Шри Ауробиндо, "Савитри", Книга 3, Песня 1, "Преследование Непознаваемого"

логотип

 

Шри Ауробиндо

Савитри

Книга III, Песня I,
ПРЕСЛЕДОВАНИЕ НЕПОЗНАВАЕМОГО

перевод Леонида Ованесбекова
(второй перевод)

 
 

Sri Aurobindo

Savitri

Book III, Canto I,
THE PURSUIT OF THE UNKNOWABLE

translation by Leonid Ovanesbekov
(2nd translation)

 



Sri Aurobindo

Шри Ауробиндо

SAVITRI

САВИТРИ

 

 

Book Three

Книга  Третья

THE BOOK OF THE DIVINE MOTHER

КНИГА БОЖЕСТВЕННОЙ МАТЕРИ

 

 

Canto I

Песня I

THE PURSUIT OF THE UNKNOWABLE

ПРЕСЛЕДОВАНИЕ НЕПОЗНАВАЕМОГО

 

 

All is too little that the world can give:

Что может дать нам мир — всё будет слишком малым:

Its power and knowledge are the gifts of Time

Его могущество и знание — подарки Времени

And cannot fill the spirit's sacred thirst.

И не способны утолить святую жажду духа.

Although of One these forms of greatness are

И хоть все формы — только образы величия Единого,

And by its breath of grace our lives abide,

И наши жизни существуют лишь благодаря его дыханью милости,

Although more near to us than nearness' self,

Хотя он ближе к нам, чем чувство близости вообще,

It is some utter truth of what we are;

Он — это некая предельная, законченная истина о том — кто мы;

Hidden by its own works, it seemed far-off,

Сокрытый за твореньями, он кажется далёким,

Impenetrable, occult, voiceless, obscure.

Непроницаемым, оккультным, безголосым и неясным.

The Presence was lost by which all things have charm,

Потеряно Присутствие, что наделяет всё очарованием,

The Glory lacked of which they are dim signs.

Не стало Славы, без которой всё — расплывчатые символы.

The world lived on made empty of its Cause,

Мир продолжал жить дальше, опустевший без своей Причины,

Like love when the beloved's face is gone.

Как продолжает жить любовь, когда уходит лик любимого.

The labour to know seemed a vain strife of Mind;

Труд познавать — казался бесполезною борьбой Ума;

All knowledge ended in the Unknowable:

Всё знание закончилось в Непознаваемом:

The effort to rule seemed a vain pride of Will;

Усилье править виделось пустой гордыней Воли;

A trivial achievement scorned by Time,

Простое достижение высмеивалось Временем,

All power retired into the Omnipotent.

Вся сила возвращалась снова к Всемогущему.

A cave of darkness guards the eternal Light.

Пещера мрака охраняет вечный Свет.

A silence settled on his striving heart;

На полное стремленья сердце Ашвапати опустилась тишина;

Absolved from the voices of the world's desire,

Освободив себя от голосов желания мира,

He turned to the Ineffable's timeless call.

Он повернул на вечный зов Невыразимого.

A Being intimate and unnameable,

Неописуемое, сокровенное Существование,

A wide compelling ecstasy and peace

Широкое, неодолимое спокойствие, экстаз,

Felt in himself and all and yet ungrasped,

Здесь ощущались в нём и всюду, оставаясь недоступным и неуловимым,

Approached and faded from his soul's pursuit

То подходя, то ускользая от преследования его души,

As if for ever luring him beyond.

Оно, казалось, вечно завлекало выйти за пределы.

Near, it retreated; far, it called him still.

Приблизившись, оно вдруг отступало, отдалившись — звало снова.

Nothing could satisfy but its delight:

Его ничто не утоляло, только это восхищение, восторг:

Its absence left the greatest actions dull,

В его отсутствии — все самые великие дела тускнели, становясь пустыми,

Its presence made the smallest seem divine.

В его присутствии — любая мелочь виделась божественной.

