arduous and difficult and dangerous way, but there is none other.

 

1-06-33

 

В равной мере законом или целью Йоги не может быть сочетание или компромисс между двумя видами сознания, духовным и ментальным, или духовным и витальным, или же простое внутреннее очищение Жизни, которая внешне не изменилась.

Необходимо принимать всю жизнь, но, однако же вся жизнь должна преобразиться.

Всё должно стать частью, формой, соответствующим выражением духовного существа в супраментальной природе.

Это высшее и завершающее движение духовной эволюции в материальном мире, и как переход от витального животного к ментальному человеку полностью изменил жизнь в самой основе сознания, возможностях, значении, так этот переход от материально ориентированного ментального существа к духовному и супраментальному существу, которое использует Материю, но не подчиняется ей, должен поднять жизнь и полностью изменить её. Из наполненного разного рода дефектами,  несовершенного ограниченного человека сделать нечто иное в основном сознании, возможностях и значении.

Все формы жизни, которые не в состоянии перенести это изменение, должны исчезнуть, всё, что может воспринять это, выживет и войдёт в Царство Духа.

Действует Божественная Сила, которая каждый раз будет решать, что должно быть сделано и что не должно, что надо поднять на время, что постоянно, что надо прекратить временно или навсегда.

Если мы не подменим это своим желанием или своим эго, и если для этой цели душа всегда будет пробуждена, всегда настороже, готова к божественному руководству, и к сопротивлению небожественным заблуждениям, приходящим или изнутри, или извне, то эта Сила достаточна и только она одна компетентна, и будет вести нас к реализации путями и средствами, которые слишком велики, слишком внутренние, слишком сложны, чтобы быть понятыми умом, тем более чтобы быть руководимыми им.

Этот путь крутой, трудный и опасный, но другого не существует.

 

Two rules there are that will diminish the difficulty and obviate the danger.

One must reject all that comes from the ego, from vital desire, from the mere mind and its presumptuous reasoning incompetence, all that ministers to these agents of the Ignorance.

One must learn to hear and follow the voice of the inmost soul, the direction of the Guru, the command of the Master, the working of the Divine Mother.

Whoever clings to the desires and weaknesses of the flesh, the cravings and passions of the vital in its turbulent ignorance, the dictates of his personal mind unsilenced and unillumined by a greater knowledge, cannot find the true inner law and is heaping obstacles in the way of the divine fulfilment.

Whoever is able to detect and renounce those obscuring agencies and to discern and follow the true Guide within and without will discover the spiritual law and reach the goal of the Yoga.

 

1-06-34

 

Есть два правила, которые могут уменьшить трудности и позволить избежать опасности.

Надо отвергать всё, что исходит от эго, от витального желания, от обычного ума и его самонадеянной рассудительной некомпетентности, всё, что служит этим агентам Невежества.

Надо научиться слышать и следовать голосу сокровенной души, указаниям Гуру, командам Мастера, работе Божественной Матери.

Кто прилип к желаниям и слабостям плоти, к стремлениям и страстям витального в его бурном невежестве, к диктату своего личного ума, не приведённого в молчание и не озаряемого более великим знанием, тот не в состоянии будет найти истинный внутренний закон и будет нагромождать препятствия на пути реализации божественного.

Тот, кто способен обнаруживать и отвергать этих затемняющих посредников, различать и следовать за истинным Руководителем изнутри и снаружи, откроет духовный закон и достигнет цели Йоги.

 

A radical and total change of consciousness is not only the whole meaning but, in an increasing force and by progressive stages, the whole method of the integral Yoga.

 

1-06-35

 

Радикальное и полное изменение сознания есть не только всё содержание, но, по мере возрастания его силы и прохождения через разные стадии — весь метод интегральной Йоги.

 

 

 

 

 


Chapter VII
Standards of Conduct and Spiritual Freedom

 

Глава VII         
Нормы Поведения и Духовная Свобода

 

 

 

 

 

 

The knowledge on which the doer of works in Yoga has to found all his action and development has for the keystone of its structure a more and more concrete perception of unity, the living sense of an all-pervading oneness; he moves in the increasing consciousness of all existence as an indivisible whole: all work too is part of this divine indivisible whole.

His personal action and its results can no longer be or seem a separate movement mainly or entirely determined by the egoistic "free" will of an individual, himself separate in the mass.

Our works are part of an indivisible cosmic action; they are put or, more accurately, put themselves into their place in the whole out of which they arise and their outcome is determined by forces that overpass us.

That world action in its vast totality and in every petty detail is the indivisible movement of the One who manifests himself progressively in the cosmos.

Man too becomes progressively conscious of the truth of himself and the truth of things in proportion as he awakens to this One within him and outside him and to the occult, miraculous and significant process of its forces in the motion of Nature.

This action, this movement, is not confined even in ourselves and those around us to the little fragmentary portion of the cosmic activities of which we in our superficial consciousness are aware; it is supported by an immense underlying environing existence subliminal to our minds or subconscious, and it is attracted by an immense transcending existence which is superconscious to our nature.

Our action arises, as we ourselves have emerged, out of a universality of which we are not aware; we give it a shape by our personal temperament, personal mind and will of thought or force of impulse or desire; but the true truth of things, the true law of action exceeds these personal and human formations.

Every standpoint, every man-made rule of action which ignores the indivisible totality of the cosmic movement, whatever its utility in external practice, is to the eye of spiritual Truth an imperfect view and a law of the Ignorance.

 

1-07-01

 

У знания, на котором выполняющий работу в Йоге должен основывать все свои действия и развитие, есть краеугольный камень её структуры — всё более и более конкретное восприятие единства, живое чувство всеохватывающего единства.

Он действует в возрастающем понимании того, что всё существование — неделимое целое: всякая работа тоже часть этого божественного неделимого целого.

Его личная деятельность и её результаты больше не являются и не кажутся отдельным движением, которое главным образом или полностью определяется эгоистической "свободной" волей человека, который сам себя отделяет от массы.

Наши дела — часть неделимого космического действа. Они поставлены или, вернее, становятся на своё место в целом, из которого они и возникают, и их результаты зависит от сил, которые находятся выше нас.

Это действие мира — и в своей широкой тотальности, и в каждой мелкой детали — неразделимое движение Единого, которое последовательно проявляет себя в космосе.

Человек всё больше осознает истину о себе и о вещах, по мере того, как он пробуждается к осознанию этого Единого внутри себя и вне себя, и к скрытому, чудесному и значительному процессу его сил в движении Природы.

Это действо, это движение — и в нас, и в тех, кто вокруг нас, не ограничивается маленькой фрагментарной частью космической деятельности, которую мы ощущаем нашим поверхностным сознанием. Оно поддерживается огромным подспудным фоновым существованием, что или ниже порога восприятия нашего ума или подсознательно, и привлечено огромным трансцендентным существованием, сверхсознательным по отношению к нашей природе.

Наши действия возникают, как и мы сами некогда появились в мире, от универсальности, которую мы не осознаём. Мы придаём ей форму своим личным характером, личным умом и волей мысли или силой импульса или желания. Но настоящая истина вещей, истинный закон действия превосходит эти личные и человеческие формации.

Каждая точка зрения, каждое выработанное человеком правило действия, которое игнорирует неразделимую тотальность космического движения, независимо от пользы его использования во внешней практике, является в глазах духовной Истины несовершенным видением и законом Неведения.

 

Even when we have arrived at some glimpse of this idea or succeeded in fixing it in our consciousness as a knowledge of the mind and a consequent attitude of the soul, it is difficult for us in our outward parts and active nature to square accounts between this universal standpoint and the claims of our personal opinion, our personal will, our personal emotion and desire.

We are forced still to go on dealing with this indivisible movement as if it were a mass of impersonal material out of which we, the ego, the person, have to carve something according to our own will and mental fantasy by a personal struggle and effort.

This is man's normal attitude towards his environment, actually false because our ego and its will are creations and puppets of the cosmic forces and it is only when we withdraw from ego into the consciousness of the divine Knowledge-Will of the Eternal who acts in them that we can be by a sort of deputation from above their master.

And yet is this personal position the right attitude for man so long as he cherishes his individuality and has not yet fully developed it; for without this viewpoint and motive-force he cannot grow in his ego, cannot sufficiently develop and differentiate himself out of the subconscious or half-conscious universal mass-existence.

 

1-07-02

 

Даже если к нам приходит некоторый проблеск этой идеи или удаётся зафиксировать её в своем сознании как знание ума и соответственный подход души, нам трудно в своих внешних частях и активной природе найти соответствие между этой вселенской точкой зрения и претензиями нашего личного мнения, нашей личной волей, нашими личными эмоциями и желаниями.

Мы всё ещё вынуждены рассматривать это неделимое движение как если бы оно было массой безличного материала, из которого мы, эго, личность, должны вылепить нечто, соответствующее нашей собственной воле и ментальной фантазии, при помощи личной борьбы и усилий.

Таково нормальное отношение человека к своему окружению, которое в действительности ложное, потому что наше эго и его воля являются творениями и марионетками космических сил, и только когда мы отойдём от эго в сознание божественного Знания-Воли Вечного, которое действует в них, мы сможем через некоторое делегирование свыше стать их хозяином.

В то же время, такая личная позиция будет правильным отношением человека до тех пор, пока он дорожит своей личностью и ещё не развил её полностью. Потому что без такой точки зрения и такого побудительного мотива он не сможет расти в своём эго, не сможет достаточно развиться и выделиться из подсознательного или полусознательного существования вселенской массы.

 

But the hold of this ego-consciousness upon our whole habit of existence is difficult to shake off when we have no longer need of the separative, the individualistic and aggressive stage of development, when we would proceed forward from this necessity of littleness in the child-soul to unity and universality, to the cosmic consciousness and beyond, to our transcendent spirit-stature.

It is indispensable to recognise clearly, not only in our mode of thought but in our way of feeling, sensing, doing, that this movement, this universal action is not a helpless impersonal wave of being which lends itself to the will of any ego according to that ego's strength and insistence.

It is the movement of a cosmic Being who is the Knower of his field, the steps of a Divinity who is the Master of his own progressive force of action.

As the movement is one and indivisible, so he who is present in the movement is one, sole and indivisible.

Not only all result is determined by him, but all initiation, action and process are dependent on the motion of his cosmic force and only belong secondarily and in their form to the creature.

 

1-07-03

 

Да, это трудно — стряхнуть с себя власть эго-сознания, которая распространяется на все привычки нашего существования, когда мы больше не испытываем необходимости в отделённой индивидуалистической и агрессивной стадии развития, когда мы можем пойти вперёд от неизбежной малости ребёнка-души к единству и всеобщности, к космическому сознанию и за его пределы, к нашему трансцендентному состоянию духа.

Но всё же это просто необходимо — ясно усвоить, не только в образе мышления, но и чувствами, ощущениями, в образе действия, что это движение, это мировое действо — не беспомощная безличная волна бытия, которая подвластна воле любого эго, в зависимости от силы этого эго и его настойчивости.

Это движение космического Существа, который — Знающий своё поле, это шаги Божественного, которое — Хозяин своей развивающейся силы действия.

Как это движение — едино и нераздельно, так и тот, который присутствует в движении — един, исключителен и неделим.

Он не только определяет все результаты, но вообще, все начинания, все действия и процессы зависят от движения его космической силы и только во вторую очередь, и лишь по форме, принадлежат конкретному существу.

 

But what then must be the spiritual position of the personal worker? What is his true relation in dynamic Nature to this one cosmic Being and this one total movement?

He is a centre only — a centre of differentiation of the one personal consciousness, a centre of determination of the one total movement; his personality reflects in a wave of persistent individuality the one universal Person, the Transcendent, the Eternal.

In the Ignorance it is always a broken and distorted reflection because the crest of the wave which is our conscious waking self throws back only an imperfect and falsified similitude of the divine Spirit.

All our opinions, standards, formations, principles are only attempts to represent in this broken, reflecting and distorting mirror something of the universal and progressive total action and its many-sided movement towards some ultimate self-revelation of the Divine.

Our mind represents it as best it can with a narrow approximation that becomes less and less inadequate in proportion as its — thought grows in wideness and light and power; but it is always an approximation and not even a true partial figure.

The Divine Will acts through the aeons to reveal progressively not only in the unity of the cosmos, not only in the collectivity of living and thinking creatures, but in the soul of each individual something of its divine Mystery and the hidden truth of the Infinite.

Therefore there is in the cosmos, in the collectivity, in the individual, a rooted instinct or belief in its own perfectibility, a constant drive towards an ever increasing and more adequate and more harmonious self-development nearer to the secret truth of things.

This effort is represented to the constructing mind of man by standards of knowledge, feeling, character, aesthesis and action, — rules, ideals, norms and laws that he essays to turn into universal Dharmas.

 

1-07-04

 

Но тогда какой же должна быть духовная позиция личного работника? Каково её истинное отношение в динамической Природе к этому единому космическому Существу и этому единому всеобщему движению?

Работник является только неким центром — центром вычленения этого единого личного сознания, центром определения единого тотального движения.

Его личность отражает в волне устойчивой индивидуальности единую универсальную Личность, Трансцендентного, Вечного.

В Неведении это отражение всегда неполное и искажённое, потому что на гребень волны, который является нашим сознательным бодрствующим "я", выносится только несовершенное и ложное подобие божественного Духа.

Все наши мнения, стандарты, формации, принципы являются только попытками представить в этом разбитом, отражающем и искажающем зеркале нечто от мирового, поступательного тотального действа и его многостороннего движения к какому-то предельному самопроявлению Божественного.

Наш ум представляет это по мере своих возможностей в узком приближении, которое становится всё более и более адекватным по мере того, как мышление растёт в широте, свете и силе.

Но это всегда приближение, и даже не частично правильное представление.

Божественная Воля действует эпохами, стремясь последовательно проявлять не только в единстве космоса, не только в коллективном бытии живущих и думающих существ, но и в душе каждого отдельного человека нечто от божественной Мистерии и скрытой истины Бесконечного.

Поэтому в космосе, в коллективе, в отдельном существе есть укоренившийся инстинкт или вера в возможность собственного совершенства, постоянное стремление в сторону всегда растущего, более адекватного и более гармоничного саморазвития, более близкого к тайной истине вещей.

Это усилие представляется конструирующему уму человека через стандарты знания, чувства, характера, эстетики и действия — правила, идеалы, нормы и законы, которые он пытается превратить в мировые Дхармы.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

If we are to be free in the Spirit, if we are to be subject only to the supreme Truth, we must discard the idea that our mental or moral laws are binding on the Infinite or that there can be anything sacrosanct, absolute or eternal even in the highest of our existing standards of conduct.

To form higher and higher temporary standards as long as they are needed is to serve the Divine in his world march; to erect rigidly an absolute standard is to attempt the erection of a barrier against the eternal waters in their outflow. Once the nature-bound soul realises this truth, it is delivered from the duality of good and evil.

For good is all that helps the individual and the world towards their divine fullness, and evil is all that retards or breaks up that increasing perfection.

But since the perfection is progressive, evolutive in Time, good and evil are also shifting quantities and change from time to time their meaning and value. This thing which is evil now and in its present shape must be abandoned was once helpful and necessary to the general and individual progress.

That other thing which we now regard as evil may well become in another form and arrangement an element in some future perfection. And on the spiritual level we transcend even this distinction, for we discover the purpose and divine utility of all these things that we call good and evil.

Then we have to reject the falsehood in them and all that is distorted, ignorant and obscure in that which is called good no less than in that which is called evil. For we have then to accept only the true and the divine, but to make no other distinction in the eternal processes.

 

1-07-05

 

Если нам предназначено стать свободными в Духе, если мы должны подчиняться только высшей Истине, нам нужно отбросить идею о том, что наши ментальные или моральные законы обязательны для Бесконечного, или что может быть что-то неприкосновенное, абсолютное или вечное даже в самых высоких существующих нормах нашего поведения.

Формируя всё более и более высокие стандарты, на какое-то время, пока они необходимы, мы служим Божественному в его мировом марше. Пытаться жёстко создать абсолютную норму — значит пытаться создать барьер против течения вод вечности.

Как только привязанная к природе душа осознаёт эту истину, она освобождается от двойственности добра и зла.

Потому что добро есть всё то, что помогает человеку и миру двигаться к своей божественной полноте, а зло есть всё то, что мешает или разрушает это растущее совершенство.

Но поскольку совершенство развивается, проходит эволюцию во Времени, добро и зло также перемещающиеся величины, и время от времени меняют свои смысл и значение. То, что теперь является злом и должно быть отброшено в нынешней форме, некогда было необходимым и помогало индивидуальному и общему прогрессу.

Та вещь, которую мы теперь рассматриваем как зло, вполне может стать в другой форме и другом расположении элементом будущего совершенства. И на духовном уровне мы превосходим даже это различие, потому что обнаруживаем цель и божественную полезность всего того, что мы называет добром и злом.

Тогда нам надо отвергнуть в них всё ложное и всё, что искажено, невежественно и затемнено, причём в том, что называется добром, в не меньшей степени чем в том, что называется злом. Потому что мы должны тогда принять только истинное и божественное и не делать никакого другого различения в вечном процессе.

 

To those who can act only on a rigid standard, to those who can feel only the human and not the divine values this truth may seem to be a dangerous concession which is likely to destroy the very foundation of morality, confuse all conduct and establish only chaos.

Certainly, if the choice must be between an eternal and unchanging ethics and no ethics at all, it would have that result for man in his ignorance.

But even on the human level, if we have light enough and flexibility enough to recognise that a standard of conduct may be temporary and yet necessary for its time and to observe it faithfully until it can be replaced by a better, then we suffer no such loss, but lose only the fanaticism of an imperfect and intolerant virtue.

In its place we gain openness and a power of continual moral progression, charity, the capacity to enter into an understanding sympathy with all this world of struggling and stumbling creatures and by that charity a better right and a greater strength to help it upon its way.

In the end where the human closes and the divine commences, where the mental disappears into the supramental consciousness and the finite precipitates itself into the infinite, all evil disappears into a transcendent divine Good which becomes universal on every plane of consciousness that it touches.

 

1-07-06

 

Тем, кто способен действовать только в жёстких нормах, тем, кто может чувствовать только человеческие, но не божественные ценности, эта истина может показаться опасной уступкой, которая может разрушить саму основу морали, запутать поведение и создать только хаос.

Безусловно, если бы нужно было делать выбор между вечной и неизменной этикой и отсутствием всякой этики вообще, то для человека в невежестве результат был бы именно такой.

Но даже на человеческом уровне, если мы достаточно просвещены и достаточно гибки, чтобы понять, что норма поведения может быть временной и в то же время необходимой для своего времени, и что стоит полностью её соблюдать, пока она не будет заменена лучшей, тогда мы не теряем ничего, кроме фанатизма несовершенного и нетерпимого благочестия.

Взамен мы получаем открытость и силу постоянного морального развития, милосердие, возможность войти в понимающую симпатию ко всему этому миру борющихся и спотыкающихся созданий, и благодаря этому милосердию получить больше права и силы, чтобы помочь ему на его пути.

В конце, там, где кончается человеческое и начинается божественное, где ментальное исчезает в супраментальном сознании, а конечное переходит в бесконечное, всякое зло исчезает в трансцендентном божественном Добре, которое становится всеобщим на каждом плане сознания, к которому оно прикасается.

 

This, then, stands fixed for us that all standards by which we may seek to govern our conduct are only our temporary, imperfect and evolutive attempts to represent to ourselves our stumbling mental progress in the universal self-realisation towards which Nature moves.

But the divine manifestation cannot be bound by our little rules and fragile sanctities; for the consciousness behind it is too vast for these things.

Once we have grasped this fact, disconcerting enough to the absolutism of our reason, we shall better be able to put in their right place in regard to each other the successive standards that govern the different stages in the growth of the individual and the collective march of mankind.

At the most general of them we may cast a passing glance. For we have to see how they stand in relation to that other standardless, spiritual and supramental mode of working for which Yoga seeks and to which it moves by the surrender of the individual to the divine Will and, more effectively, through his ascent by this surrender to the greater consciousness in which a certain identity with the dynamic Eternal becomes possible.

 

1-07-07

 

Таким образом, для нас становится понятным, что все нормы, при помощи которых мы стараемся управлять нашим поведением, только наши временные, несовершенные и развивающиеся попытки представить себе наше спотыкающееся ментальное развитие во вселенской самореализации, к которой двигается Природа.

Но божественное проявление не может быть связано нашими мелкими правилами и хрупкими святынями. Сознание, стоящее за ним, слишком обширно для этого.

Как только мы осмыслим этот факт, который достаточно разрушителен для абсолютизма нашего рассудка, мы сможем лучше разложить по местам относительно друг друга последовательные нормы, определяющие различные стадии роста человека и коллективного движения человечества.

Самые общие мы можем окинуть беглым взглядом. Для этого нам нужно увидеть их положение по отношению к этому другому ненормированному, духовному и супраментальному образу действия, которого добивается Йога, и к которому она идёт через подчинение индивидуальной воли божественной Воле и, ещё более эффективно, через его возвышение, благодаря этому подчинению, до большего сознания, в котором становится возможным некое тождество с динамичным Вечным.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

There are four main standards of human conduct that make an ascending scale.

The first is personal need, preference and desire; the second is the law and good of the collectivity; the third is an ideal ethic; the last is the highest divine law of the nature.

 

1-07-08

 

Существуют четыре основных стандарта поведения человека по возрастающей шкале.

Первый — это личные нужды, предпочтения и желания; второй — закон и забота о пользе для коллектива; третий — идеальная этика; последний — высший божественный закон природы.

 

Man starts on the long career of his evolution with only the first two of these four to enlighten and lead him; for they constitute the law of his animal and vital existence, and it is as the vital and physical animal man that he begins his progress.

The true business of man upon earth is to express in the type of humanity a growing image of the Divine; whether knowingly or unknowingly, it is to this end that Nature is working in him under the thick veil of her inner and outer processes.

But the material or animal man is ignorant of the inner aim of life; he knows only its needs and its desires and he has necessarily no other guide to what is required of him than his own perception of need and his own stirrings and pointings of desire.

To satisfy his physical and vital demands and necessities before all things else and, in the next rank, whatever emotional or mental cravings or imaginations or dynamic notions rise in him must be the first natural rule of his conduct.

The sole balancing or overpowering law that can modify or contradict this pressing natural claim is the demand put on him by the ideas, needs and desires of his family, community or tribe, the herd, the pack of which he is a member.

 

1-07-09

 

Человек начинает длинный путь своей эволюции, располагая только первыми двумя из этих четырёх, которые должны просвещать его и руководить им. Потому что они составляют закон его животного и витального существования, а своё развитие человек начинает как витальное и физическое животное.

Настоящее дело человека на земле — выражение растущего образа Божественного в человечестве.

Эту цель преследует Природа в человеке, осознанно или неосознанно работая в нём под густым покровом своих внутренних и внешних процессов.

Но материальный или животный человек не знает внутреннюю цель жизни.

Он знает только её нужды и желания, и у него нет другого руководителя, который бы указал на то, что от него требуется, кроме собственного восприятия нужд и возникающих и ориентирующих желаний.

Его первое естественное правило поведения — прежде всего удовлетворить свои физические и витальные требования и необходимости, и уже потом какие-либо возникающие в нём эмоциональные и ментальные желания, воображения или динамичные представления.

Единственный уравновешивающий или перевешивающий закон, который может как-то поменять или что-то противопоставить этому настоятельному естественному запросу, заключается в требованиях к нему возникающих от идей, нужда и желаний его семьи, его общины, племени, стада или стаи, членом которой он является.

 

If man could live to himself, — and this he could only do if the development of the individual were the sole object of the Divine in the world, — this second law would not at all need to come into operation. But all existence proceeds by the mutual action and reaction of the whole and parts, the need for each other of the constituents and the thing constituted, the interdependence of the group and the individuals of the group.

In the language of Indian philosophy the Divine manifests himself always in the double form of the separative and the collective being, viyashti, samashti.

Man, pressing after the growth of his separate individuality and its fullness and freedom, is unable to satisfy even his own personal needs and desires except in conjunction with other men; he is a whole in himself and yet incomplete without others.

This obligation englobes his personal law of conduct in a group-law which arises from the formation of a lasting group-entity with a collective mind and life of its own to which his own embodied mind and life are subordinated as a transitory unit. And yet is there something in him immortal and free, not bound to this group-body which outlasts his own embodied existence but cannot outlast or claim to chain by its law his eternal spirit.

 

1-07-10

 

Если бы человек мог жить только для себя — а это было бы возможно только в том случае, если бы развитие личности было бы единственной целью Божественного в мире — тогда не было бы необходимости включения в действие второго закона. Но всякое существование возможно только в результате взаимодействия акции и реакции целого и частей, взаимной необходимости составляющих и того, что они составляют, взаимозависимости группы и индивидуумов группы.

На языке индийской философии Божественное проявляет себя всегда в двойной форме отдельного и коллективного существа, вьяшти и самашти.

Человек, стремящийся к росту своей отдельной индивидуальности, её свободе и полноте, в состоянии удовлетворить даже свои собственные нужды и желания только вместе с другими людьми. Он есть целое в самом себе и в то же время не является целым без других.

Эта зависимость включает закон его личного поведения в групповой закон, который возникает в результате образования длительного группового организма с коллективным разумом и собственной жизнью, которому подчинены его собственный воплощённый ум и жизнь в качестве преходящей единицы.

И в то же время, в нём есть что-то бессмертное и свободное, не привязанное к этому групповому телу, которое переживёт его собственное воплощённое существование, но не сможет пережить или сковать своим законом его вечный дух.

 

In itself this seemingly larger and overriding law is no more than an extension of the vital and animal principle that governs the individual elementary man; it is the law of the pack or herd. The individual identifies partially his life with the life of a certain number of other individuals with whom he is associated by birth, choice or circumstance.

And since the existence of the group is necessary for his own existence and satisfaction, in time, if ft not from the first, its perservation the fulfilment of its needs and the satisfaction of its collective notions, desires, habits of living, without which it would not hold together, must come to take a primary place.

The satisfaction of personal idea and feeling, need and desire, propensity and habit has to be constantly subordinated, by the necessity of the situation and not from any moral or altruistic motive, to the satisfaction of the ideas and feelings, needs and desires, propensities and habits, not of this or that other individual or number of individuals, but of the society as a whole.

This social need is the obscure matrix of morality and of man's ethical impulse.

 

1-07-11

 

Сам по себе этот закон, кажущийся большим и весомым — не более чем продолжение витального и животного принципа, которым руководствуется индивидуальный простой человек. Это закон стаи или стада. Индивидуум отождествляет свою жизнь с жизнью определенного числа других индивидуумов, с которыми он связан и общается от рождения, по выбору или обстоятельствам.

И поскольку существование группы необходимо для его собственного существования и удовлетворения, то со временем, если не сразу же, забота о её сохранении, удовлетворении её нужд и её коллективных понятий, желаний, жизненных привычек, без чего она не могла бы целиком сохраняться, встаёт на первое место.

Удовлетворение личных идей и чувств, нужд и желаний, склонностей и привычек должно быть постоянно подчинено, в соответствии с обстановкой, а не по каким-либо моральным или альтруистическим мотивам, удовлетворению идей и чувств, нужд и желаний, склонностей и привычек не того или иного индивидуума или числа индивидуумов, но общества в целом.

Эта общественная необходимость является скрытым связующим веществом морали и человеческого этического импульса.

 

It is not actually known that in any primitive times man lived to himself or with only his mate as do some of the animals. All record of him shows him to us as a social animal, not an isolated body and spirit.

The law of the pack has always overriden his individual law of self-development; he seems always to have been born, to have lived, to have been formed as a unit in a mass.

But logically and naturally from the psychological viewpoint the law of personal need and desire is primary, the social law comes in as a secondary and usurping power.

Man has in him two distinct master impulses, the individualistic and the communal, a personal life and a social life, a personal motive of conduct and a social motive of conduct. The possibility of their opposition and the attempt to find their equation lie at the very roots of human civilisation and persist in other figures when he has passed beyond the vital animal into a highly individualised mental and spiritual progress.

 

1-07-12

 

Нет фактических данных о том, что в какие-то доисторические времена человек жил для себя или только со своей самкой, как некоторые животные. Всё, что известно о нём, показывает, что он был общественным животным, а не изолированным телом и духом.

Закон стаи всегда стоял выше его индивидуального закона саморазвития. Кажется, что он всегда рождался, жил, формировался как единица в массе.

Но логично и естественно, с психологической точки зрения, что закон личной необходимости и желаний для него главный, а общественный закон выступает как вторичная и узурпирующая сила.

В человеке есть два отчётливых господствующих импульса, индивидуалистический и общественный, личная жизнь и общественная жизнь, личный мотив поведения и общественный мотив поведения.

Возможности их противостояния и попытки их согласования заложены в самых корнях человеческой цивилизации и продолжают проявляться в другом виде, когда он проходит стадию витального животного и переходит к высоко индивидуализированному ментальному и духовному прогрессу.

 

The existence of a social law external to the individual is at different times a considerable advantage and a disadvantage to the development of the divine in man.

It is an advantage at first when man is crude and incapable of self-control and self-finding, because it erects a power other than that of his personal egoism through which that egoism may be induced or compelled to moderate its savage demands, to discipline its irrational and often violent movements and even to lose itself sometimes in a larger and less personal egoism.

It is a disadvantage to the adult spirit ready to transcend the human formula because it is an eternal standard which seeks to impose itself on him from outside, and the condition of his perfection is that he shall grow from within and in an increasing freedom, not by the suppression but by the transcendence of his perfected individuality, not any longer by a law imposed on him that trains and disciplines his members but by the soul from within breaking through all previous forms to possess with its light and transmute his members.

 

1-07-13

 

Существование общественного закона, внешнего для индивидуума в разные времена бывает или значительным достоинством, или недостатком в развитии божественного в человеке.

В начале, когда человек был груб и неспособен к самоконтролю и самовыявлению, это было преимуществом, потому что создавало силу, отличную от его личного эгоизма, позволяющую убедить этот эгоизм или заставить умерить его необузданные требования, дисциплинировать его иррациональные и часто неистовые движения, и даже добиться того, что человек терял себя в более широком и менее личном эгоизме.

Но для зрелого духа, готового к превосхождению человеческой формулы, это уже недостаток, потому что это — внешняя норма, навязываемая извне, а условие её совершенствования — его рост изнутри при всё большей свободе, не в результате подавления, а через превосхождения его усовершенствованной индивидуальности, не при помощи налагаемого на него принуждающего закона, который тренирует и дисциплинирует его члены, но при помощи души, изнутри прорывающейся через все ранее существовавшие формы, чтобы владеть в своём свете и преобразовать его элементы.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

In the conflict of the claims of society with the claims of the individual two ideal and absolute solutions confront one another.

There is the demand of the group that the individual should subordinate himself more or less completely or even lose his independent existence in the community, the smaller must be immolated or self-offered to the larger unit.

He must accept the need of the society as his own need, the desire of the society as his own desire; he must live not for himself but for the tribe, clan, commune or nation of which he is a member.

The ideal and absolute solution from the individual's standpoint would be a society that existed not for itself, for its all-overriding collective purpose, but for the good of the individual and his fulfilment, for the greater and more perfect life of all its members.

Representing as far as possible his best self and helping him to realise it, it would respect the freedom of each of its members and maintain itself not by law and force but by the free and spontaneous consent of its constituent persons.

An ideal society of either kind does not exist anywhere and would be most difficult to create, more difficult still to keep in precarious existence so long as individual man clings to his egoism as the primary motive of existence.

A general but not complete domination of the society over the individual is the easier way and it is the system that Nature from the first instinctively adopts and keeps in equilibrium by rigorous law, compelling custom and a careful indoctrination of the still subservient and ill-developed intelligence of the human creature.

 

1-07-14

 

В конфликте между требованиями общества и запросами индивидуума два идеальных и абсолютных решения противостоят друг другу.

Существует требование группы, чтобы индивидуум более или менее полно подчинил себя ей, или же вообще потерял своё независимое существование в обществе, чтобы меньшее принесли в жертву большему или сама она предложила бы себя большей единице.

Он должен признать нужды общества как свои собственные нужды, желания общества как свои желания. Он должен жить не для себя, но для племени, клана, коммуны или нации, членом которой он является.

С точки зрения индивидуума идеальным и абсолютным решением явилось бы общество, которое существовало бы не для себя, не для своих превалирующих коллективных целей, а для блага индивидуума и его реализации, для более великой и совершенной жизни всех его членов.

Представляя насколько возможно его лучшее "я" и помогая ему реализовать его, оно бы уважало свободу каждого их своих членов и существовало бы опираясь не на закон и силу, а на основе свободного и спонтанного согласия составляющих его личностей.

Идеальное общество любого вида не существует нигде, и его было бы очень трудно создать, и ещё труднее поддерживать его существование, пока отдельный человек привязан к своему эгоизму как к главному мотиву существования.

Общее, но не полное, господство общества над индивидуумом — это более лёгкий путь и та система, которая инстинктивно принимается Природой с самого начала и поддерживается в равновесии жёстким законом, принудительным обычаем и заботливым внушением всё ещё подчинённому и плохо развитому интеллекту человеческого создания.

 

In primitive societies the individual life is submitted to rigid and immobile communal custom and rule; this is the ancient and would-be eternal law of the human pack that tries always to masquerade as the everlasting decree of the Imperishable, esha dharmah sanatanah.

And the ideal is not dead in the human mind; the most recent trend of human progress is to establish an enlarged and sumptuous edition of this ancient turn of collective living towards the enslavement of the human spirit.

There is here a serious danger to the integral development of a greater truth upon earth and a greater life. For the desires and free seekings of the individual, however egoistic, however false or perverted they may be in their immediate form, contain in their obscure cells the seed of a development necessary to the whole; his searchings and stumblings have behind them a force that has to be kept and transmuted into the image of the divine idea.

That force needs to be enlightened and trained but must not be suppressed or harnessed exclusively to society's heavy cartwheels.

Individualism is as necessary to the final perfection as the power behind the group-spirit; the stifling of the individual may well be the stifling of the god in man.

And in the present balance of humanity there is seldom any real danger of exaggerated individualism breaking up the social integer. There is continually a danger that the exaggerated pressure of the social mass by its heavy unenlightened mechanical weight may suppress or unduly discourage the free development of the individual spirit.

For man in the individual can be more easily enlightened, conscious, open to clear influences; man in the mass is still obscure, half-conscious, ruled by universal forces that escape its mastery and its knowledge.

 

1-07-15

 

В первобытных обществах индивидуальная жизнь подчиняется строгим и неизменным коллективным обычаям и правилам. Это древний и, казалось бы, вечный закон человеческой стаи, который всегда старается выдать себя за вечное веление Непреходящего, эша дхармах санатанах.

И этот идеал ещё не умер в человеческом уме. Самые последние тенденции в человеческом развитии направлены на установление расширенного и пышного варианта этого древнего поворота коллективной жизни к порабощению человеческого духа.

В этом серьезная опасность для интегрального развития более великой истины на земле и более великой жизни. Потому что желания и свободные искания индивидуума, как бы они ни были эгоистичны, ложны, искажены в своей непосредственной форме, содержат в своих скрытых ячейках семя развития, необходимого для всего целого.

За его поисками и неудачами стоит сила, которую необходимо сохранить и воплотить в образ божественной идеи. Эту силу необходимо просветить и воспитать, но не подавлять или впрягать в телегу общества.

Индивидуализм также необходим для окончательного совершенствования, как и та сила, что стоит за духом группы.

Удушение индивидуума может обернуться удушением бога в человеке.

И в современном балансе человечества редко присутствует реальная опасность преувеличенного индивидуализма, разрушающего общественную целостность. Есть постоянная опасность того, что преувеличенное давление социальной массы может своим непросвещённым механическим весом подавить или лишить веры свободное развитие индивидуального духа.

Потому что человек в своей индивидуальности легче может быть просвещён, сознателен и открыт светлым влияниям.

А человек в массе — всё ещё тёмен, полусознателен, управляется силами вселенной, ускользающими от его власти и знания.

 

Against this danger of suppression and immobilisation Nature in the individual reacts. It may react by an isolated resistance ranging from the instinctive and brutal revolt of the criminal to the complete negation of the solitary and ascetic.

It may react by the assertion of an individualistic trend in the social idea, may impose it on the mass consciousness and establish a compromise between the individual and the social demand.

But a compromise is not a solution; it only shelves the difficulty and in the end increases the complexity of the problem and multiplies its issues. A new principle has to be called in, other and higher than the two conflicting instincts and powerful at once to override and to reconcile them.

Above the natural individual law which sets up as our one standard of conduct the satisfaction of our individual needs, preferences and desires and the natural communal law which sets up as a superior standard the satisfaction of the needs, preferences and desires of the community as a a whole, there had to arise the notion of an ideal moral law which is not the satisfaction of need and desire, but controls and even coerces or annuls them in the interests of an ideal order that is not animal, not vital and physical, but mental, a creation of the mind's seeking for light and knowledge and right rule and right movement and true order.

The moment this notion becomes powerful in man, he begins to escape from the engrossing vital and material into the mental life; he climbs from the first to the second degree of the threefold ascent of Nature.

His needs and desires themselves are touched with a more elevated light of purpose and the mental need, the aesthetic, intellectual and emotional desire begin to predominate over the demand of the physical and vital nature.

 

1-07-16

 

Природа в отдельном человеке реагирует на эту опасность подавления и сковывания. Её реакция может выразиться в изолированном сопротивлении, начиная с инстинктивного и грубого сопротивления преступника и кончая полным отрицанием одиночества и аскетизма.

Реакция может выразиться в утверждении индивидуалистического течения в рамках социальной идеи, может навязать её массовому сознанию и установить компромисс между требованиями отдельного человека и общества.

Но компромисс — не решение. Он только отодвигает трудности и в конце концов увеличивает сложность проблемы и усложняет исход. Нужен новый принцип, отличающийся и более возвышенный, чем оба конфликтующих инстинкта, и достаточно сильный, чтобы одновременно превзойти и примирить их.

Выше естественного индивидуального закона, который устанавливает в качестве единственной нормы нашего поведения удовлетворение наших индивидуальных запросов, предпочтений и желаний, и выше естественного общественного закона, для которого высшая норма — потребности, предпочтения и желания общества в целом, должно было возникнуть понятие идеального морального закона.

Этот закон не сводится к удовлетворению запросов и желаний, а контролирует и даже приостанавливает или отменяет их в интересах идеального порядка, не животного, не витального и физического, а ментального, созданного в результате поисков умом света, и знания, верного правила, верного движения и истинного порядка.

Как только такая идея овладевает человеком, он начинает выходить из поглощающего витального и материального плана в ментальную жизнь.

Он поднимается с первой на вторую ступень трёхступенчатого восхождения Природы.

Даже на сами его запросы и желания падает более возвышенный свет цели и ментальных запросов. Эстетические, интеллектуальные и эмоциональные желания начинают становиться сильнее требований физической и витальной природы.

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The natural law of conduct proceeds from a conflict to an equilibrium of forces, impulsions and desires; the higher ethical law proceeds by the development of the mental and moral nature towards a fixed internal standard or else a self-formed ideal of absolute qualities, — justice, righteousness, love, right reason, right power, beauty, light.

It is therefore essentially an individual standard; it is not a creation of the mass mind.

The thinker is the individual; it is he who calls out and throws into forms that which would otherwise remain subconscious in the amorphous human whole.

The moral striver is also the individual; self-discipline, not under the yoke of an outer law, but in obedience to an internal light, is essentially an individual effort.

But by positing his personal standard as the translation of an absolute moral ideal the thinker imposes it, not on himself alone, but on all the individuals whom his thought can reach and penetrate.

And as the mass of individuals come more and more to accept it in idea if only in an imperfect practice or no practice, society also is compelled to obey the new orientation.

It absorbs the ideative influence and tries, not with any striking success, to mould its institutions into new forms touched by these higher ideals. But always its instinct is to translate them into binding law, into pattern forms, into mechanic custom, into an external social compulsion upon its living units.

 

1-07-17

 

Естественный закон поведения переходит от конфликта к равновесию сил, импульсов и желаний.

Высший этический закон движется путём развития ментальной и моральной природы, к зафиксированной внутренней норме или, иначе, самоформирующемуся идеалу абсолютных качеств — справедливости, добродетельности, любви, здравого рассудка, справедливой власти, красоты, света.

Поэтому это, по существу — индивидуальная норма. Это не творение массового ума.

Думающий — это индивидуальность. Это он вызывает и облекает в форму то, что иначе осталось бы подсознательным в аморфном человеческом целом.

Ищущий морали — тоже индивидуальность. Самодисциплина, не под гнётом внешнего закона, а через подчинение внутреннему свету, по сути — индивидуальное усилие.

Но постулируя свою личную норму как толкование абсолютного морального идеала, мыслитель распространяет её не только на себя, но на всех индивидуумов, до которых его мысль может дойти и проникнуть в них.

И по мере того, как масса индивидуальностей всё больше проникается этой идеей, даже если она плохо или совсем не реализована на практике, общество также вынуждено признать новую ориентацию.

Оно впитывает в себя влияние идей и пытается, без большого успеха, преобразовать свои институты в новые формы, затронутые этими новыми идеалами. Но всегда сохраняется инстинктивное желание перевести их в обязательные законы, в шаблонные формы, в механические обычаи, во внешнее социальное принуждение живых единиц общества.

 

For, long after the individual has become partially free, a moral organism capable of conscious growth, aware of an inward life, eager for spiritual progress, society continues to be external in its methods, a material and economic organism, mechanical, more intent upon status and self-preservation than on growth and self-perfection.

The greatest present triumph of the thinking and progressive individual over the instinctive and static society has been the power he has acquired by his thought-will to compel it to think also, to open itself to the idea of social justice and righteousness, communal sympathy and mutual compassion, to feel after the rule of reason rather than blind custom as the test of its institutions and to look on the mental and moral assent of its individuals as at least one essential element in the validity of its laws.

Ideally at least, to consider light rather than force as its sanction, moral development and not vengeance or restraint as the object even of its penal action, is becoming just possible to the communal mind.

The greatest future triumph of the thinker will come when he can persuade the individual integer and the collective whole to rest their life-relation and its union and stability upon a free and harmonious consent and self-adaptation, and shape and govern the external by the internal truth rather than to constrain the inner spirit by the tyranny of the external form and structure.

 

1-07-18

 

Потому что долгое время после того, как отдельный человек становится частично свободным, моральным организмом, способным к сознательному росту, чувствующим внутреннюю жизнь, жаждущим духовного прогресса, общество продолжает оставаться внешним по своим методам, материальным и экономическим организмом, механическим, более заинтересованным в сохранении статуса и в самоконсервации, чем в росте и самосовершенствовании.

В настоящее время самой большой победой мыслящего и прогрессивного индивидуума над инстинктивным и статичным обществом является, достигнутая им сила, приобретённая благодаря ментальной воле, которая позволяет ему заставить общество думать, стать открытым к идее социальной справедливости, общего сочувствия и взаимного сострадания. Оценивать свои институты по способности руководствоваться разумом, а не слепым обычаем, и расценивать ментальный и моральный рост своих индивидуумов как один из важных элементов, подтверждающих обоснованность его законов.

В идеале, по крайней мере, общественный разум начинает становиться способным санкционировать просвещение вместо насилия, моральное развитие вместо мести или лишения свободы даже в целях наказания.

Самая большая победа в будущем настанет для мыслителя, когда ему удастся убедить индивидуальную единицу и коллективное целое основывать свои жизненные отношения, союз и стабильность на свободном и гармоничном согласии и самоадаптации, формировать и управлять внешним при помощи внутренней истины, вместо того, чтобы подавлять внутренний дух тиранией внешней формы и структуры.

 

But even this success that he has gained is rather a thing in potentiality than in actual accomplishment. There is always a disharmony and a discord between the moral law in the individual and the law of his needs and desires, between the moral law proposed to society and the physical and vital needs, desires, customs, prejudices, interests and passions of the caste, the clan, the religious community, the society, the nation.

The moralist erects in vain his absolute ethical standard and calls upon all to be faithful to it without regard to consequences. To him the needs and desires of the individual are invalid if they are in conflict with the moral law, and the social law has no claims upon him if it is opposed to his sense of right and denied by his conscience.

This is his absolute solution for the individual that he shall cherish no desires and claims that are not consistent with love, truth and justice.

He demands from the community or nation that it shall hold all things cheap, even its safety and its most pressing interests, in comparison with truth, justice, humanity and the highest good of the peoples.

 

1-07-19

 

Но даже эта победа, уже одержанная им, относится скорее к будущим возможностям, чем к фактическим достижениям. Всегда существует дисгармония и разлад между моральным законом отдельного человека и законом его нужд и желаний, между моральным законом, предлагаемым обществу, и физическими и витальными потребностями, желаниями, обычаями, предрассудками, интересами и страстями касты, клана, религиозной секты, общества, нации.

Моралист напрасно создаёт свою абсолютную этическую норму и призывает всех быть верными ей, не задумываясь о последствиях. Для него не имеют значения нужды и желания отдельного человека, если они расходятся с моральным законом, и социальный закон для него не существует, если он противоречит его понятию справедливости и отрицается его сознанием.

Он предлагает отдельному человеку такое абсолютное решение, которое не позволяет иметь желания и запросы, не совместимые с любовью, истиной и справедливостью.