When it was there, the heart's abyss was filled;

Когда оно здесь появлялось, бездна сердца наполнялась;

But when the uplifting Deity withdrew,

Когда же возвышающее Божество вдруг отступало,

Existence lost its aim in the Inane.

Существование теряло цель свою в Ничто.

The order of the immemorial planes,

Порядок древних, вековечных планов бытия,

The godlike fullness of the instruments

Богоподобная законченность и полнота рабочих инструментов

Were turned to props for an impermanent scene.

Внезапно становились бутафорией для мимолётной сцены.

But who that mightiness was he knew not yet.

Но кто был тем могуществом — он до сих пор не знал.

Impalpable, yet filling all that is,

Неосязаемое, но при этом наполняющее всё, что существует,

It made and blotted out a million worlds

Оно и создавало, и стирало миллион миров,

And took and lost a thousand shapes and names.

И принимало, и теряло тысячи имён и форм.

It wore the guise of an indiscernible Vast,

Оно скрывало самого себя под маскою неразличимого Простора,

Or was a subtle kernel in the soul:

А временами проявлялось тонкой сердцевиною в душе:

A distant greatness left it huge and dim,

Далёкое величье делало его огромным и неясным,

A mystic closeness shut it sweetly in:

Мистическая близость закрывала сладостно его внутри:

It seemed sometimes a figment or a robe

Порой оно казалось вымыслом, порою — одеянием,

And seemed sometimes his own colossal shade.

А иногда — его (Ашвапати) же коллосальной тенью.

A giant doubt overshadowed his advance.

Гигантское сомненье оттеняло продвижение его вперёд.

Across a neutral all-supporting Void

Через нейтральную и всё поддерживающую Пустоту,

Whose blankness nursed his lone immortal spirit,

Чья незаполненность питала в нём бессмертный одинокий дух,

Allured towards some recondite Supreme,

Влекомый к некому неясному для пониманья Наивысшему,

Aided, coerced by enigmatic Powers,

С поддержкой, направляемый загадочными Силами,

Aspiring and half-sinking and upborne,

Стремящийся, наполовину-сникший, снова поднимаемый,

Invincibly he ascended without pause.

Неукротимо поднимался он без передышки.

Always a signless vague Immensity

Всё время, не имеющая признаков, неясная Безмерность

Brooded, without approach, beyond response,

Над ним висела, размышляя и не приближаясь, за пределами ответа,

Condemning finite things to nothingness,

Приговорив конечное к небытию,

Fronting him with the incommensurable.

Его встречая несоизмеримым.

Then to the ascent there came a mighty term.

Затем подъём дошёл до трудно проходимого предела.

A height was reached where nothing made could live,

Достиг он тех высот, где не могло жить ничего из сотворённого,

A line where every hope and search must cease

Границы, на которой всякий поиск и надежда исчезают,

Neared some intolerant bare Reality,

Где рядом оголённая и нестерпимая Реальность,

A zero formed pregnant with boundless change.

Ничто, имеющее форму и наполненное безграничным изменением.

On a dizzy verge where all disguises fail

На головокружительном краю, где сорваны все маски,

And human mind must abdicate in Light

Где ум у человека должен или отказаться в этом Свете от всего,

Or die like a moth in the naked blaze of Truth,

Или сгореть как мошка в неприкрытом ослепительном сияньи Истины,

He stood compelled to a tremendous choice.

Стоял он, перед страшным выбором.

All he had been and all towards which he grew

Всё, чем он был и всё, к чему стремился,

Must now be left behind or else transform

Он или должен был оставить, или трансформировать

Into a self of That which has no name.

Во внутреннее “я” Того, что не имеет имени.

Alone and fronting an intangible Force

Один, лицом к лицу с неосязаемым Могуществом,

Which offered nothing to the grasp of Thought,

Которое ничто не предлагает пониманью Мысли,

His spirit faced the adventure of the Inane.

Его дух встретился с опасным приключением Ничто.

Abandoned by the worlds of Form he strove.

Покинутый мирами Формы он сражался.