Он требует от общества или нации, чтобы они считали всё, даже свою безопасность и самые насущные интересы, ничтожными в сравнении с истиной, справедливостью, гуманностью и высшим благом народа.

 

No individual rises to these heights except in intense moments, no society yet created satisfies this ideal. And in the present state of morality and of human development none perhaps can or ought to satisfy it.

Nature will not allow it. Nature knows that it should not be.

The first reason is that our moral ideals are themselves for the most part ill-evolved, ignorant and arbitrary, mental constructions rather than transcriptions of the eternal truths of the spirit.

Authoritative and dogmatic, they assert certain absolute standards in theory, but in practice every existing system of ethics proves either in application unworkable or is in fact a constant coming short of the absolute standard to which the ideal pretends.

If our ethical system is a compromise or a makeshift, it gives at once a principle of justification to the further sterilising compromises which society and the individual hasten to make with it.

And if it insists on absolute love, justice, right with an uncompromising insistence, it soars above the head of human possibility and is professed with lip homage but ignored in practice.

Even it is found that it ignores other elements in humanity which equally insist on survival but refuse to come within the moral formula. For just as the individual law of desire contains within it invaluable elements of the infinite whole which have to be protected against the tyranny of the absorbing social idea, the innate impulses too both of individual and of collective man contain in them invaluable elements which escape the limits of any ethical formula yet discovered and are yet necessary to the fullness and harmony of an eventual divine perfection.

 

1-07-20

 

Ни один отдельный человек не поднимается до таких высот, за исключением моментов особого напряжения, и ещё нет такого общества, которое отвечало бы этому идеалу.

И при современном состоянии морали и человеческого развития ни одно общество не в состоянии, а возможно, и не должно удовлетворять ему. Природа не допустит этого, Природа знает, что этому не бывать.

Первая причина в том, что наши моральные идеалы сами по себе большей частью плохо развиты, невежественны и условны. Они, скорее, ментальные конструкции, чем выражения вечных истин духа.

Не терпящие возражений и догматические, они теоретически обосновывают некоторые абсолютные нормы, но на практике каждая из существующих систем этики оказывается либо не работоспособной, либо не отвечающей той абсолютной норме, на которую в идеале претендует.

Если наша этическая система является компромиссом или паллиативом, то она сразу же создает принцип для оправдания дальнейших стерилизующих компромиссов, которыми спешат воспользоваться общество и индивидуум.

А если она бескомпромиссно требует любви, справедливости, права, то она витает в облаках выше человеческих возможностей и добивается славословия, но игнорируется на практике.

Установлено даже, что она игнорирует другие элементы в человечестве, которые в одинаковой мере должны выжить, но не соответствуют формуле морали. Потому что как индивидуальный закон желания содержит в себе бесценные элементы бесконечного целого, которые должны быть защищены от тирании поглощающей социальной идеи, так и сокровенные импульсы индивидуума и коллективного человека содержат в себе бесценные элементы, которые выходят за пределы любой до сих пор придуманной этической формулы, и в то же время необходимы для полноты и гармонии будущего божественного совершенства.

 

Moreover, absolute love, absolute justice, absolute right reason in their present application by a bewildered and imperfect humanity come easily to be conflicting principles.

Justice often demands what love abhors.

Right reason dispassionately considering the facts of nature and human relations in search of a satisfying norm or rule is unable to admit without modification either any reign of absolute justice or any reign of absolute love.

And in fact man's absolute justice easily turns out to be in practice a sovereign injustice; for his mind, one-sided and rigid in its constructions, puts forward a one-sided partial and rigorous scheme or figure and claims for it totality and absoluteness and an application that ignores the subtler truth of things and the plasticity of life.

All our standards turned into action either waver on a flux of compromises or err by this partiality and unelastic structure.

Humanity sways from one orientation to another; the race moves upon a zigzag path led by conflicting claims and, on the whole, works out instinctively what Nature intends, but with much waste and suffering, rather than either what it desires or what it holds to be right or what the highest light from above demands from the embodied spirit.

 

1-07-21

 

Более того, абсолютная любовь, абсолютная справедливость, абсолютный здравый смысл в их нынешнем воплощении сбитым с толку и несовершенным человечеством легко могут стать конфликтующими принципами.

Справедливость часто требует того, что ненавистно любви.

Здравый рассудок, бесстрастно рассматривая факты природы и человеческих отношений в поисках приемлемых норм или правил, не в состоянии принять без поправок ни царство абсолютной справедливости, ни царство абсолютной любви.

В реальности человеческая абсолютная справедливость легко оборачивается на практике высшей несправедливостью. Потому что ум человека, односторонний и негибкий по своей конструкции, выдаёт одностороннюю частичную и жёсткую схему или формулу, настаивая на её тотальности и абсолютности, игнорируя более тонкую истину вещей и пластичность жизни.

Все наши стандарты, когда воплощаются в действии либо колеблются в потоке компромиссов, либо оказываются ошибочными из-за этой частичности и негибкой структуры.

Человечество бросается от одного направления к другому. Оно несётся зигзагами, направляемое противоречащими требованиями и, в целом, инстинктивно вырабатывает то, на что указывает Природа, но с большими потерями и страданиями, а вовсе не то, чего оно желает или считает верным, и не то, чего требует высший свет от воплощённого духа.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The fact is that when we have reached the cult of absolute ethical qualities and erected the categorical imperative of an ideal law, we have not come to the end of our search or touched the truth that delivers.

There is, no doubt, something here that helps us to rise beyond limitation by the physical and vital man in us, an insistence that overpasses the individual and collective needs and desires of a humanity still bound to the living mud of Matter in which it took its roots, an aspiration that helps to develop the mental and moral being in us: this new sublimating element has been therefore an acquisition of great importance; its workings have marked a considerable step forward in the difficult evolution of terrestrial Nature.

And behind the inadequacy of these ethical conceptions something too is concealed that does attach to a supreme Truth; there is here the glimmer of a light and power that are part of a yet unreached divine Nature.

But the mental idea of these things is not that light and the moral formulation of them is not that power. These are only representative constructions of the mind that cannot embody the divine spirit which they vainly endeavour to imprison in their categorical formulas.

Beyond the mental and moral being in us is a greater divine being that is spiritual and supramental; for it is only through a large spiritual plane where the mind's formulas dissolve in a white flame of direct inner experience that we can reach beyond mind and pass from its constructions to the vastness and freedom of the supramental realities.

There alone can we touch the harmony of the divine powers that are poorly mispresented to our mind or framed into a false figure by the conflicting or wavering elements of the moral law.

There alone the unification of the transformed vital and physical and the illumined mental man becomes possible in that supramental spirit which is at once the secret source and goal of our mind and life and body.

There alone is there any possibility of an absolute justice, love and right — far other than that which we imagine — at one with each other in the light of a supreme divine knowledge.

There alone can there be a reconciliation of the conflict between our members.

 

1-07-22

 

На самом деле, когда мы достигаем культа абсолютных этических качеств и ставим категорический императив идеального закона, то мы ещё не приходим к концу нашего поиска и не прикасаемся к истине, которая освобождает.

Конечно же, в этом есть нечто, что помогает нам подняться за пределы ограничений физического и витального человека внутри нас. Есть настойчивость, превосходящая индивидуальные и коллективные нужды и желания человечества, которое всё ещё привязано к житейской грязи Материи, в которой находятся его корни. Есть стремление, которое помогает развиться ментальному и моральному существу в нас.

Поэтому этот новый возвышающий элемент очень важное приобретение. Его действия — значительный шаг вперёд в трудной эволюции земной Природы.

И за недостаточностью этих этических концепций скрывается нечто, что касается высшей Истины. В них проглядывает мерцание света и силы, которые — часть пока ещё недостижимой божественной Природы.

Но ментальная идея всего этого — не тот свет, а моральная формулировка — не та сила. Это только представительные конструкции ума, не способные вместить божественный дух, который они тщетно пытаются запереть в своих категорических формулах.

За пределами ментального и морального бытия в нас есть более великое, божественное существование, духовное и супраментальное. Потому что только через широкий духовный план, где формулы ума растворяются в чистом пламени прямого внутреннего опыта, можем мы выйти за пределы ума и перейти от его конструкций к простору и свободе супраментальных реальностей.

Только там мы может прикоснуться к гармонии божественных сил, которые очень скудно представлены нашему уму или помещены в ложный образ конфликтующими или колеблющимися элементами морального закона.

Только там становится возможным объединение преобразованного витального, физического и просветлённого ментального человека в том супраментальном духе, который является одновременно тайным источником и целью нашего ума, жизни и тела.

Только там есть какая-либо возможность абсолютной справедливости, любви и правоты — далеко не таких, какими мы себе их представляем — в единстве друг с другом, в свете высшего божественного знания.

Только там возможно примирение между нашими конфликтующими элементами.

 

In other words there is, above society's external law and man's moral law and beyond them, though feebly and igorantly aimed at by something within them, a larger truth of a vast unbound consciousness, a law divine towards which both these blind and gross formulations are progressive faltering steps that try to escape from the natural law of the animal to a more exalted light or universal rule.

That divine standard, since the godhead in us is our spirit moving towards its own concealed perfection, must be a supreme spiritual law and truth of our nature.

Again as we are embodied beings in the world with a common existence and nature and yet individual souls capable of direct touch with the Transcendent, this supreme truth of ourselves must have a double character.

It must be a law and truth that discovers the perfect movement, harmony, rhythm of a great spiritualised collective life and determines perfectly our relations with each being and all beings in Nature's varied oneness.

It must be at the same time a law and truth that discovers to us at each moment the rhythm and exact steps of the direct expression of the Divine in the soul, mind, life, body of the individual creature*).

And we find in experience that this supreme light and force of action in its highest expression is at once an imperative law and an absolute freedom.

It is an imperative law because it governs by immutable Truth our every inner and outer movement.

And yet at each moment and in each movement the absolute freedom of the Supreme handles the perfect plasticity of our conscious and liberated nature.

 

1-07-23

 

Другими словами, выше общественного внешнего закона и морального закона человека и за их пределами, являясь всё же объектом слабого и невежественного устремления неких их составляющих внутренних элементов, существует более широкая истина огромного безграничного сознания, закон божественный, к которому обе эти грубые и слепые формулировки приближаются нетвёрдыми шагами, пытаясь уйти от естественного закона животного к более величественному свету или мировому порядку.

Эта божественная норма, поскольку бог в нас есть наш дух, движущийся к своему собственному скрытому пока совершенству, должна стать высшим духовным законом и истиной нашей природы.

Опять же, поскольку мы — воплощённые в теле существа в мире, с общим существованием и природой, и в то же время являемся индивидуальными душами, способными непосредственно соприкоснуться с Трансцендентным, эта высшая истина нашего "я" должна иметь двоякий характер.

Это должен быть закон и истина, которая открывает совершенное движение, гармонию, ритм великой одухотворённой коллективной жизни и полностью определяет наши отношения с каждым существом и всеми существами в разнообразном единстве Природы.

Одновременно, это должен быть закон и истина, что откроет нам ежеминутно ритм и точные шаги прямого выражения Божественного в душе, уме, жизни и теле индивидуального существа*).

И мы на опыте обнаружим, что эти высший свет и сила действия в своём высшем выражении являются одновременно обязательным законом и абсолютной свободой.

Это обязательный закон, потому что он управляет при помощи неизменной Истины каждым нашим внутренним и внешним движением.

И вместе с тем, в каждый момент и в каждом движении абсолютная свобода Всевышнего управляет совершенной гибкостью нашей сознательной и освобождённой природы.

 

*) Therefore the Gita defines “dharma”, an expression which means more than either religion or morality, as action controlled by our essential manner of self-being.

1-07-23c

*) Поэтому Гита определяет понятие "дхарма", как выражающее  нечто большее, чем религию или мораль, как действие, управляемое глубокой сутью нашего внутреннего существа. (Прим. Шри Ауробиндо)

 

The ethical idealist tries to discover this supreme law in his own moral data, in the inferior powers and factors that belong to the mental and ethical formula. And to sustain and organise them he selects a fundamental principle of conduct essentially unsound and constructed by the intellect, utility, hedonism, reason, intuitive conscience or any other generalised standard.

All such efforts are foredoomed to failure. Our inner nature is the progressive expression of the eternal Spirit and too complex a power to be tied down by a single dominant mental or moral principle.

Only the supramental consciousness can reveal to its differing and conflicting forces their spiritual truth and harmonise their divergences.

 

1-07-24

 

Этический идеалист пытается открыть этот высший закон в своих моральных данных, в несовершенных силах и факторах, относящихся к ментальной и этической формуле. И для того, чтобы поддерживать и организовать их, он выбирает основной принцип поведения, который по существу своему неверный и сконструирован интеллектом, утилитарностью, гедонизмом, рассудком, интуитивным сознанием или любой другой обобщённой нормой.

Все такие попытки заранее обречены на провал. Наша внутренняя природа — развивающееся выражение вечного Духа и она — слишком сложная сила, чтобы быть связанной одним доминирующим ментальным или моральным принципом.

Только супраментальное сознание может раскрыть для её различных и конфликтующих сил их духовную истину и привести к гармонии все их расхождения.

 

The later religions endeavour to fix the type of a supreme truth of conduct, erect a system and declare God's law through the mouth of Avatar or prophet. These systems, more powerful and dynamic than the dry ethical idea, are yet for the most part no more than idealistic glorifications of the moral principle sanctified by religious emotion and the label of a superhuman origin.

Some, like the extreme Christian ethic, are rejected by Nature because they insist unworkably on an impracticable absolute rule.

Others prove in the end to be evolutionary compromises and become obsolete in the march of Time. The true divine law, unlike these mental counterfeits, cannot be a system of rigid ethical determinations that press into their cast-iron moulds all our life-movements.

The Law divine is truth of life and truth of the spirit and must take up with a free living plasticity and inspire with the direct touch of its eternal light each step of our action and all the complexities of our life-issues.

It must act not as a rule and formula but as an enveloping and penetrating conscious presence that determines all our thoughts, activities, feelings, impulsions of will by its infallible power and knowledge.

 

1-07-25

 

Более молодые религии пытаются зафиксировать тип высшей истины поведения, воздвигнуть систему и объявить закон Бога устами Аватара или пророка. Эти системы, более мощные и динамичные, чем сухая этическая идея, до сих пор большей частью являются не более чем идеалистическими восхвалениями морального принципа, освящёнными религиозными эмоциями и ярлыком сверхчеловеческого происхождения.

Некоторые, вроде крайней Христианской этики, отвергаются Природой потому, что они безрезультатно настаивают на практически неосуществимых абсолютных правилах.

Другие в конце концов становятся эволюционными компромиссами и в процессе марша Времени устаревают.

Истинный божественный закон, в отличие от ментальных подделок, не может быть системой жёстких этических предопределений, которые втискивают в свои чугунные изложницы все наши жизненные движения.

Божественный Закон — это правда жизни и правда духа и он должен возвышать со свободной жизненной гибкостью и вдохновлять непосредственным прикосновением своего вечного света каждый шаг нашей деятельности и все сложности наших жизненных результатов.

Он должен действовать не как правило или формула, но как охватывающее и проникающее сознательное присутствие, которое определяет все наши мысли, действия, чувства, импульсы воли своей неизменной силой и безошибочным знанием.

 

The older religions erected their rule of the wise, their dicta of Manu or Confucius, a complex Shastra in which they attempted to combine the social rule and moral law with the declaration of certain eternal principles of our highest nature in some kind of uniting amalgam.

All three were treated on the same ground as equally the expression of everlasting verities, sanatana dharma.

But two of the elements are evolutionary and valid for a time, mental constructions, human readings of the will of the Eternal; the third, attached and subdued to certain social and moral formulas, had to share the fortunes of its form.

Either the Shastra grows obsolete and has to be progressively changed or finally cast away or else it stands as a rigid barrier to the self-development of the individual and the race.

The Shastra erects a collective and external standard; it ignores the inner nature of the individual, the indeterminable elements of a secret spiritual force within him. But the nature of the individual will not be ignored; its demand is inexorable.

The unrestrained indulgence of his outer impulses leads to anarchy and dissolution, but the suppression and coercion of his soul's freedom by a fixed and mechanical rule spells stagnation or an inner death. Not this coercion or determination from outside, but the free discovery of his highest spirit and the truth of an eternal movement is the supreme thing that he has to discover.

 

1-07-26

 

Более старые религии создали правление мудрых, афоризмы Ману и Конфуция, сложные Шастры, в которых они пытались объединить социальное правило и моральный закон с декларацией определённых вечных принципов нашей высшей природы в своего рода объединяющем сплаве.

Все три элемента рассматривались на равных, как одинаковые выражения вечных истин, санатана дхарма.

Но два элемента эволюционны и имеют временное действие, ментальные конструкции, человеческие прочтения воли Вечного. Третий же, привязанный и подчинённый некоторым социальным и моральным формулам, разделил судьбу своей формы.

Или Шастра устаревает и должна постепенно изменяться, или, наконец, её нужно отбросить, или она остаётся жёстким препятствием для саморазвития отдельных людей и расы.

Шастра выдвигает коллективную и внешнюю норму. Она игнорирует внутреннюю природу отдельного человека, невидимые элементы его тайной духовной силы. Но природу отдельного человека нельзя игнорировать; её требования неистощимы.

Неограниченное потакание её внешним импульсам приводит к анархии и разрушению, но подавление и насилие над свободой души при помощи фиксированного и механического правила приводит к стагнации или внутренней смерти.

Не это насилие и внешнее принуждение, а свободное открытие его высочайшего духа и истины вечного движения — вот та высшая вещь, которую он должен открыть.

 

The higher ethical law is discovered by the individual in his mind and will and psychic sense and then extended to the race. The supreme law also must be discovered by the individual in his spirit. Then only, through a spiritual influence and not by the mental idea, can it be extended to others.

A moral law can be imposed as a rule or an ideal on numbers of men who have not attained that level of consciousness or that fineness of mind and will and psychic sense in which it can become a reality to them and a living force. As an ideal it can be revered without any need of practice. As a rule it can be observed in its outsides even if the inner sense is missed altogether.

The supramental and spiritual life cannot be mechanised in this way; it cannot be turned into a mental ideal or an external rule.

It has its own great lines, but these must be made real, must be the workings of an active Power felt in the individual's consciousness and the transcriptions of an eternal Truth powerful to transform mind, life and body.

And because it is thus real, effective, imperative, the generalisation of the supramental consciousness and the spiritual life is the sole force that can lead to individual and collective perfection in earth's highest creatures.

Only by our coming into constant touch with the divine Consciousness and its absolute Truth can some form of the conscious Divine, the dynamic Absolute, take up our earth-existence and transform its strife, stumbling, sufferings and falsities into an image of the supreme Light, Power and Ananda.

 

1-07-27

 

Более высокий этический закон открывается отдельным индивидуумом, его умом, волей и психическим чувством, а затем распространяется на всю расу. Высший закон также должен быть открыт индивидуумом в своём духе. Только тогда, через влияние духа, а не при помощи ментальной идеи, может он распространиться на других.

Моральный закон можно навязать как правило или как идеал многим людям, которые ещё не достигли такого уровня сознания или такой тонкости ума, воли и психического чувства, при наличии которых это может стать для них реальностью и живой силой. Как идеал его можно уважать, не осуществляя на практике. В качестве правила его можно соблюдать чисто внешне, даже если внутренний смысл полностью отсутствует.

Супраментальную и духовную жизнь нельзя механизировать таким образом. Её нельзя превратить в ментальный идеал или внешнее правило.

Она имеет свои великие направления, но их необходимо сделать реальными, они должны являться работами активной Силы, которые ощущались бы в сознании индивидуума, и были бы переложениями вечной Истины, способной преобразовать ум, жизнь и тело.

И так как оно должно стать реальным, эффективным, обязательным, обобщение супраментального сознания и духовной жизни есть единственная сила, которая может привести к индивидуальному и коллективному совершенству высших существ земли.

Только когда мы приходим к постоянному контакту с божественным Сознанием и его абсолютной Истиной, становится возможным для какой-нибудь формы сознательного Божественного, динамичного Абсолюта, поднять наше земное существование и преобразовать его борьбу, преткновения, страдания и ложь в образ высшего Света, Силы и Ананды.

 

The culmination of the soul's constant touch with the Supreme is that self-giving which we call surrender to the divine Will and immergence of the separated ego in the One who is all.

A vast universality of soul, an intense unity with all, is the base and fixed condition of the supramental consciousness and spiritual life.

In that universality and unity alone can we find the supreme law of the divine manifestation in the life of the embodied spirit; in that alone can we discover the supreme motion and right play of our individual nature. In that alone can all these lower discords resolve themselves into a victorious harmony of the true relations between manifested beings who are portions of the one Godhead and children of one universal Mother.

 

1-07-28

 

Кульминацией постоянного контакта души с Высшим является та самоотдача, которую мы называем сдачей себя божественной Воле и исчезновением отдельного эго в Едином, который есть всё.

Широкая общность души, интенсивное единство со всём — основа и обязательное условие супраментального сознания и духовной жизни.

Только в этой всеобщности и единстве можно найти высший закон божественного проявления в жизни воплощённого духа. Только в этом можем мы обнаружить высшее движение и правильную игру нашей индивидуальной природы. Только в этом могут все эти низшие диссонансы прийти к побеждающей гармонии истинных отношений между проявленными существами, которые являются частями одного Божества и детьми одной вселенской Матери.

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

All conduct and action are part of the movement of a Power, a Force infinite and divine in its origin and secret sense and will even though the forms of it we see seem inconscient or ignorant, material, vital, mental, finite, which is working to bring out progressively something of the Divine and Infinite in the obscurity of the individual and collective nature.

This power is leading towards the Light, but still through the Ignorance.

It leads man first through his needs and desires; it guides him next through enlarged needs and desires modified and enlightened by a mental and moral ideal.

It is preparing to lead him to a spiritual realisation that overrides these things and yet fulfils and reconciles them in all that is divinely true in their spirit and purpose.

It transforms the needs and desires into a divine Will and Ananda.

It transforms the mental and moral aspiration into the powers of Truth and Perfection that are beyond them.

It substitutes for the divided straining of the individual nature, for the passion and strife of the separate ego, the calm, profound, harmonious and happy law of the universalised person within us, the central being, the spirit that is a portion of the supreme Spirit.

This true Person in us, because it is universal, does not seek its separate gratification but only asks in its outward expression in Nature its growth to its real stature, the expression of its inner divine self, that transcendent spiritual power and presence within it which is one with all and in sympathy with each thing and creature and with all the collective personality and powers of the divine existence, and yet it transcends them and is not bound by the egoism of any creature or collectivity or limited by the ignorant controls of their lower nature.

This is the high realisation in front of all our seeking and striving, and it gives the sure promise of a perfect reconciliation and transmutation of all the elements of our Nature. A pure, total and flawless action is possible only when that is effected and we have reached the height of this secret Godhead within us.

 

1-07-29

 

Всякое поведение и действие — это часть движения Энергии, Силы бесконечной и божественной по своему происхождению, тайному смыслу и воле — даже если те формы её, которые мы видим, кажутся бессознательными или невежественными, материальными, витальными, ментальными, конечными — которая работает над тем, чтобы постепенно выявить что-то от Божественного и Бесконечного в тёмной природе индивидуума и коллектива.

Эта сила ведёт к Свету, но всё ещё через Невежество.

Сначала она ведёт человека через его нужды и желания. Она направляет его дальше через расширенные нужды и желания, видоизменённые и озарённые ментальным и моральным идеалом.

Она готовит его, чтобы повести к духовной реализации, которая превосходит всё это, и в то же время осуществляет и примиряет их во всём, что божественно верно в их духе и целях.

Она преобразует нужды и желания в божественную Волю и Ананду.

Она преобразует ментальные и моральные стремления в силы Истины и Совершенства, находящиеся за их пределами.

Разрозненные усилия индивидуальной природы, страсть и борьбу отдельного эго она заменяет спокойным, основательным, гармоничным и счастливым законом универсализированной личности внутри нас, центрального существа, духа, который — часть высшего Духа.

Эта истинная Личность внутри нас, в силу своей универсальности, не ищет отдельного удовлетворения, но в своём внешнем выражении в Природе ищет только своего развития до своей настоящей высоты, до своего внутреннего божественного "я", до той трансцендентной духовной силы и присутствия в ней, которая едина со всеми вещами и созданиями и сочувствует каждой вещи и каждому созданию, каждой коллективной личности и силам божественного существования, и всё же она превыше их и не связана эгоизмом какого-либо существа или коллектива и не ограничена невежественным контролем их низшей природы.

Это та высокая реализация, которая стоит перед всеми нашими поисками и усилиями, и она твёрдо гарантирует полное согласие и преобразование всех элементов нашей Природы. Чистая, тотальная и безошибочная деятельность возможна только после осуществления этого, когда мы достигнем высоты тайного Божества внутри нас.

 

The perfect supramental action will not follow any single principle or limited rule. It is not likely to satisfy the standard either of the individual egoist or of any organised group-mind.

It will conform to the demand neither of the positive practical man of the world nor of the formal moralist nor of the patriot nor of the sentimental philanthropist nor of the idealising philosopher.

It will proceed by a spontaneous outflowing from the summits in the totality of an illumined and uplifted being, will and knowledge and not by the selected, calculated and standardised action which is all that the intellectual reason or ethical will can achieve.

Its sole aim will be the expression of the divine in us and the keeping together of the world and its progress towards the that is to be.

This even will not be so much an aim and purpose as a spontaneous law of the being and an intuitive determination of the action by the Light of the divine Truth and its automatic influence.

It will proceed like the action of Nature from a total will and knowledge behind her, but a will and knowledge enlightened in a conscious supreme Nature and no longer obscure in his ignorant Prakriti.

It will be an action not bound by the dualities but full and large in the spirit's impartial joy of existence. The happy and inspired movement of a divine Power and Wisdom guiding and impelling us will replace the perplexities and stumblings of the suffering and ignorant ego.

 

1-07-30

 

Совершенное супраментальное действие не следует какому-то отдельному принципу или ограниченному правилу. Вряд ли оно может соответствовать норме индивидуального эгоиста или какого-либо организованного группового ума.

Оно не будет отвечать требованиям ни положительного практического светского человека, ни формального моралиста, ни патриота, ни сентиментального филантропа, ни идеализирующего философа.

Оно будет происходить в результате спонтанного течения с высот всеобщности просветлённого и возвышенного бытия, воли, знания, а не в результате избранной, рассчитанной и стандартизированной акции, единственного, что может быть достигнуто интеллектуальным рассудком или этической волей.

Единственной его целью будет выражение божественного в нас и поддержание мира и его прогресса в том направлении, которое должно быть.

Это будет даже не столько цель и намерение, сколько спонтанный закон существа и интуитивное предопределение действия при помощи Света божественной Истины и её автоматического влияния.

Оно будет происходить как действие Природы, исходящее из стоящих за ней всеобщей воли и знания, но воли и знания просветлённых в сознательной высшей Природе и уже не затемнённых в своей невежественной Пракрити.

Это будет действие более не связанное двойственностью, но полное и обширное в беспристрастной радости существования духа. Счастливое и вдохновенное движение божественной Силы и Мудрости, руководящее нами и направляющее нас, заменит дилеммы и преткновения страдающего и невежественного эго.

 

If by some miracle of divine intervention all mankind at once could be raised to this level, we should have something on earth like the Golden Age of the traditions, Satya Yuga, the Age of Truth or true existence.

For the sign of the Satya Yuga is that the Law is spontaneous and conscious in each creature and does its own works in a perfect harmony and freedom.

Unity and universality, not separative division, would be the foundation of the consciousness of the race; love would be absolute; equality would be consistent with hierarchy and perfect in difference; absolute justice would be secured by the spontaneous action of the being in harmony with the truth of things and the truth of himself and others and therefore sure of true and right result; right reason, no longer mental but supramental, would be satisfied not by the observation of artificial standards but by the free automatic perception of right relations and their inevitable execution in the act.

The quarrel between the individual and society or disastrous struggle between one community and another could not exist: the cosmic consciousness imbedded in embodied beings would assure a harmonious diversity in oneness.

 

1-07-31

 

Если бы можно было каким-то чудом божественного вмешательства сразу поднять всё человечество до этого уровня, то на земле настало бы нечто вроде Золотого Века преданий, Сатья Юга, Эра Истины или праведное существование.

Потому что признаком Сатья Юги является то, что Закон спонтанен и сознателен в каждом существе и делает свое дело в полной гармонии и свободно.

Единство и всеобщность, а не разделение, стало бы основой сознания расы.

Любовь стала бы абсолютной.

Равенство было бы совместимо с иерархией и отличалось бы совершенством, несмотря на различия.

Абсолютная справедливость была бы обеспечена спонтанным действием существа в гармонии с истиной вещей и своей истиной своей и истиной других и поэтому правильным и справедливым в своих результатах.

Правильный рассудок, уже не ментальный, а супраментальный, нашёл бы своё удовлетворение не в соблюдении искусственных норм, а в свободном автоматическом восприятии правильных отношений и их неизбежном осуществлении в действии.

Невозможными стали бы распри между отдельным человеком и обществом или зловещая борьба между одним обществом и другим.

Космическое сознание, внедрённое в воплощённые существа, обеспечило бы гармоничное разнообразие в единстве.

 

In the actual state of humanity, it is the individual who must climb to this height as a pioneer and precursor. His isolation will necessarily give determination and a form to his outward activities that must be quite other than those of a consciously divine collective action.

The inner state, the root of his acts, will be the same; but the acts themselves may be very different from what they would be on an earth liberated from ignorance.

Nevertheless his consciousness and the divine mechanism of his conduct, if such a word can be used of so free a thing, would be such as has been described, free from that subjection to vital impurity and desire and wrong impulse which we call sin, unbound by that rule of prescribed moral formulas which we call virtue, spontaneously sure and pure and perfect in a greater consciousness than the mind's, governed in all its steps by the light and truth of the Spirit.

But if a collectivity or group could be formed of those who have reached the supramental perfection, there indeed some divine creation could take shape; a new earth could descend that would be a new heaven, a world of supramental light could be created here amidst the receding darkness of this terrestrial ignorance.

 

1-07-32

 

При нынешнем фактическом состоянии человечества восходить к этим высотам должен индивидуум, как пионер и предвестник. Его изолированность неизбежно придаст определённость и форму его внешней активности, которые будут в корне отличаться от сути и формы сознательно божественной коллективной деятельности.

Внутреннее состояние, корни его действий будут такими же. Но сами действия могут быть очень сильно отличаться от тех, которые были бы на земле, освобождённой от невежества.

Тем не менее его сознание и божественный механизм его поведения, если такое слово может быть использовано в отношении такой свободной вещи, были бы такими же, как было описано.

Они были бы свободными от того подчинения витальной нечистоте, и желаниям, и неправильным импульсам, которое мы называем грехом.

Они были бы не связаны исполнением предписанных моральных формул, которое мы называем праведностью.

Они были бы спонтанно уверенными, чистыми и совершенными в более великом сознании, чем ментальное, руководимыми в каждом своём шаге светом и истиной Духа.

Но если бы было возможно создать коллектив или группу из тех, кто достиг супраментального совершенства, то действительно могло бы образоваться какое-то божественное творение. Тогда могла бы спуститься новая земля, которая стала бы новым небом, миром супраментального света среди существующей темноты этого земного невежества.

 

 

 

 

 


Chapter VIII
The Supreme Will

 

Глава VIII        
Воля Всевышнего

 

 

 

 

 

 

In the light of this progressive manifestation of the Spirit, first apparently bound in the Ignorance, then free in the power and wisdom of the Infinite, we can better understand the great and crowning injunction of the Gita to the Karmayogin, "Abandoning all Dharmas, all principles and laws and rules of conduct, take refuge in me alone."

All standards and rules are temporary constructions founded upon the needs of the ego in its transition from Matter to Spirit.

These makeshifts have a relative imperativeness so long as we rest satisfied in the stages of transition, content with the physical and vital life, attached to the mental movement, or even fixed in the ranges of the mental plane that are touched by the spiritual lustres.

But beyond is the unwalled wideness of a supramental infinite consciousness and there all temporary structures cease.

It is not possible to enter utterly into the spiritual truth of the Eternal and Infinite if we have not the faith and courage to trust ourselves into the hands of the Lord of all things and the Friend of all creatures and leave utterly behind us our mental limits and measures.

At one moment we must plunge without hesitation, reserve or fear or scruple into the ocean of the free, the infinite, the Absolute.

After the Law, Liberty; after the personal, after the general, after the universal standards there is something greater, the impersonal plasticity, the divine freedom, the transcendent force and the supernal impulse. After the strait path of the ascent the wide plateaus on the summit.

 

1-08-01

 

В свете этого постепенного проявления Духа, сначала по-видимому связанного с Неведением, затем свободного в силе и мудрости Бесконечного, мы можем лучше понять великое венчающее повеление Гиты Карма-йогину, "Оставив все Дхармы, все принципы, законы и правила поведения, ищи прибежище лишь во мне одном".

Все нормы и правила — временные конструкции, основанные на потребностях эго в его переходе от Материи к Духу.

Эти временные состояния играют относительно важную роль, пока мы удовлетворяемся переходными стадиями, миримся с физическим и витальным существованием, связаны с ментальным движением или даже достижениями ментального плана, которого касается проблеск духовности.

Но за пределами этого — безграничная широта супраментального бесконечного сознания, и там уже нет никаких временных конструкций.

Невозможно окончательно войти в духовную истину Вечного и Бесконечного, если у нас нет достаточно веры и мужества, чтобы вверить себя Господину всех вещей и Другу всех созданий и оставить навсегда наши ментальные границы и мерки.

В какой-то момент нам нужно без колебаний, без оглядки, без страха или сомнений нырнуть в океан свободы, бесконечности, Абсолюта.

За Законом — Свобода. За личными, за общими, за вселенскими стандартами есть нечто большее, безличная пластичность, божественная свобода, трансцендентная сила и высший импульс. После прямого пути вверх — широкое плато на вершине.

 

There are three stages of the ascent, — at the bottom the bodily life enslaved to the pressure of necessity and desire, in the middle the mental, the higher emotional and psychic rule that feels after greater interests, aspirations, experiences, ideas, and at the summits first a deeper psychic and spiritual state and then a supramental eternal consciousness in which all our aspirations and seekings discover their own intimate significance.

In the bodily life first desire and need and then the practical good of the individual and the society are the governing consideration, the dominant force.

In the mental life ideas and ideals rule, ideas that are half-lights wearing the garb of Truth, ideals formed by the mind as a result of a growing but still imperfect intuition and experience.

Whenever the mental life prevails and the bodily diminishes its brute insistence, man the mental being feels pushed by the urge of mental Nature to mould in the sense of the idea or the ideal the life of the individual, and in the end even the vaguer more complex life of the society is forced to undergo this subtle process.

In the spiritual life, or when a higher power than Mind has manifested and taken possession of the nature, these limited motive-forces recede, dwindle, tend to disappear.

The spiritual or supramental Self, the Divine Being, the supreme and immanent Reality, must be alone the Lord within us and shape freely our final development according to the highest, widest, most integral expression possible of the law of our nature.

In the end that nature acts in the perfect Truth and its spontaneous freedom; for it obeys only the luminous power of the Eternal. The individual has nothing further to gain, no desire to fulfil; he has become a portion of the impersonality or the universal personality of the Eternal.

No other object than the manifestation and play of the Divine Spirit in life and the maintenance and conduct of the world in its march towards the divine goal can move him to action.

Mental ideas, opinions, constructions are his no more; for his mind has fallen into silence, it is only a channel for the Light and Truth of the divine knowledge.

Ideals are too narrow for the vastness of his spirit; it is the ocean of the Infinite that flows through him and moves him for ever.

 

1-08-02

 

Есть три стадии подъёма: у подножия — телесная жизнь, порабощённая давлением необходимости и желания, в середине —ментальное, высшее эмоциональное и психическое правило, которое стремится к более высоким интересам, вдохновениям, переживаниям, идеям, и на вершине — сначала более глубокое психическое и духовное состояние, и затем супраментальное вечное сознание, в котором все наши надежды и искания находят свой собственный сокровенный смысл.

В телесной жизни сначала желание и потребность, и затем практическая польза для отдельного человека и общества являются главными соображениями, ведущей силой.

В ментальной жизни управляют идеи и идеалы, идеи, которые являются полусветом и рядятся в одежды Истины, идеалы, формируемые умом в результате развивающейся, но всё ещё несовершенной интуиции и опыта.

Как только ментальная жизнь начинает преобладать и ослабевает грубая настойчивость телесной жизни, человек, как существо ментальное, ощущает напор ментальной Природы, побуждающей придать жизни индивидуума форму в виде идеи или идеала. И в конце концов, даже менее определённая и более сложная жизнь общества вынуждена пройти этот тонкий процесс.

В духовной жизни, или же когда проявилась более высокая сила, чем Ум, и овладела природой, эти ограниченные побудительные мотивы уменьшаются, ослабевают, стремятся исчезнуть.

Только духовное или супраментальное "Я", Божественное Бытие, высшая и неотъемлемая Реальность должна быть Господином внутри нас и свободно формировать наше окончательное развитие в соответствии с высочайшим, широчайшим, самым цельным, какое только возможно, выражением закона нашей природы.

В конце концов эта природа действует в совершенной Истине и её спонтанной свободе. Она подчиняется только озарённой силе Вечного. Индивидууму больше не к чему стремиться, у него больше нет желаний. Он стал частью безличности или всеобщей личности Вечного.

Никакая другая цель, кроме проявления и игры Божественного Духа в жизни и поддержания и руководства миром в его движении к божественной цели, не может побудить его к действию.

Ментальные конструкции, идеи и мнения больше не имеют к нему отношения.

Его ум впал в молчание, он только служит каналом для Света и Истины божественного знания.

Идеалы слишком узки для широты его духа. Он — океан Бесконечного, которое течёт через него и движет его вечно.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

Whoever sincerely enters the path of works, must leave behind him the stage in which need and desire are the first law of our acts. For whatever desires still trouble his being, he must, if he accepts the high aim of Yoga, put them away from him into the hands of the Lord within us. The supreme Power will deal with them for the good of the Sadhaka and for the good of all.

In effect, we find that once this surrender is done, — always provided the rejection is sincere, — egoistic indulgence of desire may for some time recur under the continued impulse of past nature but only in order to exhaust its acquired momentum and to teach the embodied being in his most unteachable part, his nervous, vital, emotional nature, by the reactions of desire, by its grief and unrest bitterly contrasted with calm periods of the higher peace or marvellous movements of divine Ananda, that egoistic desire is not a law for the soul that seeks liberation or aspires to its own original god-nature.

Afterwards the element of desire in those impulsions will be thrown away or persistently eliminated by a constant denying and transforming pressure.

Only the pure force of action in them (pravritti) justified by an equal delight in all work and result that is inspired or imposed from above will be preserved in the happy harmony of a final perfection.

To act, to enjoy is the normal law and right of the nervous being; but to choose by personal desire its action and enjoyment is only its ignorant will, not its right.

Alone the supreme and universal Will must choose; action must change into a dynamic movement of that Will; enjoyment must be replaced by the play of a pure spiritual Ananda. All personal will is either a temporary delegation from on high or a usurpation by the ignorant Asura.

 

1-08-03

 

Тот, кто искренне хочет ступить на путь работы, должен оставить позади ту стадию, на которой потребности и желания — первый закон наших действий. Потому что какие бы желания все ещё ни тревожили его, он должен, если он принимает высокую цель Йоги, оторвать их от себя и передать их в руки Господа внутри нас. Высшая Сила справится с ними на благо Садхака и на благо всех.

И как результат, мы обнаружим, что если однажды сдача была совершена — но только если это отвержение действительно искренне — эгоистическое потакание желанию может иногда возвращаться из-за продолжающегося воздействия прошлой природы, но только для того, чтобы исчерпать накопленную инерцию.

А также для того, чтобы научить воплощённое существо в его наименее поддающейся обучению части, в его нервной, витальной, эмоциональной природе посредством реакций, вызываемых желанием, своими печалями и беспокойствами, резко контрастирующими со спокойными периодами высшего покоя или чудесными движениями божественной Ананды тому, что эгоистическое желание не есть закон для души, которая ищет освобождения или стремится к своей собственной изначальной божественной природе.

Через какое-то время элемент желания в этих импульсах будет отброшен или настойчиво уничтожен постоянным отрицающим и преобразующим давлением.

Только чистая сила действия в них, правритти, оправданная таким же восторгом во всей деятельности и результатах, которые вызываются или навязываются сверху, сохранится в счастливой гармонии окончательного совершенства.

Действовать, наслаждаться — это естественный закон и право нервного существа.

Но выбирать по личному желанию что делать и чему радоваться — это всего лишь его невежественная воля, но не право.

Только высшая и вселенская Воля должна выбирать.

Действие должно стать динамичным движением этой Воли.

Наслаждение должно смениться игрой чистой духовной Ананды.

Любая личная воля это либо временная передача полномочий от высшего к низшему, либо присвоение прав невежественным Асуром.

 

The social law, that second term of our progress, is a means to which the ego is subjected in order that it may learn discipline by subordination to a wider collective ego. This law may be quite empty of any moral content and may express only the needs or the practical good of the society as each society conceives it. Or it may express those needs and that good, but modified and coloured and supplemented by a higher moral or ideal law.

It is binding on the developing but not yet perfectly developed individual in the shape of social duty, family obligation, communal or national demand, so long as it is not in conflict with his growing sense of the higher Right. But the Sadhaka of the Karmayoga will abandon this also to the Lord of works.

After he has made this surrender, his social impulses and judgments will, like his desires, only be used for their exhaustion or, it may be, so far as they are still necessary for a time to enable him to identify his lower mental nature with mankind in general or with any grouping of mankind in its works and hopes and aspirations.

But after that brief time is over, they will be withdrawn and a divine government will alone abide. He will be identified with the Divine and with others only through the divine consciousness and not through the mental nature.

 

1-08-04

 

Общественный закон, вторая фаза нашего прогресса, это средство, которому подчиняется эго, чтобы оно могло научиться дисциплине через повиновение более широкому коллективному эго. Этот закон может быть совершенно лишён морального содержания и может отражать только потребности или практическую пользу для общества так, как каждое общество её понимает. Или он может выражать эти потребности и эту пользу, но в изменённом виде и окрашен и дополнен высшим моральным или идеальным законом.

Он даётся развивающемуся, но ещё не окончательно развившемуся индивидууму в форме общественного долга, семейных обязанностей, общественных или национальных требований, пока не приходит в конфликт с его растущим чувством высшей Справедливости.

Но Садхака Карма-Йоги оставит и это тоже Господину работ.

После того, как он совершит сдачу, его социальные импульсы и суждения будут, как и его желания, использоваться только затем, чтобы исчерпаться или, может быть до тех пор, пока они всё ещё необходимы, чтобы он мог отождествить свою низшую ментальную природу с человечеством вообще или с какой-то частью человечества в своей деятельности и надеждах и стремлениях.

Но когда этот короткий промежуток времени закончится, они покинут его, и останется только божественное правление. Он будет отождествляться с Божественным и с другими только через божественное сознание, а не через ментальную природу.

 

For, even after he is free, the Sadhaka will be in the world and to be in the world is to remain in works. But to remain in works without desire is to act for the good of the world in general or for the kind or the race or for some new creation to be evolved on the earth or some work imposed by the Divine Will within him.

And this must be done either in the framework provided by the environment or the grouping in which he is born or placed or else in one which is chosen or created for him by a divine direction.

Therefore in our perfection there must be nothing left in the mental being which conflicts with or prevents our sympathy and free self-identification with the kind, the group or whatever collective expression of the Divine he is meant to lead, help or serve.

But in the end it must become a free self-identification through identity with the Divine and not a mental bond or moral tie of union or a vital association dominated by any kind of personal, social, national, communal or credal egoism.

If any social law is obeyed, it will not be from physical necessity or from the sense of personal or general interest or for expediency or because of the pressure of the environment or from any sense of duty, but solely for the sake of the Lord of works and because it is felt or known to be the Divine Will that the social law or rule or relation as it stands can still be kept as a figure of the inner life and the minds of men must not be disturbed by its infringement.

If, on the other hand, the social law or rule or relation is disregarded, that too will not be for the indulgence of desire, personal will or personal opinion, but because a greater rule is felt that expresses the law of the Spirit or because it is known that there must be in the march of the divine All-Will a movement towards the changing, exceeding or abolition of existing laws and forms for the sake of a freer larger life necessary to the world's progress.

 

1-08-05

 

Потому что, даже когда он станет свободен, Садхака будет в мире, а быть в мире значит остаться в работе.

Но оставаться в работе без желания означает действовать на благо мира вообще, или для определённого вида, или расы, или какого-то нового творения, которое должно появиться на земле, или какой-то другой работы, которую Божественная Воля будет делать в нём.

И эта работа должна делаться либо в тех рамках, которые устанавливает окружение или та группа, в которой он родился или в которую попал, или же в тех рамках, что были выбраны для него или созданы для него божественным указанием.

Поэтому для нашего совершенства на уровне ума ничего не должно оставаться такого, что вступало бы в конфликт или мешало нашему сочувствию и нашему свободному отождествлению с тем видовым, групповым или каким бы то ни было коллективным выражением Божественного, которое оно должно направлять, которому оно должно помогать или служить.

Но в конце концов это должно стать свободной самоидентификацией через тождество с Божественным, а не ментальной связью или моральными узами союза или витальной ассоциацией, направляемой каким-либо личным, социальным, национальным, общественным или идеологическим эгоизмом.

Если какой-то социальный закон и будет соблюдаться, то не из физической необходимости или из чувства личного или общего интереса, или целесообразности, или из-за давления окружения, или из какого бы то ни было чувства долга, но только ради Хозяина работ и потому, что мы чувствуем или знаем, что именно Божественная Воля может сохранять социальный закон или правило или отношение в их настоящем виде как формулу для внутренней жизни, и умы людей не должны быть обеспокоены их нарушением.

Если же, наоборот, какой-то социальный закон, или правило, или отношение не принимается во внимание, то это тоже делается не как уступка желанию, личной воле или личному мнению, а потому, что ощущается присутствие более великого правила, которое выражает закон Духа, или потому, что известно, что в марше божественной Воли Всего должно быть движение к изменению, выходу за пределы или уничтожению существующих законов и форм во имя более свободной более обширной жизни, необходимой для мирового развития.

 

There is still left the moral law or the ideal and these, even to many who think themselves free, appear for ever sacred and intangible.

But the Sadhaka, his gaze turned always to the heights, will abandon them to Him whom all ideals seek imperfectly and fragmentarily to express; all moral qualities are only a poor and rigid travesty of his spontaneous and illimitable perfection.

The bondage to sin and evil passes away with the passing of nervous desire; for it belongs to the quality of vital passion, impulsion or drive of propensity in us (rajoguna) and is extinguished with the transformation of that mode of Nature.

But neither must the aspirant remain subject to the gilded or golden chain of a conventional or a habitual or a mentally ordered or even a high or clear sattwic virtue.

That will be replaced by something profounder and more essential than the minor inadequate thing that men call virtue.

The original sense of the word was manhood and this is a much larger and deeper thing than the moral mind and its structures.

The culmination of Karmayoga is a yet higher and deeper state that may perhaps be called "soulhood" — for the soul is greater than the man; a free soulhood spontaneously welling out in works of a supreme Truth and Love will replace human virtue.

But this supreme Truth cannot be forced to inhabit the petty edifices of the practical reason or even confined in the more dignified constructions of the larger ideative reason that imposes its representations as if they were pure truth on the limited human intelligence.

This supreme Love will not necessarily be consistent, much less will it be synonymous, with the partial and feeble, ignorant and emotionridden movements of human attraction, sympathy and pity.

The petty law cannot bind the vaster movement; the mind's partial attainment cannot dictate its terms to the soul's supreme fulfilment.

 

1-08-06

 

Остаются ещё моральный закон или идеал, и они, даже для тех многих, кто считает себя свободным, кажутся навечно священными и неизменными.

Но Садхака, чей взгляд всегда обращён к высотам, оставит их Тому, к кому стремятся, но не могут выразить совершенно или выражают фрагментарно все идеалы. Все моральные качества — только плохая и неуклюжая пародия его естественного и безграничного совершенства.

Связь с грехом и злом исчезает с уходом нервного желания, потому что она является свойством витальной страсти, импульсом или побуждением пристрастия в нас, раджогуной, и исчезает при трансформации этой гуны Природы.

Но стремящийся не должен подчиняться и позолоченным или золотым цепям условной, привычной или ментально установленной или даже высокой и чистой саттвической добродетели.

Её место займет нечто более глубокое и более существенное, чем второстепенное и неадекватное свойство, которое люди называют добродетелью.

Первоначальный смысл этого слова — зрелость, и это нечто гораздо большее и глубокое, чем моральный ум и его конструкции.

Кульминация Карма-Йоги — это ещё более высокое и глубокое состояние, которое можно было бы назвать "зрелость души" — потому что душа больше человека. Свободная зрелость души, естественно наполняющая творения высшей Истины и Любви, придёт на смену человеческой добродетели.

Но эту высшую Истину нельзя втиснуть в мелкие доктрины практического рассудка или даже запереть в наиболее благородные построения более широкого формирующего понятия рассудка, навязывающего ограниченному человеческому интеллекту свои представления так, как будто они и есть чистая истина.

Эта высшая Любовь совсем не обязательно будет согласовываться, а тем более уподобляться частичным и слабым, невежественным и управляемым эмоциями движениям человеческого влечения, сочувствия и жалости.

Мелкие законы не могут ограничить мощное движение. Частичное достижение ума не может диктовать свои условия верховной реализации души.

 

At first, the higher Love and Truth will fulfil its movement in the Sadhaka according to the essential law or way of his own nature.

For that is the special aspect of the divine Nature, the particular power of the supreme Shakti, out of which his soul has emerged into the Play, not limited indeed by the forms of this law or way, for the soul is infinite.

But still its stuff of nature bears that stamp, evolved fluently along those lines or turns around the spiral curves of that dominating influence.

He will manifest the divine Truth-movement according to the temperament of the sage or the lion-like fighter or the lover and enjoyer or the worker and servant or in any combination of essential attributes (gunas) that may constitute the form given to his being by its own inner urge.

It is this self-nature playing freely in his acts which men will see in him and not a conduct cut, chalked out, artificially regulated, by any lesser rule or by any law from outside.

 

1-08-07

 

Поначалу, эта высшая Любовь и Истина будут реализовывать свои движения в Садхаке в соответствии с основным законом или способом существования его природы.

Потому что имеется определённый аспект божественной Природы, особая сила верховной Шакти, из которой его душа вошла в Игру, в действительности не ограниченная формами этого закона или способа существования, потому что душа бесконечна.

Но всё же сама ткань этой природы несёт на себе эту печать, с наибольшей лёгкостью развиваясь в этих направлениях и следуя в своих поворотах виткам спирали этого направляющего влияния.

Садхака проявляет божественное движение Истины в соответствии с темпераментом мудреца, или подобного льву воина, или любящего и наслаждающегося, или работника и слуги, или в любой комбинации основных свойств (гун), которые могут составлять форму, данную его существу его собственной внутренней силой.

Именно эту природу внутреннего "я", свободно играющую в его действиях, и увидят в нём люди, а не поведение, которое отмерено, очерчено, искусственно регулируется каким-либо менее важным правилом или каким-либо внешним законом.

 

But there is a yet higher attainment, there is an infinity (anantya) in which even this last limitation is exceeded, because the nature is utterly fulfilled and its boundaries vanish.

There the soul lives without any boundaries; for it uses all forms and moulds according to the divine Will in it, but it is not restrained, it is not tied down, it is not imprisoned in any power or form that it uses.

This is the summit of the path of works and this the utter liberty of the soul in its actions.

In reality, it has there no actions; for all its activities are a rhythm of the Supreme and sovereignly proceed from that alone like a spontaneous music out of the Infinite.

 

1-08-08

 

Но есть и ещё более высокий уровень достижений, бесконечность (анантья), в котором превышено даже это последнее ограничение, потому что природа достигла предельной реализации, и границы, воздвигнутые ей, исчезают.

Там душа живет без всяких границ. Потому что она использует все формы и образцы в соответствии с божественной Волей, которая в ней, но она не сдерживается, она не привязана, она не заперта в какой-нибудь силе или форме, которой она пользуется.

Это та вершина, к которой ведёт путь работы и полная свобода души в её действии.

В действительности для неё нет действий.

Все её действия — это ритм Всевышнего, и они полновластно исходят только от него, подобно музыке, самопроизвольно льющейся из Бесконечного.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The total surrender, then, of all our actions to a supreme and universal Will, an unconditioned and standardless surrender of all works to the government of something eternal within us which will replace the ordinary working of the ego-nature, is the way and end of Karmayoga.

But what is this divine supreme Will and how can it be recognised by our deluded instruments and our blind prisoned intelligence?

 

1-08-09

 

Таким образом, полная сдача всех наших дел высшей и вселенской Воле, безусловное и безоговорочное подчинение всех работ правлению чего-то вечного в нас, которое заменит обычную деятельность эгоистической природы, есть путь и цель Карма-Йоги.

Но что такое эта божественная высшая Воля, и как она может быть узнана нашими заблуждающимися инструментами и нашим слепым заточённым в темницу интеллектом?

 

Ordinarily, we conceive of ourselves as a separate "I" in the universe that governs a separate body and mental and moral nature, chooses in full liberty its own self-determined actions and is independent and therefore sole master of its works and responsible.

It is not easy for the ordinary mind, the mind that has not thought nor looked deeply into its own constitution and constituents, it is difficult even for minds that have thought but have no spiritual vision and experience, to imagine how there can be anything else in us truer, deeper and more powerful than this apparent "I" and its empire.

But the very first step towards self-knowledge as towards the true knowledge of phenomena is to get behind the apparent truth of things and find the real but masked, essential and dynamic truth which their appearances cover.

 

1-08-10

 

Обычно мы представляем себе самих себя как отдельное "я" во вселенной, которое направляет отдельное тело, ментальную и моральную природу, выбирает в полной свободе свои собственные самоопределяемые действия, и независимо, и, следовательно, полностью, распоряжается своей деятельностью и отвечает за неё.

Обычному уму, уму, который не обдумывал и не заглядывал внутрь своего собственного строения и состава, и даже уму, который об этом думал, но не обладает духовным видением и опытом, очень трудно представить себе, как может быть что-нибудь в нас ещё более истинное, глубокое и более мощное, чем это очевидное "я" и его империя.

Но самый первый шаг к самопознанию, как к истинному знанию явлений, — это шаг за видимую истину вещей, открытие настоящей, но замаскированной существенной и динамичной истины, которая скрывается за их внешностью.

 

This ego or “I” is not a lasting truth, much less our essential part; it is only a formation of Nature, a mental form of thought centralisation in the perceiving and discriminating mind, a vital form of the centralisation of feeling and sensation in our parts of life, a form of physical conscious reception centralising substance and function of substance in our bodies.

All that we internally are is not ego, but consciousness, soul or spirit.

All that we externally and superficiallyare and do is not ego but Nature.

An executive cosmic force shapes us and dictates through our temperament and environment and mentality so shaped, through our individualised formulation of the cosmic energies, our actions and their results.

Truly, we do not think, will or act but thought occurs in us, will occurs in us, impulse and act occur in us; our ego-sense gathers around itself, refers to itself all this flow of natural activities.

It is cosmic Force, it is Nature that forms the thought, imposes the will, imparts the impulse.

Our body, mind and ego are a wave of that sea of force in action and do not govern it, but by it are governed and directed.

The Sadhaka in his progress towards truth and self-knowledge must come to a point where the soul opens its eyes of vision and recognises this truth of ego and this truth of works.

He gives up the idea of a mental, vital, physical “I” that acts or governs action; he recognises that Prakriti, Force of cosmic nature following her fixed modes, is in him and in all things and creatures the one and only worker.

 

1-08-11

 

Это эго или "я" не есть последняя истина, и намного меньше нашей основной части.

Это только формация Природы, ментальная форма централизации мысли в воспринимающем и различающем уме, витальная форма централизации чувства и ощущения в наших элементах жизни, форма физического сознательного восприятия, централизующего субстанцию и функцию субстанции в наших телах.

Всё, что мы представляем собой внутренне — это не эго, а сознание, душа или дух.

Всё, что мы представляем собой внешне и поверхностно, и то, что мы делаем — это не эго, а Природа.

Исполнительная космическая сила придаёт нам форму и навязывает через наш темперамент, окружение и ментальность, которую она сформировала, через наше индивидуальное соотношение космических энергий, наши действия и их результаты.

На самом деле, мы не думаем, не изъявляем свою волю, не действуем, но мысли приходят к нам, воля приходит к нам, к нам приходит импульс и с нами случается действие.

Наше эго-чувство весь этот поток природной деятельности — собирает вокруг себя, обращает на себя и соотносит с собой.

Именно космическая Сила, именно Природа — то, что формирует мысль, навязывает волю, даёт импульс.

Наше тело, ум и эго — волна этого моря силы, которая действует, и не они управляют этим морем, а оно управляет ими и направляет их.

Садхака в своём движении к истине и самопознанию должен дойти до той точки, где душа открывает свои глаза видения и узнаёт эту истину об эго и о работах.

Он отказывается от идеи ментального, витального, физического "я", которое действует или управляет действием. Он признаёт, что Пракрити, Сила космической природы, следуя своим предустановленным модам (гунам), и в нём, и во всех вещах и существах один и единственный деятель.

 

But what has fixed the modes of Nature? Or who has originated and governs the movements of Force?

There is a Consciousness — or a Conscient — behind, that is the lord, witness, knower, enjoyer, upholder and source of sanction for her works; this consciousness is Soul or Purusha.

Prakriti shapes the action in us; Purusha in her or behind her witnesses, assents, bears and upholds it.

Prakriti forms the thought in our minds; Purusha in her or behind her knows the thought and the truth in it.

Prakriti determines the result of the action; Purusha in her or behind her enjoys or suffers the consequence.

Prakriti forms mind and body, labours over them, develops them; Purusha upholds the formation and evolution and sanctions each step of her works.

Prakriti applies the Will-force which works in things and men; Purusha sets that Will-force to work by his vision of that which should be done.

This Purusha is not the surface ego, but a silent Self, a source of Power, an originator and receiver of Knowledge behind the ego. Our mental “I" is only a false reflection of this Self, this Power, this Knowledge.

This Purusha or supporting Consciousness is therefore the cause, recipient and support of all Nature's works, but is not himself the doer.

Prakriti, Nature-Force, in front and Shakti, Conscious-Force, Soul-Force behind her, — for these two are the inner and outer faces of the universal Mother, — account for all that is done in the universe. The universal Mother, Prakriti-Shakti, is the one and only worker.

 

1-08-12

 

Но что определяет и фиксирует моды Природы? От кого произошло и кто управляет движениями Силы?

Позади есть Сознание — или Сознательное — и оно является господином, свидетелем, знающим, наслаждающимся, поддерживающим и является источником санкции для её работ.

Это сознание есть Душа или Пуруша.

Пракрити формирует действия в нас. Пуруша в ней или за ней наблюдает, разрешает, несёт и поддерживает их.

Пракрити формирует мысль в наших умах. Пуруша в ней или за ней знает мысль и истину этой мысли.

Пракрити определяет результат действия. Пуруша в ней или за ней наслаждается результатами или страдает от последствий.

Пракрити формирует ум и тело, трудится над ними, развивает их. Пуруша поддерживает формирование и развитие и санкционирует каждый шаг её деятельности.

Пракрити применяет Волю-силу, которая действует в вещах и людях. Пуруша приводит эту Волю-силу в действие своим видением того, что должно быть сделано.

Этот Пуруша не поверхностное эго, а безмолвное Высшее "Я", источник Силы, генератор и получатель Знания, стоящий позади эго. Наше ментальное "я" есть только ложное отражение этого "Я", этой Силы, этого Знания.

Этот Пуруша или поддерживающее Сознание есть, следовательно, причина всего, он принимает и поддерживает все работы Природы, но сам не является деятелем.

Пракрити, Сила Природы, стоящая впереди, и Шакти, Сознание-Сила, Сила Души, стоящая за ней — потому что эти двоё — внутреннее и внешнее лица вселенской Матери — отвечают за всё, что делается во вселенной. Вселенская Мать, Пракрити-Шакти является одним и единственным деятелем.

 

Purusha-Prakriti, Consciousness-Force, Soul supporting Nature, — for the two even in their separation are one and inseparable, — are at once a universal and a transcendent Power.

But there is something in the individual too which is not the mental ego, something that is one in essence with this greater reality: it is a pure reflection or portion of the one Purusha; it is the Soul, Person or the embodied being, the individual self, Jivatman; it is the Self that seems to limit its power and knowledge so as to support an individual play of transcendent and universal Nature.

In deepest reality the infinitely One is also infinitely multiple; we are not only a reflection or part of that but we are that; our spiritual individuality unlike our ego does not preclude our universality and transcendence.

But at present the soul or self in us intent on individualisation in Nature allows itself to be confused with the idea of the ego; it has to get rid of this ignorance, it has to know itself as a reflection or portion or being of the supreme and universal Self and solely a centre of its consciousness in the world-action.

But this Jiva Purusha too is not the doer of works any more than the ego or the supporting consciousness of the Witness and Knower.

Again and always it is the transcendent and universal Shakti who is the sole doer. But behind her is the one Supreme who manifests through her as the dual power, Purusha-Prakriti, Ishwara-Shakti*). The Supreme becomes dynamic as the Shakti and is by her the sole originator and Master of works in the universe.

 

1-08-13

 

Пуруша-Пракрити, Сознание-Сила, Душа, поддерживающая Природу — потому что эти двое едины и неразделимы даже в своей отдельности — являются одновременно и вселенской, и трансцендентной Силой.

Но есть нечто в отдельном человеке и такое, что не является ментальным эго, нечто единое по сути с этой большей реальностью: это чистое отражение или часть единого Пуруши.

Это Душа, Личность или воплощённое бытие, индивидуальное "я", Дживатман.

Это Высшее "Я", которое как будто ограничивает свою власть и знание так, чтобы поддержать индивидуальную игру трансцендентной и вселенской Природы.

В самой глубокой реальности бесконечно Единое есть также бесконечно множественное.

Мы — не только отражение или часть этого, но мы сами есть это.

Наша духовная индивидуальность в отличие от нашего эго не препятствует нашей всеобщности и трансцендентности.

Но пока что наша душа или "я" в нас направлено на индивидуализацию в Природе и позволяет идее эго смущать себя.

Ему предстоит избавиться от этого невежества, познать себя как отражение, или часть, или бытие верховного и всеобщего "Я" и единственно как центр его сознания в мировом действии.

Но этот Джива Пуруша тоже не тот, кто делает работу, как и эго или поддерживающее сознание Свидетеля и Знающего.

Снова и всегда единственный деятель — это трансцендентная и вселенская Шакти. Но за ней находится единый Всевышний, проявляющийся через неё как двойственная сила, Пуруша-Пракрити, Ишвара-Шакти*). Всевышний становится динамичным в качестве Шакти и через неё является единственным источником и Хозяином творений во вселенной.

 

*) Ishwara-Shakti is not quite the same as Purusha-Prakriti; for Purusha and Prakriti are separate powers, but Ishwara and Shakti contain each other.

Ishwara is Purusha who contains Prakriti and rules by the power of the Shakti within him.

Shakti is Prakriti ensouled by Purusha and acts by the will of the Ishwara which is her own will and whose presence in her movement she carries always with her.

The Purusha-Prakriti realisation is of the first utility to the seeker on the Way of Works; for it is the separation of the conscient being and the Energy and the subjection of the being to the mechanism of the Energy that are the efficient cause of our ignorance and imperfection; by this realisation the being can liberate himself from the mechanical action of the nature and become free and arrive at a first spiritual control over the nature.

Ishwara-Shakti stands behind the relation of Purusha-Prakriti and its ignorant action and turns it to an evolutionary purpose.

The Ishwara-Shakti realisation can bring participation in a higher dynamism and a divine working and a total unity and harmony of the being in a spiritual nature.

 

1-08-13c

 

*) Ишвара-Шакти не совсем то же, что Пуруша-Пракрити. Потому что Пуруша и Пракрити — отдельные силы, а Ишвара и Шакти содержат в себе друг друга.

Ишвара есть Пуруша, который содержит Пракрити и управляет посредством силы Шакти в нём.

Шакти есть Пракрити, одушевлённая Пурушей, и которая действует по воле Ишвары, которая является её собственной волей и чье присутствие в её движении она всегда несёт с собой.

Реализация Пуруши-Пракрити это первейшая необходимость для ищущего на Пути Работы.

Потому что именно разделение сознательного бытия и Энергии и подчинение бытия механизму Энергии и есть настоящая причина нашего невежества и несовершенства.

Через эту реализацию бытие может освободить себя от механического действия природы, стать свободным и впервые получить духовный контроль над природой.

Ишвара-Шакти стоит за отношением Пуруша-Пракрити и его невежественным действием и обращает его к целям эволюции.

Реализация Ишвары-Шакти может дать возможность участия в высшем динамизме, божественной работе и всеобщем единстве и гармонии бытия в духовной природе. (Прим. Шри Ауробиндо)

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

If this is the truth of works, the first thing the Sadhaka has to do is to recoil from the egoistic forms of activity and get rid of the sense of an "I" that acts.

He has to see and feel that everything happens in him by the plastic conscious or subconscious or sometimes superconscious automatism of his mental and bodily instruments moved by the forces of spiritual, mental, vital and physical Nature.

There is a personality on his surface that chooses and wills, submits and struggles, tries to make good in Nature or prevail over Nature, but this personality is itself a construction of Nature and so dominated, driven, determined by her that it cannot be free.

It is a formation or expression of the Self in her, — it is a self of Nature rather than a self of Self, his natural and processive, not his spiritual and permanent being, a temporary constructed personality, not the true immortal Person.

It is that Person that he must become.

He must succeed in being inwardly quiescent, detach himself as the observer from the outer active personality and learn the play of the cosmic forces in him by standing back from all blinding absorption in its turns and movements.

Thus calm, detached, a student of himself and a witness of his nature, he realises that he is the individual soul who observes the works of Nature, accepts tranquilly her results and sanctions or withholds his sanction from the impulse to her acts.

At present this soul or Purusha is little more than an acquiescent spectator, influencing perhaps the action and development of the being by the pressure of its veiled consciousness, but for the most part delegating its powers or a fragment of them to the outer personality, — in fact to Nature, for this outer self is not lord but subject to her, anisha; but, once unveiled, it can make its sanction or refusal effective, become the master of the action, dictate sovereignly a change of Nature.

Even if for a long time, as the result of fixed association and past storage of energy, the habitual movement takes place independent of the Purusha's assent and even if the sanctioned movement is persistently refused by Nature for want of past habit, still he will discover that in the end his assent or refusal prevails, — slowly with much resistance or quickly with a rapid accommodation of her means and tendencies, — she modifies herself and her workings in the direction indicated by his inner sight or volition.

Thus he learns in place of mental control or egoistic will an inner spiritual control which makes him master of the Nature-forces that work in him and not their unconscious instrument or mechanic slave.

Above and around him is the Shakti, the universal Mother and from her he can get all his inmost soul needs and wills if only he has a true knowledge of her ways and a true surrender to the divine Will in her.

Finally, he becomes aware of that highest dynamic Self within him and within Nature which is the source of all his seeing and knowing, the source of the sanction, the source of the acceptance, the source of the rejection.

This is the Lord, the Supreme, the One-in-all, Ishwara-Shakti, of whom his soul is a portion, a being of that Being and a power of that Power. The rest of our progress depends on our knowledge of the ways m which the Lord of works manifests his Will in the world and in us and executes them through the transcendent and universal Shakti.

 

1-08-14

 

Если это есть истина работы, то первое, что должен сделать Садхака, это отвернуться от эгоистических форм деятельности и избавиться от чувства действующего "я".

Он должен увидеть и почувствовать, что всё происходит в нём путём пластичного сознательного, или подсознательного, или иногда сверхсознательного автоматизма его ментальных и телесных инструментов, движимых силами духовной, ментальной, витальной и физической Природы.

На его поверхности находится личность, которая выбирает и выражает свою волю, подчиняется и борется, пытается делать добро в Природе или властвовать над Природой, но эта личность сама есть конструкция Природы и как таковая подчиняется, направляется и определяется ею настолько, что не может быть свободна.

Она является формацией Природы или выражением Высшего "Я" в Природе. Она скорее есть "я" Природы, а не "я" своего Высшего "Я", его природное и развивающееся, а не его духовное и постоянное существо, временно построенная персональность, а не истинная бессмертная Личность.

Именно этой Личностью и должен стать Садхака.

Он должен стать внутренне неподвижным, отстраниться как наблюдатель от внешней активной персональности и изучить игру космических сил в себе, отступив от всей ослепляющей поглощённости их поворотами и движениями.

Успокоившись, отстранившись, изучая себя и став свидетелем своей природы, он осознаёт, что он есть индивидуальная душа, которая наблюдает за работой Природы, принимает спокойно её результаты, и санкционирует или удерживается от санкции импульсов для её действий.

Сейчас эта душа или Пуруша не многим более, чем молчаливо соглашающийся зритель, возможно и оказывающий влияние на действие и развитие бытия давлением своего завуалированного сознания, но большей частью передавая свои силы или часть их — внешней персональности — фактически Природе, потому что это внешнее "я" не господин, а её подчинённый, аниша.

Но, как только душа раскроется, она может сделать свои санкции или запреты действенными, стать хозяином действия, полновластно навязывать изменение Природы.

Даже если долгое время, как результат установившихся связей и прошлых запасов энергии, привычное движение происходит независимо от согласия Пуруши, и даже если Природа настойчиво не принимает санкционированное движение из-за того, что у нее нет такой привычки, всё же Садхака обнаружит, что в конце концов его согласие или отказ играет главную роль.

Медленно, с большим сопротивлением, или быстро, приспособив свои средства и тенденции, Природа меняет и себя и свою работу в направлении, обозначенном его внутренним видением или волей.

Таким образом он учится заменять ментальный контроль или эгоистическую волю на внутренний духовный контроль, который делает его хозяином сил Природы, работающих в нём, а не их бессознательным инструментом или механическим слугой.

Над и вокруг него находится Шакти, вселенская Мать, и от неё он может получить все свои самые сокровенные душевные нужды и желания, если только он имеет истинное знание её путей и истинно подчиняется божественной Воле в ней.

Наконец, он осознаёт и внутри себя и в Природе, то высшее динамическое "Я", которое является источником всего его видения и знания, источником санкции, источником приятия и источником неприятия.

Его душа — частица этого Хозяина, Всевышнего, Единого-во-всём, Ишвары-Шакти, бытие этого Бытия и силой этой Силы.

Всё остальное наше развитие зависит от нашего знания путей, в которых Хозяин работы проявляет свою Волю в мире, и в нас, и исполняет их через трансцендентную и вселенскую Шакти.

 

The Lord sees in his omniscience the thing that has to be done. This seeing is his Will, it is a form of creative Power, and that which he sees the all-conscious Mother, one with him, takes into her dynamic self and embodies, and executive Nature-Force carries it out as the mechanism of their omnipotent omniscience.

But this vision of what is to be and therefore of what is to be done arises out of the very being, pours directly out of the consciousness and delight of existence of the Lord, spontaneously, like light from the sun. It is not our mortal attempt to see, our difficult arrival at truth of action and motive or just demand of Nature.

When the individual soul is entirely at one in its being and knowledge with the Lord and directly in touch with the original Shakti, the transcendent Mother, the supreme Will can then arise in us too in the high divine manner as a thing that must be and is achieved by the spontaneous action of Nature. There is then no desire, no responsibility, no reaction; all takes place in the peace, calm, light, power of the supporting and enveloping and inhabiting Divine.

 

1-08-15

 

Господь видит в своем всеведении то, что нужно сделать. Это видение — его Воля, это — форма творческой Силы, и то, что он видит, всесознающая Мать, единая с ним, берёт это в своё динамическое "я" и воплощает, а исполнительная Сила Природы выполняет это в качестве механизма их всемогущего всеведения.

Но это видение того, что должно быть и, следовательно, того, что следует сделать, происходит из самого бытия, выливается прямо из сознания и восторга существования Господа, спонтанно, подобно исходящему из солнца свету. Это не наша земная попытка увидеть, или наш трудный путь к истине действия и мотива, или просто требование Природы.

Когда индивидуальная душа полностью едина в своём бытии и знании с Господом и непосредственно соприкасается с изначальной Шакти, с трансцендентной Матерью, верховная Воля может проявиться в нас высшим божественным способом в качестве вещи, которая должна быть, и которая достигается непосредственным действием Природы.

Тогда нет желания, нет ответственности, нет реакции. Всё происходит в мире, покое, силе поддерживающего, окружающего и живущего в нас Божественного.

 

But even before that highest approach to identity is achieved, something of the supreme Will can manifest in us as an imperative impulsion, a God-driven action; we then act by a spontaneous self-determining Force but a fuller knowledge of meaning and aim arises only afterwards.

Or the impulse to action may come as an inspiration or intuition, but rather in the heart and body than in the mind; here an effective sight enters in but the complete and exact knowledge is still deferred and comes, if at all, later.

 But the divine Will may descend too as a luminous single command or a total perception or a continuous current of perception of what is to be done into the will or into the thought or as a direction from above spontaneously fulfilled by the lower members.

When the Yoga is imperfect, only some actions can be done in this way, or else a general action may so proceed but only during periods of exaltation and illumination.

When the Yoga is perfect, all action becomes of this character.

We may indeed distinguish three stages of a growing progress by which, first, the personal will is occasionally or frequently enlightened or moved by a supreme Will or conscious Force beyond it, then constantly replaced and, last, identified and merged in that divine Power-action.

The first is the stage when we are still governed by the intellect, heart and senses; these have to seek or wait for the divine inspiration and guidance and do not always find or receive it.

The second is the stage when human intelligence is more and more replaced by a high illumined or intuitive spiritualised mind, the external human heart by the inner psychic heart, the senses by a purified and selfless vital force.

The third is the stage when we rise even above spiritualised mind to the supramental levels.

 

1-08-16

 

Но даже прежде, чем достигнуто это высочайшее приближение к тождеству, нечто от верховной Воли может проявиться в нас как настойчивое требование, как действие, направляемое Богом.

Тогда мы действуем посредством спонтанной самоопределяющей Силы, но более полное знание значения и цели возникает только потом.

Или импульс к действию может появиться как вдохновение или интуиция, но скорее в сердце и теле, чем в уме.

Тогда появляется эффективное видение, но полное и точное знание ещё откладывается и наступает позже, если наступает вообще.

Но божественная Воля может спуститься также как сияющая единственная команда, или глобальное восприятие, или непрерывный поток восприятий того, что должно быть сделано, вливающийся в волю или в мысль, или как указание сверху, спонтанно выполняемое низшими членами.

Когда Йога несовершенна, только некоторые действия могут быть произведены таким образом, или общее действие может идти таким путём, но только в периоды возвышения и просветления.

Когда Йога совершенна, всё действие становится таким.

Мы, на самом деле, можем различить три стадии нарастающего прогресса, во время которых, сначала, личная воля иногда или часто вдохновляется или бывает движима верховной Волей или сознательной Силой, находящейся вне её, затем постоянно заменена и, наконец, она сливается с этим божественным действием Силы.

Первая стадия — это когда нами всё ещё управляет интеллект, сердце и чувства. Они должны искать или ждать божественного вдохновения и руководства и не всегда находят или получают его.

Вторая стадия — это когда человеческий интеллект всё больше и больше заменяется высшим, просветлённым или интуитивным одухотворённым умом, внешнее сердце человека — внутренним психическим сердцем, чувства — очищенной и неэгоистичной витальной силой.

Третья стадия наступает тогда, когда мы поднимаемся выше даже одухотворённого ума на супраментальные уровни.

 

In all three stages the fundamental character of the liberated action is the same, a spontaneous working of Prakriti no longer through or for the ego but at the will and for the enjoyment of the supreme Purusha.

At a higher level this becomes the Truth of the absolute and universal Supreme expressed through the individual soul and worked out consciously through the nature, — no longer through a half-perception and a diminished or distorted effectuation by the stumbling, ignorant and all-deforming energy of lower nature in us but by the all-wise transcendent and universal Mother.

 

 

1-08-17

 

На всех трёх стадиях основной характер освобождённого действия одинаков, спонтанный труд Пракрити, не направленный больше через эго или для целей эго, но по воле и для наслаждения верховного Пуруши.

На высшем уровне это становится Истиной абсолютного и вселенского Всевышнего, выражающейся при помощи индивидуальной души и сознательно вырабатывающейся через природу — больше не через полу-восприятие и уменьшенное и искажённое претворение спотыкающейся, невежественной и вседеформирующей энергией нашей низшей природы, а всезнающей трансцендентной и вселенской Матерью.

 

 

The Lord has veiled himself and his absolute wisdom and eternal consciousness in ignorant Nature-Force and suffers her to drive the individual being, with its complicity, as the ego; this lower action of Nature continues to prevail, often even in spite of man's half-lit imperfect efforts at a nobler motive and a purer self-knowledge.

Our human effort at perfection fails, or progresses very incompletely, owing to the force of Nature's past actions in us, her past formations, her long-rooted associations; it turns towards a true and high-climbing success only when a greater Knowledge or Power than our own breaks through the lid of our ignorance and guides or takes up our personal will.

For our human will is a misled and wandering ray that has parted from the supreme Puissance.

The period of slow emergence out of this lower working into a higher light and purer force is the valley of the shadow of death for the striver after perfection; it is a dreadful passage full of trials, sufferings, sorrows, obscurations, stumblings, errors, pitfalls.

To abridge and alleviate this ordeal or to penetrate it with the divine delight faith is necessary, an increasing surrender of the mind to the knowledge that imposes itself from within and, above all, a true aspiration and a right and unfaltering and sincere practice.

"Practise unfalteringly," says the Gita, "with a heart free from despondency, the Yoga;” for even though in the earlier stage of the path we drink deep of the bitter poison of internal discord and suffering, the last taste of this cup is the sweetness of the nectar of immortality and the honey-wine of all eternal Ananda.

1-08-18

 

Господь скрыл себя, свою абсолютную мудрость и вечное сознание в невежестве Природы-Силы и терпит это, чтобы двигать индивидуальное существо, при его соучастии в качестве эго.

Эта низшая деятельность Природы продолжает преобладать, часто даже вопреки человеческим полуосвещённым несовершенным усилиям к более благородным побуждениям и более чистому самопознанию.

Наши человеческие усилия в совершенствовании терпят неудачу, или движутся вперёд очень неполно в силу прошлой деятельности Природы в нас, благодаря её предыдущим формациям, её укоренившимся связям.

Только когда более великое Знание или Сила, чем наша собственная, пробьётся через преграду нашего невежества и поведёт нас, или возвысит нашу личную волю, только тогда эти усилия поведут к истинному и высшему успеху.

Потому что наша человеческая воля является обманчивым и блуждающим лучом, отделённым от верховного Могущества.

Период медленного выхода из этой низшей деятельности в более высокий свет и более чистую силу — это долина теней смерти для стремящегося к совершенству.

Это ужасный путь, полный испытаний, страданий, скорби, неизвестности, спотыканий, ошибок и ловушек.

Нужно сократить и облегчить это тяжёлое испытание или пронизать его божественным восторгом веры, всё возрастающей капитуляцией ума перед знанием, которое возникает изнутри и, поверх всего — истинное вдохновение и правильная, непоколебимая и искренняя практика.

"Практикуй Йогу решительно," — говорит Гита, — "с сердцем, свободным от уныния", потому что, хотя на ранних стадиях пути мы вдоволь напиваемся горького яда внутренних расстройств и страданий, то в конце вкус этой чаши становится сладостью нектара бессмертия и медового вина вечной Ананды.

 

 

 

 

 


Chapter IX
Equality and the Annihilation of Ego

 

Глава IX          
Ровность и Уничтожение Эго

 

 

 

 

 

 

An entire self-consecration, a complete equality, an unsparing effacement of the ego, a transforming deliverance of the nature from its ignorant modes of action are the steps by which the surrender of all the being and nature to the Divine Will can be prepared and achieved, — a self-giving true, total and without reserve.

The first necessity is an entire spirit of self-consecration in our works; it must become first the constant will, then the ingrained need in all the being, finally its automatic but living and conscious habit, the self-existent turn to do all action as a sacrifice to the Supreme and to the veiled Power present in us and in all beings and in all the workings of the universe.

Life is the altar of this sacrifice, works are our offerings; a transcendent and universal Power and Presence as yet rather felt or glimpsed than known or seen by us is the Deity to whom they are offered.

This sacrifice, this self-consecration has two sides to it; there is the work itself and there is the spirit in which it is done, the spirit of worship to the Master of Works in all that we see, think and experience.

 

1-09-01

 

Целостное самопосвящение, полная ровность, беспощадное стирание эго, преобразующее освобождение природы от невежественных форм действия есть те ступени, благодаря которым может быть подготовлено и достигнуто подчинение всего существа и природы Божественной Воле — самоотдача истинная, полная и беспредельная.

Первая необходимость — это тотальный дух самопосвящения в нашей работе. Сначала это должно стать постоянной волей, затем укоренившейся во всём бытии необходимостью, в конце концов его автоматической, но живой и сознательной привычкой, самосуществующим побуждением осуществлять все действия как жертву Всевышнему и скрытой Силе, присутствующей в нас, и во всех существах, и всех творениях вселенной.

Жизнь это алтарь этой жертвы, работа — наше предложение. Трансцендентная и вселенская Сила и Присутствие, всё ещё скорее чувствуемые и увиденные мельком, чем узнанные и наблюдаемые нами — это Божество, которому это предлагается.

Эта жертва, это самопосвящение имеют две стороны. Есть сама работа и есть дух, в котором она выполняется, дух поклонения Хозяину Работ во всём, что мы видим, думаем и переживаем.

 

The work itself is at first determined by the best light we can command in our ignorance.

It is that which we conceive as the thing that should be done. And whether it be shaped by our sense of duty, by our feeling for our fellow-creatures, by our idea of what is for the good of others or the good of the world or by the direction of one whom we accept as a human Master, wiser than ourselves and for us the representative of that Lord of all works in whom we believe but whom we do not yet know, the principle is the same.

The essential of the sacrifice of works must be there and the essential is the surrender of all desire for the fruit of our works, the renunciation of all attachment to the result for which yet we labour.

For so long as we work with attachment to the result, the sacrifice is offered not to the Divine, but to our ego.

We may think otherwise, but we are deceiving ourselves; we are making our idea of the Divine, our sense of duty, our feeling for our fellow-creatures, our idea of what is good for the world or others, even our obedience to the Master a mask for our egoistic satisfactions and preferences and a specious shield against the demand made on us to root all desire out of our nature.

 

1-09-02

 

Сама по себе работа сначала определяется наилучшим светом, которым мы можем располагать в нашем невежестве.

Это то, что мы представляем себе, как вещь, которую следует сделать. И примет ли это форму нашего чувства долга, наших чувств к нашим собратьям, нашей идеи блага для других или блага для мира, или указания того человека, которого мы принимаем как Мастера, более мудрого, чем мы и являющегося для нас представителем Хозяина всех работ, в которого мы верим, но которого мы ещё не знаем, принцип один и тот же.

Необходимо наличие сути жертвы работы, а сутью является отдача всякого желания плодов нашего труда, отречение от всякой привязанности к результату, ради которого мы тем не менее работаем.

Потому что пока мы работаем с привязанностью к результату, жертва предлагается не Божественному, а нашему эго.

Мы можем думать по-другому, но тогда мы вводим себя в заблуждение. Мы превращаем нашу идею Божественного, наше чувство долга, наши чувства к своим собратьям, нашу идею того, что хорошо для мира и для других, даже наше послушание Мастеру в прикрытие наших эгоистических удовлетворений и предпочтений и в благовидный щит против выдвигаемого требования искоренить всякое желание из нашей природы.

 

At this stage of the Yoga and even throughout the Yoga this form of desire, this figure of the ego is the enemy against whom we have to be always on our guard with an unsleeping vigilance. We need not be discouraged when we find him lurking within us and assuming all sorts of disguises, but we should be vigilant to detect him in all his masks and inexorable in expelling his influence.

The illumining Word of this movement is the decisive line of the Gita, "To action thou hast a right but never under any circumstances to its fruit."

The fruit belongs solely to the Lord of all works; our only business with it is to prepare the success by a true and careful action and to offer it, if it comes, to the divine Master.

Afterwards even as we have renounced attachment to the fruit, we must renounce attachment to the work; at any moment we must be prepared to change one work, one course or one field of action for another or abandon all works if that is the clear command of the Master.

Otherwise we do the act not for his sake but for our satisfaction and pleasure in the work, from the kinetic nature's need of action or for the fulfilment of our propensities; but these are all stations and refuges of the ego.

However necessary for our ordinary motion of life, they have to be abandoned in the growth of the spiritual consciousness and replaced by divine counterparts: an Ananda, an impersonal and God-directed delight will cast out or supplant the unillumined vital satisfaction and pleasure, a joyful driving of the Divine Energy the kinetic need; the fulfilment of the propensities will no longer be an object or a necessity, there will be instead the fulfilment of the Divine Will through the natural dynamic truth in action of a free soul and a luminous nature.

In the end, as the attachment to the fruit of the work and to the work itself has been excised from the heart, so also the last clinging attachment to the idea and sense of ourselves as the doer has to be relinquished; the Divine Shakti must be known and felt above and within us as the true and sole worker.

 

1-09-03

 

На этой стадии Йоги и даже на протяжении всей Йоги эта форма желания, этот образ эго — враг, против которого мы должны всегда быть на страже с неусыпной бдительностью. Мы не должны приходить в уныние, обнаруживая, что оно затаилось в нас и маскируется всеми возможными способами, но мы должны быть внимательны, чтобы обнаружить его за всеми его масками и неумолимы в уничтожении его влияния.

Просветляющее Слово этого движения есть решающая строчка из Гиты, "На действие у тебя есть право, но никогда, и ни при каких условиях, на его плоды".

Плоды принадлежат только Хозяину всех работ. Наше единственное дело это подготовить успех через правильное и старательное действие и предложить его, если он придёт, божественному Хозяину.

Затем, даже если мы смогли отказаться от привязанности к плодам, мы должны отказаться от привязанности к самой работе.

В любой момент мы должны быть готовы заменить одну работу, одно направление или одно поле действия на другое, или оставить все действия, если таково ясное указание Мастера.

Иначе мы действуем не для него, а для нашего удовлетворения и удовольствия в работе, от кинетической природной потребности в действии или для реализации наших наклонностей. Но это всё остановки и убежища эго.

Как бы они ни были необходимы для нашего обычного движения жизни, они должны быть оставлены в росте духовного сознания и замещены божественными аналогами.

Ананда, безличный и Бого-направленный восторг отбросят или вытеснят неозарённое витальное удовлетворение и удовольствие, а полное радости движение Божественной Энергии — потребность в динамике.

Реализация наклонностей не будет больше целью или необходимостью, вместо этого будет выполнение Божественной Воли через естественную динамическую истину в действии свободной души и озарённой природы.

В конце, когда привязанность к результату работы и к самой работе удалена из сердца, нужно будет отставить и последнюю, цепляющуюся привязанность к идее и чувству нас самих как деятелей.

Нам нужно знать и чувствовать Божественную Шакти над нами и внутри нас как настоящего и единственного работника.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The renunciation of attachment to the work and its fruit is the beginning of a wide movement towards an absolute equality in the mind and soul which must become all-enveloping if we are to be perfect in the spirit.

For the worship of the Master of works demands a clear recognition and glad acknowledgment of him in ourselves, in all things and in all happenings.

Equality is the sign of this adoration; it is the soul's ground on which true sacrifice and worship can be done.

The Lord is there equally m all beings, we have to make no essential distinctions between ourselves and others, the wise and the ignorant, friend and enemy, man and animal, the saint and the sinner.

We must hate none, despise none, be repelled by none; for in all we have to see the One disguised or manifested at his pleasure.

He is a little revealed in one or more revealed in another or concealed and wholly distorted in others according to his will and his knowledge of what is best for that which he intends to become in form in them and to do in works in their nature.

All is our self, one self that has taken many shapes.

Hatred and dislike and scorn and repulsion, clinging and attachment and preference are natural, necessary, inevitable at a certain stage: they attend upon or they help to make and maintain Nature's choice in us. But to the Karmayogin they are a survival, a stumbling-block, a process of the Ignorance and, as he progresses, they fall away from his nature.

The child-soul needs them for its growth; but they drop from an adult in the divine culture.

In the God-nature to which we have to rise there can be an adamantine, even a destructive severity but not hatred, a divine irony but not scorn, a calm, clear-seeing and forceful rejection but not repulsion and dislike.

Even what we have to destroy, we must not abhor or fail to recognise as a disguised and temporary movement of the Eternal.

 

1-09-04

 

Отказ от привязанности к действию и его результату — начало широкого движения к абсолютной ровности в уме и душе, которая должна стать всеохватывающей, если мы собираемся стать совершенными в духе.

Потому что почитание Мастера работ требует ясного признания и радостного узнавания его в нас, во всех вещах и во всём происходящем.

Ровность — признак этого обожания.

Для души это та основа, на которой могут делаться жертва и поклонение.

Господь здесь присутствует равно во всех существах, и мы не должны делать существенного различия между собой и другими людьми, между мудрым и глупым, другом и врагом, человеком и животным, святым и грешником.

Мы никого не должны ненавидеть, никого не должны презирать, ничто не должно нас отталкивать.

Мы во всём должны видеть Единого, замаскированного или проявленного для его удовольствия.

Он немного раскрыт в одном, чуть побольше в другом, или скрыт и полностью искажён в третьем — согласно его желанию и его знанию — что есть лучшее для того, чем он собирается стать в форме в них и что сделать в работе в их природе.

Всё есть наше "я", одно "я", принявшее много форм.

Ненависть, неприязнь, презрение и отвращение, цепляние, привязанность и предпочтение естественны, необходимы и неизбежны на определённой стадии. Они служат или они помогают делать и поддерживать то, что в нас выбирает Природа.

Но для Карма-йогина они — пережиток, преграда, процесс Невежества, и, по мере как Карма-йогин движется вперёд, они отпадают от его природы.

Душе-ребёнку они нужны для её роста. Но они отпадают от взрослой души в культуре божественного.

В природе Бога, к которой мы должны подняться, может быть несокрушимость, даже разрушительная суровость но не ненависть, божественная ирония, но не презрение, спокойный, ясно видящий и сильный отказ, но не отвращение и нелюбовь.