A fruitful world-wide Ignorance foundered here;

Широкое как мир и плодовитое Невежество здесь шло ко дну;

Thought's long far-circling journey touched its close

Окольный длительный путь Мысли подходил к концу,

And ineffective paused the actor Will.

Став бесполезной, приостановилась Воля исполнителя.

The symbol modes of being helped no more,

Не помогали больше символические формы бытия,

The structures Nescience builds collapsing failed,

Структуры, возводимые Неведением, рушились и исчезали,

And even the spirit that holds the universe

И даже дух, в себя вмещающий вселенную,

Fainted in luminous insufficiency.

Ослаб в светящейся неполноте.

In an abysmal lapse of all things built

В бездонном разрушении всего, что создано,

Transcending every perishable support

Превосходя любую бренную поддержку

And joining at last its mighty origin,

И наконец, сливаясь со своей могучею основою, первоисточником,

The separate self must melt or be reborn

Его отдельное, самостоятельное “я” должно было расплавиться, переродиться

Into a Truth beyond the mind's appeal.

В ту Истину, что за пределом притягательного для ума.

All glory of outline, sweetness of harmony,

Вся слава внешнего и сладость гармоничности,

Rejected like a grace of trivial notes,

Отвергнутые, как изящество обычных, тривиальных нот,

Expunged from Being's silence nude, austere,

И вычеркнутые из оголённой, строгой тишины Существования,

Died into a fine and blissful Nothingness.

Погибли в том блаженном, полном красоты Небытии.

The Demiurges lost their names and forms,

Теряли имена свои и формы Демиурги,

The great schemed worlds that they had planned and wrought

Великие и схематичные миры, которые они спланировали и построили,

Passed, taken and abolished one by one.

Все были пройдены, использованы и отменены, один мир за другим.

The universe removed its coloured veil,

Вселенная убрала разноцветную вуаль,

And at the unimaginable end

И рядом с невообразимой целью,

Of the huge riddle of created things

С огромною загадкой сотворённого,

Appeared the far-seen Godhead of the whole,

Явился видимый издалека Бог целого,

His feet firm-based on Life's stupendous wings,

Чьи ноги прочно укрепились на громадных крыльях Жизни,

Omnipotent, a lonely seer of Time,

Провидец Времени, всесильный, одинокий,

Inward, inscrutable, with diamond gaze.

Непостижимый, обращённый внутрь, с алмазным взглядом.

Attracted by the unfathomable regard

Притянутые тем бездонным взглядом,

The unsolved slow cycles to their fount returned

Не завершившись, медленные циклы возвращались к своему источнику,

To rise again from that invisible sea.

Чтоб вновь подняться из того невидимого моря.

All from his puissance born was now undone;

Всё, порожденное его могуществом, сейчас распалось в пыль;

Nothing remained the cosmic Mind conceives.

И не осталось ничего, из сотворённого космическим Умом.

Eternity prepared to fade and seemed

И даже Вечность приготовилась исчезнуть и казалась

A hue and imposition on the Void,

Лишь отблеском и наважденьем Пустоты,

Space was the fluttering of a dream that sank

Пространство было трепетанием мечты, что потонула

Before its ending into Nothing's deeps.

Задолго до своей кончины в глубине Ничто.

The spirit that dies not and the Godhead's self

И дух, что не способен умереть, и внутренняя сущность Бога целого

Seemed myths projected from the Unknowable;

Казались мифами, проекцией Непознаваемого;

From It all sprang, in It is called to cease.

Из Этого всё возникало, в Это всё обратно призывалось, чтобы там исчезнуть,

But what That was, no thought nor sight could tell.

Но чем же было То, ни мысль, ни взгляд поведать не могли.

Only a formless Form of self was left,

Осталась лишь бесформенная Форма внутреннего “я”,

A tenuous ghost of something that had been,

Едва заметный призрак от чего-то, что существовало,

The last experience of a lapsing wave

Последнее переживанье опадающей волны,

Before it sinks into a bourneless sea,

Перед мгновением, когда она исчезнет в безграничном море, —

As if it kept even on the brink of Nought

Как если бы она хранила даже на краю Ничто

Its bare feeling of the ocean whence it came.