Даже то, что мы должны уничтожить, мы не должны ненавидеть или отказываться признать как замаскированное и временное движение Вечного.

 

And since all things are the one Self in its manifestation, we shall have equality of soul towards the ugly and the beautiful, the maimed and the perfect, the noble and the vulgar, the pleasant and the unpleasant, the good and the evil. Here also there will be no hatred, scorn and repulsion, but instead the equal eye that sees all things in their real character and their appointed place.

For we shall know that all things express or disguise, develop or distort, as best they can or with whatever defect they must, under the circumstances intended for them, in the way possible to the immediate status or function or evolution of their nature, some truth or fact, some energy or potential of the Divine necessary by its presence in the progressive manifestation both to the whole of the present sum of things and for the perfection of the ultimate result.

That truth is what we must seek and discover behind the transitory expression; undeterred by appearances, by the deficiencies or the disfigurements of the expression, we can then worship the Divine for ever unsullied, pure, beautiful and perfect behind his masks.

All indeed has to be changed, not ugliness accepted but divine beauty, not imperfection taken as our resting-place but perfection striven after, the supreme good made the universal aim and not evil.

But what we do has to be done with a spiritual understanding and knowledge, and it is a divine good, beauty, perfection, pleasure that has to be followed after, not the human standards of these things.

If we have not equality, it is a sign that we are still pursued by the Ignorance, we shall truly understand nothing and it is more than likely that we shall destroy the old imperfection only to create another: for we are substituting the appreciations of our human mind and desire-soul for the divine values.

 

1-09-05

 

И так как все вещи есть единое "Я" в его проявлении, мы приобретём ровность души по отношению к уродливому и прекрасному, искалеченному и совершенному, благородному и грубому, приятному и неприятному, добру и злу. Здесь так же не будет ненависти, презрения или отвращения, но вместо этого — ровный взгляд, который видит все вещи в их действительном характере и на их месте.

Потому что мы будем знать, что все вещи выражают или маскируют, развивают или искажают, так хорошо, насколько они могут, или с неким изъяном, если так они должны, при обстоятельствах предназначенных для них, возможным для нынешнего статуса, или функции, или эволюции их природы путём, некоторую истину или факт, некоторую энергию или потенциал Божественного, необходимые уже благодаря своему присутствию в постепенном проявлении как для всей целостности настоящей суммы вещей, так и для совершенства конечного результата.

Эта истина есть то, что нам нужно искать и раскрывать за преходящим выражением.

Несдерживаемые видимостями, недостатками и искажениями выражения, мы можем тогда поклоняться Божественному — которое всегда незапятнанно, чистое, прекрасное и совершенное за его масками.

Всё, действительно, должно быть изменено, принята не уродливость, но божественная красота, не несовершенство должно стать местом нашего пребывания, но совершенство, к которому стремились, и вселенской целью должно стать высшее добро, а не зло.

Но то, что мы делаем, должно быть сделано с духовным пониманием и знанием, и именно божественное добро, красота, совершенство, наслаждение есть то, за чем нужно следовать, а не человеческие стандарты этих вещей.

Если у нас нет ровности, это знак, что Невежество всё ещё преследует нас, и мы на самом деле ничего не понимаем.

И более чем вероятно, что мы разрушим старое несовершенство только чтобы сотворить новое: потому что мы подменяем оценками нашего человеческого ума и души желаний божественные смыслы.

 

Equality does not mean a fresh ignorance or blindness; it does not call for and need not initiate a greyness of vision and a blotting out of all hues.

Difference is there, variation of expression is there and this variation we shall appreciate, — far more justly than we could when the eye was clouded by a partial and erring love and hate, admiration and scorn, sympathy and antipathy, attraction and repulsion.

But behind the variation we shall always see the Complete and Immutable who dwells within it and we shall feel, know or at least, if it is hidden from us, trust in the wise purpose and divine necessity of the particular manifestation, whether it appear to our human standards harmonious and perfect or crude and unfinished or even false and evil.

 

1-09-06

 

Ровность не означает дополнительного невежества или слепоты. Она не призывает и не нуждается в придании видению серости и стирании всех оттенков.

Различие остаётся, разнообразие выражения остаётся, и это разнообразие мы будем ценить намного более справедливо, чем когда взгляд был покрыт облаком частичной и ошибочной любви и ненависти, восхищения и презрения, сочувствия и антипатии, влечения и отвращения.

Но за разнообразием мы будем всегда видеть Полного и Неизменного, который живёт в этом, и мы будем чувствовать, знать, или, в крайнем случае, если это скрыто от нас, верить — в мудрую цель и божественную необходимость конкретного проявления, кажется ли это нашим человеческим стандартам гармоничным и совершенным, или грубым и незаконченным, или даже ложным и злым.

 

And so too we shall have the same equality of mind and soul towards all happenings, painful or pleasurable, defeat and success, honour and disgrace, good repute and ill-repute, good fortune and evil fortune.

For in all happenings we shall see the will of the Master of all works and results and a step in the evolving expression of the Divine.

He manifests himself, to those who have the inner eye that sees, in forces and their play and results as well as in things and in creatures.

All things move towards a divine event; each experience, suffering and want no less than joy and satisfaction is a necessary link in the carrying out of a universal movement which it is our business to understand and second.

To revolt, to condemn, to cry out is the impulse of our unchastened and ignorant instincts. Revolt like everything else has its uses in the play and is even necessary, helpful, decreed for the divine development in its own time and stage; but the movement of an ignorant rebellion belongs to the stage of the soul's childhood or to its raw adolescence.

The ripened soul does not condemn but seeks to understand and master, does not cry out but accepts or toils to improve and perfect, does not revolt inwardly but labours to obey and fulfil and transfigure. Therefore we shall receive all things with an equal soul from the hands of the Master.

Failure we shall admit as a passage as calmly as success until the hour of the divine victory arrives.

Our souls and minds and bodies will remain unshaken by acutest sorrow and suffering and pain if in the divine dispensation they come to us, unoverpowered by intensest joy and pleasure.

Thus supremely balanced we shall continue steadily on our way meeting all things with an equal calm until we are ready for a more exalted status and can enter into the supreme and universal Ananda.

 

1-09-07

 

И таким образом мы обретём такую же ровность ума и души по отношению ко всем событиям, болезненным или приносящим удовольствие, к поражению и успеху, к чести и бесчестью, к хорошей репутации и плохой репутации, к удачным обстоятельствам или плохим.

Потому что во всём случающемся мы должны видеть волю Хозяина всех работ и результатов, и новый шаг в развивающемся выражении Божественного.

Он проявляет себя тем, кто обладаем видящим внутренним глазом, в силах, их игре и результатах, так же, как в вещах и в созданиях.

Все вещи движутся к божественному событию. Каждый опыт, страдание и необходимость не менее, чем радость и удовлетворение, являются необходимым связующим звеном в осуществлении вселенского движения, которое мы должны понять и поддержать.

Восставать, осуждать, рыдать — это импульсы наших несдержанных и невежественных инстинктов.

Бунт как и всё другое имеет своё приложение в игре и даже необходим, полезен, предписан для божественного развития в своё время и на своей стадии. Но движение невежественного восстания принадлежит к периоду детства души или к её неопытной юности.

Зрелая душа не осуждает, но ищет понимания и господства, не рыдает, но принимает или усиленно трудится чтобы улучшать и совершенствовать, не восстаёт внутри, но старается подчиняться, выполнять и преобразовывать.

Таким образом с ровной душой мы получим все вещи из рук Мастера.

Неудачу мы примем так же спокойно, как и удачу — в качестве продолжения движения в направлении того часа, когда придёт божественная победа.

Наши души, умы и тела останутся незатронутыми острейшей скорбью, страданиями и болью, если божественным провидением они придут к нам, и также не будут побеждены сильнейшей радостью и удовольствием.

Таким образом сбалансированные на высоком уровне, мы продолжим уверенно встречать всё на нашем пути с одинаковым спокойствием, пока не станем готовы к более высокому состоянию и сможем войти в высшую и вселенскую Ананду.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

This equality cannot come except by a protracted ordeal and patient self-discipline; so long as desire is strong, equality cannot come at all except in periods of quiescence and the fatigue of desire, and it is then more likely to be an inert indifference or desire's recoil from itself than the true calm and the positive spiritual oneness.

Moreover, this discipline or this growth into equality of spirit has its necessary epochs and stages.

Ordinarily we have to begin with a period of endurance; for we must learn to confront, to suffer and to assimilate all contacts. Each fibre in us must be taught not to wince away from that which pains and repels and not to run eagerly towards that which pleases and attracts, but rather to accept, to face, to bear and to conquer.

All touches we must be strong to bear, not only those that are proper and personal to us but those born of our sympathy or our conflict with the worlds around, above or below us and with their peoples.

We shall endure tranquilly the action and impact on us of men and things and forces, the pressure of the Gods and the assaults of Titans; we shall face and engulf in the unstirred seas of our spirit all that can, possibly come to us down the ways of the soul's infinite experience.

This is the stoical period of the preparation of equality, its most elementary and yet its heroic age.

But this steadfast endurance of the flesh and heart and mind must be reinforced by a sustained sense of spiritual submission to a divine Will: this living clay must yield not only with a stern or courageous acquiescence, but with knowledge or with resignation, even in suffering, to the touch of the divine Hand that is preparing its perfection.

A sage, a devout or even a tender stoicism of the God-lover is possible, and these are better than the merely pagan self-reliant endurance which may lend itself to a too great hardening of the vessel of God: for this kind prepares the strength that is capable of wisdom and of love; its tranquillity is a deeply moved calm that passes easily into bliss. The gain of this period of resignation and endurance is the soul's strength equal to all shocks and contacts.

 

1-09-08

 

Эта ровность не может прийти иначе, как через длительные тяжёлые испытания и терпеливую самодисциплину.

Пока сильно желание, ровность не может прийти вообще, за исключением некоторых периодов спокойствия и усталости желания, и тогда это более похоже на инертное безразличие или временное отвращение желания от себя, чем на настоящее спокойствие и позитивное духовное единство.

Более того, эта дисциплина или этот рост ровности духа имеет свои необходимые эпохи и ступени.

Обычно мы должны начинать с периода стойкости. Потому что мы должны научиться противостоять, терпеть и поглощать все контакты. Каждая фибра в нас должна быть научена не шарахаться от того, что причиняет боль и отталкивает, и не бежать охотно к тому, что приятно и привлекает, но принимать, встречать, выносить и покорять.

Мы должны быть достаточно сильными вынести все прикосновения, не только те, которые являются естественными и личными для нас, но и те, что рождены из нашей симпатии или нашего конфликта с мирами вокруг, вверху или внизу, и с их обитателями.

Мы будем спокойно выносить действия и удары, наносимые нам людьми, вещами и силами, давление Богов и оскорбления Титанов. Мы должны встречать и поглощать в незамутнённых морях нашего духа всё, что возможно придёт к нам на путях бесконечного опыта души.

Это стоический период подготовки ровности, её самая простая и всё же героическая эпоха.

Но эта устойчивая стойкость плоти, сердца и ума должна быть усилена поддерживаемым чувством духовного подчинения божественной Воле. Эта живая глина должна покоряться не только с суровой или мужественной покорностью, но со знанием или со смирением, даже в страдании, прикосновению божественной Руки, которая готовит её совершенство.

Мудрый, благоговейный или даже нежный стоицизм любящего Бога возможен, и это лучше, чем просто языческая самоуверенная выносливость, которая может привести к слишком большому затвердению Божьего сосуда: для него готовится сила, способная на мудрость и любовь. Его безмятежность есть глубоко внедрённый покой, легко переходящий в блаженство. Достижение этого периода смирения и стойкости есть сила души, ровная ко всем потрясениям и контактам.

 

There is next a period of high-seated impartiality and indifference in which the soul becomes free from exultation and depression and escapes from the snare of the eagerness of joy as from the dark net of the pangs of grief and suffering.

All things and persons and forces, all thoughts and feelings and sensations and actions, one's own no less than those of others, are regarded from above by a spirit that remains intact and immutable and is not disturbed by these things. This is the philosophic period of the preparation of equality, a wide and august movement.

But indifference must not settle into an inert turning away from action and experience; it must not be an aversion born of weariness, disgust and distaste, a recoil of disappointed or satiated desire, the sullenness of a baffled and dissatisfied egoism forced back from its passionate aims. These recoils come inevitably in the unripe soul and may in some way help the progress by a discouragement of the eager desire-driven vital nature, but they are not the perfection towards which we labour.

The indifference or the impartiality that we must seek after is a calm superiority of the high-seated soul above the contacts of things, udasina; it regards and accepts or rejects them but is not moved in the rejection and is not subjected by the acceptance.

It begins to feel itself near, kin to, one with a silent Self and Spirit self-existent and separate from the workings of Nature which it supports and makes possible, part of or merged in the motionless calm Reality that transcends the motion and action of the universe.

The gain of this period of high transcendence is the soul's peace unrocked and unshaken by the pleasant ripplings or by the tempestuous waves and billows of the world's movement.

 

1-09-09

 

Следующим идёт период высокой безучастности и беспристрастности, во время которого душа становится свободной от ликования и депрессии и избавляется как от ловушки желания радости, так и от тёмной сети острой боли печали и страданий.

Все вещи, личности и силы, все мысли, чувства, ощущения и действия, как свои, так и чужие, наблюдаются с более высокой позиции духом, который остаётся нетронутым и неизменным, и которого не волнуют эти вещи. Это философский период подготовки к ровности, широкое и величественное движение.

Но бесстрастность не должна превратиться в инертный отход от действия и опыта.

Она не должна быть антипатией, рождённой из усталости, отвращения или неприязни, бегством разочарованного и пресыщенного желания, угрюмостью расстроенного и неудовлетворённого эгоизма, силой отвращённого от его страстных целей. Эти отходы неизбежно происходят в незрелой душе и могут некоторым образом помочь прогрессу, обескураживая движимую желанием витальную природу, но они не то совершенство, ради которого мы работаем.

Безучастность или беспристрастность, которых мы ищем, это спокойное превосходство высоко поднятой души над контактами с вещами, удасина.

Она рассматривает и принимает или отвергает их, но не затрагивается ими в отвержении и не подчиняется им в приятии.

Она начинает чувствовать себя близкой, родственной, единой с молчаливым Высшим "Я" и Духом, самосуществующей и отделённой от работ Природы, которые она поддерживает и делает возможными.

Она начинает чувствовать себя частью или слившейся с неподвижной спокойной Реальностью, которая превосходит движения и действия вселенной.

Цель этого периода высокой трансценденции — непоколебимый и не затрагиваемый приятными волнениями или буйными волнами и лавинами мирового движения покой души.

 

If we can pass through these two stages of the inner change without being arrested or fixed in either, we are admitted to a greater divine equality which is capable of a spiritual ardour and tranquil passion of delight, a rapturous, all-understanding and all-possessing equality of the perfected soul, an intense and even wideness and fullness of its being embracing all things.

This is the supreme period and the passage to it is through the joy of a total self-giving to the Divine and to the universal Mother. For strength is then crowned by a happy mastery, peace deepens into bliss, the possession of the divine Calm is uplifted and made the ground for the possession of the divine movement.

But if this greater perfection is to arrive, the soul's impartial high-seatedness looking down from above on the flux of forms and personalities and movements and forces must be modified and change into a new sense of strong and calm submission and a powerful and intense surrender.

This submission will be no longer a resigned acquiescence but a glad acceptance: for there will be no sense of suffering or of the bearing of a burden or cross; love and delight and the joy of self-giving will be its brilliant texture.

And this surrender will be not only to a divine Will which we perceive and accept and obey, but to a divine Wisdom in the Will which we recognise and a divine Love in it which we feel and rapturously suffer, the wisdom and love of a supreme Spirit and Self of ourselves and all with which we can achieve a happy and perfect unity.

A lonely power, peace and stillness is the last word of the philosophic equality of the sage, but the soul in its integral experience liberates itself from this self-created status and enters into the sea of a supreme and all-embracing ecstasy of the beginningless and endless beatitude of the Eternal.

Then we are at last capable of receiving all contacts with a blissful equality, because we feel in them the touch of the imperishable Love and Delight, the happiness absolute that hides ever in the heart of things. The gain of this culmination in universal and equal rapture is the soul's delight and the opening gates of the Bliss that is infinite, the Joy that surpasses all understanding.

 

1-09-10

 

Если мы сможем пройти через эти две ступени внутреннего изменения не задерживаясь и не застревая ни в той, ни в другой, то мы будем пропущены в ещё более великую божественную ровность, которая способна и на духовное рвение и на спокойную страсть восторга — восхитительную, всё понимающую и всем обладающую ровность совершенной души, интенсивность и даже широту и полноту её бытия, обнимающего все вещи.

Это высший период, и он достигается через радость полной самоотдачи Божественному и вселенской Матери. Потому что сила тогда увенчается счастливым господством, покой углубится до блаженства, обладание божественной Тишиной возвысится и заложит основу для обладания божественным движением.

Но если это более великое совершенство должно наступить, то беспристрастность души, смотрящей сверху вниз на поток форм, личностей, движений и сил должна быть скорректирована и изменена в новое чувство сильного и спокойного подчинения и мощной и интенсивной отдачи.

Это подчинение больше не будет смиренным согласием, а станет радостным принятием: здесь не будет ощущения страдания, или несения нами ноши или креста.

Любовь, восторг и радость самоотдачи будет его сверкающей тканью.

И это будет сдача не только божественной Воле, которую мы воспринимаем, принимаем и которой подчиняемся, но и божественной Мудрости в Воле, которую мы распознаём, и божественной Любви в ней, которую мы чувствуем и восторженно испытываем, мудрости и любви высшего Духа и "Я" нас самих и всех, с которыми мы достигаем счастливого и совершенного единства.

Одинокая сила, покой и тишина есть последнее слово философской ровности мудреца, но душа в её интегральном опыте освобождает себя от этого само-созданного статуса и вступает в море высшего и всеобнимающего экстаза блаженства Вечного, не имеющего ни начала, ни конца.

Тогда, наконец, мы станем способны воспринимать все контакты с ровностью блаженства, потому что мы будем чувствовать в них прикосновение нерушимой Любви и Восторга, абсолютное счастье, которое всегда скрыто содержится в сердце вещей. Достижением этой кульминации во вселенском и ровном восхищении является восторг души и открытие ворот Блаженства, которое бесконечно, Радости, которая превосходит всякое понимание.

 

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

Before this labour for the annihilation of desire and the conquest of the soul's equality can come to its absolute perfection and fruition, that turn of the spiritual movement must have been completed which leads to the abolition of the sense of ego.

But for the worker the renunciation of the egoism of action is the most important element in this change.

For even when by giving up the fruits and the desire of the fruits to the Master of the Sacrifice we have parted with the egoism of rajasic desire, we may still have kept the egoism of the worker.

Still we are subject to the sense that we are ourselves the doer of the act, ourselves its source and ourselves the giver of the sanction. It is still the "I" that chooses and determines, it is still the "I" that undertakes the responsibility and feels the demerit or the merit.

 

 

1-09-11

 

Прежде чем работа по уничтожению желания и завоеванию ровности души сможет дойти до абсолютного совершенства и дать свои плоды, должен быть завершён тот этап духовного движения, что ведёт к уничтожению чувства эго.

И для того, кто делает работу, отречение от эгоизма действия — самый важный элемент в этом изменении.

Потому что даже когда, поднося плоды работы и желание плодов Господину Жертвы, мы расстались с эгоизмом раджасического желания, мы можем всё ещё сохранять эгоизм работника.

Мы всё ещё можем быть под властью ощущения, что мы сами — исполнители действия, сами его источник и сами податели санкции.

Это всё ещё "я", которое выбирает и определяет, это всё ещё "я", которое принимает ответственность и чувствует недостатки или достоинства.

 

An entire removal of this separative ego-sense is an essential aim of our Yoga.

If any ego is to remain in us for a while it is only a form of it which knows itself to be a form and is ready to disappear as soon as a true centre of consciousness is manifested or built in us.

That true centre is a luminous formulation of the one Consciousness and a pure channel and instrument of the one Existence.

A support for the individual manifestation and action of the universal Force, it gradually reveals behind it the true Person in us, the central eternal being, an everlasting being of the Supreme, a power and portion of the transcendent Shakti, amsah sanatanah, para prakriti jivabhuta.

1-09-12

 

Полное устранение этого разделяющего эго-чувства — существенная цель нашей Йоги.

Если какое-либо эго и должно остаться в нас на некоторое время, то это только та его форма, которая знает себя как форму и готова исчезнуть, как только в нас проявится или будет построен истинный центр сознания.

Этот истинный центр есть озарённое формирование единого Сознания и чистый канал и инструмент единого Существования.

Поддержка для индивидуального проявления и действия всеобщей Силы, он постепенно раскрывает за собой истинную Личность в нас, центральное вечное существо, непреходящее существо Всевышнего, могущество и порцию трансцендентной Шакти, амсах санатанах пара пракрити дживабхута.

 

Here too, in this movement by which the soul divests itself gradually of the obscure robe of the ego, there is a progress by marked stages.

For not only the fruit of works belongs to the Lord alone, but our works also must be his; he is the true Lord of our action no less than of our results. This we must not see with the thinking mind only, it must become entirely true to our entire consciousness and will.

The Sadhaka has not only to think and know but to see and feel concretely and intensely even in the moment of the working and in its initiation and whole process that his works are not his at all, but are coming through him from the Supreme Existence.

He must be always aware of a Force, a Presence, a Will that acts through his individual nature.

But there is in taking this turn the danger that he may confuse his own disguised or sublimated ego or an inferior power with the Lord and substitute its demands for the supreme dictates.

He may fall into a common ambush of this lower nature and distort his supposed surrender to a higher Power into an excuse for a magnified and uncontrolled indulgence of his own self-will and even of his desires and passions.

A great sincerity is asked for and has to be imposed not only on the conscious mind but still more on the subliminal part of us which is full of hidden movements.

For there is there, especially in our subliminal vital nature, an incorrigible charlatan and actor.

The Sadhaka must first have advanced far in the elimination of desire and in the firm equality of his soul towards all workings and all happenings before he can utterly lay down the burden of his works on the Divine.

At every moment he must proceed with a vigilant eye upon the deceits of the ego and the ambushes of the misleading Powers of Darkness who ever represent themselves as the one source of Light and Truth and take on them a simulacrum of divine forms in order to capture the soul of the seeker.

 

1-09-13

 

Здесь тоже, в этом движении, благодаря которому душа постепенно освобождает себя от тёмных покровов эго, есть заметные стадии развития.

Потому что не только плоды работы принадлежат Господу. Наши работы также должны принадлежать ему.

Поистине он Господь наших действий не менее, чем наших результатов. Это мы должны видеть не только одним думающим умом, это должно стать полностью истинным для всего нашего сознания и воли.

Садхака должен не только думать и знать, но видеть и чувствовать конкретно и интенсивно, даже в момент работы, в её начале и в её процессе, что его работы совсем не его, но приходят через него из Высшего Существования.

Он должен всегда осознавать Силу, Присутствие, Волю, которые действуют через его индивидуальную природу.

Но при повороте к этому есть опасность, что он может перепутать своё замаскированное и возвысившееся эго или несовершенную силу с Господом и подменить требованиями этого эго предписания сверху.

Он может попасть в обычную ловушку этой низшей природы и, исказив, превратить свою предполагаемую отдачу высшей Силе в предлог для преувеличенного и неконтролируемого потворства своей собственной воле и даже своим страстям и желаниям.

Требуется огромная искренность, и она должна быть наложена не только на сознательный ум, но и ещё более на нашу засознательную часть, полную скрытых движений.

Потому что именно здесь, особенно в нашей засознательной витальной природе, живёт неисправимый обманщик и актёр.

Садхака должен сначала далеко продвинуться в уничтожении желания и в устойчивой ровности его души ко всем работам и всем событиям, прежде чем он сможет полностью возложить ношу своих работ на Божественное.

В любой момент он должен очень внимательно следить за обманными трюками эго и ловушками пытающихся сбить с пути Сил Тьмы, которые всегда представляют себя как единственный источник Света и Истины и облачаются в подобия божественных форм, чтобы завладеть душой ищущего.

 

Immediately he must take the further step of relegating himself to the position of the Witness.

Aloof from the Prakriti, impersonal and dispassionate, he must watch the executive Nature-Force at work within him and understand its action; he must learn by this separation to recognise the play of her universal forces, distinguish her interweaving of light and night, the divine and the undivine, and detect her formidable Powers and Beings that use the ignorant human creature.

Nature works in us, says the Gita, through the triple quality of Prakriti, the quality of light and good, the quality of passion and desire and the quality of obscurity and inertia.

The seeker must learn to distinguish, as an impartial and discerning witness of all that proceeds within this kingdom of his nature, the separate and the combined action of these qualities; he must pursue the workings of the cosmic forces in him through all the labyrinth of their subtle unseen processes and disguises and know every intricacy of the maze.

As he proceeds in this knowledge, he will be able to become the giver of the sanction and no longer remain an ignorant tool of Nature.

At first he must induce the Nature-Force in its action on his instruments to subdue the working of its two lower qualities and bring them into subjection to the quality of light and good and, afterwards, he must persuade that again to offer itself so that all three may be transformed by a higher Power Into their divine equivalents, supreme repose and calm, divine illumination and bliss, the eternal divine dynamis, Tapas.

The first part of this discipline and change can be firmly done in principle by the will of the mental being in us; but its full execution and the subsequent transformation can be done only when the deeper psychic soul increases its hold on the nature and replaces the mental being as its ruler.

When this happens, he will be ready to make, not only with an aspiration and intention and an initial and progressive self-abandonment but with the most intense actuality of dynamic self-giving, the complete renunciation of his works to the Supreme Will.

By degrees his mind of an imperfect human intelligence will be replaced by a spiritual and illumined mind and that can in the end enter into the supramental Truth-Light; he will then no longer act from his nature of the Ignorance with its three modes of confused and Imperfect activity, but from a diviner nature of spiritual calm, light, power and bliss.

He will act not from an amalgam of an ignorant mind and will with the drive of a still more ignorant heart of emotion and the desire of the life-being and the urge and instinct of the flesh, but first from a spiritualised self and nature and, last, from a supramental Truth-Consciousness and its divine force of supernature.

 

1-09-14

 

Сразу после этого он должен предпринять следующий шаг — перевести себя в позицию Свидетеля.

В стороне от Пракрити, безличный и бесстрастный, он должен наблюдать исполняющую Силу Природы в работе внутри него и понимать её действия.

Ему нужно через такое разделение учиться распознавать игру её универсальных сил, различать её чередования света и тьмы, божественного и небожественного, и обнаруживать её огромные грозные Силы и Существа, которые используют невежественное человеческое создание.

Природа работает в нас, говорит Гита, через тройное качество Пракрити, качество света и добра, качество страсти и желания и качество темноты и инертности.

Ищущий должен научиться различать, как безучастный и проницательный свидетель всё, что происходит в этом царстве его природы, действие этих качеств по отдельности и в сочетании.

Он должен проследить работу космических сил в нём через весь лабиринт их тонких невидимых процессов и масок, и знать каждый поворот этого лабиринта.

Когда он продвинется в этом знании, он сможет стать дающим санкцию и сможет перестать быть невежественным инструментом Природы.

Сначала он должен заставить Силу Природы в её действии на его инструменты подавить работу его двух низших качеств и подчинить их качеству света и добра.

Затем он должен снова убедить её предложить себя так, чтобы все три качества могли быть трансформированы высшей Силой в их божественные эквиваленты, высокий покой и тишину, божественное просветление и блаженство, вечный божественный динамизм, Тапас.

Первая часть этой дисциплины и изменения в основном может быть устойчиво выполнена нашей волей ментального существа.

Но реализовать её до конца и сделать соответствующую трансформацию можно только когда более глубокая психическая душа увеличит свою власть над природой и заменит ментальное существо в качестве её правителя.

Когда это произойдёт, ищущий будет готов совершить, не только с устремлением и намерением, и изначальным и постепенным оставлением "я", но с максимально интенсивной действенностью динамической самоотдачи, полное самоотречение от своих работ перед Волей Всевышнего.

Постепенно его ум несовершенного человеческого интеллекта будет заменён духовным и просветлённым умом, и он может в конце концов войти в супраментальный Свет-Истину. Он не будет тогда больше действовать из своей природы Невежества с её тремя формами перепутанной и несовершенной активности, а будет действовать из божественной природы духовного покоя, света, силы и блаженства.

Он будет действовать не из смеси невежественного ума и воли с импульсами ещё более невежественного сердца эмоций и желаниями витального существа, побуждениями и инстинктами плоти, но сначала из одухотворённого "я" и его природы, а в конце — из супраментального Сознания-Истины и его божественной силы сверхприроды.

 

Thus are made possible the final steps when the veil of Nature is withdrawn and the seeker is face to face with the Master of all existence and his activities are merged in the action of a supreme Energy which is pure, true, perfect and blissful for ever.

Thus can he utterly renounce to the supramental Shakti his works as well as the fruits of his works and act only as the conscious instrument of the eternal Worker.

No longer giving the sanction, he will rather receive in his instruments and follow in her hands a divine mandate.

No longer doing works, he will accept their execution through him by her unsleeping Force.

No longer willing the fulfilment of his own mental constructions and the satisfaction of his own emotional desires, he will obey and participate in an omnipotent Will that is also an omniscient Knowledge and a mysterious, magical and unfathomable Love and a vast bottomless sea of the eternal Bliss of Existence.

 

1-09-15

 

Таким образом становятся возможными последние шаги, когда вуаль Природы спадает и ищущий оказывается лицом к лицу с Хозяином всего существования, и его действия сливаются с действиями высшей Энергии, которая чиста, истинна, совершенна и всегда полна блаженства.

Тогда он может полностью отречься от своих работ для супраментальной Шакти, также как и от их результатов, и действовать только как сознательный инструмент вечного Работника.

Перестав быть дающим санкции, он скорее будет получать их в свои инструменты и следовать находящемуся в её руках божественному распоряжению.

Больше не выполняя работ, он будет принимать их исполнение через себя её недремлющей Силой.

Больше не желая реализации своих собственных ментальных конструкций и удовлетворения собственных эмоциональных желаний, он будет повиноваться и участвовать во всемогущей Воле, которая есть также всеведающее Знание и таинственная, магическая и неизмеримая Любовь, и обширное бездонное море вечного Блаженства Существования.

 

 

 

 

 


Chapter X
The Three Modes of Nature

 

Глава X           
Три Моды Природы

 

 

 

 

 

 

To transcend the natural action of the lower Prakriti is indispensable to the soul, if it is to be free in its self and free in its works.

Harmonious subjection to this actual universal Nature, a condition of good and perfect work for the natural instruments, is not an ideal for the soul, which should rather be subject to God and his Shakti, but master of its own nature.

As agent or as channel of the Supreme Will it must determine by its vision and sanction or refusal the use that shall be made of the storage of energy, the conditions of environment, the rhythm of combined movement which are provided by Prakriti for the labour of the natural instruments, mind, life and body.

But this inferior Nature call only be mastered if she is surmounted and used from above. And this can only be done by a transcendence of her forces, qualities and modes of action; otherwise we are subject to her conditions and helplessly dominated by her, not free in the spirit.

 

1-10-01

 

Если душа должна стать свободной в своём "я" и свободной в своих работах, она неизбежно должна превзойти природное действие низшей Пракрити.

Гармоничное подчинение фактической вселенской Природе — условие хорошей и совершенной работы для природных инструментов — не является идеалом для души, которая должна скорее подчиняться Богу и его Шакти и быть хозяйкой над своей природой.

Как представитель или канал Высшей Воли, она должна определять своим видением, санкцией или отказом использование хранилища энергии, условий окружающей среды, ритма комбинированного движения, которые даются Пракрити для работы природных инструментов ума, жизни и тела.

Однако, над этой более низкой Природой можно господствовать только в том случае, если она преодолена или используется сверху. И это может быть сделано только путём превосхождения её сил, качеств и форм действия. Иначе мы беспомощно подчиняемся её условиям, и она доминирует над нами, несвободными в духе.

 

The idea of the three essential modes of Nature is a creation of the ancient Indian thinkers and its truth is not at once obvious because it was the result of long psychological experiment and profound internal experience. Therefore without a long inner experience, without intimate self-observation and intuitive perception of the Nature-forces it is difficult to grasp accurately or firmly utilise.

Still certain broad indications may help the seeker on the Way of Works to understand, analyse and control by his assent or refusal the combinations of his own nature.

These modes are termed in the Indian books qualities, gunas, and are given the names sattva, rajas, tamas.

Sattwa is the force of equilibrium and translates in quality as good and harmony and happiness and light; Rajas is the force of kinesis and translates in quality as struggle and effort, passion and action; Tamas is the force of inconscience and inertia and translates in quality as obscurity and incapacity and inaction.

Ordinarily used for psychological self-analysis, these distinctions are valid also in physical Nature. Each thing and every existence in the lower Prakriti contains them and its process and dynamic form are the result of the interaction of these qualitative powers.

 

1-10-02

 

Идея трёх основных мод Природы это творение древних индийских мыслителей, и её истина не сразу очевидна, потому что она — результат длительного психологического эксперимента и глубокого внутреннего опыта. Поэтому без долгого внутреннего опыта, без личного самонаблюдения и интуитивного восприятия сил Природы её трудно правильно понимать или уверенно использовать.

Тем не менее существуют определённые широкие указатели, которые могут помочь ищущему на Пути Работы понимать, анализировать и управлять своим согласием или отказом сочетания сил его собственной природы.

Эти моды в индийских книгах называются в качествами, гунами, и им даны имена саттва, раджас, тамас.

Саттва это сила равновесия и переводится в термины качества как добро, гармония, счастье и свет.

Раджас есть сила движения и переводится в качество как борьба и усилие, страсть и действие.

Тамас есть сила бессознательности и инерции, и переводится в качество как темнота, неспособность и бездействие.

Обычно используемые для психологического самоанализа, эти различия имеют силу и в физической Природе. Каждая вещь и каждое существование в низшей Пракрити содержит их, и его процессы и динамические формы есть результат взаимодействия этих качественных сил.

 

Every form of things, whether animate or inanimate, is a constantly maintained poise of natural forces in motion and is subject to an unending stream of helpful, disturbing or disintegrating contacts from other combinations of forces that surround it.

Our own nature of mind, life and body is nothing else than such a formative combination and poise.

In the reception of the environing contacts and the reaction to them the three modes determine the temper of the recipient and the character of the response.

Inert and inapt, he may suffer them without any responsive reaction, any motion of self-defence or any capacity of assimilation and adjustment; this is the mode of Tamas, the way of inertia.

The stigmata of Tamas are blindness and unconsciousness and incapacity and unintelligence, sloth and indolence and inactivity and mechanical routine and the mind's torpor and life's sleep and the soul's slumber.

Its effect, if uncorrected by other elements, can be nothing but disintegration of the form or the poise of the nature without any new creation or new equilibrium or force of kinetic progress.

At the heart of this inert impotence is the principle of ignorance and an inability or slothful unwillingness to comprehend, seize and manage the stimulating or assailing contact, the suggestion of environing forces and their urge towards fresh experience.

 

1-10-03

 

Каждая форма вещей, живая или неживая, это постоянно поддерживаемое равновесие природных сил в динамике, и оно подчинено нескончаемому потоку помогающих, беспокоящих или разделяющих и раздробляющих контактов, приходящих от других сочетаний сил, окружающих его.

Наша собственная природа ума, жизни и тела есть ничто иное, как такое же формирующее сочетание и равновесие.

При принятии окружающих контактов и реакции на них три моды определяют настрой получателя и характер ответа.

Инертный и неспособный, он может претерпевать их безо всякой ответной реакции, любого движения самозащиты или какой-либо способности ассимиляции и корректировки. Это мода Тамаса, путь инерции.

Отличительным клеймом Тамаса являются слепота и бессознательность, неспособность и невежество, леность, вялость, бездействие, механическая рутина и тупость ума, сон жизни и дремота души.

Его воздействие, если оно не откорректировано другими элементами, не может быть ничем, кроме распада формы или нарушения равновесия природы без какого-либо нового созидания, или нового равновесия, или силы кинетического прогресса.

В сердце этого инертного бессилия лежит принцип невежества и неспособности или ленивого нежелания понимать, ухватить и управлять стимулирующим или атакующим контактом, предложением окружающих сил и их побуждением к новому опыту и переживанию.

 

On the other hand, the recipient of Nature's contacts, touched and stimulated, solicited or assailed by her forces, may react to the pressure or against it.

She allows, encourages, impels him to strive, to resist, to attempt, to dominate or engross his environment, to assert his will, to fight and create and conquer.

This is the mode of Rajas, the way of passion and action and the thirst of desire.

Struggle and change and new creation, victory and defeat and joy and suffering and hope and disappointment are its children and build the many-coloured house of life in which it takes its pleasure.

But its knowledge is an imperfect or a false knowledge and brings with it ignorant effort, error, a constant misadjustment, pain of attachment, disappointed desire, grief of loss and failure.

The gift of Rajas is kinetic force, energy, activity, the power that creates and acts and can overcome; but it moves in the wrong lights or the halflights of the Ignorance and it is perverted by the touch of the Asura, Rakshasa and Pishacha.

The arrogant ignorance of the human mind and its self-satisfied perversions and presumptuous errors, the pride and vanity and ambition, the cruelty and tyranny and beast wrath and violence, the selfishness and baseness and hypocrisy and treachery and vile meanness, the lust and greed and rapacity, the jealousy, envy and bottomless ingratitude that disfigure the earth-nature are the natural children of this indispensable but strong and dangerous turn of Nature.

 

1-10-04

 

С другой стороны, получатель контактов Природы, затронутый и стимулированный, подстрекаемый или атакованный её силами, может среагировать на это давление или выступить против него.

Природа позволяет, поощряет, принуждает его к усилию, сопротивлению, попытке, к покорению или завладению его окружением, утверждению его воли, к борьбе, творчеству и завоеванию.

Это мода Раджаса, путь страсти, действия и жажды желания.

Борьба, изменение и новое творение, победа и поражение, радость и страдание, надежда и разочарование — его дети, и они выстраивают разноцветный дом жизни, в котором он черпает своё удовольствие.

Но его знание — несовершенное или ложное знание, и оно несёт за собой невежественное усилие, ошибку, постоянные несостыковки, боль привязанности, разочарованное желание, горе потери и неудачи.

Дар Раджаса — динамическая сила, энергия, активность, мощь, которая создаёт, действует и может побеждать. Но она двигается в неверном свете или полусвете Неведения, и она извращена касанием Асура, Ракшаса и Пишачи.

Высокомерное невежество человеческого ума, его удовлетворяющие самого себя искажения и самонадеянные ошибки, гордость, тщеславие и амбиция, жестокость, тирания, животный гнев и насилие, эгоизм, низость, лицемерие, вероломство и низкая подлость, похоть, жадность и прожорливость, ревность, зависть и бездонная неблагодарность, которые обезображивают земную природу — естественные порождения этой необходимой, но сильной и опасной направленности Природы.

 

But the embodied being is not limited to these two modes of Prakriti; there is a better and more enlightened way in which he can deal with surrounding impacts and the stream of the world-forces. There is possible a reception and reaction with clear comprehension, poise and balance.

This way of natural being has the power that, because it understands, sympathises; it fathoms and controls and develops Nature's urge and her ways: it has an intelligence that penetrates her processes and her significances and can assimilate and utilise; there is a lucid response that is not overpowered but adjusts, corrects, harmonises, elicits the best in all things.

This is the mode of Sattwa, the turn of Nature that is full of light and poise, directed to good, to knowledge, to delight and beauty, to happiness, right understanding, right equilibrium, right order: its temperament is the opulence of a bright clearness of knowledge and a lucent warmth of sympathy and closeness.

A fineness and enlightenment, a governed energy, an accomplished harmony and poise of the whole being is the consummate achievement of the sattwic nature.

 

1-10-05

 

Но воплощённое существо не ограничено этими двумя модами Пракрити. Есть лучший и более светлый способ иметь дело с окружающими влияниями и потоком мировых сил. Здесь возможно восприятие и реакция с ясным пониманием, равновесием и балансом.

Этот путь природного существа имеет силу, которая, благодаря своему пониманию, симпатизирует. Он постигает, контролирует и развивает импульсы Природы и её методы.

У него есть интеллект, который проникает в её процессы и её смыслы и способен ассимилировать и применять. Есть ясный ответ, который не подавлен, но приспосабливает, исправляет, гармонизирует, выявляет лучшее во всех вещах.

Это мода Саттвы, та сторона Природы, которая полна света и уравновешенности, направлена к добру, знанию, наслаждению и красоте, к счастью, правильному пониманию, правильному равновесию, правильному порядку.

Её темперамент — изобилие яркой чистоты знания и светящейся теплоты симпатии и близости.

Утонченность и озарённость, управляемая энергия, завершённая гармония и уравновешенность всего существа есть превосходное достижение саттвической природы.

 

No existence is cast entirely in the single mould of any of these modes of the cosmic Force; all three are present in everyone and everywhere.

There is a constant combining and separation of their shifting relations and interpenetrating influences, often a confiict, a wrestling of forces, a struggle to dominate each other.

All have in great or in small extent or degree, even if sometimes in a hardly appreciable minimum, their sattwic states and clear tracts or inchoate tendencies of light, clarity and happiness, fine adaptation and sympathy with the environment, intelligence, poise, right mind, right will and feeling, right impulse, virtue, order.

All have their rajasic modes and impulses and turbid parts of desire and passion and struggle, perversion and falsehood and error, unbalanced joy and sorrow, aggressive push to work and eager creation and strong or bold or fiery or fierce reactions to the pressure of the environment and to life's assaults and offers.

All have their tamasic states and constant obscure parts, their moments or points of unconsciousness, their long habit or their temporary velleities of weak resignation or dull acceptance, their constitutional feeblenesses or movements of fatigue, negligence and indolence and their lapses into ignorance and incapacity, depression and fear and cowardly recoil or submission to the environment and to the pressure of men and events and forces.

Each one of us is sattwic in some directions of his energy of Nature or in some parts of his mind or character, in others rajasic, tamasic in others.

According as one or other of the modes usually dominates his general temperament and type of mind and turn of action, it is said of him that he is the sattwic, the rajasic or the tamasic man; but few are always of one kind and none is entire in his kind.

The wise are not always or wholly wise, the intelligent are intelligent only in patches; the saint suppresses in himself many unsaintly movements and the vile are not entirely evil: the dullest has his unexpressed or unused and undeveloped capacities, the most timorous his moments or his way of courage, the helpless and the weakling a latent part of strength in his nature.

The dominant gunas are not the essential soul-type of the embodied being but only the index of the formation he has made for this life or during his present existence and at a given moment of his evolution in Time.

 

1-10-06

 

Ни одно существование не брошено целиком только в одну форму из этих мод космической Силы. Все три присутствуют везде и в каждом.

Происходит постоянная комбинация и разделение их сдвигающихся соотношений и взаимопроникающих влияний, часто конфликт, соревнование сил, борьба с целью доминировать над другими.

У всех есть, в большей или меньшей степени, даже иногда и по минимуму, который с трудом можно оценить, саттвические состояния, ясные пути и зачаточные тенденции света, чистоты и счастья, тонкая самонастройка с окружением и симпатия, интеллект, равновесие, правильный ум, правильная воля и чувство, правильный импульс, добродетель, порядок.

У всех есть свои раджасические моды и импульсы, и путаные части желания, страсти и борьбы, извращения, фальши и ошибок, неустойчивая радость и печаль, агрессивные ипульсы к работе и страстно желающее творчество, сильные, дерзкие, пламенные или яростные реакции на давление окружения и на жизненные атаки и предложения.

У всех есть свои тамасические состояния и постоянно затемнённые части, свои моменты или точки бессознательности, свои старые привычки или свои временные склонности к слабой покорности или тупому принятию, составляющая их немощность или движение усталости, небрежность и вялость, и свои падения в невежество и неспособность, депрессию, страх и трусливое отступление или подчинение окружающей среде и давлению людей, событий и сил.

Каждый из нас саттвичен в одних направлениях своих энергий Природы, или в некоторых частях своего ума или характера, раджасичен в других, тамасичен в третьих.

Согласно тому, как одна или другая из мод обычно доминирует в его общем темпераменте, типе ума и образе действия, о ком-либо может быть сказано, что он саттвичный, раджасичный или тамасичный человек.

Но немногие всегда только одного вида, и никто не пребывает всегда в своём виде.

Мудрые не всегда мудры или мудры частично, умные умны только местами.

Святой подавляет в себе много несвятых движений, подлый не полностью злодей. Самый глупый имеет свои невыраженные, неиспользованные и неразвитые способности, у самого робкого бывают свои моменты или пути проявления мужества, беспомощный и слабый — скрытую часть природы, полную силы.

Доминирующие гуны не являются сутью типа души воплощённого существа, но только показателем формации, которую оно создало для этой жизни, или в течение его нынешнего существования и в данный момент его эволюции во Времени.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

When the Sadhaka has once stood back from the action of Prakriti within him or upon him and, not interfering, not amending or inhibiting, not choosing or deciding, allowed its play and analysed and watched the process, he soon discovers that her modes are self-dependent and work, as a machine once put in action works, by its own structure and propelling forces.

The force and the propulsion come from Prakriti and not from the creature.

Then he realises how mistaken was his impression that his mind was the doer of his works; his mind was only a small part of him and a creation and engine of Nature.

Nature was acting all the while in her own modes moving the three general qualities about as a girl might play with her puppets.

His ego was all along a tool and plaything; his character and intelligence, his moral qualities and mental powers, his creations and works and exploits, his anger and forbearance, his cruelty and mercy, his love and his hatred, his sin and his virtue, his light and his darkness, his passion of joy and his anguish of sorrow were the play of Nature to which the soul, attracted, won and subjected, lent its passive concurrence.

And yet the determinism of Nature or Force is not all; the soul has a word to say in the matter, — but the secret soul, the Purusha, not the mind or the ego, since these are not independent entities, they are parts of Nature.

For the soul's sanction is needed for the play and by an inner silent will as the lord and giver of the sanction it can determine the principle of the play and intervene in its combinations, although the execution in thought and will and act and impulse must still be Nature's part and privilege.

The Purusha can dictate a harmony for Nature to execute, not by interfering in her functions but by a conscious regard on her which she transmutes at once or after much difficulty into translating idea and dynamic impetus and significant figure.

 

1-10-07

 

Когда Садхака в один прекрасный день отступает от действия Пракрити внутри него или над ним и, не вмешиваясь, не улучшая, не препятствуя, не выбирая, не решая, разрешает её игру и анализирует и наблюдает процесс, он скоро обнаруживает, что её формы самозависимы и работают, как работает однажды заведённая машина, посредством своей собственной структуры и движущих сил.

Сила и продвижение вперёд исходят от Пракрити, а не от его существа.

Тогда он осознаёт, насколько ошибочно было его впечатление, что его ум был делателем его работы. Его ум был только малой его частью, творением и мотором Природы.

Природа всё время действовала в своих собственных модах, передвигая взад и вперёд эти три общих качества, как девочка может играть со своими куклами.

Его эго было всё это время инструментом и игрушкой.

Его характер и интеллект, его моральные качества и ментальные силы, его творения, работы и подвиги, его злость и снисходительность, его жестокость и прощение, его любовь и его ненависть, его грех и его добродетель, его свет и его тьма, его страсть радости и его мука печали были игрой Природы, которой душа, привлечённая, завоёванная и подчинённая, временно даёт своё пассивное согласие.

И тем не менее детерминизм Природы или Силы ещё не всё. У души есть то слово, что она может сказать материи. Но речь идёт о тайной душе — о Пуруше, а не об уме или эго, поскольку они не независимые сущности, а только части Природы.

Потому что для игры необходима санкция души, и при помощи внутренней молчаливой воли, как хозяин, и дающий санкцию, она может определить принцип игры и вмешиваться в её комбинации, хотя исполнение в мысли, воле, действии и импульсе должно всё же должно быть делом и привилегией Природы.

Пуруша может диктовать Природе ту гармонию, которой нужно добиться, но не через вмешательство в её функции, а через осознающий взгляд на неё, который она превращает сразу или после больших трудностей в выражающую идею, динамический импульс и значащую форму.

 

An escape from the action of the two inferior gunas is very evidently indispensable if we are to transmute our present nature into a power and form of the divine consciousness and an instrument of its forces.

Tamas obscures and prevents the light of the divine knowledge from penetrating into the dark and dull corners of our nature.

Tamas incapacitates and takes away the power to respond to divine impulse and the energy to change and the will to progress and make ourselves plastic to a greater Shakti.

Rajas perverts knowledge, makes our reason the accomplice of falsehood and the abettor of every wrong movement, disturbs and twists our life-force and its impulses, oversets the balance and health of the body.

Rajas captures all high-born ideas and high-seated movements and turns them to a false and egoistic use; even divine Truth and divine influences, when they descend into the earthly plane, cannot escape this misuse and seizure.

Tamas unenlightened and Rajas unconverted, no divine change or divine life is possible.

 

1-10-08

 

Очевидно, что если мы превращаем нашу нынешнюю природу в силу и форму божественного сознания и инструмент его сил,  нужно избегать действия двух низших гун.

Тамас затемняет свет божественного знания и не даёт ему проникать в тёмные и бездействующие уголки нашей природы.

Тамас делает нас неспособными и отбирает силу, необходимую чтобы отвечать божественному импульсу и энергию, необходимую чтобы изменяться, и волю, необходимую чтобы развиваться дальше и делать нас пластичными для великой Шакти.

Раджас искажает знание, делает наш рассудок сообщником лжи и подстрекателем каждого неверного движения, распыляет и направляет в другом направлении нашу жизненную силу и её импульсы, нарушает баланс и здоровье тела.

Раджас захватывает все высокие идеи и возвышенные движения и направляет их к ложному и эгоистическому использованию.

Даже божественная Истина и божественные влияния, когда они спускаются до земного уровня, не могут избежать этого злоупотребления и захвата.

При неозарённом Тамасе и неизменённом Раджасе невозможны ни божественное изменение, ни божественная жизнь.

 

An exclusive resort to Sattwa would seem to be the way of escape: but there is this difficulty that no one of the qualities can prevail by itself against its two companions and rivals.

If, envisaging the quality of desire and passion as the cause of disturbance, suffering, sin and sorrow, we strain and labour to quell and subdue, it. Rajas sinks but Tamas rises.

For, the principle of activity dulled, inertia takes its place.

A quiet peace, happiness, knowledge, love, right sentiment can be provided by the principle of light, but, if Rajas is absent or completely suppressed, the quiet in the soul tends to become a tranquillity of inaction, not the firm ground of a dynamic change.

Ineffectively right-thinking, right-doing, good, mild and even, the nature may become in its dynamic parts sattwa-tamasic, neutral, pale-tinted, uncreative or emptied of power.

Mental and moral obscurity may be absent, but so are the intense springs of action, and this is a tempering limitation and another kind of incompetence. For Tamas is a double principle; it contradicts Rajas by Inertia, it contradicts Sattwa by narrowness, obscurity and ignorance and, if either is depressed, it pours in to occupy its place.

 

1-10-09

 

Исключительное прибежище в Саттве казалось бы может стать путём спасения. Но трудность в том, что ни одно из качеств не может превалировать само по себе над двумя другими его товарищами и конкурентами.

Если, рассматривая качество желания и страсти как причину тревоги, страдания, греха и печали, мы напрягаемся и трудимся, чтобы подавить и подчинить его, Раджас никнет, но поднимается Тамас.

Потому что, когда притупляется принцип активности, его место занимает инерция.

Тихий покой, счастье, знание, любовь, правильное чувство могут быть привнесены принципом света, но если Раджас отсутствует или полностью подавлен, тишина в душе имеет тенденцию стать неподвижностью бездействия, а не твёрдой основой динамического изменения.

Неэффективно правильно думающая, правильно делающая, добрая, умеренная и ровная, природа может стать в своих динамических частях саттва-тамасической, нейтральной, бледно окрашенной, нетворческой, опустошённой и обессиленной.

Ментальная и моральная темнота может отсутствовать, но также пропадут и интенсивные источники действия, а это — тормозящее ограничение и другой вид неспособности.

Потому что Тамас двойственен. Он противостоит Раджасу инерцией, он противостоит Саттве узостью, темнотой и невежеством, и, если хотя бы один из них угнетён, то он вливается, чтобы занять его место.

 

If we call in Rajas again to correct this error and bid it ally itself to Sattwa and by their united agency endeavour to get rid of the dark principle, we find that we have elevated our action, but that there is again subjection to rajasic eagerness, passion, disappointment, suffering, anger.

These movements may be more exalted in their scope and spirit and action than before, but they are not the peace, the freedom, the power, the selfmastery at which we long to arrive.

Wherever desire and ego harbour, passion and disturbance harbour with them and share their life.

And if we seek a compromise between the three modes, Sattwa leading, the others subordinate, still we have only arrived at a more temperate action of the play of Nature. A new poise has been reached, but a spiritual freedom and mastery are not in sight or else are still only a far-off prospect.

 

1-10-10

 

Если мы вновь призываем Раджас, чтобы исправить эту ошибку, и предлагаем ему объединиться с Саттвой, чтобы посредством их союза стремиться освободиться от тёмного принципа, мы обнаружим, что мы возвысили наше действие, но вновь есть подчинение раджасическому желанию, страсти, разочарованию, страданию, злости.

Эти движения могут быть более возвышенные и величественные по своему масштабу, духу и действию, чем раньше, но они не являются тем покоем, свободой, силой и владением собой, к которым мы хотим придти.

Где бы ни затаились желание и эго, страсть и беспокойство скрываются вместе с ними и неотделимы от них.

И если мы ищем компромисс между тремя модами так, чтобы Саттва была ведущей, а остальные ей подчинялись, всё же мы придём только к более умеренному действию игры Природы. Новое равновесие достигнуто, но духовная свобода и господство вне видимости, или ещё только отдаленная перспектива.

 

A radically different movement has to draw us back from the gunas and lift us above them.

The error that accepts the action of the modes of Nature must cease; for as long as it is accepted, the soul is involved in their operations and subjected to their law.

Sattwa must be transcended as well as Rajas and Tamas, the golden chain must be broken no less than the leaden fetters and the bond-ornaments of a mixed alloy.

The Gita prescribes to this end a new method of self-discipline. It is to stand back in oneself from the action of the modes and observe this unsteady flux as the Witness seated above the surge of the forces of Nature.

He is one who watches but is impartial and indifferent, aloof from them on their own level and in his native posture high above them. As they rise and fall in their waves, the Witness looks, observes, but neither accepts nor for the moment interferes with their course.

First there must be the freedom of the impersonal Witness; afterwards there can be the control of the Master, the Ishwara.

 

1-10-11

 

Радикально отличающееся движение должно оттянуть нас от гун и поднять нас над ними.

Нужно убрать ту ошибку, которая допускает действие мод Природы. До тех пор, пока оно принимается, душа вовлечена в их операции и подчинена их закону.

Так же, как Раджас и Тамас, нужно превзойти и Саттву, золотая цепь должна быть порвана точно так же, как свинцовые кандалы и разукрашенные оковы из смешанного сплава.

Гита предлагает для этой цели новый метод самодисциплины. Он состоит в том, чтобы отойти в себе от действия мод и наблюдать их неровный поток в качестве Свидетеля, сидящего выше вздымающихся валов сил Природы.

Он тот, кто наблюдает, но беспристрастно и безразлично, отстранённый от них, от их уровня, пребывая в своей естественной позиции высоко над ними. Свидетель смотрит, как поднимаются и опадают их волны, наблюдает, но не принимает, и ни на минуту не вмешивается в их течение.

Сначала должна появиться свобода безличного Свидетеля. Затем может появиться контроль Хозяина, Ишвары.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The initial advantage of this process of detachment is that one begins to understand one's own nature and all Nature. The detached Witness is able to see entirely without the least blinding by egoism the play of her modes of the Ignorance and to pursue it into all its ramifications, coverings and subtleties — for it is full of camouflage and disguise and snare and treachery and ruse.

Instructed by long experience, conscious of all act and condition as their interaction, made wise of their processes, he cannot any longer be overcome by their assaults, surprised in their nets or deceived by disguises.

At the same time he perceives the ego to be nothing better than a device and the sustaining knot of their interaction and, perceiving it, he is delivered from the illusion of the lower egoistic Nature.

He escapes from the sattwic egoism of the altruist and the saint and the thinker; he shakes off from its control on his life-impulses the rajasic egoism of the self-seeker and ceases to be the laborious caterer of self-interest and the pampered prisoner or tailing galley-slave of passion and desire; he slays with the light of knowledge the tamasic egoism of the ignorant or passive being dull, unintelligent, attached to the common round of human life.

Thus convinced and conscious of the essential vice of the ego-sense in all our personal action, he seeks no longer to find a means of self-correction and self-liberation in the rajasic or sattwic ego but looks above, beyond the instruments and the working of Nature, to the Master of works alone and his supreme Shakti, the supreme Prakriti. There alone all the being is pure and free and the rule of a divine Truth possible.

 

1-10-12

 

Изначальная сильная сторона этого процесса обособления состоит в том, что человек начинает понимать свою собственную природу и всю Природу вообще. Обособленный Свидетель способен видеть полностью без малейшего ослепления эгоизмом игру её форм Невежества и прослеживать её во всех разветвлениях, утаиваниях и тонкостях — потому что она полна камуфляжа, маскировки, ловушек, вероломства и уловок.

Наученный долгим опытом, сознающий все действия и условия как их взаимодействие, глубоко разбирающийся в их процессах, он не может больше быть побеждённым их атаками, уловлен их сетями или обманут их масками.

В то же время он постигает, что эго это не более чем некое устройство и поддерживающий узел их взаимодействия, и понимая это, он освобождается от иллюзии низшей эгоистической Природы.

Он уходит от саттвического эгоизма альтруиста, святого и мыслителя.

Он стряхивает с себя власть раджасического эгоизма, наложенный на его жизненные импульсы, и перестаёт быть трудящимся поставщиком пищи для заинтересованности в себе, избалованным пленником или рабом, надрывающимся на галере страсти и желания.

Он светом знания уничтожает тамасический эгоизм невежественного или пассивного скучного, неразумного, придерживающегося обычного круга человеческой жизни существа.

Убеждённый этим и осознающий основной порок чувства эго во всех наших личных действиях, он больше не ищет путей саморегулирования и самоосвобождения в раджасическом или саттвическом эго, но смотрит вверх, за пределы инструментов и работ Природы, только на Хозяина работ и его верховную Шакти, верховную Пракрити. Только там всё бытие чисто и свободно, и возможно правление божественной Истины.

 

In this progression the first step is a certain detached superiority to the three modes of Nature.

The soul is inwardly separated and free from the lower Prakriti, not involved in its coils, indifferent and glad above it.

Nature continues to act in the triple round of her ancient habits, — desire, grief and joy attack the heart, the instruments fall into inaction and obscurity and weariness, light and peace come back into the heart and mind and body; but the soul stands unchanged and untouched by these changes.

Observing and unmoved by the grief and desire of the lower members, smiling at their joys and their strainings, regarding and unoverpowered by the failing and the darknesses of the thought and the wildness or the weaknesses of the heart and nerves, uncompelled and unattached to the mind's illuminations and its relief and sense of ease or of power in the return of light and gladness, it throws itself into none of these things, but waits unmoved for the intimations of a higher Will and the intuitions of a greater luminous knowledge.

Thus doing always, it becomes eventually free even in its dynamic parts from the strife of the three modes and their insufficient values and imprisoning limits. For now this lower Prakriti feels progressively a compulsion from a higher Shakti.

The old habits to which it clung receive no further sanction and begin steadily to lose their frequency and force of recurrence.

At last it understands that it is called to a higher action and a better state and, however slowly, however reluctantly, with whatever initial or prolonged ill-will and stumbling ignorance, it submits, turns and prepares itself for the change.

 

1-10-13

 

В этой последовательности первый шаг заключается определённом отстранённом превосходстве над тремя модами Природы.

Душа внутренне отделена и свободна от низшей Пракрити, не вовлечена в её циклы, беспристрастна и радостна, находясь выше неё.

Природа продолжает действовать в тройном круге её древних привычек — желание, горе и радость атакуют сердце, инструменты впадают в бездействие, темноту и усталость, свет и покой возвращаются в сердце, ум и тело. Но душа неизменна и не затронута этими переменами.

Наблюдая и не затрагиваясь горем и желанием низших элементов, улыбаясь в ответ на их радости и их старания, рассматривая и не будучи побеждённой неудачами, темнотой мысли, дикостью, слабостью сердца и нервов, непринуждённая и не привязанная к просветлениям ума, его облегчениям и чувству лёгкости или силы в ответ на свет и радость, она не погружает себя ни в одну из этих вещей, но неподвижно ждёт указаний высшей Воли и интуиции более высокого озаряющего знания.

Действуя всегда таким образом, она неизбежно становится свободной даже в своих динамических частях от борьбы трёх мод, и их недостаточных ценностей и сковывающих ограничений. Потому что теперь эта низшая Пракрити всё больше чувствует принуждение, исходящее от высшей Шакти.

Старые привычки, за которые она цеплялась, не получают дальнейшей санкции и начинают устойчиво возвращаться всё реже и реже и становиться слабее и слабее.

Наконец, низшая Пракрити понимает, что её зовут к более высокому действию и лучшему состоянию, и, хотя и медленно, хотя и неохотно, с начальной или продолжающейся сопротивляющейся волей и препятствующим невежеством, она подчиняется, поворачивает и готовит себя к изменению.

 

The static freedom of the soul, no longer witness only and knower, is crowned by a dynamic transformation of the Nature.

The constant mixture, the uneven operation of the three modes acting upon each other in our three instruments ceases from its normal confused, troubled and improper action and movement.

Another action becomes possible, commences, grows, culminates, a working more truly right, more luminous, natural and normal to the deepest divine interplay of Purusha and Prakriti, although supernatural and supernormal to our present imperfect nature.

The body conditioning the physical mind insists no longer on a tamasic inertia that repeats always the same ignorant movement: it becomes a passive field and instrument of a greater force and light, it responds to every demand of the spirit's force, supports every variety and intensity of new divine experience.

Our kinetic and dynamic vital parts, our nervous and emotional and sensational and volitional being, expand in power and admit a tireless action and a blissful enjoyment of experience, but learn at the same time to stand on a foundation of wide self-possessed and self-poised calm, sublime in force, divine in rest, neither exulting nor excited nor tortured by sorrow and pain, neither harried by desire and importunate impulses nor dulled by incapacity and indolence.

The intelligence, the thinking, understanding and reflective mind, renounces its sattwic limitations and opens to an essential light and peace.

An infinite knowledge offers to us its splendid ranges, a knowledge not made up of mental constructions, not bound by opinion and idea or dependent on a stumbling uncertain logic and the petty support of the senses, but self-sure, authentic, all-penetrating, all-comprehending, a boundless bliss and peace, not dependent on deliverance from the hampered strenuousness of creative energy and dynamic action, not constituted by a few limited felicities but self-existent and allincluding, pour into ever-enlarging fields and through everwidening and always more numerous channels to possess the nature.

A higher force, bliss and knowledge from a source beyond mind and life and body seize on them to remould in a diviner image.

 

1-10-14

 

Статическая свобода души, больше не являющаяся только свидетелем и знающим, венчается динамической трансформацией Природы.

Постоянные смешанные и сбивчивые операции трёх мод, действующих друг на друга в наших трёх инструментах, прекращают своё обычное беспорядочное, беспокойное и неправильное действие и движение.

Становится возможным другое действие. Начинается, растёт, достигает кульминации, работа более верная, более светлая, естественная и нормальная для глубочайшего божественного взаимодействия Пуруши и Пракрити, почти сверхъестественное и сверхнормальное для нашей нынешней несовершенной природы.

Тело, обусловливающее физический ум, больше не настаивает на тамасической инерции, которая повторяет всегда одно и то же невежественное движение.

Оно становится пассивным полем и инструментом более великой силы и света, оно отвечает на каждое требование духовной силы, поддерживает любую разновидность и интенсивность нового божественного опыта.

Наши кинетические и динамические витальные части — наше нервное, эмоциональное, чувственное и волевое существо — увеличиваются в силе и принимают неустанное действие и блаженную радость переживания, но учатся в то же время стоять на основе широкого самообладающего и самоуравновешивающего спокойствия, возвышенные в применении силы, божественные в промежутках покоя, не ликующие и не возбуждённые, не мучимые печалью и болью, никогда не подгоняемые желанием и докучливыми импульсами, не утомлённые неспособностью и вялостью.

Интеллект, мышление, понимание и размышляющий ум отказываются от своих саттвических ограничений и открываются основному свету и покою.

Бесконечное знание предлагает нам свои роскошные области.

Оно предлагает нам знание, основанное не на ментальных конструкциях, не связанное точкой зрения и мыслью или зависимое от запинающейся неуверенной логики и слабой поддержки чувств, но самоочевидное, аутентичное, всепроникающее, всепонимающее.

Оно предлагает нам безграничное блаженство и покой, не связанное с освобождением от тормозящего напряжения творящей энергии и динамического действия, не состоящее из нескольких ограниченных частичных блаженств, но самосуществующее и обнимающее всё, влитое в вечно расширяющиеся области и текущее через всё более широкие и более многочисленные каналы, чтобы обладать природой.

Высшие сила, блаженство и знание, исходящие из источника за пределами ума, жизни и тела, охватывают ум, жизнь и тело, чтобы переформировать в более божественный образ.

 

Here the disharmonies of the triple mode of our inferior existence are overpassed and there begins a greater triple mode of a divine Nature.

There is no obscurity of Tamas or inertia. Tamas is replaced by a divine peace and tranquil eternal repose out of which is released as from a supreme matrix of calm concentration the play of action and knowledge.

There is no rajasic kinesis, no desire, no joyful and sorrowful striving of action, creation and possession, no fruitful chaos of troubled impulse.

Rajas is replaced by a self-possessed power and illimitable act of force, that even in its most violent intensities does not shake the immovable poise of the soul or stain the vast and profound heavens and luminous abysses of its peace.

There is no constructing light of mind casting about to seize and imprison the Truth, no insecure or inactive ease.

Sattwa is replaced by an illumination and a spiritual bliss identical with the depth and infinite existence of the soul and instinct with a direct and authentic knowledge that springs straight from the veiled glories of the secret Omniscience.

 

1-10-15

 

На этой стадии побеждена дисгармония тройной моды нашего низшего существования, и начинается более великая тройная мода божественной Природы.

На этой стадии нет темноты Тамаса или инерции. Тамас замещён божественным покоем и спокойной вечной тишиной, из которого освобождается, как из высшего источника безмолвной концентрации, игра действия и знание.

На этой стадии нет раджасической активности, нет желания, нет радостного или печального устремления действия, творения и обладания, нет плодоносящего хаоса беспокойного импульса.

Раджас замещается самообладающим могуществом и безграничным действием силы, которое даже в своих самых безудержных напряжениях не затрагивает недвижимую уравновешенность души и не напрягает обширные и глубокие небеса и сверкающие пропасти её покоя.

Здесь нет конструирующего света ума, бросаемого вокруг чтобы ухватить и заключить Истину, нет никакой ненадёжной и неактивной успокоенности.

Саттва замещена озарением и духовным блаженством, идентичными с глубиной и бесконечным существованием души и преисполненными прямого и подлинного знания, которое берёт начало от завуалированного великолепия тайного Всезнания.

 

This is the greater consciousness into which our inferior consciousness has to be transformed, this nature of the Ignorance with its unquiet unbalanced activity of the three modes changed into this greater luminous supernature.

At first we become free from the three gunas, detached, untroubled, nistraigunya; but this is the recovery of the native state of the soul, the self, the spirit free and watching in its motionless calm the motion of Prakriti in her force of the Ignorance.

If on this basis the nature, the motion of Prakriti, is also to become free, it must be by a quiescence of action in a luminous peace and silence in which all necessary movements are done without any conscious reaction or participation or initiation of action by the mind or by the life-being, without any ripple of thought or eddy of the vital parts: it must be done under the impulsion, by the initiation, by the working of an impersonal cosmic or a transcendent Force.

A cosmic Mind, Life, Substance must act, or a pure transcendent Self-Power and Bliss other than our own personal being or its building of Nature.

This is a state of freedom which can come in the Yoga of works through renunciation of ego and desire and personal initiation and the surrender of the being to the cosmic Self or to the universal Shakti; it can come in the Yoga of Knowledge by the cessation of thought, the silence of the mind, the opening of the whole being to the cosmic Consciousness, to the cosmic Self, the cosmic Dynamis or to the supreme Reality; it can come in the Yoga of devotion by the surrender of the heart and the whole nature into the hands of the All-Blissful as the adored Master of our existence.

But the culminating change intervenes by a more positive and dynamic transcendence: there is a transference or transmutation into a superior spiritual status, trigunatita, in which we participate in a greater spiritual dynamisation; for the three lower unequal modes pass into the equal triune mode of eternal calm, light and force, the repose, kinesis, illumination of the divine Nature.

 

1-10-16

 

Наше низшее сознание должно быть преобразовано в это более великое сознание. Природа Невежества с её неспокойной несбалансированной деятельностью трёх мод должна быть изменена в эту великую сияющую сверхприроду.

Сначала мы становимся свободными от трёх гун, отчуждённые, неволнуемые, нистрайгунья. Но это, собственно, восстановление естественного состояния души, "я", духа, свободного и наблюдающего в его недвижимом покое движение Пракрити в её силе Неведения.

Если на этой основе природа, движение Пракрити, тоже должны стать свободными, это должно произойти через неподвижность действия в озарённом покое и тишине, в котором все действия совершаются без какой-либо сознательной реакции, участия или импульса со стороны ума или жизненного существа, без какой-либо пульсации мысли или вихревого движения витальных частей.

Это должно делаться через побуждение, через инициативу, через работу безличной космической или трансцендентной Силы.

Должны действовать или космические Ум, Жизнь, Субстанция, или чистая трансцендентная Сила Высшего "Я" и Блаженство, отличающиеся от нашего личного бытия или его здания Природы.

Это состояние свободы, которое может прийти в Йоге работы через отречение от эго, желания, личной инициативы, через самоотдачу существа космическому Высшему "Я" или универсальной Шакти.

Оно может прийти в Йоге знания в результате остановки мысли, тишины ума, открытия всего существа космическому Сознанию, космическому Высшему "Я", космическому Динамизму или высшей Реальности.

Оно может прийти в Йоге преданности через отдачу сердца и всей природы в руки Всеблаженного, как обожаемому Хозяину нашего существования.

Но самое высшее изменение происходит в результате более позитивного и динамичного преобразования.

Это преображение или превращение в высшее духовное состояние, тригунатита, при котором мы участвуем в величайшей духовной динамизации. Потому что три низших неравных моды переходят в равную триединую моду вечного покоя, света и силы, спокойствия, динамики, просветления божественной Природы.

 

This supreme harmony cannot come except by the cessation of egoistic will and choice and act and the quiescence of our limited intelligence.

The individual ego must cease to strive, the mind fall silent, the desire-will learn not to initiate.

Our personality must join its source and all thought and initiation come from above.

The secret Master of our activities will be slowly unveiled to us and from the security of the supreme Will and Knowledge give the sanction to the divine Shakti who will do all works in us with a purified and exalted nature for her instrument; the individual centre of personality will be only the upholder of her works here, their recipient and channel, the reflector of her power and luminous participator in her light, joy and force.

Acting it will not act and no reaction of the lower Prakriti will touch it.

The transcendence of the three modes of Nature is the first condition, their transformation the decisive step of this change by which the Way of Works climbs out of the pit of narrowness of our darkened human nature into the unwalled wideness of the Truth and Light above us.

 

1-10-17

 

Эта высшая гармония не может прийти иначе как через остановку эгоистической воли, выбора и действия, и успокоение нашего ограниченного интеллекта.

Индивидуальное эго должно прекратить стремиться и бороться, ум должен замолчать, воля желания научиться не проявлять инициативу.

Наша личность должна воссоединиться со своим источником, а всякая мысль и побуждение должны приходить сверху.

Тайный Мастер наших действий будет медленно открываться нам, и из непоколебимой надёжности высшей Воли и Знания, и будет давать санкцию божественной Шакти, которая будет производить все действия в нас с чистой и возвышенной природой в качестве своего инструмента.

Индивидуальный центр личности будет только подпоркой её работ здесь, их приёмником и каналом, отражателем её силы и лучезарным участником её света, радости и силы.

Действуя, он не будет действовать, и никакая реакция низшей Пракрити не коснётся его.

Переход на ступень выше работы трёх мод Природы есть первое условие, а их трансформация — решающая ступень этой перемены, при помощи которой Путь Работы поднимается из ямы узости нашей затемнённой человеческой природы в неограниченную широту Истины и Света над нами.

 

 

 

 

 


Chapter XI
The Master of the Work

 

Глава XI          
Хозяин Работы

 

 

 

 

 

 

The Master and Mover of our works is the One, the Universal and Supreme, the Eternal and the Infinite.

He is the transcendent unknown or Unknowable Absolute, the unexpressed and unmanifested Ineffable above us; but he is also the Self of all beings, the Master of all worlds, transcending all worlds, the Light and the Guide, the All-Beautiful and All-Blissful, the Beloved and the Lover.

He is the Cosmic Spirit and all this creative Energy around us; he is the Immanent within us.

All that is he, and he is the More than all that is, and we ourselves, though we know it not, are being of his being, force of his force, conscious with a consciousness derived from his; even our mortal existence is made out of his substance and there is an immortal within us that is a spark of the Light and Bliss that are for ever.

No matter whether by knowledge, works, love or any other means, to become aware of this truth of our being, to realise it, to make it effective here or elsewhere is the object of all Yoga.

 

1-11-01

 

Хозяином и Движителем нашей работы является Единый, Вселенский и Наивысший, Вечный и Бесконечный.

Он — трансцендентное неведомое или Непознаваемый Абсолют, непередаваемый и непроявленный Невыразимый, над нами.

Но он также — Высшее "Я" всех существ, Хозяин всех миров, превосходящий все миры, Свет и Руководитель, Все-Прекрасный и Все-Блаженный, Возлюбленный и Любящий.

Он — Космический Дух и вся эта творческая Энергия вокруг нас. Он — Постоянно присутствующий внутри нас.

Всё, что есть, есть он, и он — это нечто Большее, чем всё то, что есть, и мы сами, хоть мы этого не ведаем, есть бытие его существа, сила его силы, сознательны сознанием, полученным от его сознания.

Даже наше смертное существование состоит из его субстанции, и в нас есть бессмертный, который является искрой Света и Блаженства, существующих вечно.

И не важно, посредством ли знания, работы, любви или иными средствами узнать эту истину нашего бытия — осознать её, сделать действенной здесь или где бы то ни было — в этом и есть цель всей Йоги.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

But the passage is long and the labour arduous before we can look upon him with eyes that see true, and still longer and more arduous must be our endeavour if we would rebuild ourselves in his true image.

The Master of the work does not reveal himself at once to the seeker.

Always it is his Power that acts behind the veil, but it is manifest only when we renounce the egoism of the worker, and its direct movement increases in proportion as that renunciation becomes more and more concrete.

Only when our surrender to his divine Shakti is absolute, shall we have the right to live in his absolute presence.

And only then can we see our work throw itself naturally, completely and simply into the mould of the Divine Will.

 

1-11-02

 

Но предстоит долгий переход и тяжёлый труд, прежде чем мы сможем взглянуть на него глазами, видящими истину, и ещё дольше и ещё упорней должно быть наше стремление, если нам суждено перестроить самих себя в его истинный образ.

Хозяин работы не открывает себя сразу же тому, кто его ищет.

Всегда именно его Сила действует из-за вуали, но она становится явной лишь когда мы отрекаемся от эгоизма деятеля, и её непосредственное движение увеличивается пропорционально тому, как это отречение становится всё более и более конкретным.

Лишь тогда, когда наша отдача его божественной Шакти становится абсолютной, мы получаем право жить в его абсолютном присутствии.

И лишь тогда мы сможем увидеть, как наша работа совершенно естественно, полностью и просто вкладывается в форму Божественной Воли.

 

There must, therefore, be stages and gradations in our approach to this perfection, as there are ill the progress towards all other perfection on any plane of Nature.

The vision of the full glory may come to us before, suddenly or slowly, once or often, but until the foundation is complete, it is a summary and concentrated, not a durable and all-enveloping experience, not a lasting presence.

The amplitudes, the infinite contents of the Divine Revelation come afterwards and unroll gradually their power and their significance. Or, even, the steady vision can be there on the summits of our nature, but the perfect response of the lower members comes only by degrees.

In all Yogas the first requisites are faith and patience.

The ardours of the heart and the violences of the eager will that seek to take the kingdom of heaven by storm can have miserable reactions if they disdain to support their vehemence on these humbler and quieter auxiliaries. And in the long and difficult integral Yoga there must be an integral faith and an unshakable patience.

 

1-11-03

 

Таким образом, должны существовать стадии и градации в нашем приближении к этому совершенству, как есть они на пути к любому другому совершенству на любом плане Природы.

Видение полной славы может явится нам заранее, внезапно или постепенно, один раз или часто, но всё же до того, как основание будет завершено, оно является кратким и сжатым, а не продолжительным и всеохватывающим опытом, а не остающимся присутствием.

Широта, бесконечное содержание Божественного Откровения приходит позже и постепенно раскрывает свою силу и своё значение. Или, даже, на вершинах нашей природы может быть достигнуто устойчивое видение, но всё-таки совершенный ответ низших составляющих приходит лишь шаг за шагом.

Во всех Йогах первая необходимая вещь — это вера и терпение.

Огонь в сердце и интенсивность ищущей воли, стремящиеся взять штурмом царство небесное, могут добиться ничтожных результатов, если они будут пренебрегать поддержкой своей горячности со стороны этих безмолвных и более спокойных помощников. И в длительной и трудной интегральной Йоге должна присутствовать цельная вера и непоколебимое терпение.

 

It is difficult to acquire or to practise this faith and steadfastness on the rough and narrow path of Yoga because of the impatience of both heart and mind and the eager but faltering will of our rajasic nature. The vital nature of man hungers always for the fruit of its labour and, if the fruit appears to be denied or long delayed, he loses faith in the ideal and in the guidance.

For his mind judges always by the appearance of things, since that is the first ingrained habit of the intellectual reason in which he so inordinately trusts.

Nothing is easier for us than to accuse God in our hearts when we suffer long or stumble in the darkness or to abjure the ideal that we have set before us.

For we say, "I have trusted to the Highest and I am betrayed into suffering and sin and error."

Or else, "I have staked my whole life on an idea which the stern facts of experience contradict and discourage. It would have been better to be as other men are who accept their limitations and walk on the firm ground of normal experience."

In such moments — and they are sometimes frequent and long — all the higher experience is forgotten and the heart concentrates itself in its own bitterness. It is in these dark passages that it is possible to fall for good or to turn back from the divine hour.

 

1-11-04

 

Очень трудно приобрести или выработать эту веру и твёрдость на крутом и узком пути Йоги и из-за нетерпеливости сердца и ума, и из-за стремящейся, но переменчивой воли нашей раджасической природы. Витальная природа человека всегда жаждет плодов своего труда и, если эти плоды должны, появившись, быть отринуты или долгое время оставаться неиспользованными, она теряет веру в идеал и в руководство.

Потому что его ум всегда судит по внешней стороне вещей, поскольку это является первой, неотъемлемой привычкой интеллектуального рассудка, которому он так безгранично доверяет.

Для нас нет ничего легче, чем винить Бога в нашем сердце, когда мы долго страдаем или спотыкаемся в темноте, или отречься от идеала, который мы поставили перед собой.

Потому что мы говорим: "Я верил в Высочайшего, и я был предан им и попал в страдание, грех и заблуждение".

Или же: "Я поставил всю мою жизнь на идею, которой противоречат и которую разрушают самые непреложные факты. Было бы гораздо лучше оставаться таким же, как и все, кто признал свою ограниченность и ступает по твердой почве обычного опыта".

В такие моменты — а они иногда бывают часты и продолжительны — всякий высший опыт оказывается забыт и сердце сосредоточенно на своей собственной горечи. Именно в этих тёмных переходах можно отпасть от добра или отвернуть назад от божественного труда.

 

If one has walked long and steadily in the path, the faith of the heart will remain under the fiercest adverse pressure; even if it is concealed or apparently overborne, it will take the first opportunity to re-emerge. For something higher than either heart or intellect upholds it in spite of the worst stumblings and through the most prolonged failure.

But even to the experienced Sadhaka such falterings or overcloudings bring a retardation of his progress and they are exceedingly dangerous to the novice.

It is therefore necessary from the beginning to understand and accept the arduous difficulty of the path and to feel the need of a faith which to the intellect may seem blind, but yet is wiser than our reasoning intelligence.

For this faith is a support from above; it is the brilliant shadow thrown by a secret light that exceeds the intellect and its data; it is the heart of a hidden knowledge that is not at the mercy of immediate appearances.

Our faith, persevering, will be justified in its works and will be lifted and transfigured at last into the self-revelation of a divine knowledge.

Always we must adhere to the injunction of the Gita, "Yoga must be continually applied with a heart free from despondent sinking." Always we must repeat to the doubting intellect the promise of the Master, “I will surely deliver thee from all sin and evil; do not grieve." At the end, the flickerings of faith will cease; for we shall see his face and feel always the Divine Presence.

 

1-11-05

 

Если кто-либо долго и настойчиво шёл по этому пути, то вера в сердце останется и под самым яростным давлением враждебных сил. Даже если она скрыта или явно подавлена, она воспользуется первой же возможностью возникнуть вновь. Потому что нечто более высокое, нежели сердце или интеллект, поддерживает её, несмотря на самые худшие падения и самые долгие неудачи.

Но даже для опытного Садхака подобные шатания или затуманивания становятся задержками его развития, и высшей степени опасны для новичка.

Вот почему совершенно необходимо с самого начала понять и принять напряжённую трудность этого пути и почувствовать насколько нужна и важна вера, которая для интеллекта может показаться слепой, но которая всё же мудрее, чем наш рассуждающий интеллект.

Потому что эта вера является поддержкой сверху. Она — сверкающая тень, отбрасываемая тайным светом, превосходящим интеллект и его информацию. Она — сердце скрытого знания, которое не во власти непосредственных видимых обстоятельств.

Если мы сохраним нашу веру, она будет подтверждена в своих трудах и в конечном счёте будет поднята и преобразована в само-откровение божественного знания.

Нам нужно всегда твёрдо держаться предписания Гиты: "Йога должна постоянно практиковаться с сердцем, свободным от падений в состояние подавленности".

Нам нужно всегда повторять сомневающемуся интеллекту обещание Мастера: "Я обязательно освобожу тебя от всякого греха и зла. Поэтому — не унывай".

В конце концов, пламя веры перестанет мигать. Потому что мы увидим его лик и всегда будем чувствовать Божественное Присутствие.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

The Master of our works respects our nature even when he is transforming it; he works always through the nature and not by any arbitrary caprice. This imperfect nature of ours contains the materials of our perfection, but inchoate, distorted, misplaced, thrown together in disorder or a poor imperfect order.

All this material has to be patiently perfected, purified, reorganised, new-moulded and transformed, not backed and hewn and slam or mutilated, not obliterated by simple coercion and denial.

This world and we who live in it are his creation and manifestation, and he deals with it and us in a way our narrow and ignorant mind cannot understand unless it falls silent and opens to a divine knowledge.

In our errors is the substance of a truth which labours to reveal its meaning to our groping intelligence.

The human intellect cuts out the error and the truth with it and replaces it by another half-truth half-error; but the Divine Wisdom suffers our mistakes to continue until we are able to arrive at the truth hidden and protected under every false cover.

Our sins are the misdirected steps of a seeking Power that aims, not at sin, but at perfection, at something that we might call a divine virtue.

Often they are the veils of a quality that has to be transformed and delivered out of this ugly disguise: otherwise, in the perfect providence of things, they would not have been suffered to exist or to continue.

The Master of our works is neither a blunderer nor an indifferent witness nor a dallier with the luxury of unneeded evils. He is wiser than our reason and wiser than our virtue.

 

1-11-06

 

Хозяин наших работ уважает нашу природу, даже когда он переделывает её.

Он всегда действует через природу, а не по какому-нибудь произвольному капризу.

Наша несовершенная природа уже содержит в себе материал нашего совершенства, но в зачаточном состоянии, искажённый, перепутанный, набросанный в беспорядке или в неверном и несовершенном порядке.

Весь этот материал должен быть терпеливо доведён до совершенства, очищен, реорганизован, заново вылеплен и трансформирован, а не изрублен, срезан, или умерщвлён или покалечен, и не разрушен через принуждение и отрицание.

Этот мир и мы, живущие в нём — его творение и проявление, и он работает с миром и с нами таким способом, который наш узкий и невежественный ум не в силах познать до тех пор, пока он не станет безмолвным и не откроется божественному знанию.

В наших ошибках заключена материя истины, которая трудится над тем, чтобы открыть своё значение нашему ищущему наощупь интеллекту.

Человеческий интеллект устраняет одну ошибку — а заодно с ней и истину — и заменяет её другой полуистиной, полуошибкой.

Но Божественная Мудрость продолжает терпеть наши ошибки до тех пор, пока мы не сможем добраться до той истины, что спрятана и защищёна подо всеми ложными покровами.

Наши грехи — это ложно направленные шаги ищущей Силы, нацеленной не на грех, а на совершенство, на то, что мы могли бы назвать божественной добродетелью.

Часто они — покровы качества, которое должно быть трансформировано и выведено из-под этой уродливой маскировки. Иначе, в совершенном божественном провидении вещей, их существование или продолжение не было бы допущено.

Хозяин наших дел вовсе не неумеха, и не безразличный свидетель, и не праздный игрок, забавляющийся роскошью ненужного зла. Он мудрее нашего рассудка и мудрее нашей добродетели.

 

Our nature is not only mistaken in will and ignorant in knowledge but weak in power; but the Divine Force is there and will lead us if we trust in it and will use our deficiencies and our powers for the divine purpose.

If we fail in our immediate aim, it is because he has intended the failure; often our failure or ill-result is the right road to a truer issue than an immediate and complete success would have put in our reach.

If we suffer, it is because something in us has to be prepared for a rarer possibility of delight.

If we stumble, it is to learn in the end the secret of a more perfect walking.

Let us not be in too furious a haste to acquire even peace, purity and perfection. Peace must be ours, but not the peace of an empty or devastated nature or of slam or mutilated capacities incapable of unrest because we have made them incapable of intensity and fire and force.

Purity must be our aim, but not the purity of a void or of a bleak and rigid coldness.

Perfection is demanded of us, but not the perfection that can exist only by confining its scope within narrow limits or putting an arbitrary full stop to the ever self-extending scroll of the Infinite.

Our object is to change into the divine nature, but the divine nature is not a mental or moral but a spiritual condition, difficult to achieve, difficult even to conceive by our intelligence.

The Master of our work and our Yoga knows the thing to be done, and we must allow him to do it in us by his own means and in his own manner.

 

1-11-07

 

Наша природа не только ошибается в воле и невежественна в знании, но и слаба в силе. Но есть Божественная Сила, и она будет вести нас, если мы поверим в неё, и она будет использовать и наши слабости, и нашу силу для божественной цели.

И если у нас неудача в нашей ближайшей цели, то это потому, что он запланировал неудачу. Часто наша неудача или плохой результат является верной дорогой к истинному результату, к которому не привёл бы немедленный и полный успех.

Если мы страдаем, то это потому, что что-то в нас должно быть подготовлено для редкой возможности наслаждения.

Если мы спотыкаемся, то это чтобы в конце концов научиться секрету более совершенной походки.

И нам очень важно не становиться слишком страстными даже в достижении покоя, чистоты и совершенства. Покой должен придти к нам, но не покой пустой и разорённой природы или убитых или искалеченных способностей, неспособных к волнению оттого, что мы сделали их неспособными к напряжению, горению и силе.

Чистота должна быть нашей целью, но не чистота пустоты или бесцветной и суровой холодности.

От нас требуется совершенство, но не такое совершенство, которое может существовать лишь ограничивая свой простор узкими рамками или по своей прихоти прекращая вечно саморасширяющееся раскручивание Бесконечного.

Наша цель — изменится в божественную природу, но божественная природа — не ментальное и не моральное, а духовное состояние, которого трудно достичь, и трудно даже постичь нашим интеллектом.

Мастер нашей работы и нашей Йоги знает, что должно быть сделано, и нам нужно позволить ему сделать это в нас его средствами и в его манере.

 

The movement of the Ignorance is egoistic at its core and nothing is more difficult for us than to get rid of egoism while yet we admit personality and adhere to action in the half-light and half-force of our unfinished nature.

It is easier to starve the ego by renouncing the impulse to act or to kill it by cutting away from us all movement of personality.

It is easier to exalt it into self-forgetfulness immersed in a trance of peace or an ecstasy of divine Love.

But our more difficult problem is to liberate the true Person and attain to a divine manhood which shall be the pure vessel of a divine force and the perfect instrument of a divine action. Step after step has to be firmly taken; difficulty after difficulty has to be entirely experienced and entirely mastered.

Only the Divine Wisdom and Power can do this for us and it will do all if we yield to it in an entire faith and follow and assent to its workings with a constant courage and patience.

 

1-11-08

 

Движение Неведения в своей основе эгоистично, и для нас нет ничего более трудного, чем избавиться от эгоизма пока мы всё ещё признаём личность и подвержены действию в полусвете и в полусиле нашей незаконченной природы.

Легче уморить эго голодом отбрасывая его импульс к действию, или же убить его, отрезав от себя всякое движение личности.

Легче вознести его в самозабвение, затопляя его трансом покоя или экстазом божественной Любви.

Но наша более трудная задача — высвободить истинную Личность и достичь божественной зрелости, стать чистым сосудом божественной силы и совершенным инструментом божественного действия. И нужно непреклонно двигаться шаг за шагом в этом направлении. Одно препятствие за другим нужно испытать на себе и полностью их пройти.

Только Божественная Мудрость и Сила могут сделать это для нас, и они всё сделают, если мы будем стремиться к этому всей полнотой своей веры, последуем за ними и примем их работу с неослабевающей смелостью и терпением.

 

The first step on this long path is to consecrate all our works as a sacrifice to the Divine in us and in the world; this is an attitude of the mind and heart, not too difficult to initiate, but very difficult to make absolutely sincere and all-pervasive.