Своё очищенное от наносов чувство океана, из которого пришла.

A Vastness brooded free from sense of Space,

Свободная от ощущения Пространства, размышлявшая Безбрежность,

An Everlastingness cut off from Time;

И Вечнодлящееся Постоянство были здесь отделены от Времени;

A strange sublime inalterable Peace

Неведомый, возвышенный, ненарушаемый Покой

Silent rejected from it world and soul.

Безмолвно отвергал и мир и душу.

A stark companionless Reality

Но, наконец, та необщительная непреклонная Реальность

Answered at last to his soul's passionate search:

Ответила на страстное искание его (Ашвапати) души:

Passionless, wordless, absorbed in its fathomless hush,

Бесстрастное и бессловесное, всё поглощённое в бездонное молчание,

Keeping the mystery none would ever pierce,

Оно хранило тайну, внутрь которой никогда никто не мог проникнуть,

It brooded inscrutable and intangible

И размышляло, неисповедимое, неосязаемое,

Facing him with its dumb tremendous calm.

Его встречая ужасающим немым спокойствием.

It had no kinship with the universe:

В нём не было ни капли общего с вселенной:

There was no act, no movement in its Vast:

В его Просторе не было ни действий, ни движений:

Life's question met by its silence died on her lips,

Вопросы жизни умирали на губах, при встрече с этой тишиной,

The world's effort ceased convicted of ignorance

Усилья мира, уличённые в своём невежестве, смолкали,

Finding no sanction of supernal Light:

Не обнаружив санкции божественного Света:

There was no mind there with its need to know,

Там не было ума, с его потребностью узнать,

There was no heart there with its need to love.

И сердца не было, с его потребностью любить.

All person perished in its namelessness.

Любая личность исчезала в той невыразимости.

There was no second, it had no partner or peer;

Там не было второго, оно не знало ни партнера, ни кого-то равного;

Only itself was real to itself.

И лишь оно само реальным было для себя.

A pure existence safe from thought and mood,

То чистое существование, свободное от мысли или настроения,

A consciousness of unshared immortal bliss,

Сознание не разделённого ни с кем бессмертного блаженства,

It dwelt aloof in its bare infinite,

Здесь пребывало в стороне, в своей чистейшей, оголённой бесконечности,

One and unique, unutterably sole.

Единственное и неповторимое, невыразимо одинокое.

A Being formless, featureless and mute

Бесформенное Бытиё, лишённое всех признаков, немое,

That knew itself by its own timeless self,

Что знало самого себя благодаря вневременному “я”,

Aware for ever in its motionless depths,

Всегда осознающее в своих недвижимых глубинах,

Uncreating, uncreated and unborn,

Несоздающее, несотворённое и нерождённое,

The One by whom all live, who lives by none,

Единый, кем живёт здесь всё, который не живёт никем,

An immeasurable luminous secrecy

Неизмеримая сверкающая тайна,

Guarded by the veils of the Unmanifest,

Хранимая вуалью Непроявленного,

Above the changing cosmic interlude

Над переменчивым космическим спектаклем

Abode supreme, immutably the same,

Он пребывал, всё тот же самый, высочайший,

A silent Cause occult, impenetrable,

Безмолвная оккультная Причина, недоступный мысли, —

Infinite, eternal, unthinkable, alone.

Он, бесконечный, вечный, невообразимый, одинокий.

 

 

End of Canto One

Конец первой песни

 

 

 

Перевод (второй) Леонида Ованесбекова

 

 

 

2000 сент 20 ср — 2009 окт 10 сб, 2009 ноя 04 ср — 2010 март 22 пн,

 

2015 фев 19 чт — 2018 фев 07 ср

                                                                                                                                                



Оглавление перевода
Оглавление сайта
Начальная страница

http://integral-yoga.narod.ru/etc/contents-long.win.html

e-mail: Leonid Ovanesbekov <ovanesbekov@mail.ru>