The second step is to renounce attachment to the fruit of our works; for the only true, inevitable and utterly desirable fruit of sacrifice the one thing needful — is the Divine Presence and the Divine Consciousness and Power in us, and if that is gained, all else will be added. This is a transformation of the egoistic will in our vital being, our desire-soul and desire-nature, and it is far more difficult than the other.

The third step is to get rid of the central egoism and even the ego-sense of the worker. That is the most difficult transformation of all and cannot be perfectly done if the first two steps have not been taken; but these first steps too cannot be completed unless the third comes in to crown the movement and, by the extinction of egoism, eradicates the very origin of desire.

Only when the small ego-sense is rooted out from the nature can the seeker know his true person that stands above as a portion and power of the Divine and renounce all motive-force other than the will of the Divine Shakti.

 

1-11-09

 

Первый шаг на этом долгом пути — посвящение всех наших дел как жертвоприношение Божественному в нас и в мире.

Эта позиция ума и сердца, не слишком тяжела для начала, но весьма трудна если сделать её совершенно искренней и все-пронизывающей.

Вторым шагом будет отказ от привязанности к результатам наших дел и работ.

Потому что единственно настоящий, неизбежный и крайне желательный результат принесения жертвы — то единственное что необходимо — это Божественное Присутствие и Божественные Сознание и Сила в нас.

И если это достигнуто, всё остальное приложится.

Остальное — это трансформация эгоистической воли в нашем витальном существе, нашей души желания и природы желания, что гораздо труднее остального.

Третий шаг заключается в том, чтобы избавиться от центрального эгоизма и даже от чувства эго работника. Это самое трудное преобразование изо всех, и оно не может быть сделано совершенно без первых двух шагов.

Но и эти два первых шага не могут быть завершены, если третий не завершает всё движение и, вследствие угасания эгоизма, разрушает саму основу желания.

Лишь тогда, когда мелкое чувство эго вырвано из природы, ищущий сможет узнать свою истинную личность, которая стоит выше эго, как часть и силу Божественного, и сможет откинуть всякий побудительный мотив, отличный от воли Божественной Шакти.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

There are gradations in this last integralising movement; for it cannot be done at once or without long approaches that bring it progressively nearer and make it at last possible.

The first attitude to be taken is to cease to regard ourselves as the worker and firmly to realise that we are only one instrument of the cosmic Force.

At first it is not the one Force but many cosmic forces that seem to move us; but these may be turned into feeders of the ego and this vision liberates the mind but not the rest of the nature.

Even when we become aware of all as the working of one cosmic Force and of the Divine behind it, that too need not liberate.

If the egoism of the worker disappears, the egoism of the instrument may replace it or else prolong it in a disguise. The life of the world has been full of instances of egoism of this kind and it can be more engrossing and enormous than any other; there is the same danger in Yoga.

A man becomes a leader of men or eminent in a large or lesser circle and feels himself full of a power that he knows to be beyond his own ego-Force; he may be aware of a Fate acting through him or a Will mysterious and unfathomable or a Light within of great brilliance. There are extraordinary results of his thoughts, his actions or his creative genius.

He effects some tremendous destruction that clears the path for humanity or some great construction that becomes its momentary resting-place.

He is a scourge or he is a bringer of light and healing, a creator of beauty or a messenger of knowledge. Or, if his work and its effects are on a lesser scale and have a limited field, still they are attended by the strong sense that he is an instrument and chosen for his mission or his labour.

Men who have this destiny and these powers come easily to believe and declare themselves to be mere instruments in the hand of God or of Fate: but even in tile declaration we can see that there can intrude or take refuge an intenser and more exaggerated egoism than ordinary men have the courage to assert or the strength to house within them.

And often if men of this kind speak of God, it is to erect all image of him which is really nothing but a huge shadow of themselves or their own nature, a sustaining Deific Essence of their own type of will and thought and quality and force. This magnified image of their ego is the Master whom they serve.

This happens only too often in Yoga to strong but crude vital natures or minds too easily exalted when they allow ambition, pride or the desire of greatness to enter into their spiritual seeking and vitiate its purity of motive; a magnified ego stands between them and their true being and grasps for its own personal purpose the strength from a greater unseen Power, divine or undivine, acting through them of which they become vaguely or intensely aware.

An intellectual perception or vital sense of a Force greater than ours and of ourselves as moved by it is not sufficient to liberate from the ego.

 

1-11-10

 

В этом последнем интегрирующем движении есть разные градации. Потому что оно не может быть сделано сразу или без долгой подготовки, которая постепенно приближает его к цели и делает, в конечном счёте, эту цель возможной.

Первое приближение, которое должно быть сделано — это перестать рассматривать себя в качестве работника и твёрдо понимать то, что мы всего лишь инструменты космической Силы.

В начале это не одна Сила, а много космических сил, которые, как кажется, двигают нами. Но они могут стать питательной средой для эго, поэтому такой взгляд освобождает лишь ум, а не всю природу.

И даже тогда, когда мы начинаем сознавать, что всё есть проявление работы единой космической Силы и Божественного, стоящего за ней, это тоже не обязательно освобождает.

Если исчезает эгоизм работника, то его может заменить эгоизм инструмента или же он будет продолжать существовать в замаскированном виде. Жизнь мира была полна случаев эгоизма подобного рода, и он может быть ещё более поглощающим и огромным, чем любой другой.

Та же опасность таится и в Йоге. Человек может стать лидером среди людей или выдающимся в том или ином кругу, и чувствовать себя полным силы, которая, как ему известно, выше и за пределами его собственной эгo-Cилы.

Он может сознавать Судьбу, творящую через него, или Волю, таинственную и непостижимую, или Свет в великом сиянии. Получаются сверхординарные результаты его мыслей, его действий или его творческого гения.

Он может произвести колоссальное разрушение, расчищающее путь человечеству, или некую великую постройку, которая становятся для него на какое-то время местом отдыха.

Он кара, или же он — приносящий свет и исцеление, творец красоты или посланец знания. Или же, если его работа и её результаты оказываются менее масштабными и имеют ограниченную область, всё равно им сопутствует сильное ощущение того, что он является инструментом и избранником для этой миссии или его труда.

Люди с такой судьбой и с такими силами легко верят в это сами и объявляют себя просто инструментами в руках Бога или Судьбы: но даже в этом объявлении мы можем увидеть то, что здесь может вкрасться или скрываться ещё более сильный и более раздутый эгоизм, чем тот, который имеют мужество принять или держать в себе обычные люди.

И часто, когда люди подобного рода говорят о Боге, то лишь для того, чтобы воздвигнуть его образ, который на самом деле ни что иное, как огромная тень их самих или их собственной природы, устойчивая Обоготворённая Суть их собственного типа воли, мысли, качества и силы. Этот увеличенный образ их эго и есть тот Хозяин, которому они служат.

Это довольно часто случается в Йоге с сильными, но незрелыми  витальными натурами или умами, которые слишком легко экзальтируются, когда они позволяют амбиции, гордости или желанию величия войти в их духовные поиски и испортить чистоту побуждения.

Увеличенное во много раз эго встаёт между ними и их истинным существом и ради своей собственной личной цели черпает силу из более великой невидимой Силы, божественной или небожественной, действующей через них, которую они смутно или чётко начинают осознавать.

Интеллектуального восприятия или витального ощущения Силы более великой, чем наша, и нас самих, как чего-то движимого ей, не достаточно для освобождения от эго.

 

This perception, this sense of a greater Power in us or above and moving us, is not a hallucination or a megalomania. Those who thus feel and see have a larger sight than ordinary men and have advanced a step beyond the limited physical intelligence, but theirs is riot the plenary vision or the direct experience.

For, because they are not clear in mind and aware in the soul, because their awakening is more in the vital parts than into the spiritual substance of Self, they cannot be the conscious instruments of the Divine or come face to face with the Master, but are used through their fallible and imperfect nature.

The most they see of the Divinity is a Fate or a cosmic Force or else they give his name to a limited Godhead or, worse, to a titanic or demoniac Power that veils him.

Even certain religious founders have erected the image of the God of a sect or a national God or a Power of terror and punishment or a Numen of sattwic love and mercy and virtue and seem not to have seen the One and Eternal.

The Divine accepts the image they make of him and does his work in them through that medium, but, since the one Force is felt and acts in their imperfect nature but more intensely than in others, the motive principle of egoism too can be more intense in them than in others.

An exalted rajasic or sattwic ego still holds them and stands between them and the integral Truth. Even this is something, a beginning, although far from the true and perfect experience.

A much worse thing may befall those who break something of the human bonds but have not purity and have not — the knowledge, for they may become instruments, but not of the Divine; too often, using his name, they serve unconsciously his masks and black Contraries, the Powers of Darkness.

 

1-11-11

 

Это восприятие, это ощущение более великой Силы в нас или над нами и двигающей нас, вовсе не галлюцинация или мегаломания. Те, кто таким образом чувствуют и видят, обладают большим видением, чем обычные люди, и продвинулись на шаг вперёд за ограниченный физический интеллект, но их видение не есть полное видение или непосредственный опыт.

Потому что из-за того, что они нечисты в уме и несознающие в душе, из-за того, что их пробуждение направлено больше в область витала, а не в духовную субстанцию Высшего "Я", они не могут быть сознательными инструментами Божественного или встретить лицом к лицу Мастера, но используются через посредство их подверженной ошибкам и несовершенной природы.

Самое большее, что они видят из Божественного — это Судьбу, или космическую Силу, или же они дают его имя ограниченному Божеству, или, что хуже, титанической или демонической Силе, скрывающей его.

Некоторые основатели религий даже воздвигали образ Бога секты, или национального Бога, или Силы ужаса и наказания, или Нумена саттвической любви, милости и добродетели, и всё это выглядит так, будто они никогда не видели Единого и Вечного.

Божественное принимает образ, созданный ими, и делает свою работу в них через этого посредника. Однако, поскольку единая Сила ощутима и проявлена в их несовершенной природе сильнее, чем в других, мотивационный принцип эгоизма в них тоже может быть более сильным, чем в других.

Возвеличенное раджасическое или саттвическое эго всё ещё владеет ими и стоит между ними и интегральной Истиной. Но даже это — уже что-то, некое начало, пусть далёкое от истинного и совершенного опыта.

Гораздо худшее может случиться с теми, кто разрывает что-то в человеческих узах, но не обладает чистотой и знанием, потому что они могут стать инструментами, но не Божественного. Слишком часто, используя его имя, они бессознательно служат его личинам и чёрным Противникам, Силам Тьмы.

 

Our nature must house the cosmic Force but not in its lower aspect or in its rajasic or sattwic movement; it must serve the universal Will, but in the light of a greater liberating knowledge.

There must be no egoism of any kind in the attitude of the instrument, even when we are fully conscious of the greatness of the Force within us.

Every man is knowingly or unknowingly the instrument of a universal Power and, apart from the inner Presence, there is no such essential difference between one action and another, one kind of instrumentation and another as would warrant the folly of an egoistic pride.

The difference between knowledge and ignorance is a grace of the Spirit; the breath of divine Power blows where it lists and fills today one and tomorrow another with the word or the puissance. If the potter shapes one pot more perfectly than another, the merit lies not in the vessel but the maker.

The attitude of our mind must not be "This is my strength" or “Behold God's power in me", but rather "A Divine Power works in this mind and body and it is the same that works in all men and in the animal, in the plant and in the metal, in conscious and living things and in things appearing to be inconscient and inanimate."

This large view of the One working in all and of the whole world as the equal instrument of a divine action and gradual self-expression, if it becomes our entire experience, will help to eliminate all rajasic egoism out of us and even the sattwic ego-sense will begin to pass away from our nature.

1-11-12

 

Наша природа должна стать домом для космической Силы, но не в низшем её аспекте или в раджасическом или саттвическом движении. Она должна служить всемирной Воле, но в свете более великого освобождающего знания.

В позиции инструмента не должно быть никакой разновидности эгоизма, даже когда мы полностью сознаём величие Силы внутри нас.

Каждый человек, осознанно или неосознанно — инструмент всемирной Силы и, не считая ощущения внутреннего Присутствия, нет такой уж существенный разницы между двумя действиями, действием одного инструмента и другого, как то утверждает глупость эгоистической гордости.

Различие между знанием и невежеством это милость Духа. Дыхание божественной Силы веет там, где он с чем-то сражается. Оно своим словом или могуществом сегодня наполняет одного, а завтра другого.

Если горшёчник делает один горшок более совершенным, чем другой, то заслуга в этом не посуды, а горшечника.

Подход нашего ума не должен быть: "Это моя сила" или "Узнай силу Бога во мне".

Он должен быть скорее: "Божественная Сила работает в этом уме и теле, и она та же самая, что трудится во всех людях и животных, в растении и в металле, в сознательных и живых существах и в том, что выглядит бессознательным и неживым".

Такое широкое видение Единого, работающего во всём, и всего мира как равного инструмента божественного действия и постепенного самовыражения, если оно становится нашим полным опытом, помогает изжить раджасический эгоизм в нас, и даже саттвическое чувство эго начнёт исчезать из нашей природы.

 

The elimination of this form of ego leads straight towards the true instrumental action which Is the essence of a perfect Karmayoga.

For while we cherish the instrumental ego, we may pretend to ourselves that we are conscious instruments of the Divine, but in reality we are trying to make of the Divine Shakti an instrument of our own desires or our egoistic purpose.

And even if the ego is subjected but not eliminated, we may indeed be engines of the divine Work, but we shall be imperfect tools and deflect or impair the working by our mental errors, our vital distortions or the obstinate incapacities of our physical nature.

If this ego disappears, then we can truly become, not only pure instruments consciously consenting to every turn of the divine Hand that moves us, but aware of our true nature, conscious portions of the one Eternal and Infinite put out in herself for her works by the supreme Shakti.

 

1-11-13

 

Искоренение этой формы эго ведёт прямо к истинному инструментальному действию, являющемуся сутью совершенной Карма-Йоги.

Потому что пока мы лелеем инструментальное эго, мы можем притвориться для самих себя, что мы — сознательные инструменты Божественного, но на самом деле мы стараемся сделать Божественную Шакти инструментом наших собственных желаний или нашей эгоистической цели.

И даже тогда, когда эго подчинено, но не уничтожено, мы действительно можем быть двигателями божественной Работы, но мы будем несовершенными орудиями и исказим или испортим работу нашими ментальными ошибками, нашими витальными искажениями или упрямыми неспособностями нашей физической природы.

Если это эго исчезнет совсем, то тогда мы сможем по-настоящему стать не только чистыми инструментами, сознательно дающими согласие на каждый поворот божественной Руки, движущей нами, но и сознающими нашу истинную природу, сознательными частями единого Вечного и Бесконечного, выбранных верховной Шакти для выполнения её работ.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

There is another greater step to be taken after the surrender of our instrumental ego to the Divine Shakti.

It is not enough to know her as the one Cosmic Force that moves us and all creatures on the planes of mind, life and matter; for this is the lower Nature and, although the Divine Knowledge, Light, Power are there concealed and at work in the Ignorance and can break partly its veil and manifest something of their true character or descend from above and uplift these inferior workings, yet, even if we realise the One ill a spiritualised mind, a spiritualised life-movement, a spiritualised body-consciousness, an imperfection remains in the dynamic parts.

There is a stumbling response to the Supreme Power, a veil over the face of the Divine, a constant mixture of the Ignorance.

It is only when we open to the Divine Shakti in the truth of her force which transcends this lower Prakriti that we can be perfect instruments of her power and knowledge.

 

1-11-14

 

Есть ещё один, более великий шаг, который нужно сделать после сдачи инструментального эго Божественной Шакти.

Недостаточно знать её как единую Космическую Силу, движущую нами и всеми созданиями на уровнях ума, жизни и материи.

Потому что это низшая Природа, и хотя Божественное Знание, Свет, Сила здесь скрыто присутствуют и действуют в Невежестве, и могут частично разбить его завесу и проявить нечто истинно присущее им, или спустится вниз и поднять эти несовершенные низшие деяния, всё же, даже если мы осознаем Единое в одухотворённом уме, одухотворённом движении жизни, одухотворённом сознании тела, в динамических частях сохраняется несовершенство.

Возникает спотыкающийся отклик Высшей Силе, завеса на лице Божественного, постоянная смесь с Невежеством.

И только когда мы открываемся Божественной Шакти в истине её силы, превосходящей эту низшую Пракрити, мы можем стать совершенными инструментами её силы и знания.

 

Not only liberation but perfection must be the aim of the Karmayoga.

The Divine works through our nature and according to our nature; if our nature is imperfect, the work also will be imperfect, mixed, inadequate. Even it may be marred by gross errors, falsehoods, moral weaknesses, diverting influences.

The work of the Divine will be done in us even then, but according to our weakness, not according to the strength and purity of its source.

If ours were not an integral Yoga, if we sought only the liberation of the self within us or the motionless existence of Purusha separated from Prakriti, this dynamic imperfection might not matter.

Calm, untroubled, not depressed, not elated, refusing to accept the perfection or imperfection, fault or merit, sin or virtue as ours, perceiving that it is the modes of Nature working in the field of her modes that make this mixture, we could withdraw into the silence of the spirit and, pure, untouched, witness only the workings of Prakriti.

But in an integral realisation this can only be a step on the way, not our last resting-place. For we aim at the divine realisation not only in the immobility of the Spirit, but also in the movement of Nature.

And this cannot be altogether until we can feel the presence and power of the Divine in every step, motion, figure of our activities, in every turn of our will, in every thought, feeling and impulse.

No doubt, we can feel that in a sense even in the nature of the Ignorance, but it is the divine Power and Presence in a disguise, a diminution, an inferior figure.

Ours is a greater demand, that our nature shall be a power of the Divine in the Truth of the Divine, in the Light, in the force of the eternal self-conscient Will, in the wideness of the sempiternal Knowledge.

 

1-11-15

 

Целью Карма-Йоги должно быть не только освобождение, но и совершенство.

Божественное трудится через нашу природу и в согласии с ней. Если наша природа несовершенна, работа так же будет несовершенна, запутанна, неадекватна. Она даже может быть запачкана грубыми ошибками, заблуждениями, нравственными слабостями, отвлекающими воздействиями.

Работа Божественного будет выполнена в нас в любом случае, но если природа несовершенна, то сообразно нашей слабости, а не сообразно силе и чистоте источника.

Если бы мы практиковали не интегральную Йогу, если бы мы искали лишь освобождения внутреннего "я" в нас или недвижимого существования Пуруши, отделённого от Пракрити, это динамическое несовершенство могло быть не важно.

Спокойные, невозмутимые, неподавляемые, неободряемые, отказывающиеся принимать совершенство или несовершенство, недостаток или достоинство, грех или добродетель как свои, ощущающие, что это гуны Природы, творящей в области своих форм, создают эту смесь, мы могли бы уйти в молчание духа и, чистые, незатронутые, лишь наблюдать за работой Пракрити.

Но в интегральной реализации это может быть лишь шагом на пути, а не окончательным местом, где можно отдохнуть. Потому что мы нацелены на божественную реализацию не только в неподвижности Духа, но также в движении Природы.

И вместе эти две реализации не будут возможны, пока мы не сможем почувствовать присутствие и силу Божественного в каждом шаге, движении, форме нашей деятельности, в каждом повороте нашей воли, в каждой мысли, чувстве и порыве.

Конечно, мы способны в некотором смысле ощутить это даже в природе Невежества, но это будет божественная Сила и Присутствие под маской, уменьшенный,  более низкий образ.

Мы требуем гораздо большего — чтобы наша природа стала силой Божественного в Истине Божественного, в Свете, в силе вечной самосознающей Воли, в широте извечного Знания.

 

After the removal of the veil of ego, the removal of the veil of Nature and her inferior modes that govern our mind, life and body.

As soon as the limits of the ego begin to fade, we see how that veil is constituted and detect the action of cosmic Nature in us, and in or behind cosmic Nature we sense the presence of the cosmic Self and the dynamisms of the world-pervading Ishwara.

The Master of the instrument stands behind all this working, and even within the working there is his touch and the drive of a great guiding or disposing Influence.

It is no longer ego or ego-force that we serve; we obey the World-Master and his evolutionary impulse.

At each step we say in the language of the Sanskrit verse, “Even as I am appointed by Thee seated in my heart, so, O Lord, I act.”

But still this action may be of two very different kinds, one only illumined, the other transformed and uplifted into a greater supernature.

For we may keep on in the way of action upheld and followed by our nature when by her and her illusion of egoism we were “turned as if mounted on a machine," but now with a perfect understanding of the mechanism and its utilisation for his world purposes by the Master of works whom we feel behind it.

This is indeed as far as even many great Yogis have reached on the levels of spiritualised mind; but it need not be so always, for there is a greater supramental possibility.

It is possible to rise beyond spiritualised mind and to act spontaneously in the living presence of the original divine Truth-Force of the Supreme Mother.

Our motion one with her motion and merged in it, our will one with her will, our energy absolved in her energy, we shall feel her working through us as the Divine manifest in a supreme Wisdom-Power, and we shall be aware of the transformed mind, life and body only as the channels of a supreme Light and Force beyond them, infallible in its steps because transcendent and total in its knowledge.

Of this Light and Force we shall not only be the recipients, channels, instruments, but become a part of it in a supreme uplifted abiding experience.

 

1-11-16

 

После удаления покрова эго нужно удалить покров Природы и её низших форм, которые правят нашими умом, жизнью и телом.

По мере того, как начинают уходить ограничения эго, мы начинаем видеть, как был соткан этот покров, и обнаруживаем действие космической Природы в нас, а в космической Природе или за ней мы ощущаем присутствие космического "Я" и динамизм пропитывающего весь мир Ишвары.

За действием космической Природы стоит Хозяин инструмента, и даже в самой этой деятельности есть его касание и воздействие огромного направляющего или управляющего Влияния.

И тогда мы перестаём служить эго и силе эго. Мы подчиняемся Хозяину Мира и его импульсу эволюции.

На каждом шагу мы повторяем то, что сказано в стихе на санскрите стихом: "Как Ты, пребывающий в сердце моём, укажешь, так, о Господи, в точности я и поступлю".

Однако, пока ещё это действие может быть двух совершенно разных видов, одно всего лишь просветлённое, другое преобразованное и поднятое в более высокую сверхприроду.

Потому что мы можем продолжать действовать с поддержкой нашей природы, следующей за нами, когда мы были ею, и с её иллюзией эгоизма, "как бы усаженные верхом на машину", но уже с совершенным пониманием механизма и его использования для своих мировых целей Хозяином работы, которого мы ощущаем за ним.

И, действительно, именно до этого состояния дошли многие великие Йоги на уровнях одухотворённого ума. Но это вовсе не обязательно должно всегда случаться, потому что есть ещё более великая — супраментальная возможность.

Можно подняться над одухотворённым умом и действовать спонтанно в живом присутствии изначальной божественной Истины-Силы Высшей Матери.

Наше движение становится едино с её движением и сливается с ним, наша воля — становится единой с её волей, наша энергия высвобождается в её энергии, мы должны чувствовать её работу через нас как проявление Божественного в высшей Силе Мудрости, и мы начинаем осознавать преобразованные ум, жизнь и тело лишь как каналы верховного Света и Силы за их пределами, безошибочные в своих шагах благодаря трансцендентности и тотальности своего знания.

И мы должны стать не только приёмниками, каналами, инструментами этого Света и Силы, но стать частью его в очень высоком, поднятом, устойчивом переживании.

 

Already, before we reach this last perfection, we can have the union with the Divine in works in its extreme wideness, if not yet on its most luminous heights; for we perceive no longer merely Nature or the modes of Nature, but become conscious, in our physical movements, in our nervous and vital reactions, in our mental workings, of a Force greater than body, mind and life which takes hold of our limited instruments and drives all their motions.

There is no longer the sense of ourselves moving, thinking or feeling but of that moving, feeling and thinking in us.

This force that we feel is the universal Force of the Divine, which, veiled or unveiled, acting directly or permitting the use of its powers by beings in the cosmos, is the one Energy that alone exists and alone makes universal or individual action possible.

For this force is the Divine itself in the body of its power; all is that power of act, power of thought and knowledge, power of mastery and enjoyment, power of love.

Conscious always and in everything, in ourselves and in others, of the Master of Works possessing, inhabiting, enjoying through this Force that is himself, becoming through it all existences and all happenings, we shall have arrived at the divine union through works and achieved by that fulfilment in works all that others have gained through absolute devotion or through pure knowledge.

But there is still another step that calls us, an ascent out of this cosmic identity into the identity of the Divine Transcendence.

 

1-11-17

 

Однако же, даже прежде чем мы достигнем этого последнего совершенства, мы можем обрести союз с Божественным в работах в его чрезвычайной широте, если ещё и не в его самых озарённых высотах. Потому что мы теперь воспринимаем не просто Природу или моды Природы, но начинаем осознавать, в наших физических движениях, в наших нервных и витальных реакциях, в наших ментальных действиях, Силу более великую, чем тело, ум и жизнь, которая берёт под контроль наши ограниченные инструменты и управляет всеми их движениями.

Теперь у нас больше нет ощущения нашего движения, нашего мыслительного процесса или чувства, но есть ощущение её движения, чувства и мышления в нас.

Та сила, которую мы теперь чувствуем — это универсальная Сила Божественного, которая скрыто или явно, действуя непосредственно или позволяя использовать свои силы существами в космосе, является единственной Энергией, которая одна только и существует и только она одна и делает вселенское или индивидуальное действие возможным.

Потому что эта сила и есть само Божественное в теле своей силы. Всё является этой силой действия, силой мысли и знания, силой господства и наслаждения, силой любви.

Сознающие всегда и во всём, в себе и в других, этого Хозяина Работ, владеющего, населяющего, наслаждающегося через эту Силу, которая является им самим, становящегося через неё всем существующим и всем случающимся, мы достигнем божественного союза через работу и достигнем через эту реализацию в нашем труде всего того, чего другие добиваются через абсолютную преданность или через чистое знание.

Но и здесь, в Йоге Работы, будет ещё один шаг, зовущий нас, восхождение из этого космического отождествления в тождество божественной Трансцендентности.

 

The Master of our works and our being is not merely a Godhead here within us, nor is he merely a cosmic Spirit or some kind of universal Power. The world and the Divine are not one and the same thing, as a certain kind of pantheistic thinking would like to believe.

The world is an emanation; it depends upon something that manifests in it but is not limited by it: the Divine is not here alone; there is a Beyond, an eternal Transcendence.

The individual being also in its spiritual part is not a formation in the cosmic existence — our ego, our mind, our life, our body are that; but the immutable spirit, the imperishable soul in us has come out of the Transcendence.

1-11-18

 

Хозяин наших работ и нашего бытия не просто Божество здесь внутри нас, и не просто космический Дух или своего рода вселенская Сила.

Этот мир и Божественное не одно и тоже, как могло бы полагать некоего рода пантеистическое мышление.

Мир — это эманация. Он зависит от того нечто, что проявлено в нём но не ограниченно им: Божественное присутствует не только здесь.

Существует ещё и Запредельное, вечная Трансцендентность.

Индивидуальное существо в своей духовной части также не является формацией в космическом существовании — наше эго, наш ум, наша жизнь, наше тело являются ей, но неизменный дух, вечная душа в нас, вышли из Трансцендентности.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

A Transcendent who is beyond all world and all Nature and yet possesses the world and its nature, who has descended with something of himself into it and is shaping it into that which as yet it is not, is the Source of our being, the Source of our works and their Master.

But the seat of the Transcendent Consciousness is above in an absoluteness of divine Existence — and there too is the absolute Power, Truth, Bliss of the Eternal — of which our mentality can form no conception and of which even our greatest spiritual experience is only a diminished reflection in the spiritualised mind and heart, a faint shadow, a thin derivate.

Yet proceeding from it there is a sort of golden corona of Light, Power, Bliss and Truth — a divine Truth-Consciousness as the ancient mystics called it, a Supermind, a Gnosis, with which this world of a lesser consciousness proceeding by Ignorance is in secret relation and which alone maintains it and prevents it from falling into a disintegrated chaos.

The powers we are now satisfied to call gnosis, intuition or illumination are only fainter lights of which that is the full and flaming source, and between the highest human intelligence and it there lie many levels of ascending consciousness, highest mental or overmental, which we would have to conquer before we arrived there or could bring down its greatness and glory here.

Yet, however difficult, that ascent, that victory is the destiny of the human spirit and that luminous descent or bringing down of the divine Truth is the inevitable term of the troubled evolution of the earth-nature; that intended consummation is its raison d'etre, our culminating state and the explanation of our terrestrial existence.

For though the Transcendental Divine is already here as the Purushottama in the secret heart of our mystery, he is veiled by many coats and disguises of his magic world-wide Yoga-Maya; it is only by the ascent and victory of the Soul here in the body that the disguises can fall away and the dynamis of the supreme Truth replace this tangled weft of half-truth that becomes creative error, this emergent Knowledge that is converted by its plunge into the inconscience of Matter and its slow partial return towards itself into an effective Ignorance.

 

1-11-19

 

Источник нашего бытия, Источник наших работ и их Хозяин — это Трансцендентное, которое за пределами всего мира и всей Природы и всё же обладает и этим миром и его природой, которое спустилось чем-то своим в него и лепит из него нечто такое, чем он ещё не стал.

Но трон Трансцендентного Сознания находится в высоте абсолюта божественного Существования — и там же находятся абсолютная Сила, Истина, Блаженство Вечности — о котором наше мышление не сможет сформировать никакого понимания, и даже наш самый великий духовный опыт является лишь его уменьшенным отражением в одухотворённом уме и сердце, слабой тенью, тусклой производной.

И есть исходящая из него своего рода золотая корона Света, Силы, Блаженства и Истины — божественная Истина-Сознание, как называли её древние мистики, Сверхразум, Гнозис, с которым этот мир меньшего сознания, развивающийся при помощи Неведения, состоит в тайном отношении, и который один поддерживает его и предохраняет его от падения в хаос распада.

Те силы, которые теперь мы с удовлетворением называем гнозисом, интуицией или просветлением являются лишь слабыми отсветами того, что есть полный и пламенный источник, и между высшим человеческим интеллектом и ним расположено множество уровней восхождения сознания, высочайших ментальных или надментальных, которые нам бы пришлось покорить прежде, чем мы достигли бы его или смогли бы спустить его величие и славу сюда.

И всё же, как бы это ни было трудно, это восхождение, эта победа и есть судьба человеческого духа, а этот озарённый спуск или принесение вниз божественной Истины является неизбежным этапом сложной эволюции земной природы.

Это заранее предусмотренное достижение является его raison d'etre (разумное основание, смысл, французский), нашим кульминационным состоянием и объяснением нашего земного существования.

Потому что хотя Трансцендентное Божественное уже здесь, как Пурушоттама, в тайном сердце нашей мистерии, он закрыт множеством покровов и масок своей волшебной мировой Йога-Майи.

И эти маски могут слететь лишь благодаря восхождению и победе Души здесь в теле, и тогда динамизм высшей Истины сможет заменить это запутанную сеть половинчатой истины, которое становится творческой ошибкой, заменить это возникающее Знание, превращённое его погружением в бессознательность Материи и его медленным частичным возвращением к себе, в деятельное Неведение.

 

For here in the world, though the gnosis is there secretly behind existence, what acts is not the gnosis but a magic of Knowledge-Ignorance, an incalculable yet apparently mechanical Overmind Maya.

The Divine appears to us here in one view as an equal, inactive and impersonal Witness Spirit, an immobile consenting Purusha not bound by quality or Space or Time, whose support or sanction is given impartially to the play of all action and energies which the transcendent Will has once permitted and authorised to fulfil themselves in the cosmos.

This Witness Spirit, this immobile Self in things, seems to will nothing and determine nothing; yet we become aware that his very passivity, his silent presence compels all things to travel even in their ignorance towards a divine goal and attracts through division towards a yet unrealised oneness.

Yet no supreme infallible Divine Will seems to be there, only a widely deployed Cosmic Energy of a mechanical executive Process, Prakriti.

This is one side of the cosmic Self; the other presents itself as a universal Divine, one in being, multiple in personality and power, who conveys to us, when we enter into the consciousness of his universal forces, a sense of infinite quality and will and act and a world-wide knowledge and a one yet innumerable delight; for through him we become one with all existences not only in their essence but in their play of action, see ourself in all and all in ourself, perceive all knowledge and thought and feeling as motions of the one Mind and Heart, all energy and action as kinetics of the one Will in power, all Matter and form as particles of the one Body, all personalities as projections of the one Person, all egos as deformations of the one and sole real "I" in existence.

In him we no longer stand separate, but lose our active ego in the universal movement, even as by the Witness who is without qualities and for ever unattached and unentangled, we lose our static ego in the universal peace.

 

1-11-20

 

Потому что здесь в мире, хотя гнозис и находится тайно позади существования, то, что действует — не гнозис, а магическое Знание-Невежество, непредсказуемое, хотя и внешне явно механическая, Майя Надразума.

Божественное здесь, на первый взгляд, предстаёт перед нами как ровный, пассивный и безличный Дух-Свидетель, неподвижный и дающий согласие Пуруша, не связанный качеством, Пространством или Временем, чья поддержка или санкция беспристрастно дана игре всего действия и всех энергий, которые трансцендентная Воля однажды уже разрешила и уполномочила реализовать себя в космосе.

Этот Дух-Свидетель, это неподвижное Высшее "Я" в вещах, кажется не проявляет никакой воли и ничего не определяет. И всё же мы узнаём, что сама его пассивность, его молчаливое присутствие принуждает все вещи двигаться даже в их неведении к божественной цели и тянет их через разделение к ещё не реализованному единству.

При этом кажется, что никакая высокая непогрешимая Божественная Воля в этом не участвует, а есть только широко задействованная Космическая Энергия механического исполнительного Процесса, Пракрити.

Это — одна сторона космического "Я". Другая представлена как вселенское Божественное, единое в существовании, множественное в личности и силе, которое придаёт нам, когда мы входим в сознание его вселенских сил, ощущение бесконечного качества, воли, действия и мирового знания и единого, но безграничного наслаждения.

Потому что через него мы становимся едины со всеми существованиями не только в их сути, но и в их игре действия.

Мы видим себя во всём и всё в нас, постигаем всё знание, мысль и чувство как движение единого Ума и Сердца, всю энергию и действия как движение единой властной Воли, всю Материю и всякую форму как часть единого Тела, все личности как проекции одной Личности, все эго как искажения единого и единственного реально существующего "Я".

В нём мы перестаём быть отдельными, и, напротив, теряем наше активное эго во вселенском движении, также как через Свидетеля, не имеющего качеств и вечно непривязанного и незатронутого, мы теряем своё статическое эго во вселенском покое.

 

And yet there remains a contradiction between these two terms, the aloof divine Silence and the all-embracing divine Action, which we may heal in ourselves in a certain manner, in a certain high degree which seems to us complete, yet is not complete because it cannot altogether transform and conquer.

A universal Peace, Light, Power, Bliss is ours, but its effective expression is not that of the Truth-Consciousness, the divine Gnosis, but still, though wonderfully freed, uplifted and illumined, supports only the present self-expression of the Cosmic Spirit and does not transform, as would a transcendental Descent, the ambiguous symbols and veiled mysteries of a world of Ignorance.

Ourselves are free, but the earth-consciousness remains in bondage; only a further transcendental ascent and descent can entirely heal the contradiction and transform and deliver.

 

1-11-21

 

И всё же здесь остаётся противоречие между этими двумя условиями — отстранённым божественным Безмолвием и всеохватывающим божественным Действием, которое мы можем разрешить в себе определённым способом, на определённой высокой ступени, которая для нас выглядит завершенной, но на самом деле это не так, потому что на этой ступени мы не можем всё преобразовать и всем владеть.

На этой ступени вселенский Покой, Свет, Сила, Блаженство — наши, но их действенное выражение не является выражением Истины-Сознания, божественного Гнозиса, потому что оно всё ещё, пусть и чудесно освобождённое, вознесённое и просветлённое, поддерживает лишь нынешнее самовыражение Космического Духа и не трансформирует, подобно трансцендентному Нисхождению, двусмысленные символы и завуалированные тайны мира Неведения.

На этой ступени мы сами свободны, но земное сознание остается в оковах. Только дальнейший подъем в трансцендентное и его нисхождение могут полностью устранить противоречие, преобразовать и принести освобождение.

 

For there is yet a third intensely close and personal aspect of the Master of Works which is a key to his sublimest hidden mystery and ecstasy; for he detaches from the secret of the hidden Transcendence and the ambiguous display of the cosmic Movement an, individual Power of the Divine that can mediate between the two and bridge our passage from the one to the other.

In this aspect the transcendent and universal person of the Divine conforms itself to our individualised personality and accepts a personal relation with us, at once identified with us as our supreme Self and yet close and different as our Master, Friend, Lover, Teacher, our Father and our Mother, our Playmate in the great world-game who has disguised himself throughout as friend and enemy, helper and opponent and, in all relations and in all workings that affect us, has led our steps towards our perfection and our release.

It is through this more personal manifestation that we are admitted to some possibility of the complete transcendental experience; for in him we meet the One not merely in a liberated calm and peace, not merely with a passive or active submission in our works or through the mystery of union with a universal Knowledge and Power filling and guiding us, but with an ecstasy of divine Love and divine Delight that shoots up beyond silent Witness and active World-Power to some positive divination of a greater beatific secret.

For it is riot so much knowledge leading to some ineffable Absolute, not so much works lifting us beyond world-process to the originating supreme Knower and Master, but rather this thing most intimate to us, yet at present most obscure, which keeps for us wrapt in its passionate yell the deep and rapturous secret of the transcendent Godhead and some absolute positiveness of its perfect Being, its all-concentrating Bliss, its mystic Ananda.

 

1-11-22

 

Потому что существует ещё и третий, крайне близкий и личный аспект Хозяина Работы, который является ключом к его самой возвышенной скрытой мистерии и экстазу: он выделяет из тайны скрытого Трансцендентного и двойственного проявления космического Движения индивидуальную Силу Божественного, которая может быть посредником между этими двумя и перекинуть мост для нас от одного к другому.

В этом аспекте трансцендентная и вселенская личность Божественного приспосабливается к нашей отдельной индивидуальной личности и принимает личные отношения с нами, сразу же отождествившись с нами как наше верховное Высшее "Я" и всё же нечто близкое и отличающееся — как наш Мастер, Друг, Любовник, Учитель, наш Отец и наша Мать, наш Партнёр в великой мировой игре, замаскировавшийся в ней под друга и врага, помощника и противника и, во всех взаимоотношениях и во всех делах, влияющих на нас, направляющий наши шаги к нашему совершенству и освобождению.

И именно благодаря этому более личностному проявлению нам доступна некоторая возможность полного трансцендентного переживания.

Потому что в нём мы встречаем Единого не просто в освобождённой тишине и покое, не просто с пассивным или активным подчинением в наших делах или через тайну единения со вселенским Знанием и Силой, наполняющей нас и руководящей нами, но с экстазом божественной Любви и Божественного Восторга, который поднимается за пределы безмолвного Свидетеля и активной Силы Мира к определённому положительному предвидению великой, несущей блаженство, тайны.

Потому что не столько знание, ведущее к некому неописуемому Абсолюту, не столько работа, поднимающая нас над мировым процессом к изначальному верховному Знающему и Хозяину, сколько именно эта наиболее сокровенная для нас вещь, хотя в настоящее время и совершенно неясная, хранит для нас завёрнутым в свою страстную вуаль глубокий и восхитительный секрет трансцендентного Божества и некую абсолютную позитивность его совершенного Бытия, его сосредоточенного на всём Блаженства, его мистической Ананды.

 

But the individual relation with the Divine does not always or from the beginning bring into force a widest enlargement or a highest self-exceeding.

At first this Godhead close to our being or immanent within us can be felt fully only in the scope of our personal nature and experience, a Leader and Master, a Guide and Teacher, a Friend and Lover, or else a Spirit, Power or Presence, constituting and uplifting our upward and enlarging movement by the force of his intimate reality inhabiting the heart or presiding over our nature from above even our highest intelligence.

It is our personal evolution that is his preoccupation, a personal relation that is our joy and fulfilment, the building of our nature into his divine image that is our self-finding and perfection.

The outside world seems to exist only as a field for this growth and a provider of materials or of helping and opposing forces for its successive stages.

Our works done in that world are his works, but even when they serve some temporary universal end, their main purpose for us is to make outwardly dynamic or give inward power to our relations with this immanent Divine.

Many seekers ask for no more or see the continuation and fulfilment of this spiritual flowering only in heavens beyond; the union is consummated and made perpetual in an eternal dwelling-place of his perfection, joy and beauty.

But this is not enough for the integral seeker; however intense and beautiful, a personal isolated achievement cannot be his whole aim or his entire existence.

A time must come when the personal opens out to the universal; our very individuality, spiritual, mental, vital, physical even, becomes universalised: it is seen as a power of his universal force and cosmic spirit, or else it contains the universe m that ineffable wideness which comes to the individual consciousness when it breaks its bonds and flows upward towards the Transcendent and on every side into the Infinite.

 

1-11-23

 

Но личные отношения с Божественным не всегда или не с самого начала приводят в силу это великое расширение или высочайшее самопревышение.

Поначалу это Божество, близкое нашему существу или постоянно присутствующее внутри нас может быть полностью прочувствованно лишь в масштабе нашей личной природы и опыта, как Проводник и Властитель, Руководитель и Учитель, Друг и Любящий, или же Дух, Сила или Присутствие, составляющее и поднимающее наше направленное вверх и растущее движение силой его сокровенной реальности, в сердце или руководящей нашей природой с высоты, превышающей наш самый высокий интеллект.

Его заботит именно наша личная эволюция, личные отношения, которые — наша радость и реализация, перестройка нашей природы в его божественный образ, являющаяся нашим обретением себя и совершенством.

Приходит впечатление, что внешний мир существует только как поле для этого роста, как источник материалов или помогающих или противостоящих сил для его последовательных этапов.

Наши работы, сделанные в этом мире — это его работы, но даже тогда, когда они служат некой временной вселенской задаче, их главная цель для нас будет сделать внешне динамичными наши взаимоотношения с этим постоянно присутствующим в нас Божеством, или придать им внутреннюю силу.

Многие искатели и не просят о большем, или видят продолжение и реализацию этого духовного расцвета лишь на запредельных небесах. Единение осуществляется и становится постоянным в некой вечной обители его совершенства, радости и красоты.

Однако, для интегрального искателя этого недостаточно. Как бы оно ни было интенсивно и прекрасно, отдельное личное достижение не может быть его полной целью или всем его существованием.

Должно наступить время, когда личное откроется вселенскому. Сама наша индивидуальность, духовная, ментальная, витальная, даже физическая, станет вселенской.

Она будет выглядеть как энергия его вселенской силы и космического духа, или же она станет содержать вселенную в той невыразимой бескрайности, которая приходит к индивидуальному сознанию тогда, когда оно разрывает путы и течёт вверх к Трансцендентности и во все стороны к Бесконечности.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

In a Yoga lived entirely on the spiritualised mental plane it is possible and even usual for these three fundamental aspects of the divine — the Individual or Immanent, the Cosmic and the Transcendent — to stand out as separate realisations. Each by itself then appears sufficient to satisfy the yearning of the seeker.

Alone with the personal Divine in the inner heart's illumined secret chamber, he can build his being into the Beloved's image and ascend out of fallen Nature to dwell with him in some heaven of the Spirit.

Absolved in the cosmic wideness, released from ego, his personality reduced to a point of working of the universal Force, himself calm, liberated, deathless in universality, motionless in the Witness Self even while outspread without limit in unending Space and Time, he can enjoy in the world the freedom of the Timeless.

One-pointed towards some ineffable Transcendence, casting away his personality, shedding from him the labour and trouble of the universal Dynamis, he can escape into an inexpressible Nirvana, annul all things in an intolerant exaltation of flight into the Incommunicable.

 

1-11-24

 

В Йоге, проживаемой полностью на одухотворённом ментальном плане, возможно и даже обычно, что эти три фундаментальных аспекта божественного — Индивидуальное или Постоянно Присутствующее (Имманентное), Космическое и Трансцендентное — стоят порознь как отдельные реализации. Каждое из них само по себе выглядит достаточным для удовлетворения стремления ищущего.

С одним только личным Божеством во внутренней озарённой палате сердца искатель может выстроить своё существо по образу Любимого и подняться из падшей Природы для того, чтобы жить с ним в неких небесах Духа.

Высвободившись в космическую бескрайность, избавленный от эго, с личностью, уменьшенной до точки приложения вселенской Силы, спокойный, свободный, бессмертный во всеобщности, неподвижный в "Я"-Свидетеле, и даже широко раскинувшись без каких-либо границ в бесконечном Пространстве и Времени, он может наслаждаться в мире свободой Безвременного.

Однонаправленный к некоей невыразимой Трансцендентности, отбрасывающий в сторону свою личность, стряхивающий с себя труд и беспокойство всемирного Динамизма, он может укрыться в невыразимой Нирване, свести на нет всё сущее в нестерпимом восторге полёта в Непередаваемое.

 

But none of these achievements is enough for one who seeks the wide completeness of an integral Yoga. An individual salvation is not enough for him; for he finds himself opening to a cosmic consciousness which far exceeds by its breadth and vastness the narrower intensity of a limited individual fulfilment, and its call is imperative; driven by that immense compulsion, he must break through all separative boundaries, spread himself in world-Nature, contain the universe.

Above too, there is urgent upon him a dynamic realisation pressing from the Supreme upon this world of beings, and only some encompassing and exceeding of the cosmic consciousness can release into manifestation here that yet unlavished splendour.

But the cosmic consciousness too is not sufficient; for it is not all the Divine Reality, not integral.

There is a divine secret behind personality that he must discover; there, waiting in it to be delivered here into Time, stands the mystery of the embodiment of the Transcendence.

In the cosmic consciousness there remains at the end a hiatus, an unequal equation of a highest Knowledge that can liberate but not effectuate with a Power seeming to use a limited Knowledge or masking itself with a surface Ignorance that can create but creates imperfection or a perfection transient, limited and in fetters.

On one side there is a free undynamic Witness and on the other side a bound Executrix of action who has not been given all the means of action.

The reconciliation of these companions and opposites seems to be reserved, postponed, held back in an Unmanifest still beyond us.

But, again, a mere escape into some absolute Transcendence leaves personality unfulfilled and the universal action inconclusive and cannot satisfy the integral seeker.

He feels that the Truth that is for ever is a Power that creates as well as a stable Existence; it is not a Power solely of illusory or ignorant manifestation. The eternal Truth can manifest its truths in Time; it can create in Knowledge and not only in Inconscience and Ignorance.

A divine Descent no less than an ascent to the Divine is possible; there is a prospect of the bringing down of a future perfection and a present deliverance.

As his knowledge widens, it becomes for him more and more evident that it was this for which the Master of Works cast down the soul within him here as a spark of his fire into the darkness, that it might grow there into a centre of the Light that is for ever.

 

1-11-25

 

Но ни одно из этих достижений не будет достаточным для того, кто ищет широкой полноты интегральной Йоги. Индивидуального спасения ему не достаточно.

Он обнаруживает себя открывающимся космическому сознанию, которое далеко превосходит своей широтой и простором узкую напряжённость ограниченной индивидуальной реализации, и которое крайне настойчиво зовёт к себе.

Направляемый этим огромным побуждением, он должен пробиться через все разделительные барьеры, и раскинуть себя в Природе мира, заключив в себя вселенную.

Есть ещё одна динамическая реализация, которая приходит свыше, крайне нужная для искателя, давящая из Высшего на этот мир существ, и лишь некоторое вмещение и превосхождение космического сознания может высвободить здесь, в проявленном, это, ещё нерастраченное, великолепие.

Но и космического сознания тоже недостаточно. Потому что оно тоже не вся Божественная реальность, и не интегрально.

За личностью лежит некий божественный секрет, который должен обнаружить искатель. Там, в ожидании своего открытия здесь, во Времени, лежит тайна воплощения Трансцендентности.

В космическом сознании в конце концов сохраняется некий пробел, не до конца решённое уравнение высшего Знания, которое может освободить, но не может привести в исполнение Силу, казалось бы использующую Знание, ограниченное или маскирующееся поверхностным Невежеством, и которая может творить, но создаёт несовершенство или совершенство временное, ограниченное и в оковах.

С одной стороны находится свободный нединамический Свидетель, с другой — связанная Исполнительница действия, которой не были даны все средства для действия.

Кажется, что примирение этих сопутствующих друг другу противоположностей приберегается, отложено, отсрочено и удерживается в Непроявленном за нашими пределами.

Но, опять же — простое бегство в некую абсолютную Трансцендентность оставляет личность нереализовавшейся, а всемирное действие незавершённым, и не может удовлетворить интегрального искателя.

Он чувствует, что Истина, которая вечна, является Силой, которая одновременно и творит, и выступает как стабильное Существование.

Она не просто Сила исключительно иллюзорного или невежественного проявления. Вечная Истина может проявить свои истины во Времени. Она может творить в Знании, а не только в Бессознательности или Неведении.

Для Божественного Нисхождение возможно так же, как и восхождение. Существует перспектива принести вниз будущее совершенство и освобождение в настоящем.

По мере расширения знания искателя, для него становится всё более и более очевидным то, что именно для этого Хозяин Работы бросил вниз душу, заключённую в нём, сюда, как искру своего огня, в эту темноту, с тем, чтобы она могла вырасти и стать центром Света, который будет всегда.

 

The Transcendent, the Universal, the Individual are three powers overarching, underlying and penetrating the whole manifestation; this is the first of the Trinities.

In the unfolding of consciousness also, these are the three fundamental terms and none of them can be neglected if we would have the experience of the whole Truth of existence.

Out of the individual we wake into a vaster freer cosmic consciousness; but out of the universal too with its complex of forms and powers we must emerge by a still greater self-exceeding into a consciousness without limits that is founded on the Absolute.

And yet in this ascension we do not really abolish but take up and transfigure what we seem to leave; for there is a height where the three live eternally in each other, on that height they are blissfully joined in a nodus of their harmonised oneness.

But that summit is above the highest and largest spiritualised mentality, even if some reflection of it can be experienced there; mind, to attain to it, to live there, must exceed itself and be transformed into a supramental gnostic light, power and substance. In this lower diminished consciousness a harmony can indeed be attempted, but it must always remain imperfect: a co-ordination is possible, not a simultaneous fused fulfilment.

An ascent out of the mind is, for any greater realisation, imperative. Or else, there must be, with the ascent or consequent to it, a dynamic descent of the self-existent Truth that exists always uplifted ill its own light above Mind, eternal, prior to the manifestation of Life and Matter.

 

1-11-26

 

Трансцендентное, Вселенское, Индивидуальное — вот три силы, которые венчают проявление, лежат в его основе и пронизывают всё проявление. Это первая из Троиц.

В разворачивании сознания также есть три фундаментальные стадии, и ни одна из них не может быть пропущена, если мы собираемся испытать всю Истину существования.

Из индивидуального сознания мы просыпаемся в более широкое и свободное космическое сознание.

Но из этого вселенского, с его сложной системой форм и сил, с помощью ещё более великого само-превышения, мы должны проникнуть в сознание без границ, основанное на Абсолюте.

Однако же, в этом восхождении мы на самом деле не устраняем, но используем и преобразуем то, что казалось бы мы оставляем.

Потому что существует высота, на которой все три вечно живут друг в друге, на этой высоте они блаженно соединены в узле своего гармонизированного единства.

Но эта вершина лежит выше самой высокой и самой великой одухотворённой ментальности, даже если какое-то её отражение и может быть там воспринято и пережито.

Ум, чтобы достигнуть её и жить там, должен превзойти себя и быть преобразован в супраментальный гностический свет, силу и субстанцию. В этом низшем уменьшенном сознании действительно может быть попытка достичь гармонии, но она всегда будет несовершенной: возможна координация, но не одновременная слитная реализация.

Восхождение из ума обязательно для любой более великой реализации. Или же должно быть, при восхождении или как его следствие, динамическое нисхождение самосуществующей Истины, которая всегда существует вознесённой в своём собственном свете над Умом, вечная, первичная по отношению к проявлению Жизни и Материи.

 

For Mind is Maya, sat-asat: there is a field of embrace of the true and the false, the existent and the non-existent, and it is in that ambiguous field that Mind seems to reign; but even in its own reign it is in truth a diminished consciousness, it is not part of the original and supremely originating power of the Eternal.

Even if Mind is able to reflect some image of essential Truth in its substance, yet the dynamic force and action of Truth appears in it always broken and divided. All Mind can do is to piece together the fragments or deduce a unity; truth of Mind is only a half-truth or a portion of a puzzle.

Mental knowledge is always relative, partial and inconclusive, and its outgoing action and creation come out still more confused in its steps or precise only in narrow limits and by imperfect piecings together.

Even in this diminished consciousness the Divine manifests as a Spirit in Mind, just as he moves as a Spirit in Life or dwells still more obscurely as a Spirit in Matter; but not here is his full dynamic revelation, not here the perfect identities of the Eternal.

Only when we cross the border into a larger luminous consciousness and self-aware substance where divine Truth is a native and not a stranger, will there be revealed to us the Master of our existence in the imperishable integral truth of his being and his powers and his workings. Only there, too, will his works in us assume the flawless movement of his unfailing supramental purpose.

 

1-11-27

 

Потому что Ум есть Майя, сат-асат: это область охвата истинного и ложного, существующего и несуществующего, и кажется, что именно в этой двусмысленной области кажется царит Ум. Но даже в его собственном царстве он поистине — уменьшенное сознание, а не часть изначальной и высшей порождающей силы Вечного.

Даже если Ум способен отобразить некий образ сущностной Истины в своей субстанции, всё равно динамическая сила и действие Истины оказываются в нём всегда разбитыми и разделёнными. Всё, на что способен Ум, это сложить вместе по кусочкам фрагменты и вывести некое единство. Истина Ума это всего лишь полуправда или часть общей загадки.

Ментальное знание всегда относительно, частично и неполно, и его внешнее действие и творчество получается ещё более запутанным на его стадиях, или точно лишь в узких границах и в результате несовершенного сложения фрагментов.

Даже в этом уменьшенном сознании Божественное проявляется как Дух в Уме, так же как оно двигается в виде Духа в Жизни, и ещё загадочнее живёт как Дух в Материи.

Но не здесь лежит его полное динамическое откровение, не здесь совершенные отождествления Вечного.

Лишь тогда, когда мы пересекаем границу и попадаем в более широкое и светлое сознание и самосознающую субстанцию, где божественная Истина не странник, а коренной житель, Хозяин нашего существования откроется нам в непреходящей интегральной истине своего бытия, своих сил и своих работ. И лишь там его работы в нас обретут непогрешимость движения к его неизменной супраментальной цели.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

But that is the end of a long and difficult journey, and the Master of works does not wait till then to meet the seeker on the path of Yoga and put his secret or half-shown Hand upon him and upon his inner life and actions.

Already he was there in the world as the Originator and Receiver of works behind the dense veils of the Inconscient, disguised in force of Life, visible to the Mind through symbol godheads and figures.

It may well be in these disguises that he first meets the soul destined to the way of the integral Yoga.

Or even, wearing still vaguer masks, he may be conceived by us as an Ideal or mentalised as an abstract Power of Love, Good, Beauty or Knowledge; or, as we turn our feet towards the Way, he may come to us veiled as the call of Humanity or a Will in things that drives towards the deliverance of the world from the grasp of Darkness and Falsehood and Death and Suffering-the great quaternary of the Ignorance.

Then, after we have entered the path, he envelops us with his wide and mighty liberating Impersonality or moves near to us with the face and form of a personal Godhead.

In and around us we feel a Power that upholds and protects and cherishes; we hear a Voice that guides; a conscious Will greater than ourselves rules us; an imperative Force moves our thought and actions and our very body; an ever-widening Consciousness assimilates ours, a living Light of Knowledge lights all within, or a Beatitude invades us; a Mightiness presses from above, concrete, massive and overpowering, and penetrates and pours itself into the very stuff of our nature; a Peace sits there, a Light, a Bliss, a Strength, a Greatness.

Or there are relations, personal, intimate as life itself, sweet as love, encompassing like the sky, deep like deep waters.

A Friend walks at our side; a Lover is with us in our heart's secrecy; a Master of the Work and the Ordeal points our way; a Creator of things uses us as his instrument; we are in the arms of the eternal Mother.

All these more seizable aspects in which the Ineffable meets us are truths and not mere helpful symbols or useful imaginations; but as we progress, their first imperfect formulations in our experience yield to a larger vision of the one Truth that is behind them. At each step their mere mental masks are shed and they acquire a larger, a profounder, a more intimate significance.

At last on the supramental borders all these Godheads combine their sacred forms and, without at all ceasing to be, coalesce together.

On this path the Divine Aspects have not revealed themselves only in order to be cast away, they are not temporary spiritual conveniences or compromises with an illusory Consciousness or dream-figures mysteriously cast upon us by the incommunicable superconscience of the Absolute; on the contrary, their power increases and their absoluteness reveals itself as they draw near to the Truth from which they issue.

 

1-11-28

 

Но это — конец долгого и трудного пути, и Хозяин работ не ждёт того момента, чтобы встретить ищущего на пути Йоги и возложить свою тайную или наполовину видимую Руку на него и на его внутреннюю жизнь и действия.

Он уже в мире как Инициатор и Получатель работ, за плотными покровами Несознания, замаскированный силой Жизни, видимый для Ума в символических божествах и образах.

Возможно, именно под этими масками впервые встречает он душу, предназначенную для пути интегральной Йоги.

Или даже, одевая пока ещё расплывчатые маски, он может быть понят нами как Идеал или воспринят ментально как абстрактная Сила Любви, Добра, Красоты или Знания.

Или, когда мы направляем свои шаги в сторону Пути, он может прийти к нам замаскированный под призыв Человечества или Волю вещей, ведущие к освобождению мира из объятий Тьмы, Лжи, Смерти и Страдания — великой четверки Неведения.

Затем, после как мы пошли по этому пути, он окружает нас своей широкой и могучей освобождающей Безличностью или подступает поближе к нам с лицом и фигурой личного Божества.

Внутри и вокруг нас мы чувствуем Силу, которая поддерживает, защищает и лелеет.

Мы слышим Голос, который указывает путь.

Сознательная Воля большая, чем наша, руководит нами.

Повелительная Сила движет нашу мысль и поступки, и само наше тело.

Вечно расширяющееся Сознание принимает в себя наше сознание, живой Свет Знания освещает всё внутри, или Блаженство овладевает нами.

Могущество давит сверху, конкретное, массивное и непреодолимое, и проникает и вливается в саму ткань нашей природы.

И там воцаряется Покой, Свет, Блаженство, Сила, Величие.

Или же появляются личные отношения, сокровенные, как сама жизнь, сладкие, как любовь, окружающие, как небо, глубокие, как бездна вод.

Рядом с нами идёт Друг.

Внутри нас, в тайне нашего сердца живёт Любимый.

Хозяин Работ и Испытаний показывает нам наш путь.

Творец вещей использует нас в качестве своих инструментов.

Мы на руках у вечной Матери.

Все эти более легко воспринимаемые аспекты, в которых Невыразимое встречает нас, есть истины, а не просто помогающие символы или полезные воображаемые образы.

Но по мере нашего продвижения их первые несовершенные формулировки в нашем опыте стремятся к большему видению единой Истины, стоящей за ними. С каждым шагом их обычные ментальные маски спадают, и они приобретают более широкое, более глубокое, более сокровенное значение.

Наконец, на границах с супраментальным, все эти Божества соединяют свои духовные формы и, не прекращая существовать, объединяются.

Во время нашего пути Аспекты Божественного обнаруживают себя не только для того, чтобы быть отброшенными. Они не являются временными духовными условностями или компромиссами с иллюзорным Сознанием или мечтательными образами, таинственно наброшенными на нас непередаваемым сверхсознанием Абсолюта. Напротив, их сила возрастет и их абсолютность раскрывается по мере их приближения к Истине, из которой они вышли.

 

For that now superconscient Transcendence is a Power as well as an Existence.

The supramental Transcendence is not a vacant Wonder, but an inexpressible which contains for ever all essential things that have issued from it; it holds them there in their supreme everlasting reality and their own characteristic absolutes.

The diminution, division, degradation that create here the sense of an unsatisfactory puzzle, a mystery of Maya, themselves diminish and fall from us in, our ascension, and the Divine Powers assume their real forms and appear more and more as the terms of a Truth in process of realisation here.

A soul of the Divine is here slowly awaking out of its involution and concealment in the material Inconscience.

The Master of our works is not a Master of illusions, but a supreme Reality who is working out his self-expressive realities delivered slowly from the cocoons of the Ignorance in which for the purposes of an evolutionary manifestation they were allowed for a while to slumber.

For the supramental Transcendence is not a thing absolutely apart and unconnected with our present existence.

It is a greater Light out of which all this has come for the adventure of the Soul lapsing into the Inconscience and emerging out of it, and, while that adventure proceeds, it waits superconscient above our minds till it can become conscious in us. Hereafter it will unveil itself and by the unveiling reveal to us all the significance of our own being and our works; for it will disclose the Divine whose fuller manifestation in the world will release and accomplish that covert significance.

 

1-11-29

 

Потому что эта ныне сверхсознательная Трансцендентность является Силой так же, как и Существованием.

Супраментальная Трансцендентность не некое пустое Чудо, это то невыразимое, что вечно заключает в себе все сущности вещей, которые вышли из неё. Оно содержит их там в их высшей вечно длящейся реальности и в их собственных характерных абсолютах.

Уменьшение, разделение, деградация, создающие здесь чувство неспособной удовлетворить загадки, тайна Майи — сами уменьшаются и отпадают от нас в нашем восхождении, и Силы Божественного принимают свои истинные формы и всё больше и больше выступают как выражения Истины в процессе её реализации здесь.

Душа Божественного медленно пробуждается здесь из своей инволюции и сокрытия в материальной Бессознательности.

Хозяин наших работ вовсе не Хозяин иллюзий, но высшая Реальность, вырабатывающая свои собственные само-выражающиеся реальности, медленно высвобождаемые из коконов Неведения, в которых в целях эволюционного проявления им было позволено некоторое время дремать.

Потому что супраментальная Трансцендентность не есть нечто совершенно отдельное и несвязанное с нашим нынешним существованием.

Оно — более великий Свет, из которого всё сущее вышло для приключения Души, проваливающейся в Бессознательность и всплывающей из неё, и, пока длится это приключение, оно, сверхсознательное, ожидает над нашими умами до тех пор, когда не сможет стать сознательным в нас.

Тогда оно раскроет себя и через это раскрытие покажет нам всё значение нашего собственного бытия и наших дел. Потому что оно раскроет Божественное, чьё более полное проявление в мире освободит и завершит это скрытое значение.

 

In that disclosure the Transcendent Divine will be more and more made known to us as the supreme Existence and the Perfect Source of all that we are; but equally we shall see him as a Master of works and creation prepared to pour out more and more of himself into the field of his manifestation.

The cosmic consciousness and its action will appear no longer as a huge regulated Chance, but as a field of the manifestation; there the Divine is seen as a presiding and pervading Cosmic Spirit who receives all out of the Transcendence and develops what descends into forms that are now an opaque disguise or a baffling half-disguise, but destined to be a transparent revelation.

The individual consciousness will recover its true sense and action; for it is the form of a Soul sent out from the Supreme and, in spite of all appearances, a nucleus or nebula in which the Divine Mother-Force is at work for the victorious embodiment of the timeless and formless Divine in Time and Matter.

This will reveal itself slowly to our vision and experience as the will of the Master of works and as their own ultimate significance, which alone gives to world-creation and to our own action in the world a light and a meaning.

To recognise that and to strive towards its effectuation is the whole burden of the Way of Divine Works in the integral Yoga.

 

1-11-30

 

В этом раскрытии Трансцендентное Божественное будет становиться всё более и более известным нам как высшее Существование и Совершенный Источник всего, чем мы являемся. Но, одновременно, мы будем видеть его как Хозяина работы и творения, готового всё больше и больше изливать себя в область своего проявления.

Космическое сознание и его действие более не будет казаться огромной регулируемой Случайностью, но полем проявления. Там Божественное выглядит управляющим и пронизывающим Космическим Духом, который принимает всё от Трансцендентности и развивает то, что спускается, в формы, которые сейчас непроницаемо замаскированы или запутанно полу-замаскированы, но которые должны стать прозрачным откровением.

Индивидуальное сознание восстановит своё истинное восприятие и действие. Оно есть форма Души, посланной из Всевышнего, и есть, не смотря на все внешние видимости, то ядро или туманность, в котором Божественная Сила Матери трудится ради победного воплощения не имеющего времени и формы Божественного во Времени и Материи.

Это медленно откроется нашему взору и опыту как воля Хозяина работ и как их собственное высшее значение, которое одно только и даёт сотворению мира и нашему собственному действию в мире свет и значение.

Осознание этого и стремление к реализации этого и есть вся ноша Пути Божественной Работы в интегральной Йоге.

 

 

 

 


 

 

 

Chapter XII
The Divine Work

 

Глава XII         
Божественная Работа

 

 

 

 

 

 

One question remains for the seeker upon the way of works, when his quest is or seems to have come to its natural end, — whether any work or what work is left for the soul after liberation and to what purpose?

Equality has been seated in the nature or governs the whole nature; there has been achieved a radical deliverance from the ego-idea, from the pervading ego-sense, from all feelings and impulsions of the ego and its self-will and desires.

The entire self-consecration has been made not only in thought and heart but in all the complexities of the being. A complete purity or transcendence of the three gunas has been harmoniously established.

The soul has seen the Master of its works and lives in his presence or is consciously contained in his being or is unified with him or feels him in the heart or above and obeys his dictates. It has known its true being and cast away the veil of the Ignorance.

What work then remains for the worker in man and with what motive, to what end, in what spirit will it be done?

 

1-12-01

 

Когда поиски ищущего на пути работы приходят, или кажется что приходят, к естественному концу то перед ним остаётся один вопрос — остаётся ли работа, и какая, для души после освобождения, и для какой цели?

В его природе установилась ровность или она руководит всей природой. Достигнуто радикальное освобождение от идеи эго, от пронизывающего чувства эго, от всех ощущений и импульсов эго и от его самоволия и желаний.

Полное самопосвящение произошло не только в мыслях и сердце, но и во всех запутанных местах существа. Гармонично установлена полная чистота или превосхождение трёх гун.

Душа увидела Хозяина своей работы и живёт в его присутствии, или сознательно содержится в его бытии, или объединена с ним, или ощущает его в сердце или выше и выполняет его указания. Она познала свое истинное бытие и отбросила вуаль Неведения.

Какая же работа остаётся для работника в человеке, и с каким побуждением, для какой цели, в каком духе будет она выполняться?

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

There is one answer with which we are very familiar in India; no work at all remains, for the rest is quiescence.

When the soul can live in the eternal presence of the Supreme or when it is unified with the Absolute, the object of our existence in the world, if it can be said to have an object, at once ceases.

Man, released from the curse of self-division and the curse of Ignorance, is released too from that other affliction, the curse of works. All action would then be a derogation from the supreme state and a return into the Ignorance.

This attitude towards life is supported by an idea founded on the error of the vital nature to which action is dictated only by one or all of three inferior motives, necessity, restless instinct and impulse or desire.

The instinct or impulse quiescent, desire extinguished, what place is there for works? Some mechanical necessity might remain but no other, and even that would cease for ever with the fall of the body.

But after all, even so, while life remains, action is unavoidable.

Mere thinking or, in the absence of thought, mere living is itself an act and a cause of many effects.

All existence in the world is work, force, potency, and has a dynamic effect in the whole by its mere presence, even the inertia of the clod, even the silence of the immobile Buddha on the verge of Nirvana. There is the question only of the manner of the action, the instruments that are used or that act of themselves, and the spirit and knowledge of the worker.

For in reality, no man works, but Nature works through him for the self-expression of a Power within that proceeds from the Infinite.

To know that and live in the presence and in the being of the Master of Nature, free from desire and the illusion of personal impulsion, is the one thing needful.

That and not the bodily cessation of action is the true release; for the bondage of works at once ceases.

A man might sit still and motionless for ever and yet be as much bound to the Ignorance as the animal or the insect.

But if he can make this greater consciousness dynamic within him, then all the work of all the worlds could pass through him and yet he would remain at rest, absolute in calm and peace, free from all bondage.

Action in the world is given us first as a means for our self-development and self-fulfilment; but even if we reached a last possible divine self-completeness, it would still remain as a means for the fulfilment of the divine intention in the world and of the larger universal self of which each being is a portion — a portion that has come down with it from the Transcendence.

 

1-12-02

 

Существует один ответ, очень известный в Индии — не остаётся никакой работы, потому что остаётся лишь покой.

Когда душа может жить в вечном присутствии Всевышнего или когда она объединена с Абсолютом, цель нашего существования в мире, если можно говорить о существовании цели, сразу исчезает.

Человек, освобождённый от проклятия само-разделения и от проклятия Невежества, освобождается также и от этого другого бедствия, от проклятия труда. Тогда всякая активность являлась бы умалением верховного состояния и возвращением к Невежеству.

Такой подход к жизни поддерживается идеей, основанной на ошибке витальной природы, для которой активность диктуется только одним или всеми тремя низшими мотивами — необходимостью, беспокойным инстинктом и импульсом или желанием.

Если же инстинкт или импульс успокоены, желание исчерпано, то откуда появится место для работы? Может оставаться какая-то механическая необходимость, не более, и даже это исчезнет навсегда с отпадением тела.

Однако, в конце концов, даже при таком подходе, пока жизнь остаётся, действие неизбежно.

Просто мышление или, при отсутствии мысли, жизнь сама по себе — есть действие и причина многих последствий.

Всякое существование в мире есть работа, сила, потенция, и имеет динамический эффект на целое в силу самого своего присутствия, даже инерция праха, даже молчание недвижимого Будды на краю Нирваны. Вопрос стоит только о характере активности, инструментов, которые применяются или действуют сами по себе, и характере духа и знания работника.

Потому что в реальности не человек работает, а Природа работает через него для самовыражения Силы внутри, которая исходит от Бесконечного.

Единственно, что нужно — знать это, и жить в присутствии и существовании Хозяина Природы, свободными от желания и иллюзий личных импульсов.

Именно это, а не телесное прекращение активности является истинным освобождением. Потому что сразу же прекращается зависимость от работы.

Человек может бесконечно долго сидеть тихо и неподвижно, и в то же время быть связанным Невежеством не меньше, чем животное или насекомое.

Но если он сумеет сделать это более высокое сознание динамичным в себе, тогда все работы всех миров могут проходить через него, и всё же он будет оставаться внутренне неподвижным, в абсолютном покое и мире, свободным от каких-либо пут.

Деятельность в мире в начале даётся нам как средство само-развития и само-осуществления. Но даже если бы мы достигли наиболее возможной божественной само-полноты, она всё же оставалась бы средством осуществления божественного намерения в мире и средством реализации большего универсального "я", частью которого является каждое существо — частью, которая спустилась вместе с ним из Трансцендентного.

 

In a certain sense, when his Yoga has reached a certain culmination, works cease for a man; for he has no further personal necessity of works, no sense of works being done by him; but there is no need to flee from action or to take refuge in a blissful inertia.

For now he acts as the Divine Existence acts without any binding necessity and without any compelling ignorance.

Even in doing works he does not work at all; he undertakes no personal initiative.

It is the Divine Shakti that works in him through his nature; his action develops through the spontaneity of a supreme Force by which his instruments are possessed, of which he is a part, with whose will his will is identical and his power is her power.

The spirit within him contains, supports and watches this action; it presides over it in knowledge but is not glued or clamped to the work by attachment or need, is not bound by desire of its fruit, is not enslaved to any movement or impulse.

 

1-12-03

 

В некотором смысле, когда искатель достигает определённой высокой стадии своей Йоги, то работа для него перестает существовать.

Потому что у него больше нет ни личной необходимости трудиться, ни ощущения работ, которые делаются им. Но также и нет необходимости убегать от действия или искать убежища в блаженной инерции.

Потому что теперь он действует так, как действует Божественное Существование без какой-либо связывающей необходимости и без какого-либо принуждающего невежества.

Даже выполняя работу, он не работает вообще. Он не проявляет личной инициативы.

Это Божественная Шакти работает в нём через его природу. Его действие развивается через спонтанность высшей Силы, владеющей его инструментами, частью которой он является, с чьей волей идентична его воля, и его сила — это её сила.

Дух внутри него содержит в себе это действие, поддерживает его и наблюдает за ним. Он руководит действием, находясь в знании, но не привержен и не прикреплён к работе привязанностью или необходимостью, не связан желанием её плодов, не порабощён каким либо движением или импульсом.

 

It is a common error to suppose that action is impossible or at least meaningless without desire. If desire ceases, we are told, action also must cease.

But this, like other too simply comprehensive generalisations, is more attractive to the cutting and defining mind than true.

The major part of the work done in the universe is accomplished without ally interference of desire; it proceeds by the calm necessity and spontaneous law of Nature.

Even man constantly does work of various kinds by a spontaneous impulse, intuition, instinct or acts in obedience to a natural necessity and law of forces without either mental planning or the urge of a conscious vital volition or emotional desire.

Often enough his act is contrary to his intention or his desire; it proceeds out of him in subjection to a need or compulsion, in submission to an impulse, in obedience to a force in him that pushes for self-expression or in conscious pursuance of a higher principle.

Desire is an additional lure to which Nature has given a great part in the life of animated beings in order to produce a certain kind of rajasic action necessary for her intermediate ends; but it is not her sole or even her chief engine. It has its great use while it endures, it helps us to rise out of inertia, it contradicts many tamasic forces which would otherwise inhibit action.

But the seeker who has advanced far on the way of works has passed beyond this intermdiate stage in, which desire is a helpful engine. Its push is no longer indispensable for his action, but is rather a terrible hindrance and source of stumbling, inefficiency and failure.

Others are obliged to obey a personal choice or motive, but he has to learn to act with an impersonal or a universal mind or as a part or an instrument of an infinite Person.

A calm indifference, a joyful impartiality or a blissful response to a divine Force, whatever its dictate, is the condition of his doing any effective work or undertaking any worth-while action.

Not desire, not attachment must drive him, but a Will that stirs in a divine peace, a Knowledge that moves from the transcendent Light, a glad Impulse that is a force from the supreme Ananda.

 

1-12-04

 

Есть распространённая ошибка считать, что если нет желания, то действие невозможно или, по крайней мере, бессмысленно. Нам говорят, что если пропадёт желание, то прекратится и действие.

Но это, как и другие слишком простые обобщения, скорее привлекательно для разделяющего и определяющего ума, чем истинно.

Большая часть работы во вселенной выполняется без всякого вмешательства желания. Она осуществляется в результате спокойной необходимости и спонтанного закона Природы.

Даже человек постоянно выполняет работу самого разного вида благодаря спонтанному импульсу, интуиции, инстинкту, или действует подчиняясь естественной необходимости и закону сил без ментального планирования или побуждения сознательного витального волевого акта или эмоционального желания.

Достаточно часто его действие противоречит его намерениям или желаниям.

Оно исходит от него, подчиняясь необходимости или принуждению, подчиняясь импульсу, повинуясь силе, действующей в нём и стремящейся к самовыражению, или сознательному поиску более высокого принципа.

Желание служит дополнительной приманкой, которой Природа отвела большое место в жизни живых существ, чтобы вызвать некоторого рода раджасическое действие, необходимое для её промежуточных целей.

Но оно не является её единственным или даже главным двигателем.

Оно имеет большое значение пока действует. Оно помогает нам преодолеть инерцию, противостоит многим тамасическим силам, которые в противном случае препятствовали бы действию.

Но ищущий, далеко прошедший по пути работы, вышел за пределы промежуточной стадии, на которой желание является помогающим средством. Оно перестало быть необходимым для его действия, и скорее стало ужасным препятствием и источником помех, неэффективности и поражения.

Другие люди вынуждены подчиняться личному выбору или мотиву, но продвинутому искателю придётся научиться действовать с безличным или вселенским умом, или же как часть бесконечной Личности или её инструмент.

Спокойная беспристрастность, радостная незаинтересованность или блаженный отклик на божественную Силу, чтобы она ни указывала — основное условие при котором он выполняет любую эффективности полезную работу или подчиняется какой-либо стоящей деятельности.

Не желание, не привязанность должны направлять его, а Воля, возникающая в божественном покое, Знание, что приходит из трансцендентного Света, радостный Импульс, являющийся силой, исходящей от верховной Ананды.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

In an advanced stage of the Yoga it is indifferent to the seeker, in the sense of any personal preference, what action he shall do or not do; even whether he shall act or not is not decided by his personal choice or pleasure.

Always he is moved to do whatever is in consonance with the Truth or whatever the Divine demands through his nature.

A false conclusion is sometimes drawn from this that the spiritual man, accepting the position in which Fate or God or his past Karma has placed him, content to work in the field and cadre of the family, clan, caste, nation, occupation which are his by birth and circumstance, will not and even perhaps ought not to make any movement to exceed them or to pursue any great mundane end.

Since he has really no work to do, since he has only to use works, no matter what works, as long as he is in the body in order to arrive at liberation or, having arrived, only to obey the supreme Will and do whatever it dictates, the actual field given him is sufficient for the purpose.

Once free, he has only to continue working in the sphere assigned to him by Fate and circumstances till the great hour arrives when he can at last disappear into the Infinite.

To insist on any particular end or to work for some great mundane object is to fall into the illusion of works; it is to entertain the error that terrestrial life has an intelligible intention and contains objects worthy of pursuit.

The great theory of Illusion, which is a practical denial of the Divine in the world, even when in idea it acknowledges the Presence, is once more before us.

But the Divine is here in the world, — not only in status but in dynamis, not only as a spiritual self and presence but as power, force, energy, and therefore a divine work in the world is possible.

 

1-12-05

 

На продвинутой стадии Йоги для ищущего безразлично, в смысле какого-либо личного предпочтения, какую деятельность он осуществляет или не осуществляет. Даже его действие или бездействие не зависит от его личного выбора или желания.

Его всегда толкает делать то, что находится в созвучии с Истиной, или что через его природу требует Божественное.

Отсюда иногда делают неправильный вывод о том, что духовный человек, принимая то положение, в которое он поставлен Судьбой или Богом, или его прошлой Кармой, довольствуясь работой в той области и в том окружении семьи, клана, касты, нации, которые унаследовал от рождения и по обстоятельствам, не будет, а может быть и не должен делать какие-либо движения чтобы превзойти их или стремиться к какой-нибудь великой светской цели.

Поскольку у него в действительности нет работы, поскольку он в действительности только использует работу, причём любую работу, пока он пребывает в теле, чтобы достигнуть освобождения или, достигнув его, только для того, чтобы повиноваться верховной Воле и выполнять всё, что она предписывает, то для этой цели достаточно той области, которая ему представлена.

Став свободным, ему остаётся только продолжать работать в той сфере, которая определена ему Судьбой и обстоятельствами до тех пор, пока не настанет великий час, когда он сможет наконец исчезнуть в Бесконечности.

Настаивать на каком-то конкретном результате или работать ради какой-либо высокой светской цели значит впасть в иллюзию работы. Это значит придерживаться ошибочного мнения, что земная жизнь имеет вразумительное направление и содержит цели, которых стоит добиваться.

И вот великая теория Иллюзии, которая является практическим отрицанием Божественного в мире, даже когда она в принципе признает Присутствие, снова перед нами.

Но Божественное присутствует в мире, не только статически, но и динамически, не только как духовное "я" и присутствие, но как власть, сила, энергия, и поэтому божественная работа в мире возможна.

 

There is no narrow principle, no field of cabined action that can be imposed on the Karmayogin as his rule or his province.

This much is true that every kind of works, whether small to imagination or great, petty in scope or wide, can be equally used in the progress towards liberation or for self-discipline.

This much is also true that after liberation a man may dwell in any sphere of life and in any kind of action and fulfil there his existence in the Divine.

According as he is moved by the Spirit, he may remain in the sphere assigned to him by birth and circumstances or break that framework and go forth to an untrammelled action which shall be the fitting body of his greatened consciousness and higher knowledge.

To the outward eyes of men the inner liberation may make no apparent difference in his outward acts; or, on the contrary, the 'freedom and infinity within may translate itself into an outward dynamic working so large and new that all regards are drawn by this novel force.

If such be the intention of the Supreme within him, the liberated soul may be content with a subtle and limited action within the old human surroundings which will in no way seek to change their outward appearance. But it may too be called to a work which will not only alter the forms and sphere of its own external life but, leaving nothing around it unchanged or unaffected, create a new world or a new order.

 

1-12-06

 

Нет такого узкого принципа, такой области узкого действия, которые можно было бы навязать Карма-йогину в качестве правила или сферы его деятельности.

Совершенно верно, что работа любого вида, маленькая или большая с точки зрения воображения, небольшого масштаба или широкого, может быть одинаково использована на пути к освобождению или для самодисциплины.

Также верно, что после освобождения человек может участвовать в любой сфере жизни и в любом виде деятельности и реализовывать там своё существование в Божественном.

В зависимости от того, как его направляет Дух, он может оставаться в той сфере, которая присуща ему от рождения и обстоятельств, или разрушить эти рамки и двинуться к неограниченной активности, которая будет подходить его возросшему сознанию и более высокому знанию.

С точки зрения других людей, их внешнего взгляда, внутреннее освобождение может не повлечь за собой видимых изменений в его внешних делах. Или наоборот, внутренняя свобода и бесконечность могут выразить себя во внешней динамичной работе, настолько обширной и новой, что всеобщее внимание будет поглощено этой новой силой.

Если таково будет в нём намерение Всевышнего, освободившаяся душа может быть согласна с тонкой и ограниченной активностью в пределах старого человеческого окружения, никоим образом не стремясь изменить её внешние проявления.

Однако, она так же может быть призвана к такой работе, которая не только изменит форму и сферу своей собственной внешней жизни, но создаст новый мир или новый порядок, изменив вокруг себя всё.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

A prevalent idea would persuade us that the sole aim of liberation is to secure for the individual soul freedom from physical rebirth in the unstable life of the universe.

If this freedom is once assured, there is no further work for it in life here or elsewhere or only that which the continued existence of the body demands or the unfulfilled effects of past lives necessitate. This little, rapidly exhausted or consumed by the fire of Yoga, will cease with the departure of the released soul from the body.

The aim of escape from rebirth, now long fixed in the Indian mentality as the highest object of the soul, has replaced the enjoyment of a heaven beyond fixed in the mentality of the devout by many religions as their divine lure.

Indian religion also upheld that earlier and lower call when the gross external interpretation of the Vedic hymns was the dominant creed, and the dualists in later India also have kept that as part of their supreme spiritual motive.

Undoubtedly a release from the limitations of the mind and body into an eternal peace, rest, silence of the Spirit, makes a higher appeal than the offer of a heaven of mental joys or eternised physical pleasures, but this too after all is a lure; its insistence on the mind's world-weariness, the life-being's shrinking from the adventure of birth, strikes a chord of weakness and cannot be the supreme motive.

The desire of personal salvation, however high its form, is an outcome of ego; it rests on the idea of our own individuality and its desire for its personal good or welfare, its longing for a release from suffering or its cry for the extinction of the trouble of becoming and makes that the supreme aim of our existence.

To rise beyond the desire of personal salvation is necessary for the complete rejection of this basis of ego.

If we seek the Divine, it should be for the sake of the Divine and for nothing else, because that is the supreme call of our being, the deepest truth of the spirit.

The pursuit of liberation, of the soul's freedom, of the realisation of our true and highest self, of union with the Divine, is justified only because it is the highest law of our nature, because it is the attraction of that which is lower in us to that which is highest, because it is the Divine Will in us.

That is its sufficient justification and its one truest reason; all other motives are excrescences, minor or incidental truths or useful lures which the soul must abandon, the moment their utility has passed and the state of oneness with the Supreme and with all beings has become our normal consciousness and the bliss of that state our spiritual atmosphere.

 

1-12-07

 

Нас может преследовать постоянная идея о том, что единственная цель освобождения — дать индивидуальной душе свободу от следующих физических рождений в нестабильной жизни вселенной.

Если эта свобода обеспечена, то для души уже нет дальнейшей работы в жизни здесь или где-то ещё, за исключением разве что той, которая требуется для продолжающих существовать потребностей тела, или неизбежной в результате нереализованных последствий прошлых жизней. Это немногое, быстро исчерпывающееся или поглощающееся огнём Йоги, прекратится после того, как освободившаяся душа покинет тело.

Цель избежать следующих рождений, которая давно укрепилась в индийской ментальности как высшая цель души, заменила собой наслаждение небесами по ту сторону этой жизни, которое закреплялось в ментальности верующих многими религиями в качестве божественной приманки.

В индийской религии также содержался этот более ранний и низший призыв, когда доминирующей идеей являлось грубое внешнее истолкование Ведических гимнов, а дуалисты в более поздней Индии также сохранили его в качестве части их высшего духовного мотива.

Несомненно, освобождение от ограничений ума и тела ради вечного, покоя, отдыха, безмолвия Духа обладает большей привлекательностью, чем предложение небес ментальных радостей или бесконечно продолжающихся физических удовольствий, но и это в конце концов лишь приманка.

Настойчивая идея усталости ума от мира, уклонения живого существа от риска рождения, играет на струнах слабости и не может служить высшим мотивом.

Стремление к личному спасению, как бы высоко по форме оно ни было, является продуктом эго.

Оно покоится на идее нашей собственной индивидуальности и её стремлении к личному благу или благополучию, её страстном желании освободиться от страданий или на её призыве к уничтожению забот становления, и делает это высшей целью нашего существования.

Для полного отказа от этой основы эго необходимо подняться выше желания личного спасения.

Если мы ищем Божественное, то это должно быть ради Божественного и не для чего другого, потому что это — самый высокий призыв нашего существа, самая глубокая истина духа.

Поиск освобождения, свободы души, реализации нашего истинного и высшего "я", единения с Божественным, оправдан только потому, что это высший закон нашей природы, потому что он является притяжением того, что есть низшего в нас, к более высокому, потому что такова Божественная Воля в нас.

Это является достаточным оправданием и единственной истинной причиной. Все другие мотивы являются наростами, упрощёнными или случайными истинами или удобными ловушками, которые душа должна избегать, как только необходимость в них отпадает, и состояние единства со Всевышним и со всеми существами становится нашим нормальным сознанием, и блаженство этого состояния — нашей духовной атмосферой.

 

Often we see this desire of personal salvation overcome by another attraction which also belongs to the higher turn of our nature and which indicates the essential character of the action the liberated soul must pursue.

It is that which is implied in the great legend of the Amitabha Buddha who turned away when his spirit was on the threshold of Nirvana and took the vow never to cross it while a single being remained in the sorrow and the Ignorance.

It is that which underlies the sublime verse of the Bhagavata Purana, “I desire not the supreme state with all its eight siddhis nor the cessation of rebirth; may I assume the sorrow of all creatures who suffer and enter into them so that they may be made free from grief."

It is that which inspires a remarkable passage in a letter of Swami Vivekananda, "I have lost all wish for my salvation," wrote the great Vedantin, "may I be born again and again and suffer thousands of miseries so that I may worship the only God that exists, the only God I believe in, the sum-total of all souls, — and above all, my God the wicked, my God the miserable, my God the poor of all races, of all species is the special object of my worship.

He who is the high and low, the saint and the sinner, the god and the worm. Him worship, the visible, the knowable, the real, the omnipresent; break all other idols. In whom there is neither past life nor future birth, nor death nor going nor coming, in whom we always have been and always will be one. Him worship; break all other idols."

 

1-12-08

 

Часто мы видим, что это желание личного спасения преодолевается другим притяжением, которое также принадлежит к более высокой стороне нашей природы и которое указывает на тот существенный характер действия, которого должна придерживаться освобождённая душа.

Это то, что подразумевается в великой легенде об Амитабха Будде, который повернул назад, когда его дух находился на пороге Нирваны, и дал клятву никогда не переступать его, пока хоть одно существо остаётся в страдании и Невежестве.

Это то, что подчёркнуто в возвышенных стихах Бхагавата Пураны, "Я не желаю ни высшего состояния со всеми его восемью сиддхи, ни прекращения цепи рождений. Позволь мне принять горе всех существ, которые страдают, и войти в них, чтобы освободить их от печали".

Это воодушевило на замечательные строки письма Свами Вивекананду. "Я потерял всякое желание своего спасения", — писал великий ведантист, — "пусть я буду рождаться снова и снова, и страдать тысячами несчастий, чтобы я мог поклоняться тому единственному Богу, который есть, единственному Богу, в которого я верю, тотальной сумме всех душ — и превыше всех, особым предметом моего поклонения является мой Бог порочных, мой Бог несчастных, мой Бог бедняков всех рас, всех народов.

Ему, который является высоким и низким, святым и грешником, богом и червяком, Ему поклоняйтесь, видимому, познаваемому, реальному, вездесущему. Сокрушите всех других идолов.

В ком нет ни прошлой жизни, ни будущего рождения, ни смерти, ни ухода, ни прихода, в ком мы всегда пребывали и всегда будем едины, Ему поклоняйтесь. Сокрушите всех других идолов".

 

The last two sentences contain indeed the whole gist of the matter.

The true salvation or the true freedom from the chain of rebirth is not the rejection of terrestrial life or the individual's escape by a spiritual self-annihilation, even as the true renunciation, is not the mere physical abandonment of family and society; it is the inner identification with the Divine in whom there is no limitation of past life and future birth but instead the eternal existence of the unborn Soul.

He who is free inwardly, even doing actions, does nothing at all, says the Gita; for it is Nature that works in him under the control of the Lord of Nature.

Equally, even if he assumes a hundred times the body, he is free from any chain of birth or mechanical wheel of existence since he lives in the unborn and undying spirit and not in the life of the body.

Therefore attachment to the escape from rebirth is one of the idols which, whoever keeps, the Sadhaka of the integral Yoga must break and cast away from him.

For his Yoga is not limited to the realisation of the Transcendent beyond all world by the individual soul; it embraces also the realisation of the Universal, "the sum-total of all souls", and cannot therefore be confined to the movement of a personal salvation and escape.

Even in his transcendence of cosmic limitations he is still one with all in God; a divine work remains for him in the universe.

 

1-12-09

 

В последних двух предложениях содержится в действительности вся суть вопроса.

Истинное спасение или истинная свобода от цепи рождений не в отказе от земной жизни или в индивидуальном уходе в результате духовного самоуничтожения, подобно тому, как истинное отречение заключается не в простом физическом устранении от семьи и общества.

Оно во внутреннем отождествлении с Божественным, в котором нет ограничений прошлой жизни и будущего рождения, но вместо этого вечное существование нерождённой Души.

Тот, кто внутренне свободен, даже действуя, ничего не делает, говорит Гита. Потому что это Природа действует в нём под руководством Господина Природы.

В равной мере, даже если он сто раз облекается в тело, он свободен от любой цепи рождений или механического колеса существования, поскольку он живёт в нерождённом и бессмертном духе, а не в жизни тела.

Поэтому привязанность к идее избежать нового рождения — это одним из идолов, и кто бы её ни придерживался, Садхакой интегральной Йоги должен её разрушить и отбросить прочь.

Потому что эта Йога не ограничивается реализацией индивидуальной душой Трансцендентного за пределами всего мира. Она охватывает также реализацию Вселенского, "тотальную сумму всех душ", и поэтому не может ограничиться движением к личному спасению и уходу.

Даже если искатель превзойдёт космические ограничения, он продолжает оставаться единым со всем в Боге. И во вселенной для него будет божественная работа.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

That work cannot be fixed by any mind-made rule or human standard; for his consciousness has moved away from human law and limits and passed into the divine liberty, away from government by the external and transient into the self-rule of the inner and eternal, away from the binding forms of the finite into the free self-determination of the Infinite.

"Howsoever he lives and acts," says the Gita, "he lives and acts in Me."

The rules which the intellect of men lays down cannot apply to the liberated soul, — by the external criteria and tests which their mental associations and prejudgments prescribe, such a one cannot be judged; he is outside the narrow jurisdiction of these fallible tribunals.

It is immaterial whether he wears the garb of the ascetic or lives the full life of the householder; whether he spends his days in what men call holy works or in the many-sided activities of the world; whether he devotes himself to the direct leading of men to the Light like Buddha, Christ or Shankara or governs kingdoms like Janaka or stands before men like Sri Krishna as a politician or a leader of armies; what he eats or drinks; what are his habits or his pursuits; whether he fails or succeeds; whether his work be one of construction or of destruction; whether he supports or restores an old order or labours to replace it by a new; whether his associates are those whom men delight to honour or those whom their sense of superior righteousness outcastes and reprobates; whether his life and deeds are approved by his contemporaries or he is condemned as a misleader of men and a fomenter of religious, moral or social heresies.

He is not governed by the judgments of men or the laws laid down by the ignorant; he obeys an inner voice and is moved by an unseen Power. His real life is within and this is its description that he lives, moves and acts in God, in the Divine, in the Infinite.

 

1-12-10

 

Такая работа не может определяться каким-либо правилом от ума или человеческим стандартом. Потому что сознание садхака на данном уровне ушло от человеческого закона и ограничений и перешло в свободу божественного, выходя из под управления внешним и перешло к самоуправлению внутренним и вечным, ушло от связывающих форм конечного к свободному самоопределению Бесконечного.

"Как бы он ни жил, и ни действовал", — говорит Гита, — "он живёт и действует во Мне".

Те правила, что были установлены человеческим интеллектом, не могут быть применены к освобождённой душе. Такого человека нельзя судить по внешним критериям и испытаниям, которые предписываются ментальными ассоциациями и предубеждениями. Он находится за пределами узкой юрисдикции этих трибуналов, склонных ошибаться.

Не имеет значения, носит ли он одеяние аскета или живёт полной жизнью главы семьи. Проводит ли он свои дни, как говорится, в святых трудах, или в многосторонней мирской деятельности.

Посвящает ли он себя непосредственно тому, чтобы вести людей к Свету как Будда, Христос или Шанкара, или управляет царствами как Джанака, или предстаёт перед людьми, как Шри Кришна, политиком или полководцем.

Не имеет значения — что он ест или пьёт. Каковы его привычки или занятия. Терпит ли он поражение или успешно побеждает. Является ли его труд конструктивным или разрушительным.

Поддерживает ли он или восстанавливает старый порядок, или трудится, чтобы создать новый. Общается ли он с такими, которых люди уважают, или с теми, которых людское чувство превосходства в добродетельности отвергает или порицает.

Оправдывают ли его современники его жизнь и поступки, или проклинают его как сбивающего людей с пути и возбудителя религиозных, моральных или общественных ересей.

Им не руководят суждения людей или законы, установленные невеждами.

Он послушен внутреннему голосу и им движет невидимая Сила.

Его истинная жизнь внутри, и её описанием является то, что он живёт, движется и действует в Боге, в Божественном, в Бесконечном.

 

But if his action is governed by no external rule, one rule it will observe that is not external; it will be dictated by no personal desire or aim, but will be a part of a conscious and eventually a well-ordered because self-ordered divine working in the world.

The Gita declares that the action of the liberated man must be directed not by desire, but towards the keeping together of the world, its government, guidance, impulsion, maintenance m the path appointed to it.

This injunction has been interpreted in the sense that the world being an illusion in which most men must be kept, since they are unfit for liberation, he must so act outwardly as to cherish in them an attachment to their customary works laid down for them by the social law.

If so, it would be a poor and petty rule and every noble heart would reject it to follow rather the divine vow of Amitabha Buddha, the sublime prayer of the Bhagavata, the passionate aspiration of Vivekananda.

But if we accept rather the view that the world is a divinely guided movement of Nature emerging in man towards God and that this is the work in which the Lord of the Gita declares that he is ever occupied although he himself has nothing ungained that he has yet to win, then a deep and true sense will appear for this great injunction.

To participate in that divine work, to live for God in the world will be the rule of the Karmayogin; to live for God in the world and therefore so to act that the Divine may more and more manifest himself and the world go forward by whatever way of its obscure pilgrimage and move nearer to the divine ideal.

 

1-12-11

 

Однако же, в то время как ни одно внешнее правило не руководит его действиями, есть правило, которого он придерживается, и которое не является внешним. Оно диктуется не личным желанием или целью, но будет частью сознательной и в конечном счёте хорошо организованной, потому что само-организованной, божественной деятельности в мире.

Гита утверждает, что деятельность освобождённого человека должна направляться не желанием, но должна быть направлена на поддержание всего мира, на управление им, на руководство, на импульсы в этом мире, на сохранение пути, который ему предназначен.

Это предписание обычно воспринимается в том смысле, что раз существование мира это иллюзия, в которой должно пребывать большинство людей, поскольку они не способны к освобождению, то внешне освобождённый человек должен действовать так, чтобы сохранять в них привязанность к их обычной работе, возложенной на них общественным законом.

Если бы это было так, то это было бы плохим и мелким правилом, и каждое благородное сердце отвергло бы его, и предпочло бы следовать божественной клятве Амитабха Будды, возвышенной молитве Бхагавата, страстному устремлению Вивекананды.

Но если мы выбираем точку зрения, что мир является божественно управляемым движением Природы, проявляющейся в человеке в направлении Бога, и что это тот самый труд, которым, как объявляет в Гите Господь, он вечно занят, хотя не существует ничего, что бы он не имел или мог ещё иметь, тогда это великое указание приобретает глубокий и истинный смысл.

Участвовать в этой божественной работе, жить для Бога в мире будет правилом для Карма-йогина. Жить для Бога в мире и поэтому действовать так, чтобы Божественное могло всё больше и больше проявлять себя, а мир двигаться вперёд самыми разными путями его таинственного паломничества и становиться ближе к божественному идеалу.

 

How he shall do this, in what particular way, can be decided by no general rule. It must develop or define itself from within; the decision lies between God and our self, the Supreme Self and the individual self that is the instrument of the work; even before liberation, it is from the inner self, as soon as we become conscious of it, that there rises the sanction, the spiritually determined choice.

It is altogether from within that must come the knowledge of the work that has to be done. There is no particular work, no law or form or outwardly fixed or invariable way of works which can be said to be that of the liberated being.

The phrase used in the Gita to express this work that has to be done has indeed been interpreted in the sense that we must do our duty without regard to the fruit. But this is a conception born of European culture which is ethical rather than spiritual and external rather than inwardly profound in its concepts.

No such general thing as duty exists; we have only duties, often in conflict with each other, and these are determined by our environment, our social relations, our external status in life. They are of great value in training the immature moral nature and setting up a standard which discourages the action of selfish desire.

It has already been said that so long as the seeker has no inner light, he must govern himself by the best light he has, and duty, a principle, a cause are among the standards he may temporarily erect and observe.

But for all that, duties are external things, not stuff of the soul and cannot be the ultimate standard of action in this path. It is the duty of the soldier to fight when called upon, even to fire upon his own kith and kin; but such a standard or any akin to it cannot be imposed on the liberated man.

On the other hand, to love or have compassion, to obey the highest truth of our being, to follow the command of the Divine are not duties; these things are a law of the nature as it rises towards the Divine, an outflowing of action from a soul-state, a high reality of the spirit.

The action of the liberated doer of works must be even such an outflowing from the soul; it must come to him or out of him as a natural result of his spiritual union with the Divine and not be formed by an edifying construction of the mental thought and will, the practical reason or the social sense.

In the ordinary life a personal, social or traditional constructed rule, standard or ideal is the guide; once the spiritual journey has begun, this must be replaced by an inner and outer rule or way of living necessary for our self-discipline, liberation and perfection, a way of living proper to the path we follow or enjoined by the spiritual guide and master, the Guru or else dictated by a Guide within us.

But in the last state of the soul's infinity and freedom all outward standards are replaced or laid aside and there is left only a spontaneous and integral obedience to the Divine with whom we are in union and an action spontaneously fulfilling the integral spiritual truth of our being and nature.

 

1-12-12

 

Как он будет делать это, каким конкретным способом — не может определяться никаким общим правилом. Это должно развиваться или определяться изнутри.

Решение лежит между Богом и нашим "я", между Высшим "Я" и индивидуальным "я", которое является орудием этого труда.

Даже ещё до освобождения, именно из внутреннего "я", как только мы начинаем его осознавать, возникает санкция, духовно определённый выбор.

Точно также изнутри должно прийти знание работы, которую нужно делать. Нет такой особенной работы, закона, или формы, или внешне установленного, или неизменного вида или способа труда, который можно было бы определить как присущий освобождённому существу.

Фраза, использованная в Гите для выражения той работы, которую нужно делать, в действительности истолкована в том смысле, что мы должны выполнять свой долг независимо от его результатов. Но это понимание рождено Европейской культурой, которая скорее этична, чем духовна, и скорее внешняя, чем глубоко внутренняя по своим концепциям.

Не существует такой общей вещи, как долг. У нас есть только обязанности, часто конфликтующие между собой, и они определяются нашим окружением, нашими общественными отношениями, нашим внешним статусом в жизни.

Они очень ценны и полезны для воспитания нашей незрелой моральной природы и для выстраивания некоего стандарта, который препятствует действию эгоистических желаний.

Уже говорилось, что пока у ищущего нет внутреннего света, то ему необходимо руководствоваться самым лучшим светом, который у него есть, и при этом долг, принцип, причина — среди прочих стандартов, которые он может временно принимать и придерживаться.

Но при всём том, обязанности — это внешние вещи, не относящиеся к ткани души, и они не могут служить высшей нормой действия на этом пути.

Долг солдата сражаться, когда ему приказано, даже стрелять в своих знакомых и родных. Но такой стандарт или похожий не может быть навязан освобождённому человеку.

С другой стороны, любить или проявлять сострадание, повиноваться высшей истине нашего бытия, следовать повелению Божественного — это не обязанности.

Это закон природы, когда она поднимается к Божественному — действовать так, чтобы действие вытекало из состояния души, это некая высокая реальность духа.

Действие освобождённого исполнителя работ должно быть именно таким потоком из души.

Действие должно приходить к нему или исходить из него как естественный результат его духовного единства с Божественным, а не быть сформированной назидательной конструкцией ментальной мысли и воли, практического рассудка или общественного мнения.

В обычной жизни руководством является выработанное личностью, обществом или традицией правило, стандарт или идеал.

Как только начинается духовный путь, это должно быть заменено внутренним и внешним правилом или образом жизни, необходимым для нашей самодисциплины, освобождения и совершенствования, жизненным порядком, соответствующими тому пути, по которому мы идём, или к этому должно быть добавлено воздействие того, кто признан нами духовным руководителем и мастером, Гуру, или же предписания Руководителя внутри нас.

Но на последней стадии бесконечности и свободы души все внешние нормы заменяются или откладываются в сторону, и остаётся только спонтанное и целостное подчинение Божественному, с которым мы объединены, и активность, спонтанно осуществляющая интегральную духовную истину нашего бытия и природы.

 

 

 

 

*

*   *

 

*

*   *

 

 

 

It is this deeper sense in which we must accept the dictum of the Gita that action determined and governed by the nature must be our law of works.

It is not, certainly, the superficial temperament or the character or habitual impulses that are meant, but in the literal sense of the Sanskrit word our "own being", our essential nature, the divine stuff of our souls.

Whatever springs from this root or flows from these sources is profound, essential, right; the rest — opinions, impulses, habits, desires-may be merely surface formations or casual vagaries of the being or impositions from outside.

They shift and change, but this remains constant. It is not the executive forms taken by Nature in us that are ourselves or the abidingly constant and expressive shape of ourselves, it is the spiritual being in us — and this includes the soul-becoming of it — that persists through time in the universe.

 

1-12-13

 

Есть более глубокий смысл, который нам нужно увидеть в афоризме Гиты — действие, определяемое и руководимое природой должно быть нашим законом в работе.

Безусловно, подразумевается не поверхностный темперамент или характер, или привычные импульсы, а в буквальном смысле санскритского слова наше "собственное бытие", наша сущностная природа, божественная материя наших душ.

Всё, что возникает из этого корня или вытекает из этих источников, является глубоким, необходимым, правильным. Всё остальное — мнения, импульсы, привычки, желания — могут быть только поверхностными образованиями или случайными причудами существа или внушениями извне.

Последние перемещаются и изменяются, но это остаётся неизменным. Не исполнительные формы, принятые Природой в нас, являются нашим "я", или наши неизменно постоянные и выразительные формы, но духовное существо в нас — и это включает становление души — это то, что сохраняется на протяжении времени во вселенной.

 

We cannot, however, easily distinguish this true inner law of our being; it is kept screened from us so long as the heart and intellect remain unpurified from egoism: till then we follow superficial and impermanent ideas, impulses, desires, suggestions and impositions of all kinds from our environment or work out formations of our temporary mental, vital, physical personality — that passing experimental and structural self which has been made for us by an interaction between our being and the pressure of a lower cosmic Nature.

In proportion as we are purified, the true being within declares itself more clearly; our will is less entangled in suggestions from outside or shut up in our own superficial mental constructions.

Egoism renounced, the nature purified, action will come from the soul's dictates, from the depths or the heights of the spirit, or it will be openly governed by the Lord who was all the time seated secretly within our hearts.

The supreme and final word of the Gita for the Yogin is that he should leave all conventional formulas of belief and action, all fixed and external rules of conduct, all constructions of the outward surface Nature, Dharmas, and take refuge in the Divine alone.

Free from desire and attachment, one with all beings, living in the infinite Truth and Purity and acting out of the profoundest deeps of his inner consciousness, governed by his immortal, divine and highest Self, all his works will be directed by the Power within through that essential spirit and nature in us which, knowing, warring, working, loving, serving, is always divine, towards the fulfilment of God in the world, an expression of the Eternal in Time.

 

1-12-14

 

Однако мы не можем легко распознать этот истинный внутренний закон нашего бытия. Пока сердце и интеллект не очищены от эгоизма, он спрятан от нас.

Он будет скрыт до тех пор, пока мы следуем поверхностным и непостоянным идеям, импульсам, желаниям, предложениям и внушениям всех видов от нашего окружения или отрабатываем формации нашей временной ментальной, витальной, физической личности — этого проходящего эмпирического и структурированного "я", которое было создано для нас через взаимодействие между нашим существом и давлением низшей космической Природы.

Пропорционально тому как мы очищаемся, истинное существо внутри проявляет себя всё яснее и яснее. Наша воля всё меньше затрагивается внушениями извне и всё меньше зациклена на наших поверхностных ментальных конструкциях.

Когда эгоизм будет отвергнут и природа очистится, действие станет приходить из указания души, из глубин или высот духа, или будет открыто руководиться Господом, который всё время тайно живёт в наших сердцах.

Самое высокое и окончательное слово Гиты для Йогина в том, что он должен отказаться от всех общепринятых формул веры и действия, всех установленных и внешних правил поведения, всех конструкций внешней поверхностной Природы, Дхарм, и найти убежище только в Божественном.

Свободный от желаний и привязанностей, в единстве со всеми существами, живя в бесконечной Истине и Чистоте и действуя из самых глубин внутреннего сознания, руководимый своим бессмертным, божественным и высочайшим "Я", он достигнет того, что все его работы будут направляться Силой внутри, через тот сущностный дух и природу в нас, которая, познавая, воюя, трудясь, любя и служа, всегда является божественной, и будут направляться к реализации Бога в мире, к выражению Вечного во Времени.

 

A divine action arising spontaneously, freely, infallibly from the light and force of our spiritual self in union with the Divine is the last state of this integral Yoga of Works.

The truest reason why we must seek liberation is not to be delivered, individually, from the sorrow of the world, though that deliverance too will be given to us, but that we may be one with the Divine, the Supreme, the Eternal.

The truest reason why we must seek perfection, a supreme status, purity, knowledge, strength, love, capacity, is not that personally we may enjoy the divine Nature or be even as the gods, though that enjoyment too will be ours, but because this liberation and perfection are the divine Will in us, the highest truth of our self in Nature, the always intended goal of a progressive manifestation in the universe.

The divine Nature, free and perfect and blissful, must be manifested in the individual in order that it may manifest in the world.

Even in the Ignorance the individual lives really in the universal and for the universal Purpose, for in the very act of pursuing the purposes and desires of his ego, he is forced by Nature to contribute by his egoistic action to her work and purpose in the worlds; but it is without conscious intention, imperfectly done, and his contribution is to her half-evolved and half-conscient, her imperfect and crude movement.

To escape from ego and be united with the Divine is at once the liberation and the consummation of his individuality; so liberated, purified, perfected, the individual — the divine soul — lives consciously and entirely, as was from the first intended, in and for the cosmic and transcendent Divine and for his Will in the universe.

 

1-12-15

 

Божественное действие, возникающее спонтанно, свободно, безошибочно из света и силы нашего духовного "я" в единстве с Божественным — это последняя стадия интегральной Йоги Работы.

Самая главная причина — почему мы должны искать освобождение — не в том, чтобы освободиться индивидуально от страдания мира, хотя и это освобождение так же будет дано нам, а, чтобы мы могли быть едины с Божественным, Всевышним, Вечным.

Самая главная причина — почему мы должны стремиться к совершенству, высшему состоянию, чистоте, знанию, силе, любви, уменью, не в том, чтобы мы могли лично наслаждаться божественной Природой или быть подобными богам, хотя и это наслаждение будет нашим, а в том, что эта свобода и совершенство являются божественной Волей в нас, высочайшей истиной нашего "я" в Природе, вечно предполагаемой целью поступательного проявления во вселенной.

Божественная Природа, свободная, совершенная и блаженная, должна проявиться в отдельном человеке для того, чтобы она могла проявиться в мире.

Даже в Неведении отдельный человек, на самом деле, живёт во вселенском и для вселенской Цели, потому что даже в акте преследовании целей и желаний своего эго, Природа заставляет его своим эгоистическим действием содействовать её работе и цели в мирах. Но это делается без сознательного намерения, несовершенно, и его вклад добавляется к её наполовину развитому и наполовину сознательному, грубому несовершенному движению.

Избавление от эго и единство с Божественным — одновременно и его освобождение и окончательное оформление его индивидуальности.

Человек, освобождённый, очищенный, усовершенствованный таким образом — божественная душа — живёт сознательно и полностью, как было изначально предназначено, внутри и для космического и трансцендентного Божественного и ради его Воли во вселенной.

 

In the Way of Knowledge we may arrive at a point where we can leap out of personality and universe, escape from all thought and will and works and all way of Nature and, absorbed and taken up into Eternity, plunge into the Transcendence; that, though not obligatory on the God-knower, may be the soul's decision, the term pursued by the self within us.

In the Way of Devotion we may reach through an intensity of adoration and joy union with the supreme All-Beloved and remain eternally in the ecstasy of his presence, absorbed in him alone, intimately in one world of bliss with him; that then may be our being's impulsion, its spiritual choice.

But in the Way of Works another prospect opens; for travelling on that path, we can enter into liberation and perfection by becoming of one law and power of nature with the Eternal; we are identified with him in our will and dynamic self as much as in our spiritual status; a divine way of works is the natural outcome of this union; a divine living in a spiritual freedom the body of its self-expression.

In the Integral Yoga these three lines of approach give up their exclusions, meet and coalesce or spring out of each other; liberated from the mind's veil over the self, we live in the Transcendence, enter by the adoration of the heart into the oneness of a supreme love and bliss, and all our forces of being uplifted into the one Force, our will and works surrendered into the one Will and Power, assume the dynamic perfection of the divine Nature.

 

1-12-16

 

На Пути Знания мы можем прийти к такой точке, когда мы можем выпрыгнуть из личности и вселенной, освободиться от всякого мышления, и воли, и работ, и всех путей Природы и, будучи поглощены и вовлечены в Вечность, нырнуть в Трансцендентность.

Это, хотя и не обязательно для познающего Бога, может быть решением души, условием, поставленным нашим внутренним "я".

На Пути Преданности через глубину обожания и радости мы можем достигнуть союза с высшим Все-Любящим, и вечно оставаться в экстазе его присутствия, поглощённые только им одним, находясь сокровенно в одном мире блаженства вместе с ним.

Тогда именно это может оказаться импульсом нашего существа, его духовным выбором.

А на Пути Работы открывается ещё одна перспектива: путешествуя по этому пути, мы можем войти в освобождение и совершенство, приняв закон и силу природы, которые едины с Вечным.

Мы можем отождествиться с ним в нашей воле и динамическом "я" в той же мере, что и в нашем духовном состоянии.

Естественным итогом этого союза станет божественный способ совершения работы. Божественная жизнь в духовной свободе — основой его самовыражения.

В Интегральной Йоге эти три пути перестают быть исключающими друг друга, они встречаются, сливаются или вытекают один из другого.

Освободившись от завесы ума над внутренним "я", мы живём в Трансцендентном, благодаря обожанию сердца вступаем в единение верховной любви и блаженства, все силы нашего существа восходят к единой Силе, наша воля и работы отдаются единой Воле и Власти, и мы воспринимаем динамичное совершенство божественной Природы.

 

 

 

 

 


 

 

 

Appendix to Part I

 

Добавление к Части I

The following chapter was left unfinished. It was not included in the edition of The Synthesis of Yoga, Part I, that was published during Sri Aurobindo’s lifetime.

 

1-13-00

Следующая глава осталась незавершённой. Она не включалась в то редакцию Синтеза Йоги, Часть I, которая публиковалась при жизни Шри Ауробиндо.

 

 

 

Chapter XIII
The Supermind and the Yoga of Works

 

Глава XIII        
Сверхразум и Йога
Работы

 

 

 

 

 

 

An integral Yoga includes as a vital and indispensable element in its total and ultimate aim the conversion of the whole being into a higher spiritual consciousness and a larger divine existence.

Our parts of will and action, our parts of knowledge, our thinking being, our emotional being, our being of life, all our self and nature must seek the Divine, enter into the Infinite, unite with the Eternal.

But man's present nature is limited, divided, unequal, — it is easiest for him to concentrate in the strongest part of his being and follow a definite line of progress proper to his nature: only rare individuals have the strength to take a large immediate plunge straight into the sea of the Divine Infinity.

Some therefore must choose as a starting-point a concentration in thought or contemplation or the mind's one-pointedness to find the eternal reality of the Self in them; others can more easily withdraw into the heart to meet there the Divine, the Eternal: yet others are predominantly dynamic and active; for these it is best to centre themselves in the will and enlarge their being through works.

United with the Self and source of all by their surrender of their will into its infinity, guided in their works by the secret Divinity within or surrendered to the Lord of the cosmic action as the master and mover of all their energies of thought, feeling, act, becoming by this enlargement of being selfless and universal, they can reach by works some first fullness of a spiritual status.

But the path, whatever its point of starting, must debouch into a vaster dominion; it must proceed in the end through a totality of integrated knowledge, emotion, will of dynamic action, perfection of the being and the entire nature.

In the supramental consciousness, on the level of the supramental existence this integration becomes consummate; there knowledge, will, emotion, the perfection of the self and the dynamic nature rise each to its absolute of itself and all to their perfect harmony and fusion with each other, to a divine integrality, a divine perfection.

For the supermind is a Truth-Consciousness in which the Divine Reality, fully manifested, no longer works with the instrumentation of the Ignorance; a truth of status of being which is absolute becomes dynamic in a truth of energy and activity of the being which is self-existent and perfect.

Every movement there is a movement of the self-aware truth of Divine Being and every part is in entire harmony with the whole. Even the most limited and finite action is in the Truth-Consciousness a movement of the Eternal and Infinite and partakes of the inherent absoluteness and perfection of the Eternal and Infinite.

An ascent into the supramental Truth not only raises our spiritual and essential consciousness to that height but brings about a descent of this Light and Truth into all our being and all our parts of nature. All then becomes part of the Divine Truth, an element and means of the supreme union and oneness; this ascent and descent must be therefore an ultimate aim of this Yoga.

 

1-13-01

 

Интегральная Йога содержит, в качестве жизненного и необходимого элемента своей тотальной и предельной цели, преобразование всего существа в более высокое духовное сознание и более широкое божественное существование.

Наши элементы воли и действия, наши элементы знания, наше мыслящее существо, наше эмоциональное существо, наше жизненное существо, всё наше "я" и природа должны искать Божественное, войти в Бесконечность, соединиться с Вечным.

Но человеческая природа в настоящее время ограничена, разделена, неровна — для человека легче всего сосредоточиться на самой сильной части его существа и следовать определённой линии развития, соответствующей его природе. Только редкие люди обладают необходимой силой, чтобы сразу сделать широкий  решительный бросок прямо в море Божественной Бесконечности.

Поэтому одни люди могут выбрать в качестве отправного пункта сосредоточение в мысли, или созерцание, или направленность ума в одну точку, чтобы найти вечную реальность "Я" в себе.

Другим легче погрузиться в сердце, чтобы встретить там Божественное, Вечное.

А есть люди, которые преимущественно динамичны и активны. Для них лучше всего сосредоточиться в воле и расширить своё существо через работу.

Единые с Высшим "Я" и источником всего в результате сдачи своей воли её бесконечности, руководимые в своих работах тайной Божественностью внутри или отдавшись Господу космического действия как хозяину и движителю всех их энергий мысли, чувства, действия, становясь в результате такого расширения бытия неэгоистичными и вселенскими, они могут достигнуть через работу некоторой начальной полноты духовного состояния.

Но путь, где бы он ни начинался, должен выйти в более широкую область. В конце он должен проходить через целостность интегрального знания, эмоции, воли динамичного действия, совершенства существа и всей природы.

В супраментальном сознании, на уровне супраментального существования эта интеграция становится законченной.

Там знание, воля, эмоция, совершенствование "я" и динамичной природы, каждое достигает своего собственного абсолюта, и всё вместе — своей совершенной гармонии и слияния друг с другом, до божественной интегральности, божественного совершенства.

Потому что сверхразум — это Сознание-Истина, в которой Божественная Реальность, полностью проявленная, больше не работает с инструментами Неведения.

Это истина такого состояния существа, которое абсолютно, стало динамичным в истине энергии и активности бытия, которое самосуществующее и совершенное.

Каждое движение там — это движение самосознающей истины Божественного Бытия, и каждая часть находится в полной гармонии с целым. Даже самое ограниченное и конечное действие в Сознании-Истине — это движение Вечного и Бесконечного и участвует во внутренней абсолютности и совершенстве Вечного и Бесконечного.

Восхождение к супраментальной Истине не только поднимает наше духовное и сущностное сознание до этой высоты, но также приводит к тому, что этот Свет и Истина спускается во всё наше существо и все наши части природы. Тогда всё становится частью Божественной Истины, элементом и средством высшего союза и единства. Поэтому эти восхождение и нисхождение должны быть конечной целью этой Йоги.

 

A union with the Divine Reality of our being and all being is the one essential object of the Yoga.

It is necessary to keep this in mind; we must remember that our Yoga is not undertaken for the sake of the acquisition of supermind itself but for the sake of the Divine; we seek the supermind not for its own joy and greatness but to make the union absolute and complete, to feel it, possess it, dynamise it in every possible way of our being, in its highest intensities and largest widenesses and in every range and turn and nook and recess of our nature.

It is a mistake to think, as many are apt to think, that the object of a supramental Yoga is to arrive at a mighty magnificence of a supermanhood, a divine power and greatness, the self-fulfilment of a magnified individual personality.

This is a false and disastrous conception, — disastrous because it is likely to raise the pride, vanity and ambition of the rajasic vital mind in us and that, if not overpassed and overcome, must lead to spiritual downfall, false because it is an egoistic conception and the first condition of the supramental change is to get rid of ego.

It is most dangerous for the active and dynamic nature of the man of will and works which can easily be led away by the pursuit of power.

Power comes inevitably by the supramental change, it is a necessary condition for a perfect action but it is the Divine Shakti that comes and takes up the nature and the life, the power of the One acting through the spiritual individual; it is not an aggrandisement of the personal force, not the last crowning fulfilment of the separative mental and vital ego.

Self-fulfilment is a result of the Yoga, but its aim is not the greatness of the individual. The sole aim is a spiritual perfection, a finding of the true self and a union with the Divine by putting on the divine consciousness and nature (saadharmya mukti). All the rest is constituent detail and attendant circumstance.

Ego-centric impulses, ambition, desire of power and greatness, motives of self-assertion are foreign to this greater consciousness and would be an insuperable bar against any possibility of even a distant approach towards the supramental change.

One must lose one's little lower self to find the greater self — union with the Divine must be the master motive; even the discovery of the truth of one's own being and of all being, life in that truth and its greater consciousness, perfection of the nature are only the natural results of that movement.

Indispensable conditions of its entire consummation, they are part of the central aim only because they are a necessary development and a major consequence.

 

1-13-02

 

Единение с Божественной Реальностью нашего существа и всего существования является единственной основной целью Йоги.

Необходимо постоянно держать это в голове. Мы должны помнить, что наша Йога предпринимается не ради приобретения сверхразума как такового, а ради Божественного.

Мы ищем сверхразум не ради его собственной радости и величия, а для того, чтобы сделать единение абсолютным и полным, чтобы чувствовать его, владеть им, сделать более динамичным всеми возможными путями нашего бытия, в его высшей интенсивности и наибольшей широте, и в каждой сфере, на каждом повороте, в каждом закоулке и укромном уголке нашей природы.

Ошибочно думать, как это склонны делать многие, что цель супраментальной Йоги — придти к могущественному великолепию сверхчеловечества, божественной силе и величию, самореализации увеличенной индивидуальной личности.

Это ложная и гибельная концепция. Гибельная потому, что легко может возбудить гордость, тщеславие и амбицию раджасического витального ума в нас и это, если не будет превзойдено и преодолено, приведёт к духовному падению.

Она ложная потому, что это эгоистическая концепция, а первым условием супраментального изменения является избавление от эго.

Она наиболее опасна для активной и динамичной природы человека воли и труда, который может быть легко увлечён погоней за силой.

Сила неизбежно приходит при супраментальном изменении, это необходимое условие совершенного действия, но это именно Божественная Шакти приходит и возносит природу и жизнь, это власть Единого, действующего через духовную индивидуальность. Это не увеличение личной силы, не последняя завершающая реализация отделённого ментального и витального эго.

Самореализация — результат Йоги, но её цель — это не величие отдельного человека.

Единственной целью является духовное совершенство, нахождение истинного "я" и единения с Божественным, через принятие на себя божественного сознания и природы, садхармья мукти. Всё остальное является составляющими деталями и сопровождающими обстоятельствами.

Эгоцентричные импульсы, амбиция, желание власти и величия, мотивы самоутверждения являются чуждыми этому великому сознанию и служили бы непреодолимыми препятствиями для любой возможности даже незначительного продвижения в направлении супраментального изменения.

Необходимо потерять своё маленькое низшее "я", чтобы найти своё более великое "я".

Главным мотивом должно быть единение с Божественным. Даже открытие истины своего бытия и всеобщего бытия, жизнь в этой истине с её большим сознанием, совершенствование природы есть лишь естественные результаты этого движения.

Будучи необходимыми условиями его полного завершения, они являются частью центральной цели только потому, что являются необходимым развитием и главным последствием.

 

It must also be kept in mind that the supramental change is difficult, distant, an ultimate stage; it must be regarded as the end of a far-off vista; it cannot be and must not be turned into a first aim, a constantly envisaged goal or an immediate objective. For it can only come into the view of possibility after much arduous self-conquest and self-exceeding, at the end of many long and trying stages of a difficult self-evolution of the nature.

One must first acquire an inner Yogic consciousness and replace by it our ordinary view of things, natural movements, motives of life; one must revolutionise the whole present build of our being.

Next, we have to go still deeper, discover our veiled psychic entity and in its light and under its government psychicise our inner and outer parts, turn mind-nature, life-nature, body-nature and all our mental, vital, physical action and states and movements into a conscious instrumentation of the soul.

Afterwards or concurrently we have to spiritualise the being in its entirety by a descent of a divine Light, Force, Purity, Knowledge, freedom and wideness.

It is necessary to break down the limits of the personal mind, life and physicality, dissolve the ego, enter into the cosmic consciousness, realise the self, acquire a spiritualised and universalised mind and heart, life-force, physical consciousness.

Then only the passage into the supramental consciousness begins to become possible, and even then there is a difficult ascent to make each stage of which is a separate arduous achievement.

Yoga is a rapid and concentrated conscious evolution of the being, but however rapid, even though it may effect in a single life what in an instrumental Nature might take centuries and millenniums or many hundreds of lives, still all evolution must move by stages; even the greatest rapidity and concentration of the movement cannot swallow up all the stages or reverse natural process and bring the end near to the beginning.

A hasty and ignorant mind, a too eager force easily forget this necessity; they rush forward to make the supermind an immediate aim and expect to pull it down with a pitchfork from its highest heights in the Infinite.

This is not only an absurd expectation but full of danger.

For the vital desire may very well bring in an action of dark or vehement vital powers which hold out before it a promise of immediate fulfilment of its impossible longing; the consequence is likely to be a plunge into many kinds of self-deception, a yielding to the falsehoods and temptations of the forces of darkness, a hunt for supernormal powers, a turning away from the Divine to the Asuric nature, a fatal self-inflation into an unnatural unhuman and undivine bigness of magnified ego.

If the being is small, the nature weak and incapable, there is not this large-scale disaster; but a loss of balance, a mental unhinging and fall into unreason or a vital unhinging and consequent moral aberration or a deviation into some kind of morbid abnormality of the nature may be the untoward consequence.

This is not a Yoga in which abnormality of any kind, even if it be an exalted abnormality, can be admitted as a way to self-fulfilment or spiritual realisation.

Even when one enters into supernormal and suprarational experience, there should be no disturbance of the poise which must be kept firm from the summit of the consciousness to its base; the experiencing consciousness must preserve a calm balance, an unfailing clarity and order in its observation, a sort of sublimated commonsense, an unfailing power of self-criticism, right discrimination, co-ordination and firm vision of things; a sane grasp on facts and a high spiritualised positivism must always be there.

It is not by becoming irrational or infrarational that one can go beyond ordinary nature into supernature; it should be done by passing through reason to a greater light of superreason. This superreason descends into reason and takes it up into higher levels even while breaking its limitations; reason is not lost but changes and becomes its own true unlimited self, a coordinating power of the supernature.

 

1-13-03

 

Нужно, однако, помнить, что супраментальное изменение это трудная, далёкая, конечная стадия. Оно должно рассматриваться как конец отдалённой перспективы.

Его невозможно и не следует превращать в первоначальную цель, постоянно предусматриваемый результат или непосредственное стремление. Потому что оно может стать возможным только после длительного тяжёлого самопреодоления и самопревосхождения, в конце многих ступеней длительного испытания трудной самоэволюции природы.

Нужно сначала обрести внутреннее Йогическое сознание и заменить им наш обычный взгляд на вещи, естественные движения, жизненные мотивы. Необходимо революционизировать всё нынешнее построение нашего существа.

Затем, мы должны пойти ещё глубже, открыть своё завуалированное психическое существо и в его свете и под его управлением подчинить психическому наши внутренние и внешние части, превратить природу ума, природу жизни, природу тела и всю нашу метальную, жизненную, психическую деятельность, состояния и движения в сознательный инструментарий души.

Затем или одновременно нам нужно одухотворить наше существо во всей его полноте через нисхождение божественного Света, Силы, Чистоты, Знания, свободы и широты.

Необходимо разрушить ограничения личного ума, жизни и телесности, растворить эго, войти в космическое сознание, освободить внутреннее "я", обрести одухотворённые и универсализированные ум и сердце, жизненную силу, физическое сознание.

Только тогда начинает становиться возможным переход к супраментальному сознанию, и даже тогда предстоит сложный подъём, каждая стадия которого является отдельным трудным достижением.

Йога — это быстрая и сжатая сознательная эволюция существа, однако как бы быстра она ни была, даже если она может совершить в течение одной жизни то, на что в инструментальной Природе могут потребоваться столетия и тысячелетия, или многие сотни жизней, всё равно всякая эволюция должна происходить постепенно.

Даже самая большая скорость и концентрация движения не может поглотить все стадии или изменить порядок естественных процессов и приблизить конец к началу.

Поспешный и невежественный ум, слишком горячая сила легко забывают об этой необходимости. Они бросаются вперёд, чтобы сделать сверхразум непосредственной целью, и думают стащить его вниз вилами с его высочайшей высоты в Бесконечном.

Такие ожидания не только абсурдны, но и очень опасны.

Потому что витальное желание может очень легко привнести в действие тёмные или страстные витальные силы, которые дадут обещание немедленного достижения его невыполнимой цели.

Результатом может оказаться погружение в различные виды самообмана, стремление ко лжи и соблазнам сил тьмы, погоня за сверхнормальными силами, поворот от Божественной природы  к Асурической, губительное самораздувание до противоестественной, нечеловеческой и небожественной колоссальности увеличенного эго.

Если существо невелико, слабо и неспособно по природе, то катастрофа будет не такого большого масштаба. Но потеря равновесия, ментальное расстройство и падение в безрассудство, или витальное расстройство с последующей моральным расстройством или отклонением в какую-нибудь патологию может стать совершенно не нужным последствием.

В Йоге никакая ненормальность, даже если это возвышенная ненормальность, не может быть принята как способ самовыражения или духовной реализации.

Даже когда кто-то получает сверхнормальный или сверхрациональный опыт, не должно быть нарушения равновесия, которое должно оставаться прочным от вершины сознания до его основания. Переживающее этот опыт сознание должно сохранять спокойный баланс, непогрешимую ясность и порядок в своём восприятии.

Должно быть всегда что-то вроде возвышенного здравого смысла, неизменной силы самокритики, правильного различения, координации и верного видения вещей. Всегда должно быть здравое восприятие фактов и высокий одухотворённый позитивизм.

При помощи иррационализма или инфрарационализма невозможно выйти за пределы обычной природы в высшую природу.

Для такого выхода нужно пройти через разум к высшему свету сверхразума. Сверхразум спускается в рассудок и поднимает его на более высокие уровни, разрушая его ограничения. Разум не теряется, а изменяется и становится своим собственным истинным неограниченным "я", координирующей силой сверхприроды.

 

Another error that has to be guarded against is also one to which our mentality is easily prone; it is to take some higher intermediate consciousness or even any kind of supernormal consciousness for the supermind.

To reach supermind it is not enough to go above the ordinary movements of the human mind; it is not enough to receive a greater light, a greater power, a greater joy or to develop capacities of knowledge, sight, effective will that surpass the normal range of the human being.

All light is not the light of the spirit, still less is all light the light of the supermind; the mind, the vital, the physical itself have lights of their own, as yet hidden, which can be very inspiring, exalting, informative, powerfully executive.

A breaking out into the cosmic consciousness may also bring in an immense enlargement of the consciousness and power.

An opening into the inner mind, inner vital, inner physical, any range of the subliminal consciousness, can liberate an activity of abnormal or supernormal powers of knowledge, action or experience which the uninstructed mind can easily mistake for spiritual revelations, inspirations, intuitions.

An opening upward into the greater ranges of the higher mental being can bring down much light and force creating an intense activity of the intuitivised mind and life-power or an ascent into these ranges can bring a true but still incomplete light easily exposed to mixture, a light which is spiritual in its source, though it does not always remain spiritual in its active character when it comes down into the lower nature.

But none of these things is the supramental light, the supramental power; that can only be seen, and grasped when we have reached the summits of mental being, entered into overmind and stand on the borders of an upper, a greater hemisphere of spiritual existence.

There the ignorance, the inconscience, the original Black Nescience slowly awaking towards a half-knowledge, which are the basis of material Nature and which surround, penetrate and powerfully limit all our powers of mind and life, cease altogether; for an unmixed and unmodified Truth-consciousness is there the substance of all the being, its pure spiritual texture.

To imagine that we have reached such a condition when we are still moving in the dynamics of the Ignorance, though it may be an enlightened or illumined Ignorance, is to lay ourselves open either to a disastrous misleading or to an arrest of the evolution of the being.

For if it is some inferior state that we thus mistake for the supermind, it lays us open to all the dangers we have seen to attend a presumptuous egoistic haste in our demand for achievement.

If it is one of the higher states that we presume to be the highest, we may, though we achieve much, yet fall short of the greater, more perfect goal of our being; for we shall remain content with an approximation and the supreme transformation will escape us.

Even the achievement of a complete inner liberation and a high spiritual consciousness is not that supreme transformation; for we may have that achievement, a status perfect in itself, in essence, and still our dynamic parts may in their instrumentation belong to an enlightened spiritualised mind and may be in consequence, like all mind, defective even in its greater power and knowledge, still subject to a partial or local obscuration or a limitation by the original circumscribing nescience.

 

1-13-04

 

Наш интеллект также легко впадает в другую ошибку, которой следует избегать: она заключается в том, что некоторое более высокое промежуточное сознание или даже какое-нибудь сверхнормальное сознание принимается за сверхразум.

Чтобы достичь сверхразума, недостаточно подняться выше обычного движения человеческого ума. Недостаточно получить больший свет, большую силу, большую радость или развить способности к знанию, видению, действенной воле, которые превосходят нормальный уровень человеческого существа.

Не всякий свет является светом духа, ещё в меньшей мере является он светом сверхразума.

Ум, жизнь, само физическое имеют свой собственный свет, пока скрытый, который может быть очень вдохновляющим, возвышающим, формирующим, мощно воздействующим.

Прорыв в космическое сознание также может принести огромное увеличение сознания и силы.

Проникновение во внутренний ум, во внутреннее витальное, внутреннее физическое, в любой уровень засознательного сознания может высвободить действие ненормальных или сверхнормальных сил знания, действия или переживания, которые неподготовленный ум легко может ошибочно принять за духовные откровения, вдохновения, интуиции.

Проникновение вверх, в более высокие уровни высшего ментального бытия может привлечь вниз много света и силы, создающих высокую активность ставшего интуитивным ума и жизненной силы, или же подъём в эти области может принести истинный, но всё же недостаточный свет, легко поддающийся смешению, свет по своему источнику духовный, хотя он не всегда остается духовным в характере своей активности, когда он спускается в низшую природу.

Но ничто из этого не является супраментальным светом, супраментальной силой. Его можно увидеть и получить только когда мы дойдём до вершин ментального бытия, войдём в план надразума и будем стоять на границах с высшей, более великой полусферой духовного существования.

Там невежество, несознание, изначальное Чёрное Неведение, медленно пробуждающиеся к полузнанию, которые являются основой материальной Природы и которые окружают, проникают и сильно ограничивают все наши силы ума и жизни, разом исчезают. Потому что несмешанное и неизменное сознание-Истина является там сущностью всего бытия, его чистой духовной тканью.

Воображать, что мы достигли такого состояния, когда мы всё ещё движемся в динамизме Невежества, даже если это освещённое или просветлённое Невежество, значит оставить себе открытую дверь для гибельного заблуждения, или для прекращения эволюции своего существа.

Потому что если таким образом мы ошибочно принимаем какое-то низшее состояние за сверхразум, это делает нас беззащитными перед всеми опасностями, которые, как мы видели, сопровождают самонадеянную эгоистическую торопливость наших требований достижения.

Если же мы принимаем одно из более высоких состояний за самое высшее, мы можем, даже достигнув многого, всё же не достичь более великой, более совершенной цели нашего существа. Потому что мы будем довольны лишь приближением, и высшая трансформация пройдёт мимо.

Даже достижение полного внутреннего освобождения и высокого духовного сознания — это ещё не высшая трансформация.

Потому что мы можем иметь это достижение, и уровень, совершенный сам по себе, по своей сути, и всё же наши динамичные части при их использовании в жизни могут принадлежать просвещённому одухотворённому уму и могут в результате, как всякий ум, быть дефектны, даже в его высшей силе и познании, всё ещё подвержены частичному или локальному помрачению или ограничению вследствие первоначального ограничивающего невежества.

 

 

 

 

*

 

*

*   *

 

*   *